Zahvaljujem. Reč ima potpredsednica, gospođa Judita Popović. Izvolite.

Hvala, poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo Ilić, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je podržala reformu pravosuđa, s obzirom da mi imamo jednu proevropsku politiku, s obzirom da smo svesni značaja ove reforme koja ima toliko veliki uticaj na svakodnevni život građana Srbije.

Međutim, sve ono što se dešavalo od početka ove reforme, u toku sprovođenja iste, neminovno dovodi do jednog pitanja koje se mora postaviti. Postoji li zaista ozbiljna politička volja da se reformiše pravosuđe? Ovo pitanje se mora postaviti, između ostalog, iz tog razloga što smo se mi danas ovde našli da razgovaramo o tome da li da se izabere novi član Visokog saveta sudstva, da li isti odgovara svim onim kriterijumima koji su zakonom predviđeni da bi ovaj član Visokog saveta sudstva odgovarao svim zadacima predviđenim u radu Visokog saveta sudstva.

Na Odboru za pravosuđe smo čuli jedno obrazloženje da je kandidat dobio preko 60% podrške među sudijama, svojim kolegama u apelacionim sudovima. To je za pohvalu i to je jako lepo. Međutim, podsetila bih vas da su i drugi kandidati, kada smo razgovarali o njima prilikom izbora za članove Visokog saveta sudstva, takođe dobijali visoke procente podrške svojih kolega i koleginica sudija. Međutim, mi smo došli u situaciju da je rad Visokog saveta sudstva u znatnoj meri kompromitovan.

Šta drugo reći nego da jeste kompromitacija činjenica da je jedan član Visokog saveta sudstva u pritvoru, da je jedan dao ostavku, da jedan nije bio obavešten da bi trebalo da zatraži mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije, da li je u sukobu interesa, s obzirom da je dekan Pravnog fakulteta. Dakle, sve su to neki propusti koji nisu smeli da se dese. Zaista je trebalo vrlo dobro da se proveri ko se predlaže za člana Visokog saveta sudstva. Trebalo bi da se proveri i sada da li ovaj kandidat zaista ima sve one sposobnosti koje su potrebne prema zakonu i koje su u stvari i navedene u njegovoj biografiji, kao razlog da damo podršku ovom kandidatu za budućeg člana Visokog saveta sudstva.

U vezi ove političke volje, jako je bitno da se neke stvari raščiste. Prvo, šta je sve urađeno da se javnost zaista obavesti o tome da Zakon o sudijama je predvideo da se radi o jednom opštem izboru sudija, a nikako reizboru. Da li je ova činjenica približena javnosti, da li je objašnjena, da li je napravljena ta dobra politika u pogledu približavanja jednog gorućeg problema građanima koji treba da snose posledice rada svih organa vlasti? Da li su građani mogli da shvate da, ukoliko se menja mreža sudova u jednoj državi, ukoliko se smanjuje broj sudija, da se u tom slučaju nikako ne može raditi o reizboru sudija, ukoliko, između ostalog, ta mreža sudova i uopšte uređenje sudova proizilaze iz neke ustavne obaveze? Da li je građanim objašnjeno da, ukoliko vi više ne predviđate isti broj sudija koji su zatečeni 31. decembra u godini pre nego što je započet postupak za izbor sudija, da vi jednostavno nećete moći da izaberete sve sudije?

Dakle, tu su napravljeni ogromni propusti koji su dali mogućnosti i prostora za svaku vrstu manipulacije činjenicama, manipulacije tako jednim ozbiljnim procesom kao što je reforma pravosuđa, odnosno izbor sudija. U međuvremenu je jako puno radnika ostalo bez posla, jako je veliki procenat nezaposlenosti, međutim, ovde se celokupna problematika reforme pravosuđa bukvalno fokusirala na izboru sudija.

Pored tog izbora sudija, u prvi plan je izašla i statistika, kao najveći domet rada pravosudnih organa, odnosno najveći rezultat reforme pravosuđa. Dozvolićete, statistika nije dovoljna. Ono što se dešava na terenu, to je ono što u stvari dokazuje da li je reforma pravosuđa na dobrom putu ili nije. Ono što se dešava na terenu, ono što se dešava svakodnevno u sudovima i tužilaštvu, zaista ne pokazuje jednu svetlu sliku ove reforma pravosuđa.

