Zahvaljujem.
Nemate reč, gospodine Samardžiću, ovo je samo bio komentar, ničeg nejasnog, ničeg uvredljivog nije bilo.
Da li još neko od šefova poslaničkih grupa ili predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica Narodne skupštine najbolje odslikava ono narodno – ko ne plati na mostu plati na ćupriji, a na ćupriji se saberu svi troškovi i mnogo su veći nego da se platilo na mostu. Podsetio bih vas na 2008. godinu kada je takođe jedan broj poslanika, 108 poslanika tražilo od Vlade Republike Srbije izveštaj o toku razgovora koji se vode o političkom rešenju za budući status KiM. Vi ste ovo, brutalno gazeći Poslovnik, odbili. Našli ste neke začkoljice navodno da nije u skladu sa Poslovnikom i da o tome ne može da se raspravlja.
Takođe smo mi i pre neki dan skoro identičan zahtev uputili, izveštaj Vlade Republike Srbije o aktuelnoj situaciji vezano za ova poslednja dešavanja. Sada niste tražili razloge u Poslovniku. Tačno je, nismo imali ni dovoljan broj potpisa. Tačno je, ali sada ste zatražili od Vlade izveštaj vezano za ova poslednja dešavanja. Da ste gospodo to uradili 2008. godine možda danas, možda, ne bi razgovarali na ovu temu. Ali vi ste 2008. godine svesno preuzeli odgovornost da vodite politiku vezanu za KiM.
Danas ste predložili Deklaraciju. Zašto ne rezoluciju? To je mnogo snažniji dokument. Deklaraciju, ne bi baš da se puno zamerite i opet stari maniri. Ponudili ste nam i rekli – uzmi ili ostavi. Vi tražite jedinstvo. Valjda je lakše postići jedinstvo pre nego što donesete neki dokument, pa razmenimo mišljenje, damo svoje predloge i onda jedinstveni izađemo na Skupštinu, a ne da dođete u situaciju da poslanici vladajuće većine podnose amandmane. To je prosto neverovatno. Za ovih 20 godina to nisam doživeo. Vi ovde apsolutno sprovodite teror većine. Ako vam se sviđa, sviđa, ako vam se ne sviđa mi ćemo većinom doneti odluku. Da se razumemo, SRS će podržati ovu deklaraciju, kao što je uvek radila kada su u pitanju interesi građana Srbije i države Srbije. Nećemo dozvoliti da neprijatelji Srbije na bilo koji način seire zbog podele unutar srpskog naroda. Ali, sva odgovornost za sve ovo što se dešavalo pada na vas.
Da se vratimo na onaj zahtev iz 2008. godine. Mi smo vas tada upozorili jer je tadašnji direktor britanskog ministarstva inostranih poslova Džon Sojers jasno rekao da je kontakt grupa odlučila da Kosovo postane nezavisno. Šta ste vi očekivali za ovo vreme? Da će se oni povući zato što su vaši prijatelji, zato što je to jedan od vaših osnovnih stubova u politici? Ne samo da se nisu povukli, nego su oni krenuli dalje, polako, korak po korak, a vi niste tada zakazali sednicu zato što ste spremali najgori mogući korak – prihvatanje misije Euleks. To je nešto najgore i najstrašnije za Srbiju. Izašli ste iz okvira UN i probleme Srbije stavili u ruke EU. Po kojoj logici? Da li smo mi članica EU? Po kojoj logici EU treba da šalje misiju u Srbiju, odnosno na KiM?
Zbog čega je došao Euleks? Zbog plana Martija Ahtisarija. Taj plan je potpuno jasan, plan koji precizno definiše stvaranje nezavisne države Kosovo. Misija treba da pomogne da se uspostave sve institucije buduće države Kosovo. Taj plan nikada nije usvojen, a evo i dan danas ga pominju i KFOR i ostali međunarodni činioci. Kažu – na osnovu plana Ahtisarija. Pa, ko ga je prihvatio, gde je on prihvaćen? Možda prećutno od vas, ali on apsolutno nema nikakvu važnost. Rekli ste da je Euleks statusno neutralan. Gde ste vi do sada našli jedan jedini dokaz da je to tačno? Ni jednog jedinog dokaza nema. Naprotiv, apsolutno je jasno, posebno iz ovih zadnjih događaja, da su oni opredeljeni za nezavisno Kosovo i da čine sve da se to što pre ostvari.
