Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
S obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Pre prelaska na rad, obaveštavam vas da sam, u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, pozvala da ovom delu sednice, pored članova Vlade, prisustvuje i gospodin Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, koji je pokazao spremnost da odgovara na pitanja narodnih poslanika u vezi sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što pređemo na poslanička pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja:
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti, što je u skladu sa članom 204. stav 1. Poslovnika. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano, što predviđa član 204. stav 2. Poslovnika.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta, što je u skladu sa članom 204. stav 4. Poslovnika, a predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu (član 204. stav 6. Poslovnika).
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to odmah moraju obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. To predviđa član 206. stav 1.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi drugo dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika. Ovo je regulisano članom 216. Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja, ako to već nisu učinili.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Dozvolite da, pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, vas obavestim da ste primili ostavke Dragog Damjanovića i Nebojše Zdravkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine, povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i stav 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji su izabrani, narodnim poslanicima Dragom Damjanoviću i Nebojši Zdravkoviću, izabranim sa izborne liste ZES-Boris Tadić, danom podnošenja ostavke, odnosno 27. septembra 2011. godine.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Najpre reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče i gospodo ministri, 10. maja sam postavio pitanje Vladi u vezi sa restriktivnim administrativnim merama koje su bile najavljivane za sprečavanje pojave traženja azila naših građana, pre svega Roma i Albanaca, čime je u to vreme bila ugrožena vizna liberalizacija. Zbog toga je ova problematika tada naročito aktualizovana.
Tom prilikom skrenuo sam pažnju na činjenicu da nisu dovoljne samo ove mere i tražio sam dublju analizu razloga koji primoravaju Albance Preševske doline da traže azil u razvijenim evropskim državama. Ujedno sam objašnjavao da je broj Albanaca sa ovog područja, koji traže azil, daleko manjim od broja Albanaca koji masovno napuštaju svoja ognjišta da bi našli posao u inostranstvu. Ovaj masovni odlazak iz Preševske doline, ne samo prema razvijenim evropskim državama, nego i prema Kosovu, je prouzrokovan katastrofalnom ekonomskom situacijom i rekordnom stopom nezaposlenosti.
Zato sam pitao tada Vladu šta će konkretnije preduzeti da bi se stvorili neophodni uslovi na ovom području, da bi se i Albancima stvorili bar minimalni uslovi za normalan život, naravno, uz izradu neophodne analize razloga koji su uzročnici ove veoma negativne pojave.
Od ministra unutrašnjih poslova sam dobio odgovor da je takva analiza nemoguća jer je to složena i kompleksan posao i dobio sam obaveštenja o određenim aktivnostima koje obavlja Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u nerazvijenim područjima.
Koristim sad ponovo priliku da direktno premijera Cvetkovića pitam, i da dobijem odgovor, šta Vlada može dodatno da uradi da bi se sprečio ovaj masovni odlazak jer, dozvolite, Medveđa od ranijih 5.500 Albanaca trenutno ima samo 500 Albanaca? Ova opština je, kao što vidite, svedoci smo, u 21 veku pred potpunim etničkim čišćenjem. Ta opasnost preti i drugim opštinama, i Bujanovcu i Preševu.
Zato je postavljeno i tada i sada pitanje – šta može dopunski, dodatno Vlada da uradi, da bi se ova situacija popravila?

Vreme za postavljanje pitanja je isteklo.
Zahvaljujem gospodine Halimi.
Premijer, gospodin Mirko Cvetković, ima reč.

Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega bih želeo da vas pozdravim, nismo se videli jedno malo duže vreme i prosto sam se zaželeo ovih razgovora.
U isto vreme, koristim priliku da vam čestitam na zaista velikim naporima i radu koji ste uložili, pa čak i preko tih letnjih meseci, čime smo uspeli da usvojimo veoma značajne zakone i da praktično ispunimo sve ono ili gotovo sve ono što smo planirali da uradimo.