Dakle, ako nije postignut bar početni rezultat, u smislu poboljšanja pristupa pravdi i građanima Srbije, ukoliko nije taj pravosudni sistem napravljen funkcionalnijim od onog prethodnog, a ne vidimo da i dalje postoje napori da se ta reforma pravosuđa u tom smislu vodi, onda ne znam zašto se započeo ceo taj tegobni postupak reforme pravosuđa. Zato se s pravom postavlja pitanje – da li zaista postoji politička volja, jer ta politička volja je bitna, jer ukoliko izvršna vlast, zakonodavna i predstavnička i sudska vlast ne rade zajedno na jednom zajedničkom cilju reforme pravosuđa, u tom slučaju mi ne možemo da očekujemo rezultate. Ne može reforma pravosuđa da padne isključivo na teret i na leđa sudova, tužilaštava, odnosno pravosudnih organa. Daleko je to kompleksniji problem koji mora da nosi celokupno društvo i celokupan državni aparat.

Kada na terenu, recimo u bilo kom gradu, u bilo kojoj opštini u Srbiji, pokušate da ostvarite neko svoje pravo kod sudova i ukoliko dođete do nekih određenih rezultata, to nije dovoljno s obzirom da sudske odluke nisu dovoljno značajne za druge državne organe, jer ukoliko bi sudska pravosnažna odluka bila ona koja u stvari predstavlja jedan konačan odgovor države na jednu određenu problematiku, ona ne bi bila dovođena u pitanje. Verujte mi, mnogo puta se dešava da se pravosnažna sudska odluka preispituje i kod poreskih organa i u katastru i kod drugih državnih organa, organa uprave.

Dakle, da li je to prirodna situacija, da se na taj način tretiraju sudske odluke? Moj odgovor bi bio da nije. To je još jedna od problematika koja jednostavno nije rešena u ovom procesu, u ovom postupku reforme pravosuđa. Suviše ovo sporo ide i suviše puno otpora ima da bi pravosuđe samo nosilo celu ovu priču oko reforme.

Mislim da je premalo značaja dato na analizi da li je mreža sudova dobro procenjena, dobro formirana i da li je ona funkcionalna. Premalo značaja se daje organizaciji rada u sudovima i u tužilaštvima. To su ta krucijalna pitanja na koja treba dati odgovor i u hodu, jer reforma, ako je proces, onda se pitanja i odgovori daju u hodu i tu se u stvari pronalaze rešenja, učeći se eventualno na nekim greškama. Mi nismo primetili da su greške pravilno uočene i da se uradilo nešto da se te greške otklone. Sudovi su i dalje preopterećeni, sudovi se i dalje pretežno bave sami sobom i statistikom, a građani su ti koji trpe tako ozbiljne posledice jednog nereformisanog pravosuđa.

Dakle, ukoliko Visoki savet sudstva nema dovoljno veliki značaj za ovo društvo i za ovu državu, jer Visoki savet sudstva je u stvari glava celokupnog pravosuđa, dakle, odatle bi trebalo da se krene u svaku vrstu promena, modernizacije i poboljšanja funkcionalnog rada svih ostalih činilaca pravosuđa. Ako je Visoki savet sudstva u takvim problemima i na taj način kompromitovan, kao što sam malopre rekla, onda šta možemo očekivati od nižih nivoa sudske vlasti? Kako će oni da se nose sa svim izazovima i problemima ove naše države, ovog društva koje je u ozbiljnoj krizi? Očigledno da na to nema lak odgovor, što možda i ne bi bio veliki problem, međutim, problem je u tome što mi ne vidimo da postoji ozbiljna volja da se daju odgovori na postavljena pitanja i ne vidimo zaista političku volju koja će se potruditi da ono što je započela bar deklarativno i završi, a sve u najboljem interesu građana.

Nije reforma pravosuđa bitna samo zbog evro-atlantskih integracija, reforma pravosuđa je pre svega bitna zbog svakodnevnog života građana, a u te građane spadamo i mi. Ukoliko mi možda i možemo nešto, po osnovu toga što imamo određene svoje pozicije u društvu i u državi, da možda lakše ostvarimo, nemojte misliti da građani, koji su u stvari ona poslednja karika o koje se i ulupavaju sve neuspešne reforme, mogu da se nose sa svim tim svakodnevnim problemima oko reforme pravosuđa.

Prema tome, i te kako je značajno da se Visoki savet sudstva konsoliduje, da Visoki savet sudstva napokon počne da radi u svom punom kapacitetu, u punom sastavu i mora pre svega da vodi računa o tome da se preko njega prelamaju svi problemi koji su toliko aktuelni u pravosuđu.

Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: ZES, DSS, SRS i NS.

Reč ima narodni poslanika gospodin Srđan Miković.