Sledeći korak koji ste učinili bila je odluka da navodno problem nezavisnosti Kosova, odnosno posle samoproglašenja rešite na Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Znate dobro da vas je SRS na vreme upozoravala, odluka Međunarodnog suda pravde može nam se obiti o glavu zato što može biti doneta vrlo negativna ili nepovoljna odluka po Srbiju. Morali ste da znate da je većina sudija u Međunarodnom sudu pravde iz država koje su priznale nezavisnost Kosova. Kako ste onda mogli da očekujete da će taj sud doneti bilo kakvu presudu koja bi išla na račun Srbije? To je samo diletant ili neko ko namerno želi da pređe preko činjenica koje govore sasvim drugačije.
Sledeći korak koji je katastrofalan po Srbiju je bio problem Rezolucije koju smo trebali da podnesemo UN. Drago mi je da i pojedini poslanici vladajuće većine ukazuju na to da su postojale dve verzije te rezolucije, jedna rezolucija Vlade Republike Srbije i druga rezolucija EU. Sećate se te rezolucije, da vas podsetim. Rezolucija Srbije koja je trebala da uđe u proceduru bila je vrlo jasna. Zahtevali smo da se pokrenu dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Da je ova rezolucija ušla u UN većina bi glasala za našu rezoluciju i vi to svi dobro znate. To zna i ministar inostranih poslova. Zato je izvršen pritisak Amerikanaca i EU, jer im je potpuno jasno šta bi značila rezolucija ujedinjenim nacijama gde bi većina država rekla da jednostrano proglašenje Kosova nije u skladu sa Poveljom UN i nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Priznajte ovde na koliko ste sati promenili tu rezoluciju i poslali ovaj sraman tekst gde ste rekli da pozdravljate spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana, itd, itd, i da će EU poboljšati život ljudi na KiM. Pa, šta se sada bunite? Šta se Borko iznenađuje, ministri, predsednik Vlade itd? Pa evo, vi ste im ovo dali u ruke, vi ste im dali da oni rešavaju. Sada ste zaboga iznenađeni šta se to dešava. Vi sve vreme činite da se ove stvari odvijaju ovako na KiM kako se odvijaju.
Vi ste vaš put definisali vrlo jednostavno - Evropa nema alternativu. Ako nema alternativu, onda morate da pristanete na sve ono što Evropa od vas traži. Vi ste pristali skoro na sve, skoro na sve. Sve što je od vas tražio Haški tribunal, uradili ste. Šest predsednika srpskih država ste vi izručili Haškom tribunalu, šest. Nešo, znam da si zbunjen, ali napiši, pa ćeš izbrojati, vrlo jednostavno. Od Slobodana Miloševića, koga ste kidnapovali, Biljane Plavšić, Milana Martića, Milana Milutinovića, Gorana Hadžića i Radovana Karadžića. Šest. Vidiš, Nešo, da si zbunjen, dobro je što ti ja otvaram vidike, ali dobro, da se vratimo.
(Predsednik: Molim vas, nemojte se obraćati poslanicima, nego Domu Narodne skupštine.)
Ovo je samo u okviru edukacije. Ništa više.
Izručili ste kompletan vojni i policijski vrh, verujući da će pritisci na Srbiju oslabiti i da ćemo zato dobiti neke ustupke. Istoga dana kada ste izručili Gorana Hadžića, jasno vam je stavljeno do znanja da od toga nema ništa, apsolutno da nema ništa, čak se pominju neki novi ljudi koje treba da izručite Haškom tribunalu. Upozoravali smo vas na to da će pritisci za nezavisnost KiM da se pojačaju. Tu nema nikakve dileme. Valjda vidite i sami, ne treba ja u to da vas ubeđujem.
Evo, današnje novine donose vest da "Korijere dela sera" prikazuje mapu Srbije bez Vojvodine. Valjda su precrtali one Čankove mape. To je činjenica. Srbija bez Vojvodine, a polako se priprema i ono što je sledeće, a to je autonomija Raške oblasti. Samo se vi smejte, ali polako dolazite na sve ono na šta smo vas upozoravali i što je sada na sceni.
