REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

5. decembar 2011. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 13,45 časova. Sednicom predsedava Slavica Đukić-Dejanović,  predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da se evidentiramo ubacivanjem kartice u elektronski sistem za utvrđivanje broja prisutnih.
Službena evidencija kaže da nas je 105, očigledno da nas je više. U ovom momentu nas ima 126, pa možemo početi sa radom.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Vitomir Mihajlović i Zoran Nikolić.
Izvinite, gospodin Mihajlović je stigao.
Saglasno članu 88. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog članom 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i izuzetno za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog odluke iz predloženog dnevnog reda sednice.
U sazivu dnevnog reda ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da se Narodna skupština izjasni o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.
Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine, predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red PREDLOG ODLUKE O IZBORU POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. decembra 2011. godine.
Stavljam na glasanje ovoj predlog.
Molim vas da se izjasnimo.
Od 128 narodnih poslanika, 126 za.
Konstatujem da je prihvaćen predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Prema članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine o dnevnom redu u celini Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Od 128 narodnih poslanika, za predlog je glasalo svih 128.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. PREDLOG ODLUKE O IZBORU POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI
Prelazimo na rad.
Prelazimo na tačku dnevnog reda Predlog odluke o izboru poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima.
Pre otvaranja pretresa podsećam da prema članu 192. shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, a da se raspodeljuje tako da: tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim vas da ostanemo do kraja sednice.
Vratite se.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Da li poslaničke grupe žele da se prijave za učešće? Da sačekamo. Dobro. Samo malo strpljenja.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe, odnosno poslanička grupa SRS ovlastila da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavlja narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnici predlagača, odnosno predstavnik predlagača narodni poslanik Jelena Trivan, predsednik Odbora za kulturu i informisanje želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsednice, obrazložila bih odluku odbora o tome zašto smo tražili hitan postupak do toga, do samog kandidata koga je odbor jednoglasno predložio. Naime, trenutnom povereniku, koji je za prvi mandat izabran 2004. godine a potom 2007. godine ponovo 22. decembra ističe mandat.
Imajući u vidu koliko su važne nezavisne institucije u našem društvu, sa kakvim ih teškoćama gradimo i sa kolikom snagom ih sama Narodna skupština podržava, nismo hteli da uđemo u situaciju da poverenik nema mandat ili da funkcioniše nakon isteka mandata već smo zahtevali, insistirali na tome da na vreme bude potvrđen novi mandat povereniku kako bi ta institucija mogla da radi u punom kapacitetu.
Kao što sam rekla poverenik za informacije od javnog značaja je ustanovljen 2004. godine donošenjem zakona i to je tada prvi put bio Rodoljub Šabić. Nakon toga je i 2007. godine u skladu sa usklađivanjem sa ustavnim zakonom on ponovo izabran i danas se Skupština ponovo nalazi pred izborom novog poverenika.
Predsednica Skupštine je 3. novembra je uputila svim poslaničkim grupama pismo u kojima je tražila od njih da predlaže kandidata za poverenika. To su učinile tri poslaničke grupe, LDP, ZES i poslanička grupa SPS-JS i sve tri poslaničke grupe su predložile Rodoljuba Šabića. Na samom Odboru za kulturu i informisanje toj podršci se pridružuje i G 17 plus i SPO, tako da je Rodoljub Šabić predložen jednoglasno od strane Odbora za kulturu i informisanje. Razlog za to, kriterijumi po kojima smo se vodili su bili jasni. Nezavisne institucije ne treba da služe vlasti oni treba da budu ozbiljni kritičari i korektivi te iste vlasti. Rodoljub Šabić je to beskompromisno bio u prethodnom periodu.
Takođe, smatrali smo da nezavisne institucije zavise od autoriteta onoga koji ih vodi i da se Rodoljub Šabić nametnuo svojim ličnim autoritetom kao lice koje može da bude stvarni zaštitnik prava građana i da svojim autoritetom i autoritetom institucije koju je gradio svih ovih godina može da dovede do stvarnog sprovođenja zakona koji stoji iza njega.