U vezi sa pitanjem koje je postavljeno ovde, a koje se u osnovi, ako sam ja dobro razumeo, odnosi na problem visoke nezaposlenosti i na problem ekonomske migracije, da li je sada ona po osnovu traženja lažnog azila, a ima iza sebe problem ekonomije, to jeste jedan od velikih problema, pre svega države kao takve, a osim toga i nerazvijenih područja. Sličan slučaj sa velikim napuštanjem mesta rođenja i života u potrazi za boljim i srećnijim životom gde imate mogućnost da radite, imamo zabeleženo i u istočnoj Srbiji gde se veliki broj ljudi odseljava i prelazi bilo u razvijenije delove zemlje ili traži negde zaposlenje u zapadnoj Evropi, a naravno imamo i taj slučaj, kao što ste rekli, u Preševskoj dolini.
Pitanje stope nezaposlenosti jeste jedno od najtežih pitanja sa kojima se suočava ova vlada. Kod nas je nezaposlenost preko 20%. Praktično sve mere koje Vlada preduzima u svojoj osnovi imaju pokušaj da se kreiraju radna mesta i da se ovaj problem razreši. Naravno, Vlada nije preduzetnik i ona ne može da gradi fabrike, ali ono što ona radi jeste da ona menja privredni sistem i da menja ambijent poslovanja i da time stvara osnove koji bi bili podsticajni za ljude, preduzetnike, strane i domaće koji bi otvarali nove fabrike.
Naravno, to je proces, naročito ga je teško ostvariti u periodu krize koja je kod nas, nažalost, kombinovana sa periodom tranzicije. Mogu da kažem da ste i vi ovde, kroz usvajanje tih zakonskih propisa koji u dobroj meri menjaju naš ekonomski i politički sistem, praktično na zadatku da obezbedite podsticaje za veću proizvodnju i veće zapošljavanje.
Ako se radi konkretno o tome šta se u odnosu na opšte mere dodatno može uraditi za deo koji se odnosi na jug Srbije, vi znate da je osnovano Koordinaciono telo i da to Koordinaciono telo, između ostalog, ima i određene ekonomske funkcije, o čemu verovatno bolje od mene može da vam kaže ministar Marković, koji je inače rukovodilac Koordinacionog tela.

Zahvaljujem. Gospodin Halimi očigledno ima komentar ili dodatno pitanje, pa će to biti prilika za ministra Markovića. Izvolite.

Predsednice, mislim da je problem odlaska emigracija prisutan i u drugim delovima države, uglavnom brdsko-planinskim. Podsetio bih da i kroz  Bujanovac i Preševo prolazi Koridor 10. I jedna i druga opština imaju čak i dopunske granične prelaze.
Mi znamo da ne može Vlada sama direktno da otvara preduzeća, ali šta je urađeno da se kapaciteti Koridora 10, da i opštinske vlasti imaju prinadležnosti i mogućnosti da u Koridoru 10 urade određene kapacitete koji bi bili u interesu razvoja ovih opština. Koju su vajdu imali ovi građani što imaju granične prelaze, kad do sada tamo ni jednog Albanca nije bilo, nijedna špedicija iz Preševa i Bujanovca tu nije prisutna, niti bilo koji drugi privredni subjekat. Dolaze iz razvijenih centara.
Mislim da opština pod ovakvim geografskim položajem, sa ovakvim prilagodnostima, ima dohodak po glavi stanovnika sedam puta niži od državnog proseka, na osnovu poslednjih podataka koji su po opštinama dati javnosti, a to su od 2006. godine, gde je stopa nezaposlenosti dostigla 70%, što je 4-5 puta veće od državnog proseka. Govorim o jednoj dramatično teškoj situaciji u kojoj treba urgentno da se preduzimaju odgovarajuće mere, da bi se sprečio masivni odlazak, da tu istu sudbinu Medveđe ne dožive Preševo i Bujanovac.
Drugo, šta je Ministarstvo privrede preduzimalo kad su se privatizovale firme? Da li znate ko je kupio Trgovinsko preduzeće "Bratstvo"? Postavio sam pitanje tadašnjem ministru ekonomije – šta će preduzeti da se sprečava diskriminacija Albanaca u Preševu, pre svega, kojima nije bilo omogućeno da se prijave, da budu potencijalni kupci tog trgovinskog preduzeća, jer je uslov bio da kandidat ima hotel sa četiri zvezdice? Ko ga je imao – šverceri droge. Kao što znate, već je konstatovano ko je kupio tada "Bratstvo". Sličnu sudbinu je imao i "Elektrokontakt", koji je prodat samo za 2.700 evra. Ostalo je 30 radnika na ulici. Istu sudbinu je imao i "7. juli" i niz drugih preduzeća prilikom drastično nepovoljne privatizacije koja je na tom području obavljena.