Šta za to vreme radi predsednik Republike Boris Tadić? Sećate se, na onoj sednici posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu? Rekao je, i mislim da je to korektno, da on stoji iza te politike i da on snosi svoju odgovornost. Ta politika je vrlo jednostavna. Boris Tadić je krenuo redom i svima se izvinjava. Apsolutno se svima izvinjava.
Šta je sa Srbima, gospodine predsedniče? Šta ste uradili za Srbe u Hrvatskoj, pošto ste vrlo čest gost tamo? Šta je sa izbeglicama iz Hrvatske? Šta je sa imovinom Srba u Hrvatskoj? Gospodine predsedniče, dajte nam informaciju kako će se rešiti problem Hrvatske i Srbije kada je u pitanju granica? Vi to vrlo dobro znate. Dajte da čujemo po kom principu će se rešiti problem Šarengradske ade? Hoće li po principu katastra ili onako kako se uobičajeno rešava u međunarodnom pravu, a to je sredina plovnog puta?
Vi znate da Hrvatska ne može da uđe u EU ukoliko nema rešene probleme, bilo koje probleme sa susednim državama. Vi, na ovom zadnjem susretu, kažete da ćete pomoći da Hrvatska uđe u EU. Recite nam da li je taj problem rešen i kako Srbija da bude sigurna da vi već niste pristali na neke ustupke?
Šta ste uradili kada su u pitanju zločinci nad srpskim narodom? Juče se Jovan Divjak vratio u Sarajevo. Ejup Ganić oslobođen, Naser Orić oslobođen, Hašim Tači nije ni pozvan. Predsednik Vlade, vi sa njim razgovarate. Vi sa njim razgovarate, a on u objektivnom izveštaju Dika Martija, koji je prihvatio Savet Evrope, stavlja se kao jedan od glavnih organizatora trgovine ljudskim organima. A vi sa njim pregovarate.
Sledeći korak je postupak u koji ste ušli, a to su, navodno, pregovori o tehničkim pitanjima. Nije nego! Kako o tehničkim pitanjima? Vi krenete od repa da rešavate probleme. Da se razumemo, mi jesmo za pregovore, hoćemo da pregovaramo, ali postoji jedna stvar koju prvo moramo da definišemo – status Srbije, odnosno KiM i to nije problem.
U okviru statusa koji treba nedvosmisleno da bude potvrđen, da je KiM deo Srbije, da razgovaramo o stepenu autonomije vezane za KiM. Šta vi radite? Vi rešavate tehničke probleme, tehnička pitanja i to opravdavate boljim životom građana i vi ćete rešiti sva pitanja do statusa. Onda će status da padne kao zrela kruška, neće ni biti potrebe da se o njemu razgovara.
Vi danas govorite o tehničkim pitanja. Jel vi znate kako ide roba na KiM iz Srbije? Sa jedinstvenom carinskom izjavom, kao da ide u drugu državu. Jel vam poznato da onaj ko natovari robu u Srbiji mora da izađe u roku od 72 sata, kao da ide za bilo koju drugu državu, u protivnom plaća carinski prekršaj ili čini carinski prekršaj u Srbiji? Ljudi moji, je li to normalno? Što to ne uvedete i za Užice i za Vranje i redom? Kakve razlike ima između Prištine… Dobro, znam da neki vrlo rado to očekuju da to bude i za Novi Sad, ali to su nesporne činjenice. Vi sami stvarate nezavisnu državu KiM i pomažete da se to ostvari.
Ovde se postavljalo pitanje – koji su predlozi da se stvar popravi? Prvo, predlažemo vam da istog momenta zatražite da se povuče Euleks i da UNMIK preuzme nadležnosti koje ima na osnovu Rezolucije 1244 od strane Saveta bezbednosti. Tražimo od vas da isključivo zahtevate da se stvari odvijaju u skladu sa Rezolucijom 1244. Da vas podsetim, kaže – Rezolucija 1244, ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona, kako je to navedeno u helsinškom dokumentu i Aneksu 2.
Da vas podsetim, u Rezoluciji 1244 kaže – potvrđuje da će posle povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na KiM, radi obavljanja dužnosti, u skladu sa Aneksom 2.
Da vas podsetim, Aneks 1 kaže – bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup humanitarnih organizacija na Kosovu. Koliko se izbeglica vratilo, gospodine predsedniče, na KiM? Koliko? Kakva im je sigurnost? Kakva im je bezbednost? Što to ne rešite?