U prilog tome, govore podaci da je, kako je traljavo na početku sama institucija poverenika funkcionisala, koliko je nepoznanica u njegovom radu bilo, danas se on nametnuo kao jedno od nezavisnih institucija sa najvećim autoritetom, a njegove usluge da tako kažem, pre svega koriste nevladine organizacije, mediji, sami građani, pa često i političke stranke, pre svega opozicione. To je dobro, jer se zahvaljujući njemu razvija jedna demokratska atmosfera, razvija transparentnost rada institucija i neke informacije koje su u prethodnim vremenima bile tajne, danas postaju dostupne javnosti.
Zahvaljujući njegovom radu, odgovorno tvrdim, neke od najvećih korupcionarskih afera su bile otkrivene i ma koliko se to ne dopadalo nekim političkim elitama, to je korist za celo društvo i mi kao Skupština ili Odbor za kulturu i informisanje, želimo da izrazimo punu podršku Rodoljubu Šabiću u tome što radi i punu zaštitu i podršku onome što će raditi u budućnosti.
U prilog tome, mi smo na vreme usvojili njegov izveštaj o radu, ali zaključke same Skupštine u kojima tražimo od svih institucija da sarađuju sa samim poverenikom, da brže i adekvatnije odgovaraju na njegove zahteve i da u potpunosti poštuju zakon koji traži da informacije od javnog značaja budu u potpunosti dostupne. U 2010. godini je 45 hiljada zahteva dostavljeno povereniku za informaciju od javnog značaja, a 2005. godine je to bilo svega 2000. To govori da je poverenik uradio još jednu vrlo važnu funkciju, podigao je svest o informacijama od javnog značaja i o značaju tog pitanja u javnosti tako da su sada svi u javnosti upućeni u prednosti ovog zakona i koriste ga. Nažalost, u 2010. godini uloženo je i 2890 žalbi, državne institucije su se najčešće žalile na to, odnosno odbacivale zahteve građana, pojedinaca, organizacija pozivajući se na službenu tajnu.
Poverenik će svojim autoritetom činiti sve da zakon postane jasniji i samim institucijama da znaju kada na neko pravo mogu da se pozivaju, a kada ne, da u potpunosti sarađuju sa građanima i samim poverenikom, ali mislim da je takođe jako važno, na današnji dan i izbor poverenika iskoristimo i da mi kao Skupština damo punu podršku i povereniku i svim nezavisnim institucijama koje smo izabrali i iza kojih stojimo. Hvala.

Zahvaljujem predstavnici predlagača gospođi Jeleni Trivan.
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka  nema neke velike primedbe na rad dosadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja, gospodina Rodoljuba Šabića, u uslovima u kojima je on delovao, manje – više, on je korektno obavio svoju funkciju, ali ovde se radi o tome da Vlada Republike Srbije kreira jedan ambijent u kome one najvažnije informacije koje se tiču države i koje se tiču građana krije od javnosti. Prosto je neverovatno da o nekim temama koje su značajne za državu i za građane pre raspravljaju neki međunarodni forumi, nego što raspravlja Narodna skupština Republike Srbije.
Prošlo je više od mesec dana od kako je poslanička grupa SRS tražila hitnu sednicu Narodne skupštine koja bi bila posvećena problemu KiM.
U međuvremenu, pre nekoliko dana, Savet bezbednosti UN je raspravljao o situaciji na KiM i tu sednicu mogli ste da pratite preko talasa RTS i svako onaj ko je pratio tu sednicu mogao je da izvuče jedan, jedini mogući zaključak - da je Ruska Federacija, odnosno stalni predstavnik Ruske Federacije u Savetu bezbednosti UN, gospodin Vitalij Čurkin, praktično jedini branio interese Srbije na KiM, a to znači život, slobodu i imovinu srpskog narodna na KiM.
Na toj sednici američki predstavnik u Savetu bezbednosti UN izneo je stav da su komplikovanje situacije na severu KiM izazvali ekstremisti sa srpske strane koji su napali predstavnike KFOR.
Ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN izneo je stav da to nije tačno, da je KFOR pogazio svoja ovlašćenja koja su definisana Rezolucijom 1244 i da se otvoreno stavio na stranu privremenih institucija samouprave u Prištini, srpskim jezikom rečeno - šiptarskih secesionista.
