Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 72 narodna poslanika, i pored očigledne činjenice da nas je mnogo više. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica teče primenom člana 286. stav 2. Poslovnika, traženjem obaveštenja ili objašnjenja, dakle, mogućnošću na osnovu člana 286. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa pomenutim članom? Da.
Reč ima narodni poslanik Milentijević Vladimir, pa narodni poslanik Rogović Mićo, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite, gospodine Milentijeviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas vam neću govoriti o jučerašnjem sukobu NATO bolumente sa mojim sugrađanima na teritoriji opštine Zubin Potok i sa mojom familijom i rodbinom, jer je sve viđeno. Na delu je otprilike        ista ona Nemačka iz 1941. godine, koja u okupatorskoj nameri je gazila preko ljudi koji su goloruki i nenaoružani štitili legitimne i nacionalne interese Republike Srbije i svoje interese.
Uzrok jučerašnjeg sukoba i događaja je katastrofalna i kapitulantska politika ove vlasti i predsednika Republike Srbije. da je politika predsednika Republike, bez obzira što Ustavom to nije njemu omogućeno, govori i sporazum koji je postigao pregovarački tim, koji nije utemeljen ni na Rezoluciji 1244, ni po Ustavu Republike Srbije, ni zakonima Republike Srbije, nijednoj deklaraciji koju je ova skupština Republike Srbije usvojila. Sve su institucije u ovoj državi urušene, ostale su dve koje deluju, kada je u pitanju KiM i sve ono, to su kabinet predsednika Republike i činovnik Vlade u pregovaračkom timu, gospodin Borko Stefanović.
Rezultat svega ovoga, svih pregovora, je priznavanje KiM. Vi ste priznali, gospodo, KiM. Nabrojao sam, bez podrške Ustava, bez podrške Rezolucije 1244 i svega ostalog. Neko će reći da predsednik Republike vodi mudru i hrabru državničku politiku. S obzirom da sporazumi, sve ono što se dešava oko KiM, nije u skladu sa Ustavom, ta politika se ne može nikako nazvati mudra politika i hrabra, takva politika se u Srbiji naziva izdajnička politika. To je definitivno izdajnička politika koju je vodio predsednik Republike Boris Tadić. Prodao je KiM zarad EU i to ne znači ništa, to je činjenica. On je tvorac te izdajničke politike, a gospodin Borko Stefanović je egzekutor svega toga na terenu KiM.
Na KiM sada postoje dva Marti Ahtisarija i implementacija tog plana Borislava Ahtisarija. Borislav Ahtisari sada implementira sve ono što je postignuto sporazumom, a to vodi u nezavisnost Kosova. Mi Srbi sa severa KiM uz potpunu podršku svih Srba iz centralnog Kosova nikada nećemo prihvatiti što je gospodin Borko Stefanović prihvatio, niti ćemo dozvoliti da se sporazum implementira, a polako vreme prolazi. KFOR ne može da ukloni barikade. Imamo tamo mnogo barikada. Na barikade nas je izveo Boris Tadić i ova vlast, da branimo sever Kosova od institucija KiM, a sada želi na neki drugi način da to svali na odgovornost Srba i političke strukture na KiM. To je nemoguće.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije – kako oni misle da reše pitanje severa Kosova i da li misle da će se Srbi sa severa Kosova umoriti i prihvatiti sve ono što su planirala gospoda iz vladajuće koalicije, a to je priznavanje nezavisnog Kosova.

Hvala.
Reč ima gospodin Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Posle čudnog početka i podrške jedne navodne velike opozicione stranke u vladajućoj koaliciji, koristim pravo da postavim nekoliko pitanja. Prvo pitanje ministru finansija, odnosno premijeru, u vezi graničnog prelaza Bogojevo kod Sombora. Na tabli na graničnom prelazu stoji da je završetak radova 25. 5. 2010. godine, da je finansijer Ministarstvo finansija Republike Srbije. Tražim odgovor na pitanje – koliko je koštala izrada graničnog prelaza, zašto u navedenom roku još uvek nisu završeni radovi, pogotovo terminali, zašto su do skoro carinici radili u nenormalnim uslovima i koliko je koštala posebno izgradnja toaleta na graničnim prelazima?