Aneks 2 – uspostavljene privremene administracije za Kosovo, kao dela međunarodnog civilnog prisustva, pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije, o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti. Nakon povlačenja dogovorenog broja jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom…
(Predsednik: Vreme. Završite rečenicu.)
…obeležavanjem i čišćenjem minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine, održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima. Pa, vi vratite na jedan granični prelaz jednog carinika. Ni to niste u stanju.

Pravo na repliku ima gospodin Nenad Čanak.

Pažljivo sam slušao izlaganje gospodina Todorovića gde me je poučio da je izručeno šest predsednika srpskih država kazamatu u Hagu. Jesam li vas dobro razumeo, gospodine Todoroviću?
Gospodine Todoroviću kao i obično ne govorite istinu. Izručeno je sedam. Zaboravili ste Milana Babića. Tako da, još jednom govorim da vi tu strašno grešite kada krećete u diskusiju na tu temu. Od genijalnih postignuća tih šest predsednika srpskih država postoji samo jedna srpska država koja se zove – Republika Srbija. Republika Srpska je za vašu informaciju autonomija u okvirima BiH i to je tako.
Druga stvar, od svih tih genijalnih državničkih poteza izručenih predsednika nije usvojen, recimo, plan Z4 koji je trebao da Republiku Srpsku Krajinu pretvori u nešto što bi imalo punu monetarnu nezavisnost, koja bi imala slobodnu trgovinu bez carina, da bi imala grb, zastavu, himnu i policiju, koja bi imala demilitarizovanu zonu, a Hrvatska vojska bi mogla ući samo na poziv predsednika Krajine, jednog od izručenih.
Pošto to nisu pristali onda smo imali izbeglice. Vaša politika koja se svodi na vaša programska opredeljenja, šiptare preko Prokletija je davala ovakve rezultate. Zbog toga neće proći. Pregovori nemaju alternativu. Hvala lepo.

Nemate pravo na repliku gospodine Todoroviću. Ovo je bio odgovor na vaše neke komentare.
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovana predsednice, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam priznam da meni nije jasno šta je cilj ove današnje sednice i koje su namere. Naravno, ne mislim da Narodna skupština ovim danima i povodom ove teme ne treba da zaseda, ali mislim da ovaj način nije dobar.
Ovaj način nije dobar zbog toga što će ovo dovesti samo do politikanstva. Dovešće do još jedne deklaracije o Kosovo i Metohija. Ubeđen sam da ljudi na Kosovu i Metohiji neće imati nikakve praktične koristi iz ove današnje sednice Narodne skupštine i iz ove deklaracije.
Mene čudi da niko od prethodnih govornika nije rekao da bi bolji način ovoga bila sednica Narodne skupštine zatvorena za javnost. Ubeđen sam da bi trebalo održati sednicu Narodne skupštine zatvorenu za javnost, na koju je trebala doći Vlada Republike Srbije, članovi Vlade Republike Srbije, predsednik Republike naravno i da nam Vlada s jedne strane saopšti kakvo je pravo stanje na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, da čujemo kakvi su planovi Vlade Republike Srbije i kakve mere možemo očekivati.
Šta će se desiti ako se na Kosovu i Metohiji desi jedna stvar, šta će biti odgovor Vlade Republike Srbije. Šta će biti odgovor Vlade republike Srbije kada se učini nešto drugo, kakve mere su u planu. Mislim da ova današnja sednica nije jednostavno podobna za jednu takvu diskusiju iz tog razloga tvrdim da ni ljudi sa Kosova i Metohije neće imati neke velike koristi iz ove današnje sednice, a ni narodni poslanici neće saznati, a na ovakvoj sednici zbog situacije ne mogu saznati kakvi su planovi Vlade, jer se ti planovi povodom ovakvih pitanja ne saopštavaju nigde na javnoj sednici parlamenta države. Kada govorimo o ovom konkretnom predlogu, baziraću se na rešenja iz ovog predloga Deklaracije, i želeo bih da govorim o predloženom tekstu.
Mislim, da je ovaj tekst, spisak lepih želja iz 2005. godine, 2006. godine i 2007. godine. Da možemo pročitati formulacije koje smo čitali u predlozima iz 2007. godine. Da ovaj tekst ne daje odgovore na neka važna pitanja.