Praktično, ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN je demantovao i vlast u Srbiji i dobar deo medija u Srbiji, da su probleme na severu KiM izazvali tzv. srpski ekstremisti i kriminalci i jasno je uperio prst u KFOR i Euleks kao izazivače nemira na severu KiM.
Zašto sve ovo govorim? Pa, skandalozno je da se o situaciji na severu KiM pre izjašnjava Savet bezbednosti UN, da o KiM raspravljaju Rusi, Francuzi, Britanci, Kinezi i neki drugi narodi, a da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije od kraja jula meseca o tome nisu u mogućnosti da razgovaraju zato što nema sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja bi bila posvećena toj temi.
(Predsednik: Molim vas da dovedete to u vezu sa tačkom dnevnog reda.)
Hvala vam, gospođo predsednice. Pokušaću da objasnim zašto je važno da se kandidat za poverenika za informacije od javnog značaja pozabavi problemima koje ću da iznesem u svojoj raspravi.
Dakle, narodni poslanici su iz medija, sa veb stranica obavešteni o tome da je tzv. šef pregovaračkog tima Beograda za pregovore sa Prištinom, Borko Stefanović, postigao sporazum o administrativnim prelazima.
Gospodin Ljubomir Kragović kao predsednik Odbora za KiM Narodne skupštine i danas je morao da prekine sednicu tog odbora zato što predstavnici Vlade Srbije, ministar za KiM i šef pregovaračkog tima, nisu se udostojili da dođu na sednicu Odbora, niti su dostavili u pisanoj formi na srpskom i engleskom jeziku tekst Sporazuma o tzv. administrativnim prelazima. Sednica Odbora za KiM danas nije održana.
Ako i jedna informacija danas u Srbiji ima karakter informacije od javnog značaja, onda je to informacija o tome šta je Borko Stefanović prihvatio u ime Republike Srbije u Briselu u razgovorima sa tzv. privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Budući da nisam dobio zvaničnu informaciju, dakle javnu informaciju, od Vlade i od tog tzv. pregovaračkog tima, morao sam da konsultujem medije, odnosno da probam da na Internetu pronađem tekst sporazuma o tzv. administrativnim prelazima.
Evo kako glasi tekst tog sporazuma. Naslov je – dogovoreni zaključci o integrisanom upravljanju prelazima. Ovo nije adekvatan prevod na srpski jezik zato što je skraćenica na engleskom jeziku "IBM". Ovo "B" znači "bord" na engleskom jeziku. Svako ko se imalo razume u engleski jezik zna da "bord" ne znači prelaz nego da znači granicu.
Iza naslova ovog sporazuma imate fusnotu broj jedan koja kaže: "Jedna strana priznaje liniju kao granicu", šiptarska strana, "druga strana", tj. Borko Stefanović, "priznaje liniju kao administrativnu graničnu liniju". Na kraju krajeva, potpuno je nebitno kako Borko Stefanović tumači pojam prelaza, granice, odnosno granične linije, bitno je kako taj pojam tumači EU. Kako EU tumači taj pojam? Kao državnu granicu između dve posebne države, Srbije i KiM, odnosno tzv. republike Kosovo.
U članu 1. ovih zaključaka piše sledeće: "U skladu sa Lisabonskim sporazumom, relevantnim propisima EU, a s obzirom na to da su obe strane deo agende EU za zapadni Balkan, od njih se zahteva da postepeno harmonizuju svoje zakone sa pravnim tekovinama EU, a naročito da primenjuje koncept "IBM"". Dakle, integrisano upravljanje granicama.
Ovde se postavlja sledeće pitanje – da li bi kandidat za poverenika za informacije od javnog značaja mogao da nam protumači ko su strane kao deo agende EU za zapadni Balkan? Ko su uopšte članovi EU? Članovi EU su suverene države. Ako u sporazumu koji je prihvatio Borko Stefanović piše da su obe strane deo agende EU za zapadni Balkan, to znači da država Srbija i formalno priznaje državnost tzv. Kosova i da je za Borka Stefanovića ta tzv. državna tvorevina republika Kosovo deo agende EU za zapadni Balkan, odnosno za člana u EU, jer članovi EU nisu ni privremene institucije ni lokalne samouprave, članovi EU su države. To znači da je Borko Stefanović tačkom 1. ovog sporazuma prihvatio republiku Kosovo kao suverenu državu.