Drugo pitanje za gospodina potpredsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića – da li je moguće suprotno odredbama Zakona o policiji, čije izmene i dopune danas raspravljamo, po članu 133. i 134. službenici policije, odnosno zaposleni u MUP, ne mogu biti istaknute političke ličnosti, odnosno baviti se politikom?
Da li je moguće da dojučerašnje naše kolege, sada gradonačelnici i ranije gradonačelnici Jagodine i Kragujevca, daju ostavke na mandate poslanika, a da jedan načelnik Sektora unutrašnjih poslova u Užicu istovremeno bude gradski većnik u opštini Užice, u gradu Užicu? Ako uđete na sajt grada Užica videćete da je ta osoba zadužena za resor poljoprivrede, a da je načelnik odeljenja u MUP Užica.
Sledeće pitanje vezano za Užice jeste koliko je MUP koštalo obeležavanje Dana Užica u vremenu od 5. oktobra do 9. oktobra, sa raznoraznim aktivnostima, u kojima, slično kao i u Jagodini, su učestvovali pripadnici MUP?
Sledeće pitanje za gospodina ministra prosvete, Žarka Obradovića, jeste da li je moguće da direktor jedne osnovne škole u Kosjeriću, a radi se o osnovnoj školi "Mito Igumanović", pre isteka mandata mesec dana podnese neopozivu ostavku na mesto direktora, kasnije nekoliko dana pre isteka mandata konkuriše uz raznorazne malverzacije na istu funkciju, a da pritom, suprotno članu 131. Zakona o obrazovanju, istovremeno i u drugom mandatu sačuva svoje radno mesto, što je suprotno Zakonu o prosveti i obrazovanju i da ne omogući pojedinim nastavnicima, koji su prema posebnom kolektivnom ugovoru o obrazovanju dužni da popune fond časova, već da za to primi neko drugo lice na radno mesto, a da deo nastavnika, odnosno profesora ostane sa neispunjenim fondom časova?
Pitanje za gospodina Obradovića - koliki je broj zaposlenih na dan 30. jun 2011. godine bio u osnovnim i srednjim školama? Sledeće pitanje - koliko je prosvetnih radnika otišlo u penziju na dan 31. avgust 2011. godine? Zatim, koliki je broj zaposlenih prosvetnih radnika bio 31. oktobra 2011. godine? Zadnje pitanje za gospodina Obradovića – koliki je broj zaposlenih u osnovnim i srednjim školama koji su nestručni za obavljanje ovih poslova?
Zadnje pitanje za gospodina Markovića i za zaštitnika građana Sašu Jankovića – kako je moguće da građani Republike Srbije koji su poreklom iz bivših republika bivše SFRJ ne mogu da izvade uverenje o državljanstvu u svojim matičnim opštinama? Imamo situaciju da, recimo, čovek koji je stalno prijavljen i živi u Arilju, a poreklom je iz bivših republika, uverenje o državljanstvu može da izvadi samo u Užicu. Radi se o klasičnoj diskriminaciji, a da je reč o tome navešću i sledeći primer. Kada mi građani Republike Srbije koji smo rođeni u Republici Srbiji tražimo uverenje o državljanstvu zbog obavljanja radnih poslova, zbog radne dozvole, zbog radnih obaveza, ono nas ništa ne košta, a kada građani Republike Srbije rođeni u bivšim republikama SFRJ izvade uverenje o državljanstvu u policijskoj stanici, i to u sedištu okruga, isto ih košta 540 dinara. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Rogoviću.