Ovaj tekst ne daje smernice Vlade Republike Srbije sa jedne strane, a sa druge strane ovaj tekst nije podoban za to da narodni poslanici saznaju šta mogu kao predstavnici građana Republike Srbije u sledećim nedeljama, u sledećim mesecima očekivati od Vlade Republike Srbije, kada je reč o KiM.
Malo pre sam rekao da ću se bazirati na ovaj predloženi tekst i dozvolite da citiram neke elemente ovog predloga i dodam neke komentare. Što se tiče preambule ovde je navedeno da deklaracija polazi od Rezolucije od 24. jula 2007, 14. februara 2007. i 21. novembra 2005. godine. Što se tiče SVM mi smo uvek bili uzdržani kada su bili na dnevnom redu ovi predlozi deklaracija, zbog toga što ti tekstovi za nas nisu bili prihvatljivi. Nisu bili prihvatljivi zbog toga što su sadržavali određene formulacije koje po nama nisu u skladu sa savremenim rečnikom diplomatije, zbog toga što su stavljali u izgled prekid diplomatskih odnosa sa određenim državama svete, zbog toga što su deklarisali vojnu neutralnost Srbije za koju mi mislimo da je štetna po sve građane Republike Srbije.
Kada čitamo dalje preamubulu predloga onda možemo naići na formulaciju po kojoj postoji realna opasnost po suverenitet, koja proističe iz dva razloga. Prvi razlog su pretnje jednostranim proglašenjem nezavisnosti KiM od strane privremenih institucija samouprave u pokrajini. Meni ovo nije jasno zašto je napisano, svi vrlo dobro znamo da je nezavisnost KiM jednostrano proglašena 17. februara 2008. godine, znači ne može biti reči ni o kakvoj opasnosti, pošto je to već završeno. Sa druge strane u ovom predlogu piše da realna opasnost postoji i zbog izjava nekih država da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova.
Prema mojim informacijama do danas je nezavisnost kosova priznalo 77 država članica UN. Opet nije reč o nekakvim izjavama, nego je reč o činjenicama. Svakako možemo podržati spremnost Srbije da doprinese mirnom i sporazumnom rešavanju ovog pitanja, ali nam nije jasno, Vlada nije saopštila o kakvom sporazumnom rešavanju razmišlja u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Šta tu može da bude sporazum kada je Ustav Republike Srbije jasan sa jedne strane, a faktičko stanje je još jasnije sa druge strane, a postoji dosta veliki raskorak između faktičkog stanja i rešenja iz preambule Ustava Republike Srbije.
U predlogu je navedeno i sledeće – braneći čast i dostojanstvo svog naroda koji legitimno i demokratski predstavlja Narodna skupština donosi deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na KiM nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini. Meni nije jasno kako se brani čast i dostojanstvo izveštajem o činjeničnom stanju. Pošto se u ovom predlogu deklaracija Vlada bazirala na činjeničnom stanju i na predstavljanju tog činjeničnog aktuelnog stanja na KiM. Kao što sam malo pre rekao, ne znamo ništa koje mere se planiraju, a i ne možemo saznati na sednici otvorenoj javnost. To se tako nigde ni u jednoj državi ne radi. Zbog toga sam rekao malo pre da bi zatvorena sednica bila pogodnija i bolja u ovoj situaciji, odnosno jedino moguće u ovoj situaciji.
Dalje se navodi da se ovakvo delovanje međunarodnih misija predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije. Ne znam da li govorimo o istoj državi? Koliko je meni poznato naš suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak je ugrožen od 1999. godine. Ne znam čemu ovaj kondicional u ovoj rečenici, bili bi neposredno ugroženi suverenitet itd. Jednostavno ne mogu da razumem ovu rečenicu i ne znam čemu služi.
Narodna skupština ovim predlogom utvrđuje okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suverenitet, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Kaže se da je odbrana interesa Republike Srbije i naroda na KiM prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi. Znamo da je to prioritet godinama i godinama govorimo o tome da je to normalno da je prioritet, ali mislimo da to ide na štetu svih ostalih mogućih prioriteta u ovoj državi ide na štetu interesima građana Republike Srbije bez obzira na nacionalnu i svu drugu pripadnost. Jednostavno Vladi ne ostaje dovoljno energije i dovoljno vremena da se bavi ostalim prioritetima i ostalim veoma važnim temama za sve građane Republike Srbije.