Šta može država, koje su njene namere da pomogne, kao Vranju, i drugim razvijenim opštinama u kojima se daje po 5.000 evra samo za jedno radno mesto? Takve pomoći u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nije bilo. Zato sam postavio pitanje – šta može Vlada, šta može predsednik Vlade da učini dopunski da bismo sprečili ovu katastrofu koja je na pomolu?

Ministar Milan Marković ima reč. Izvolite.

Hvala, predsednice. Niko ne može da se ne složi sa činjenicom da je ekonomska situacija u mnogim opštinama i Pčinjskog i Jablaničkog okruga jako loša. Tu nema dileme, ali to nikako ne sme dovoditi u kontekst da u jednoj opštini žive pripadnici jedne nacionalne manjine, jer ću vam odmah reći da je u Trgovištu situacija daleko beznadežnija i gora nego što je u Bujanovcu.
Ako pogledamo, van statističkih pokazatelja, opštine Preševo i Bujanovac su jedne od retkih opština gde statistika mnogo surovije prikazuje stanje nego što ono u istinu jeste, zahvaljujući velikom broju naših sugrađana koji žive u inostranstvu i imaju donacije svojim porodicama koje žive u Preševu i Bujanovcu.
Naravno, to ne znači da ne treba da se radi u Preševu i Bujanovcu mnogo više, to ne znači da se mi generalno ne suočavamo sa ekonomskom situacijom sa kakvom se suočavamo, jednako u Preševu i Bujanovcu kao i u drugim opštinama u Srbiji.
Samo želim da kažem da ne možemo posebno govoriti o ovim opštinama van konteksta svih drugih opština i van konteksta situacije u kojoj se nalaze mnoge opštine u ovim okruzima u Srbiji. Međutim, mi smo za ove tri godine, smatram to i vašim uspehom, značajno unapredili život u Preševu i Bujanovcu u mnogim sferama, počev od pravosuđa, preko obrazovanja, preko integracije. Da ću jedan neverovatan primer. Pre dve, tri godine, kada smo počeli zajedno da radimo, u Upravi carina koja radi u Preševu nije radio ni jedan Albanac, a danas je blizu 25% Albanaca. Mi u jednoj adekvatnoj politici konstantno vršimo integraciju i unapređivanje položaja i albanske nacionalne manjine, ali i svih ljudi koji žive Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Što se tiče azilanata, mnogo smo radili i zajedno smo radili da se problem azilanata u što većoj meri reši. Ono što je najvažnije istaći to je da su ti azilanti ljudi koji su ekonomski bili motivisani da potraže bolje uslove za život. Daleko od toga da su oni imali bilo kakav politički razlog da napuste Preševo, Bujanovac ili Medveđu. Mislim da se tu i vi i ja slažemo. Tu smo imali razgovore i kod ministra policije i sa stranim predstavnicima i nadam se da se ove jeseni ta situacija više neće ponavljati.
Teško je opisati sada konkretne desetine i stotine projekata i akcija koje smo zajednički uradili u ove tri godine.
Jako je važno da ohrabrimo i one koji žele da nam pomognu, da vide da se nešto pozitivno dešava dole, a mislim da se u ove tri godine pozitivno desilo više nego u prethodnih 10 godina. Mogao bih da budem maliciozan i da postavim pitanje zašto niko od albanskih predstavnika poslednjih sedam, osam, 10 godina, pre nego što sam postao predsednik Koordinacionog tela, nije postavio neka pitanja, nego sam se našao u situaciji da ih ja prvi postavim, gde sam shvatio da određena prava albanske nacionalne manjine nisu na adekvatan način ostvarena?
Tu se verovatno kriju neki politički motivi koji su danas doveli do toga da albanska nacionalna zajednica bojkotuje popis, što je za mene bila jedno ogromno razočarenje usred jednog procesa koji uspešno sprovodimo već tri godine i za koji imamo podršku i u domaćoj javnosti i u međunarodnoj javnosti. Zar u situaciji kada smo prvi put, posle 20 godina, pokrenuli pitanje adekvatne zdravstvene zaštite i o tome ministar Stanković i ja vodimo računa i do kraja godine ćemo u Preševu postići konačne dogovore i pokrenuti izgradnju porodilišta.
