Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su se izjasnili i dali svoje mišljenje u odnosu na predloženog kandidata za Poverenika za informacije od posebnog značaja.
Ono što se može reći, to je da smo imali dosta podataka u javnosti da je Poverenik imao dosta problema kada su u pitanju podaci od javnog značaja da budu objavljeni i da građani o tome znaju, da je Poverenik imao velike probleme i da, po mom dubokom uverenju, nije dobijao valjane podatke, niti ih je dobio precizno, ni u obimu u kojem je tražio. Ono što je primećeno u toku primene ovog zakona, a to je selektivna primena ovih odredaba zakona, u zavisnosti od onoga ko informaciju traži ili ko je izjavio žalbu na odluku nekog državnog organa.
Ono što je predviđeno u članu 9. ovoga zakona, a to je – kad se može isključiti i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovde često u primeni dolazi do zloupotreba. Mnogi organi, odgovarajući na zahteve podnosilaca zahteva za dobijanje informacija, često se pozivaju na odredbu člana 9. ovoga zakona, jer je tu u pitanju jedna otvorena mogućnost i jedna zakonska šupljina i u mnogim brojnim slučajevima neograničeno može da se pozove organ da nije dozvoljen pristup tražiocu određenih podataka zbog života, zdravlja, sigurnosti pravosuđa, odbrane zemlje, nacionalne i javne bezbednosti, ekonomskih dobara zemlje i tajni. Sve ovo, gospodo, možete sada u svakom predmetu da ostvarite uvid i da vidite da ovde ima najviše zloupotreba i da su ovde građani uskraćeni da dobiju pravo i da dobiju prave informacije koje oni traže.
Ono što moramo uvek isticati i parlament to mora da zna, kao i građani Srbije, da mi nemamo precizne podatke o tome koliko je ko podneo pritužbi i koliko je ko podneo žalbi i koliko je ko podneo zahteva. I drugo – kakav je ishod pritužbi i žalbi koje su građani ili druga lica, bilo pravna ili fizička lica koja su tražila određene podatke, da li su oni u tom slučaju obavešteni u skladu sa zakonom ili nisu?
Iznenađen sam da gospodin Šabić, bez obzira na svoju kvalifikaciju i svoje stručno iskustvo, koje je nesporno, kako to, gospodo, do današnjega dana nisu objavljeni podaci o hapšenju 12 i po hiljada građana marta meseca, aprila i maja i juna 2003. godine u akciji "Sablja"? Šta je tu bilo? Što nemaju građani Srbije pravo na informaciju koliko je lica bilo privedeno, koliko je bilo uhapšeno, koliko je lica zadržano, protiv koliko lica je određen pritvor u trajanju od 30 dana, u trajanju od dva meseca, tri meseca, šest meseci? Drugo, šta je bilo sa ishodom tih krivičnih prijava, tih sumnjivih okolnosti, ko je od njih optužen i ko je osuđen? Tu su bile teške povrede osnovnih sloboda i ljudskih prava.
Što se tiče odgovora na postavljena pitanja, očigledno da mi često ne dobijamo odgovore na postavljena pitanja. Postavio sam pitanje i tražio odgovor – kako je sprovedena privatizacija u preduzećima u Pančevu: Veterinarska stanica, list "Pančevac", "Pan sirovina", "Utva vozila", "Kibernetski centar", "Jabuka", Industrija skroba, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika" Pančevo, "Utva point" Pančevo, "Silomont" Pančevo, "Mlekara AD" Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš" Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "El promet" Pančevo, "Gaj" Pančevo, "Staklo" Pančevo, "HIP Petrohemija" Pančevo, "Zvezda auto-moto društvo", "Ukras", "Profi stil" Pančevo, "Tehnički centar" Pančevo, TP "Trgoprodukt" Pančevo, UP "Sloboda", "Krznara" – fabrika krzna Pančevo, "HIP Azotara" Pančevo.
Kada je u pitanju "HIP Azotara" Pančevo, gospodo, nisam dobio odgovor, iako sam tražio, a poznato vam je da je 2006. godine Azotara prodata za 13,5 miliona evra, a da je njena knjigovodstvena vrednost bila 45 miliona evra, da su mangupi iz inostranstva, uz pomoć profitera iz Srbije, demontirali Fabriku "Karbamit 2" koja je prodata i raspakovana, odvezena u inostranstvo i prodata za 32 miliona evra. Građani i radnici su se obraćali Povereniku bezbroj puta, ali nisu dobili valjane odgovore.
Ono što je ohrabrujuće, tek je Ivica Dačić pre neki dan, iako smo mi o tome raspravljali i u Skupštini, pokrenuo pitanje prodaje Azotare i odgovornosti određenih lica, to se krilo do pre neki dan, da je podneo krivične prijave protiv odgovornih lica zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je državi naneta šteta samo prodajom Azotare od preko 50 miliona evra.
Zašto se Poverenik ne uključuje, ne odgovara i ne saopštava javnosti? To je ono što mi imamo kao primedbu, što se ti podaci prikrivaju i stavljaju pod tepih. Ne sme tako da se radi. To je bio slučaj i sa "Pekarskom industrijom Pančevo", "Stari Tamiš" Pančevo, "Pamučni kombinat" Pančevo, "Fabrika sijalica". Građani pitaju, pošto su građani Pančeva ostali i bez posla i bez imovine, postavljaju pitanje – pošto je onda prodato Pančevo?
Drugo, gospođo predsedniče, kada će biti objavljeni stenogrami sednica Vlade od 12. marta 2003. godine do 1. januara 2005. godine, da bi videli građani šta je koji ministar predlagao, za šta je glasao i da li su u to vreme poštovani Ustav i zakoni? Ako jesu, u redu je, ali to do današnjeg dana nije objavljeno i to do današnjeg dana predstavlja neku tajnu. Mislim da to nije nikakva tajna. To je bila Vlada koja je došla posle 5. oktobra. Interesantne za javnost su upravo sednice od 12. marta do 1. januara 2005. godine. To je ono što mislimo da ne treba da se krije, građani će to kad-tad saznati. Brojne informacije, brojni podaci i brojne žalbe koje se rešavaju, nije dovoljno da postoji, pre svega, Poverenik i da se samo bavimo brojkama. Kad pogledate od 2004. godine kakvo je stanje po pitanju osnovnih ljudskih prava i njihove zaštite iz godine u godinu.
Imate pokazatelje da se povećava broj žalbi i pritužbi na organe uprave, a da poverenik reaguje, ali njegove reakcije ne daju nikakva rezultat i one se povećavaju, što znači ipak da nešto nije u redu i da se upravo krše osnovna ljudska prava od strane organa koji rade u upravi.
Poznato je da građani imaju pravo da izjave žalbu na odluku državnog organa, ali, vidite gospodo poslanici, u opštinama i gradovima kako vam radi administracija, koliko građani čekaju na obično rešenje i na običnu dozvolu. To je problem, tu se najviše građani žale. A žaliti se nekom gradskom ili opštinskom organu ne vredi. Zato poverenik treba da ima veća ovlašćenja i veću odgovornost.