Navodi se u tekstu da je najbolji način za iznalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima međunarodnog prava dijalog između Beograda i Prištine. To i mi smatramo u SVM, dijalog nema alternativu i svakako podržavamo dijalog između Beograda i Prištine. Problem je u tome što je ova konstatacija u suprotnosti sa nekim drugim tačkama ove predložene deklaracije, npr. sa tačkama 5g i 5d.
Dalje se kaže da se Vlada obavezuje da donese konkretne mere usmerene na nastavljanje svih državnih funkcija Republike Srbije na teritoriji KiM. Meni uopšte nije jasno koje funkcije državne vlasti još tamo Srbija vrši od 1999. godine. Koje funkcije državne vlasti još tamo vrši Republika Srbija i koje funkcije državne vlasti može Republika Srbija u ovoj situaciji da nastavi da vrši na teritoriji KiM? Koliko je meni poznato postoji raznih teorija o funkcija državne vlasti. Postoji dualistička, trialistička i kvadrijalistička teorija o funkcijama državne vlasti. Ali, bilo kako da okrenemo funkcije državne vlasti jesu zakonodavna, izvršna, sudska i upravna funkcija. Koju funkciju državne vlasti od nabrojanih Republika Srbija vrši na teritoriji KiM od 1999. godine?
Dalje se kaže u predlogu, posebno se obavezuje Vlada da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Šta znači obavezuje se Vlada da efikasno deluje na zaštiti života imovine itd.? Da li su to blokade? Da li je to upotreba sile? Da li je to nešto drugo? Meni je veoma drago što je i predsednik Republike i članovi Vlade rekli da ne podržavaju nasilje i da Srbija neće ratovati. To je jedna izjava za svaku pohvalu i to mi izuzetno cenimo. Iz ove formulacije da Narodna skupština obavezuje Vladu da nastupa efikasno i da efikasno deluje, ne znamo šta znači. Zbog toga sam rekao, između ostalog, da bi trebalo održati sednicu zatvorenu za javnost i razgovarati o tome koje su te mere koje mogu značiti efikasno delovanje na zaštitu života, imovine itd. Mi to danas nećemo i ne možemo saznati na jednoj ovakvoj politikanskoj sednici Narodne skupštine.
"Obavezuje se Vlada da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koji će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti za slučaj pogoršanja stanja". Mislim da sad tek dolazimo do suštine. Na ovoj sednici, još jednom ponavljam, zatvorenoj za javnost, trebalo je razgovarati o tim konkretnim i sveobuhvatnim merama, odnosno planom mera Vlade RS. Mi o tome ništa nećemo saznati. Mi ćemo se danas zadržati, nažalost, na spisku želja iz 2005., 2006. i 2007. godine. Zadržaćemo se na formulacijama koja, nažalost, nisu realna, koja su u suprotnosti sa faktičkim stanjem koje postoji duže od 12 godina.
Što je najtužnije, ne mislim da će ova Skupština pomoći ljudima na KiM. Uvek smo naglašavali, 2007. godine i u svim prilikama kad je Skupština donosila rezolucije i deklaracije na KiM, to je za SVM jedino prihvatljivo mirno rešavanje svih nesporazuma i sukoba političkim i diplomatskim sredstvima kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji KiM. Mi u ovom trenutku ne znamo šta će se desiti sutra, šta će se desiti za nedelju dana, za mesec dana, a što je još tužnije, to ne znaju i ne mogu znati ni ljudi na KiM.
Ne znamo ni to šta Vlada RS misli o sprovođenju Akcionog plana za ispunjavanje preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanja sticanja statusa kandidata. Kao što znate, tu postoje određene preporuke i uočeni su određeni nedostaci. To su tačka 30. i tačka 31. Tačka 30. se odnosi na pečate kosovske carine, koje izdaje UNMIK, a tačka 31. se odnosi na regionalnu saradnju, a u konkretnom slučaju odnosi se na učešće na različitim regionalnim sastancima Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 UN. Ne znamo koje rešenje planira Vlada RS. Mislim da je trebalo danas razgovarati i o tim mogućim rešenjima na sednici zatvorenoj za javnost.