Dakle, u godini kada završavamo najkrupnije stvari u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao što je porodilište, kao što je sa ministrom Žarkom Obradovićem, otvaranje odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, koji će biti dvojezični, kao što je afirmacija rada odeljenja Fakulteta u Medveđi, pravnog i ekonomskog, kao što su stipendisti koji studiraju u Subotici, stipendisti koji rade u organima državne uprave ovde u Srbiji, kao što je prvi put, da smo u skladu sa zakonima ove zemlje rešili pitanje bukvara i ukupno 14 udžbenika, a u nadi da ćemo po zahtevu Nacionalnog saveta Albanaca rešiti svih 50 u toku naredne godine.
Dakle, kada smo konačno uspostavili politiku zajedničkim dogovorim koja će nesporno za dve ili tri godine u potpunosti rešiti probleme Prešava, Bujanovca i Medveđe, pa nije postojao gori momenat i nije postojao veći udarac toj politici, nego što je učinjen sada kada se donela ta odluka o bojkotu referenduma.
Moram reći da mi je jako žao zbog toga ali moram reći da ćemo nastaviti da radimo sve što je u našoj moći, da sprovedemo politiku koju smo mi i dogovorili i iza koje ova vlada stoji, a to je politika pune afirmacije i punih i ostvarivanje svih prava albanske nacionalne manjine u Republici Srbiji, odnosno, konkretno, obzirom da je koordinaciono telo u pitanju, opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Što se tiče, ekonomske situacije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je dosad pokušalo nekoliko, vrlo dobrih i svrsishodnih inicijativa i dogovorimo smo se sa predsednikom Skupštine da ne bih ja sada izostavio nešto da oni to u pisanoj formi vama dostave. Ali, tri godine predlažem predsednicima opštine Preševa i Bujanovca da se dogovore da parama Vlade Republike Srbije formiramo industrijsku zonu i od toga i dan danas nema ništa. Ne može o Preševu i Bujanovcu više da se brine ministar jedan ili drugi iz Beograda, nego što sami lideri Albanaca iz Preševa, Bujanovca pokazuju interes za to. Nije ideja lidera iz Preševa i Bujanovca da idu na potpuno besmislene skupove u Tirani, da se bave pitanjima koja apsolutno prevazilaze njihov mandat, njihov zadatak je da pomognu onima koji su ih birali, a to su ljudi koji žive u Preševu i Bujanovcu. Mi non-stop imamo neverovatnu situaciju da inicijative za rešavanje problem Preševa i Bujanovca dolazi iz koordinacionog tela i iz Beograda i konstantno imamo veći aktivizam Beograda u rešavanju tih problema i potpuno pasivnu ulogu albanskih političara, tako ne možemo rešavati probleme. Niti smo mi i vi izabrani da na taj način radimo. Moraju albanski lideri iz Preševa i Bujanovca, ne da se bave ne znam kakvim političkim temama, nego da pomognu da se reše problemi ljudi koji su njih birali.
Koji će problem u Preševu, Bujanovcu i Medveđi da se reši, tako što će Albanci bojkotovati popis? Popis je civilizacijska tekovina. Popis je stvar koja postoji u civilizovanim društvima da se vidi koliko nas je, da se vidi kako živimo, da se vidi struktura naše zajednice, da se vidi koje su nam potrebe, koji su nam problemi, kakve veze ima bojkot popisa sa bilo čim, i šta dobro bilo kome donosi? Moram reći da je to jedna velika graška. Znači, učinili smo i više od onoga što su međunarodni standardi, kada je u pitanju popis.
Još jedanput vas molim, kao najuglednijeg predstavnika albanske političke zajednice da razmislite o vašoj odluci i da se svi zajedno potrudimo da popis u Preševu, Bujanovcu i Medveđi se provede onako kako treba da se provede u svakoj civilizovanoj zemlji. Direktor Zavoda je bio u Preševu i Bujanovcu, ja sam bio u Preševu i Bujanovcu, moji saradnici su bili u Preševu i Bujanovcu, prevodili smo šta je trebalo da se prevede, popisivači u popisnim komisija u Preševu su naravno svi Albanci, u Bujanovcu je otprilike pola – pola uz dva Roma. Oni koji popisuju u albanskim zajednicama su isključivo Albanci. Isključivo koriste albanski jezik, postoji zbirka prevedena na sve jezike nacionalnih manjina, postoje uputstva isključivo prevedena na albanski jezik. Ali, nije tačno da centralna evidencija koja se odnosi na lokalnu samoupravu, da se primenjuje jezik nacionalnih manjina, to nije tačno i nije u skladu sa zakonima ove zemlje.