Reč ima narodni poslanik gospodin Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je na veliki šiptarski praznik, tzv. dan zastave, KFOR nasilno uklonio barikade koje su postavili Srbi u Jagnjenici i tom prilikom povređen je veliki broj ljudi. Brojka o kojoj se govori u javnosti ide od 65 do više od stotinu, koliko tvrdi da je povređeno ministar Bogdanović. Čak je i strašnije od svih tih povreda to što je režim u Beogradu praktično ćutke prihvatio nasilnu akciju KFOR-a, ne iskazujući svoj stav, samo apelovao preko predsednika Borisa Tadića i ministra za KiM, apelovao na obe strane da se uzdrže od nasilja i pozvao na nastavak dijaloga.
Moram da obavestim, pre svega, Borisa Tadića da na obustavu nasilja treba da pozove svoje partnere iz EU, svoje partnere iz NATO pakta. Ne radi se ovde o bilo kakvog obostranom nasilju, već se radi o nasilju predstavnika sve više okupacionih snaga KFOR-a protiv nenaoružanih Srba. Izveštavanje medija je, takođe, bilo pod očiglednom kontrolom režima i bilo je usmereno na umanjivanje značaja svega što se dogodilo dole, na minimizovanje nasilja koje se primenjuje prema Srbima, na smanjenje broja povređenih. Niko nije izveštavao o povredama i o vrstama povreda. Ono što je takođe veoma strašno, niste na adekvatan način prezentovali otvorenu pretnju pripadnika KFOR-a, kojom su jasno stavili do znanja da će sledeći put reagovati mnogo gore, mnogo agresivnije. Oni tvrde da imaju pravo da primenjuju bojevu municiju protiv nenaoružanih Srba. Praktično je pitanje trenutka ili dana kada će biti mnogo veći broj žrtava i kada će doći do znatno većeg broja smrtno stradalih.
Ono što mediji nisu preneli, a što smo pouzdano saznali, to je da je pored gumenih metaka na Srbe ispaljivana i sačma. Dakle, opredeljenost predstavnika KFOR-a, nemačkog KFOR-a u ovom trenutku bila je ne da ima veći broj mrtvih Srba, već samo da ih povredi i onemogući u daljem održavanju tih barikada. Šatori u kojima su Srbi boravili zapaljeni su signalnim raketama. Sve to ukazuje da će u danima koji dolaze aktivnosti koje KFOR preduzima biti znatno nasilnije i, ne daj Bože, mislim da je sve očiglednije da će doći i do oduzimanja života predstavnicima Srba i ljudima koji na miran način protestuju na barikadama.
Vlada Republike Srbije u izveštaju koji je dostavljeni narodnim poslanicima je rekla da je nakon nasilja od 27. septembra, koje su počinili pripadnici američkog KFOR-a, došlo do odlaganja sedme runde dijaloga između Beograda i Prištine, koje je bila zakazana u Briselu, i da je naša strana istakla spremnost da se dijalog nastavi, ali uz prethodno iznalaženje rešenja za aktuelnu krizu na terenu. Ako je nasilje danas i juče još gore nego što je bilo 27. septembra, ako je broj povređenih veći, ako je rešenost predstavnika zemalja EU i KFOR-a da rasturi nasilno te barikade još veća, kako je moguće da onda Borislav Stefanović danas putuje u Brisel i da nastavlja nekakve pregovore?
Mi smo već nekoliko puta postavili u Skupštini pitanje o ovim temama, a nijedan odgovor nismo dobili. Dana 27. jula, davanog 27. jula SRS je podnela interpelaciju po pitanju stanja na KiM. Prošlo je više meseci, rok je 30 dana da Skupština o tome raspravlja, a još uvek nismo dobili nikakav odgovor. Juče je na sednici Odbora za KiM jedna od tema trebao biti izveštaj pregovaračkog tima o sporazumima koji su postignuti povodom priznavanja univerzitetskih diploma. Iako je prošlo 10 dana od postizanja tzv. dogovora, u Narodnu skupštinu Republike Srbije pregovarački tim to još uvek nije dostavio. Juče su narodni poslanici četiri sata čekali Borislava Stefanovića. Tri puta je odlagan sastanak, iako je sva tri puta zakazivan u terminu koji je upravo on sam određivao. Onda je vest na državnoj radio televiziji kako nije održana sednica jer Borislavu Stevanoviću nije dozvoljeno da usmeno iznese izveštaj. Zar mislite da ćete do kraja ponižavati poslanike? Njegova je obaveza bila da dostavi pisani izveštaj, sam se na to obavezao. Trebali poslanici da hvataju stenografske beleške?