Ne ponavljam toliko puta i ne podvlačim sednicu zatvorenu za javnost zbog toga što smo mi protiv javnosti rada Narodne skupštine. Baš suprotno. Mislim da postoje određene teme o kojima se na ovakvoj sednici nije celishodno razgovarati. U praksi Narodne skupštine je već bilo sednica zatvorenih za javnost iz oblasti odbrane zemlje. Mislim da je ovom prilikom to trebalo na takav način organizovati. Na početku sam rekao da smo mi uvek bili uzdržani kad su bili predlozi deklaracija i rezolucija u vezi KiM. Postoji samo jedna deklaracija, jedan akt Narodne skupštine o KiM kad smo mi glasali za. To je bilo pre nešto više od godinu dana, 26. jula 2010. godine.
Tada smo glasali zbog toga što je tada bilo jasno šta Vlada želi postići, tada je cilj bio obraćanje Generalnoj skupštini UN i to smo mi kao stranka koja se uvek zalagala za dijalog i za sporazumno rešavanje svih mogućih pitanja, tada je za to nas naravno bilo prihvatljivo. Ovaj tekst ponovo za nas nije prihvatljiv zbog toga što je neodređen, neprecizan, ne znamo koje mere mogu biti predviđene, ne znamo šta će Vlada učiniti, ne znamo šta Vlada može učiniti, ovaj način rada za to je pogodno. Zbog toga ćemo biti uzdržani od glasanja kao što smo bili povodom prethodnih rezolucija i deklaracija o KiM.
Nadam se i to uvek moramo da naglasimo, nadam se da to neće biti pogrešno protumačeno i da to neće biti shvaćeno na način da vojvođanski Mađari ne podržavaju i ne priznaju ustavni poredak Republike Srbije, nadam se da iz mog izlaganja je bilo jasno da to nije slučaj. Hvala.

Narodni poslanik Jovan Damjanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, poštovani predsedniče države, i pored svih dešavanja koje je zadesila teritoriju Srbije, odnosno pokrajinu KiM, gde su bila drastična ubistva, gde je bilo istorijskih nezapamćenih pokolja, egzodusa, proterivanje srpskog naroda i drugog nealbanskog življa, kao i romske zajednice. Danas se opet demonstrira sila.
Imamo međunarodnu zajednicu koja je garant mira i stabilnosti, koja je došla na KiM. Međutim, jednostranih i nasilnih akata privredne administracije KiM, dolazi do ponovne eskalacije, do slanja policijskih jedinica rose i traži se da dođe do stabilizacije na KiM.
Danas je mnogo govoreno o svemu tome, međutim, ja apelujem na međunarodnu zajednicu. Ako imamo deklaraciju 1244, ako je došla međunarodna zajednica koja je garant mira i stabilnosti na Kosovu, zašto se dolazi ponovo do nasilnih ponašanja i do izazivanja eskalacija gde može doći do tragedije.
Da li neko misli da može da osvaja državu i granice sa ratom, ubistvima, klanjem, kidnapovanjem, prodaje ljudskih organa da bi dobio državu? Pa zašto postoji međunarodna zajednica, zašto postoji UN? Zar treba da se poštuje nešto da bi se dobilo nešto, ovde je sila, ovde nema pravila, ali ja verujem da će naša država i naša institucija učiniti sve da kontaktiraju najviše evropske institucije, verujem da ih kontaktiraju UN i da se stane na put upravo eskalatorima rata koje izazivaju ponovo ubistva, ponovo egzoduse, ponovo nešto što je najgnusnije.
Mi znamo da je naš predsednik tražio mirnim putem i dijalogom i ja verujem da će međunarodna zajednica ovde stati konačno sa jednim svojim aktom i deklaracijom da se ne dozvoli više sila i da se ne primenjuje sila i da se izazivaju ratovi i ubistva gde nema nikakve potrebe.
Nadam se da će doći do sporazuma koji će obuhvatiti što kažu razumevanje i mir i doći do stabilnosti tamo, da ne bi došlo do onog što je bilo najgore i što svi znamo šta se desilo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine predsedniče, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo se sastali da bismo raspravljali i na kraju ovog radnog dana verujem velikom većinom svih narodnih poslanika usvojili deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na KiM, nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini.