Pitamo poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno kandidata za poverenika i aktuelnog poverenika, gospodina Rodoljuba Šabića, da li to znači da je Borko Stefanović prihvatio sporazum sa šiptarima u skladu sa Lisabonskim sporazumom? Koliko znam, Republika Srbija nije član EU. Kako je moguće da Lisabonski sporazum tagira državu Srbiju, njenu Vladu, njena ministarstva odnosno njen pregovarački tim? Tu ne postoji bilo kakva veza.
Inače, pojam EU se u ovim dogovorenim zaključcima o integrisanom upravljanju granicom pominje čak šest puta. Na jednom mestu se spominje Evropska komisija, spominje se koncept "IBM" u tački 1, u tački 2, u tački 4. i ni na jednom mestu se ne spominje Ustav Srbije, ne spominje se rezolucija 1244 i ni na jednom mestu se ne spominju UN.
Gospodo iz Vlade, više ne vredi da govorite da nikad nećete priznati nezavisnost KiM, ovim sporazumom ste to učinili. Dakle, od kako je Borko Stefanović prihvatio ovo što ovde piše vi ste priznali da je KiM posebna država, odvojena od Srbije. To se vidi i iz ostalih tačaka iz ovog, novinari su preneli, sporazuma, a u stvari dogovorenih zaključaka o integrisanom upravljanju granicom.
U tački 2. se kaže: "U interesu bržeg i efikasnijeg postupanja, obe strane pod sveobuhvatnim rukovođenjem EU primeniće koncept "IBM"". Kako može da to bude sveobuhvatno rukovođenje od strane EU u situaciji kada su 90% država članica EU priznale nezavisnost KiM i kada najmoćnije države u EU, poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke, smatraju da je pitanje KiM rešeno tako što je KiM odvojena od Republike Srbije?
Pitam i kandidata za poverenika za informacije od javnog značaja – da li igde postoji država u svetu koja je tražila političko mentorstvo od jedne zajednice država koja otvoreno radi protiv njenih interesa? Republika Srbija je presedan u međunarodnim odnosima, da insistira na sveobuhvatnom rukovođenju od strane EU u situaciji kada je EU učinila sve da odvoji KiM od Republike Srbije.
U tački 3. se kaže – obe strane, a to znači države, jer su te strane deo agende EU za zapadni Balkan.
(Nada Kolundžija, sa mesta: Nema smisla.)
Što ste nervozni, gospođo Kolundžija? Pa, to su informacije od javnog značaja. I vi ste nervozni gospođo Trivan, polako, budite malo parlamentarni.
Gospođo predsednice, zaista se trudim da postavim kao problem neka pitanja koja su verovatno interesantna za poverenika za informacije od javnog značaja. Koja je važnija informacija od javnog značaja od ove o kojoj sada govorim? Da li je država Srbija priznala KiM, ili nije? Da je sve čisto, da je sve u skladu sa Ustavom, da nema nikakvih problema, prosto, uključite malo razum, zar bi konstantno predstavnici Vlade izbegavali Odbor za KiM, zar bi izbegavali da nam dostave tekstove tih sporazuma? Šta je problem što narodni poslanici hoće da znaju šta u ovim sporazumima piše?
Mi ćemo očigledno imati još jedinu instituciju kojoj ćemo se moći da se obratimo da nam dostavi ove sporazume, a to je gospodin Rodoljub Šabić. Ne znamo kome više da se obratimo. Kada se obratimo Vladi, kažu - nismo nadležni. Kada se obratimo Ministarstvu za KiM, oni kažu – obratite se Borku Stefanoviću. Mi se obratimo Borku Stefanoviću, on kaže – vi srpski radikali ste divljaci, vi ste primitivci, sa vama nemam o čemu da razgovaram, neću da dođem na sednicu Odbora za KiM i neću da vam dostavim tekstove sporazuma koje sam potpisao sa Šiptarima.