Hvala lepo.
Reč ima narodna poslanica gospođa Nada Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, pitanje sam htela, pre svega, da postavim predsednici Skupštine, ali moram da postavim i pitanje vama.
Dakle, postavljam vam pitanje da li u ovom delu sednice važe pravila koja važe i inače za rad ovog parlamenta, što znači da nije dopušteno vređanje i iznošenje neistina kada su u pitanju poslanička pitanja?
Dakle, poslanik koji je danas prvi govorio na najgrublji mogući način, koji je potpuno nezamisliv u jednom pristojnom parlamentu, vređao je pojedince koji nisu ovde, vređao je institucije, ponižavao parlament. Dakle, postavljam pitanje da li je predsedavajući u obavezi i u ovom delu sednice da vodi računa o tome šta ko izgovara sa skupštinske govornice?
Drugo pitanje postavljam predsednici Skupštine. Pitam predsednicu Skupštine da li pravila važe za sve odbore, bez obzira ko njima predsedava? Dakle, mi smo svedoci da pojedini predsednici odbora na najgrublji mogućni način zloupotrebljavaju skupštinski odbor, vodeći svoje stranačke, ne želim da ih kvalifikujem kakve su to politike, ali svoje isključivo stranačke politike, potpuno zanemarujući činjenicu da postoje u ovom parlamentu pravila koja moraju jednako da važe za sve.
Naime, juče je sednica Odbora za KiM tačno odlagana zbog činjenice da je, zbog događaja koji su se desili na severu Kosova, šef pregovaračkog tima bio sprečen da dođe na vreme na tu sednicu, ali je on ipak došao kada je završio obaveze koje prethodno nije mogao da odloži. Onda se desilo to da je Odbor pretvoren u jednu stranačku tribinu u kojoj su reč dobijali oni koji su zastupali tu stranačku politiku i da je u trenutku kada je šef pregovaračkog tima trebao da dobije reč, bez ikakvog obrazloženja i bez izglasavanja od strane Odbora, dakle, o tome treba da se izjasne članovi Odbora da li će odbor biti prekinut i nastavljen sledećeg dana ili neće. Dakle, ne može predsedavajući sam da odlučuje o tome. Predsedavajući je, bez ikakvog obrazloženja, sprečivši šefa pregovaračkog tima da govori, prekinuo sednicu i zakazao je sutra, pri tom znajući da šef pregovaračkog tima danas, zbog obaveza koje je ranije preuzeo i koje ima, ne može da prisustvuje tom odboru. Sve to je jedna partijska ujdurma u kojoj se pokušava jedno užasno teško i važno pitanje, kao što je pitanje KiM, zloupotrebiti na najgori mogući način.
Verujem da građani prepoznaju te koji manipulišu tom temom i verujem da će građani to na izborima jasno oceniti. To nije moje pitanje, niti je to ono čime mi treba da se bavimo. Dakle, svako vodi politiku onako kako misli da treba da je vodi. Građani su tu i oni će ih oceniti i oni ocenjuju vrlo strogo one koji pokušavaju jedno životno, užasno teško pitanje, koje se tiče života ljudi, da zloupotrebljavaju na jedan bizaran način.