Namerno sam pročitala ovaj naslov, ove deklaracije kako ne bismo skrenuli sa onoga šta jeste povod i šta jeste razlog za današnju sednicu. Dakle, povod jesu događaji koji su usledili nakon jednostranih poteza Prištine, kriza koja je nastupila i potreba da o budućim koracima Vlade i institucija Republike Srbije raspravlja Narodna skupština i mislim da nije korektno prebacivati da je Vlada ovim želela zapravo da prebaci odgovornost na Narodnu skupštinu, jer podsećam da je opozicija želela da se održi ova sednica, ali nisu uspeli da se dogovore da prikupe potpise i da tu sednicu zakažu. U tom smislu, mislim da je Vlada iz dva razloga najmanje uradila dobar potez sa jedne strane.
Kriza jeste ozbiljna i jeste neophodno da se o toj temi razgovara na najodgovorniji mogući način, sa jedne strane, a sa druge strane, činjenica da je opozicija smatrala da je neophodno da Narodna skupština o ovome raspravlja i da se o ovome izjasni, je važna i bila i za Vladu i ona je smatrala da treba zakazati ovu sednicu.
Razlog zbog čega smo mi danas ovde jeste da još jednom našu opredeljenost za mir, da potvrdimo da želimo stabilnost u regionu i da damo pun doprinos stabilnosti, da potvrdimo da jesmo za toleranciju i da jesmo privrženi dijalogu.
Mislim da je važno da tu poruku uputimo da uputimo građanima koji na KiM očekuju današnji ishod ove sednice. Važno je da poruku uputimo i predstavnicima međunarodnog prisustva na KiM, jer je važno konstatovati da dijalog, za koji je Srbija bila iskreno opredeljena i kome se potkrpila punim svojim kapacitetom, nije ni na koji način prekinut nijednim aktom RS, već naprotiv da je dijalog prekinut i doveden u pitanje aktima koji su došli iz Prištine.
Istovremeno, ovo je važno da bismo uputili poziv da se strasti smire. Nije teško zapaliti strasti kad je KiM u pitanju i kad su ljudi, koji žive na KiM u pitanju. Duga je i tragična istorija vezana za probleme na KiM i najmanji povod je dovoljan da ljudima koji su prepuni straha, osećaja nesigurnosti i neizvesnosti upali neko baklju i pretvori to u plamen koji teško da se može kontrolisati. Zato moram da izrazim zadovoljstvo današnjom diskusijom koja pokazuje i kod svih narodnih poslanika, da nosimo odgovornost za poruku koju šaljemo i da nosimo odgovornost za ton kojim danas razgovaramo ovde, jer ovaj ton se preliva na život na KiM i u velikoj meri može da odredi buduće korake za koje i po oceni Vlade i Izveštaju kad nam je Vlada podnela, neće biti jednostavno rešavati sve ono što stoji pred nama.
Istovremeno, ova sednica treba da pošalje poruku i predstavnicima međunarodne zajednice na njihovu obavezu na osnovu Rezolucije 1244, na obavezu da ukoliko su opredeljeni za dijalog i podržavaju dijalog, moraju da osude i da spreče sve jednostrane akte koji taj dijalog ugrožavaju. Dakle, ovo je poziv istovremeno i svim akterima koji su vezani za događanje na Kosovu, da otklone sve one razloge koji su doveli do prekida dijaloga, kako bi u periodu koji je pred nama, ne samo rešili sadašnju krizu, već otvorili prostor da sva otvorena pitanja, koja stoje pred nama, rešavamo mirno i dijalogom.
Još samo nešto, mislim da je nezahvalno ulaziti u istoriju koja je dovela do toga gde se danas nalazi Srbija kada je KiM u pitanju, zbog toga što nas je dugi niz godina u kome se to pitanje postavljalo na pogrešan način i rešavalo na pogrešan način dovelo danas do ove tačke u kojoj mi imamo malo poteza. Nije odgovorno tražiti da Republika Srbija učini ono što na osnovu Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma nema pravo da čini. Dakle, odgovorno je tražiti da institucije i organi Srbije čine ono čime će pokazati da poštuju međunarodno pravo i međunarodna akta i istovremeno da pokazuje legitimno svoje interese vezane za KiM.
Još jednom pozivam sve narodne poslanike da se izjasnimo o ovoj deklaraciji, duboko verujući da će i ton koji sledi u ovoj raspravi doprineti da se sve strasti smire, da poruke koje šaljemo budu poruke koje će građanima na KiM garantovati da ćemo mi ovde učiniti sve kako tamo niko ne bi stradao. Hvala vam.