Sada vas pitam, gospođo iz vladajuće koalicije – kome mi srpski radikali da se obratimo, da bismo dobili te informacije, ne od javnog značaja, od opšteg državnog interesa? Ne postoji druga državna institucija koja meni sada u ovom trenutku, padne napamet, sem Rodoljuba Šabića. Zato mi sve ovo i govorimo.
Dakle, mi bi voleli da za poverenika za informacije od javnog značaja bude izabrana jedna stručna, kompetentna i nezavisna ličnost, koja će moći nama da pomogne da dobijemo ove informacije. Sada raspolažem sa onim informacijama koje nisam dobio od državnih organa jer neće da nam daju, nego sa informacijama koje sam pronašao u medijima, odnosno na internetu. Želim da upoznam građane Srbije, jer Vlada Srbije i Borko Stefanović, to ne žele da učine sa tekstom sporazuma koje je Borko Stefanović prihvatio u ime Republike Srbije, pa neka sami građani procene da li je to u njihovom interesu ili ne. Ne vidim potrebu da se bilo ko nervira.
Ako vi smatrate da je ovo sve u skladu sa interesima građana Srbije, pustite me da i ja malo doprinosim tim interesima, da upoznam građane Srbije kako će im biti lepo, sada kada je Borko prihvatio sporazum sa Šiptarima.
U tački 3. se kaže – obe strane nameravaju da postepeno ustanove zajedničke integrisane punktove na svim njihovim zajedničkim IBM prelazima. Ova saradnja će slediti najbolju evropsku praksu. To je smešno. Ovakva praksa ne znam gde postoji, što će nadalje postepeno razvijati, pazite, Evropska komisija, ne UN, ne UNMIK, nego Evropska komisija. Kakve veze Evropska komisija ima sa ovim problemom i kakve veze Evropska komisija ima, kada je reč o politici Republike Srbije prema KiM? Nema nikakve veze. Vi sami iz vlasti dajete mandat i dajete legitimitet, odnosno politički autoritet EU, istoj onoj zajednici država koja je uradila sve što je objektivno mogla da nam otme KiM. To piše, kad se malo bolje zagledate u ovaj tekst, u ovom sporazumu.
Ovaj posao, kaže, dobiće visok prioritet. Projekti će biti identifikovani zajednički i biti implementirani što je pre moguće u praksi. Znači, Republika Srbija, da stvar svedem na proste stvari, je priznala da na njenoj teritoriji postoje dva carinska područja. Jedno je carinsko područje KiM, a drugo je carinsko područje Republike Srbije, odnosno ostatka Republike Srbije.
Sada pitamo poverenika za informacije od javnog značaja da nam odgovori – u kojoj još evropskoj državi na njenoj jedinstvenoj teritoriji postoje dva carinska područja? Da li to postoji u Velikoj Britaniji, u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji? Da li to negde postoji? Ne postoji. Zašto onda Borko Stefanović prihvata, navodno, u vidu najbolje evropske prakse nešto što nigde ne postoji u Evropi? Ako to postoji u tim državama, najmoćnijim u EU, nemam nikakav problem da to postoji i u Srbiji, ali to tamo ne postoji, a u Srbiji će morati da postoji, jer je to gospodin Borko Stefanović prihvatio, pozivajući se na nekakvu najbolju evropsku praksu koja ne postoji i ta evropska praksa je izmišljena.
U tački 4. zajednički integrisani, jedinstveni i bezbedni punktovi nalaziće se u sklopu zajedničke zone …
(Predsednik: Zaista vas molim da se vratite na temu.)
… zajedničke zone IBM prelaza.

Ne možete govoriti o temi koju vi stavljate na dnevni red. Skupština je usvojila današnji dnevni red. Molim vas da se vratite toj temi.

Gospođo predsednice, prosto sad od vas tražim pravnu pomoć.

Ne možete od mene da tražite pravnu pomoć, nego samo red u ovoj sali, a red u sali za koji sam ja zadužena. Ne mogu da vam dam pravnu pomoć.

Dajte mi onda neko svoje mišljenje ili neki svoj savet – kome poslanička grupa SRS da se obrati u ovoj državi da bi dobili u zvaničnoj formi tekst sporazuma koji je Borko Stefanović prihvatio u razgovorima sa delegacijom Prištine?

To nije danas na dnevnom redu.