Ono što jeste nedopustivo je činjenica da se pravila procedure, koja su vrlo jasno definisana u ovom parlamentu i koja se primenjuju u drugim odborima, ne primenjuju u jednom odboru, samo zbog činjenice da tim odborom predsedava predstavnik jedne opozicione partije, koji misli i ponaša se kao da je odbor njegova privatna stvar. Dakle, on ga zakazuje bez da se prethodno dogovori sa članovima odbora da taj odbor bude održan, bez da se dogovori sa onima koje poziva da prisustvuju, kao da niko nema nikakav posao. Možda predsednik tog odbora i nema nikakav drugi posao nego samo da vodi stranačku politiku preko skupštinskih odbora, ali je sigurno da ministri i drugi predstavnici organa vlasti imaju i druge obaveze i ne mogu na taj način da budu pozivani i da se, nakon toga, to predstavlja kao njihovo odbijanje da oni pred narodnim poslanicima polažu račun o onome šta rade. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje za ministra inostranih poslova gospodina Vuka Jeremića. Saglasan sam sa prethodnicom, sa koleginicom koja je apelovala na ozbiljnost. Kolika je ozbiljnost u radu državnih organa u ovim dramatičnim danima, kada na jednom delu teritorije Srbije ljudi bivaju ranjeni, sa tendencijom da će biti i ubijeni, toliko je ozbiljno da mi u Skupštini, uvažavajući sve predloge Vlade Republike Srbije, zakonske predloge koji su na dnevnom redu, ostaje građanima da procene šta je u ovom trenutku najvažnije i o čemu bi trebalo Skupština da se izjasni.
Mislim da je malo licemerno i lažno pozivati se na ozbiljnost trenutka, obzirom šta se sve događa u Ministarstvu inostranih poslova. Pitam gospodina predsednika Teniskog saveza Srbije, izvinjavam se, ministra inostranih poslova naše države – šta je istina od onoga što mediji pišu, a da se zadnjih meseci, da ne kažem godina, događa u Ministarstvu inostranih poslova?
Imamo informaciju da je naš glavni,odnosno jedini pregovarač, koji nije narodnim poslanicima ni javnosti u Srbiji pokazao ovlašćenje da razgovara u ime države Srbije i danas u Briselu. Da li je tačno da je on premešten u neki golubarnik, kako pišu vrlo ozbiljni dnevni listovi i da li to znači da je on golub mira i da je danas po tom osnovu odleteo u Brisel? Da li je tačno da je bilo fizičkih obračuna između ministra inostranih poslova i političkog direktora Ministarstva inostranih poslova i koliko je uopšte ozbiljno da politički direktor Ministarstva inostranih poslova naše države pregovara sa predstavnicima tzv. nezavisne države Kosovo? Da li je tačno da tu ima i sukoba interesa, obzirom da je jedan od glavnih funkcionera u Ministarstvu inostranih poslova i otac od druga Borka Stefanovića?
Kada sve ovo saberemo i oduzmemo, poštovani građani Srbije, treba da shvatimo svi zajedno ko pregovara u ime Srbije. Kao narodni poslanik sam tražio na raznim odborima, a i ovom prilikom tražim da se javno kaže i da gospodin Borislav Stefanović pokaže papir, a ne samo usmeno, ko je njega ovlastio da uopšte razgovara u ime države Srbije i koga će to posle obavezivati taj njegov navodni sporazum koji će tamo da postigne?
Obzirom da se Narodna skupština nije izjasnila i da gospodin Borislav Stefanović nema mandat najvažnijeg predstavničkog tela u svakoj državi koja pledira da je demokratska, a svi zajedno tvrdimo da smo demokratska država, dakle, nema ovlašćenje, niti platformu, niti bilo koju rezoluciju ili deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije, postavlja se pitanje, u danima koji budu dolazili, obzirom na sve što se dešava na jednom delu teritorije naše zemlje, a to je sada sever KiM, koga će taj papir obavezivati i ko će biti obavezan ukoliko on bude krajnje nepovoljan za našu državu, koga će obavezivati da po tom papiru postupa?
Nadam se da će gospodin Jeremić brzo odgovoriti na ovo pitanje, obzirom na dramatičnu situaciju i trenutke koji se dešavaju sa našim ljudima na severu KiM. Hvala.