Znači, popis je u potpunosti u skladu sa standardima koji postoje u međunarodnoj zajednici i u potpunosti sa praksom i standardima koje gajimo u Republici Srbiji. Tehničkih razloga za bojkot popis nema. To je loša politička odluka gospodine Halimi, loša, koja će opteretiti i vas i mene kao predsednika koordinacionog tela u budućnosti, koja će opteretiti odnose u Bujanovcu i Preševu, koja će opteretiti koliko-toliko harmoniju koju smo uspeli da uspostavimo multietničku vlast u Bujanovcu u budućnosti. Tako da, u svakom slučaju, iskreno se nadam da, mislim da je popis jako važna stvar i mislim da je važno da se čuje i sa ovog mesta koliki je to problem.
Dakle, još jedanput vas molim da preispitate tu odluku i još jedanput vas molim da u budućnosti razmišljamo isključivo o onome što je interes građana koji žive u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a ne da slušamo diktat nekoga ko zaista za građane Preševa, Bujanovca i Medveđe ne haje, zarad nekih njegovih kalkulacija. Svima je jasno da odluka o bojkotu nije doneta ni u Preševu, ni u Bujanovcu, ni u Medveđi, niti na sastanku odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. To je odluka koja je doneta u Prištini.
Da li ste spremni da žrtvujete ono što mi treba da radimo zarad toga da se dodvorite nekome u Prištini, koji očigledno ne misli u korist ljudi koji žive u Preševu, Bujanovcu i Medveđi? Hvala vam.

Gospodo poslanici, vaše nezadovoljstvo nema utemeljenje u Poslovniku. Kao što znate, limitirana su pitanja i komentari.
Imate još dva minuta gospodine Halimi.
Molim vas poštujmo Poslovnik. Članovi Vlade i oni koji odgovaraju na vaša pitanja vodiće računa o potrebi. Poslovnik im daje mogućnost da vremenski neograničeno govore.
Izvolite, gospodine Halimi.

Ova objašnjenja koja smo čuli od ministra Markovića, mislim da su u stilu, operacija uspešna, a pacijent umro.
Govorim o tome, da imamo masovan odlazak ljudi, u ovim trenucima zbog katastrofalne ekonomske situacije, da ne govorimo o izbeglim licima za vreme ratnog perioda 1999. godine do 2001. godine, nego o 15 hiljada Albanaca koji su u to vreme bili primorani da napuste svoja ognjišta, nisu vraćeni jer nisu stvoreni elementarni uslovi za njihov povratak. U toku ove godine čak imamo i pojavu pravno nevidljivih Albanaca, dotle su bili samo Romi pravno nevidljivi sad su i Albanci imali taj tretman. Objašnjavao sam par puta tu problematiku, da nije radnika u inostranstvu, situacija bi bila katastrofalna. Sad imamo situaciju da u ovoj opštini, na primer, Preševo, da svaki 30 Albanac je nezaposlen, svaki 11 Srbin je tek zaposlen, a tek 60 do 66 Rom, samo je toliki broj zaposlen, svi ostali su nezaposleni. O tome govorim i sad u toj situaciji kada ne znamo tačan broj onih koji privremeno borave u Evropi, a koji će po readmisije, će biti vraćeni ovoj državi. U situaciji kada imamo veliki broj ljudi koji se nalaze na Kosovu, privremeno, a još nije omogućeno da se vrate, postavljam pitanje, kome onda vredi popis ako on bude nekompletan. Dajte pre svega da stvorimo uslove da bi smo imali jedan ozbiljan, objektivan, kompletan popis. Niko nije protiv toga. Odluka je doneta 3. septembra ove godine u samoj skupštini Preševo od strane albanskih odbornika, a ne u Prištini. Hvala vam.