Dame i gospodo, pred nas narodne poslanike postavljena je dilema da li želimo da pomognemo da Visoki savet sudstva radi u punom sastavu ili ne, jer u okviru reforme pravosuđa omogućeno je samom pravosuđu da odlučujuće utiče na stanje u pravosuđu i da odlučujuće utiče i na sastav i samog Visokog saveta sudstva.

U skladu sa članom 20. i članom 35. Zakona o visokom savetu sudstva, Visoki savet sudstva je predložio Narodnoj skupštini kandidate za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Upravo na osnovu sprovedenih izbornih aktivnosti u okviru sudija apelacionih sudova, došlo se do rezultata da je kandidata Miroljuba Tomića podržalo 126 sudija, dok je drugi kandidat dobio 61 glas. U skladu sa time, očigledno je ko je dobio podršku većine kolega, onih iz čijih redova je trebao da bude izabran onaj ko će najbolje raditi na poslovima u Visokom savetu sudstva.

Mi smo ovde kao narodni poslanici dužni da sagledamo da li sam kandidat zadovoljava sve ono što bi trebalo, da bi na adekvatan način mogao kvalitetno da radi kao član Visokog saveta sudstva. Upravo na osnovu lične i profesionalne biografije predloženog kandidata možemo da zaključimo da ovaj kandidat raspolaže i stručnim, profesionalnim znanjima i iskustvom da može da odgovori ovakvom jednom teškom zadatku. Činjenica je da je sudija Tomić u svojoj karijeri prošao sve instance sudovanja, od Osnovnog suda udruženog rada, gde je praktično počeo svoju karijeru u pravosuđu, a pre toga je radio i u privredi, od 1987. godine, da bi u Opštinski sud u Kragujevac prešao 1991. godine. Znači, praktično pre 20 godina.

Na osnovu analize biografije sudije Tomića vidimo da je posle osam godina sudovanja u Opštinskom sudu u Kragujevcu, početkom 2000. godine, 1. januara 2000. godine biran za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu. Na tom mestu kao sudija Okružnog suda u Kragujevcu proveo je deset godina. Za to vreme biran je za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu, ali paralelno sa time se bavio i aktivno sudskim pozivom, gde je posebno postupao u krivičnoj materiji, što je bila materija i kojom se bavio od 1. januara 2010. godine, kao sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ono što je posebno interesantno i što je važno za budući rad sudije Tomića, ukoliko dobije poverenje Narodne skupštine, što se nadam da svakako hoće, on je već bio član Visokog saveta pravosuđa, član je Predsedništva Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu i napominjem da je ovo izuzetno važno, da je bio i član Radne grupe za izradu analize rada sudova opšte nadležnosti u Republici Srbiji. To jeste nadležnost Visokog saveta sudstva i treba da ima znanja u toj oblasti.

Zatim bio je član radne grupe za izradu teksta radne verzije sudskog poslovnika. To je isto važno za postupanje svih sudova, znači kvalitetan sudski poslovnik i važno je da ne samo teoretičari nego praktičari budu uključeni u pisanje sudskog poslovnika. Sada je član radne grupe za uvođenje sudskog menadžera osim toga je član Programskog saveta upravnog odbora Pravosudne akademije, a i sam je uključen u držanje vežbi na Pravnom fakultetu u Kragujevcu iz oblasti krivično-procesnog prava. Sve ovo ukazuje da predloženi sudija Miroljub Tomić ima kvalitete i da možemo da poverujemo kolegama gospodina Tomića koji su ga predložili za ovu veoma važnu funkciju.

Ono što mene posebno raduje to je, bez obzira na ove aktivnosti koje je gospodin Tomić imao van, da kažem, samog neposredno rada kao sudije, činjenica je da na kraju 2011. godine sudija Tomić je imao radu svega 12 nezavršenih predmeta i ni jedan stari predmet. Upravo to treba da bude primer koliko efikasan treba da se bude. Ja ovog trenutka pozivam sve vas, bilo da ste u poziciji, bilo da sete u opoziciji, odnosno sve nas pozivam da u skladu sa onim težnjama koje smo podržali kada smo glasali za Zakon o Visokom savetu sudstva, da omogućimo samom sudstvu da predlaže svoje najbolje, da sada i u praksi to potvrdimo i da u danu za glasanje podržimo predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i da izaberemo gospodina Miroljuba Tomića, sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu za člana Visokog saveta sudstva iz reda apelacionih sudija. Hvala.

Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica gospođa Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku bih rekla jedno svoje zapažanje. Lično mislim da će sudbina ovih tačaka koje su danas na dnevnom redu biti potpuno ista sudbini Zakona o železnici koji faktički nikad u ovoj Skupštini nije izglasan, zbog toga što nije postojala većina za njegovo izglasavanje. Danas smo isto svedoci situacije da ne postoji parlamentarna većina, da je ona rasturena i da neće biti mogućnosti da se o ovoj tački dnevnog reda ikada izjasnimo, niti će ona faktički zaživeti.

Meni je žao što se radi o jednom personalnom rešenju, ali takva je sudbine. Mislim da je trebalo to na vreme jasno i otvoreno reći u kakvoj se situaciji danas nalazimo. Evo i danas po ko zna koji put mi raspravljamo opet o pravosuđu i o stanju u Visokom savetu sudstva. Nešto sam razmišljala, kada bi se uradila jedna ozbiljna analiza i statistika najčešće raspravljanih zakonskih predloga i odluka, onda bi nesumnjivo najveći broj odluka i zakonskih predloga dolazio samo iz pravosuđa.

Ovde se najmanje raspravljalo o predlozima koji imaju za cilj da unaprede stanje u pravosuđu, a najviše se raspravljalo o problemima koji su proizvedeni tzv. reformom pravosuđa, koje je unazadila sudski sistem do te mere da danas o reformi možemo da govorimo kao o jednoj od najgorih reformi koje se sproveden od 2000. godine, pa na ovamo. Stanje u srpskom pravosuđu najbliže rečeno zabrinjava. Zabrinjava taj strah koji je prisutan kod sudija i zabrinjava to što vlast ima ne skrivenu želju da ih pretvori u svoje puke poslušnike i produženu ruku vlasti. Ono što je trebalo da se nazove reformom pravosuđa nažalost je rezultiralo jednim fijaskom i jednim neuspehom. Zbog toga što za svoju krajnju posledicu je proizvelo to da je trajno, kako bih rekla, izgubljeno poverenje građana u sudski sistem.

Danas raspravljamo o novom članu Visokog saveta sudstva i kao što se nikad nisam bavila personalnim rešenjima, neću to da radim ni danas, jer zaista mislim da sudije koji su predložili ovog kandidata bili u mnogo boljoj poziciji od mene da znaju o kakvom kandidatu se radi i da prosto imaju uvid u ono što je on do sada radio, pa samim tim i da li je zaslužio da bude član Visokog saveta sudstva, ili ne. Ono što danas mora da bude otvoreno i osvetljeno to je pitanje stanja u Visokom savetu sudstva i pitanje u kakvim uslovima kako funkcioniše Visoki savet sudstva. Sa jedne strane znamo šta je cilj Visokog saveta sudstva i kako bi trebalo on da radi. A, sa druge strane znam kako Visoki savet sudstva u praksi radi. Onda kada te dve stvari uporedimo, onda je jasno da Visoki savet sudstva ne ispunjava valjano svoju ulogu.

Visoki savet sudstva prema Ustavu i zakonu treba da prestavlja, faktički da obezbeđuje, nezavisnost i samostalnost i sudova i sudija u Srbiji. On nažalost već duže vreme radi na način koji ozbiljno dovodi u pitanje zakonitost njegovog rada, pravičnost njegovog rada i legitimnost njegovog rada.

Podsetiću vas samo da je jedan član Visokog saveta sudstva, gospodin sudija Blagoje Jakšić, pritvoren 23.09.2011. godine. Podsetiću vas iako vam to možda nije od značaja za današnju diskusiju, da se radio o sudiji koji ima najviši procenta usvojenih prigovora sudija koji nisu reizabrani. Podsetiću vas takođe da je drugi član Visokog saveta sudstva, sudija Milimir Lukić, 23.11.2011. godine podneo ostavku sa jednim podrobnim objašnjenjem kako Visoki savet sudstva funkcioniše. Naravno, neću sada da se osvrćem na ono što je on rekao jer verujem da ste i vi kao predsednik Visokog saveta sudstva vrlo upoznati.

Dalje, za trećeg člana Visokog saveta sudstva, profesora Dimitrijevića Agencija za borbu protiv korupcije, je utvrdila da mu funkcija prestaje po sili zakona jer se nalazi u sukobu interesa iako on od tog dana, pa do dana današnjeg učestvuje u radu Visokog saveta sudstva i ono što je najvažnije, učestvuje u donošenju odluka Visokog saveta sudstva. To je u najkraćem odluka, odnosno stanje, prikaz stanja u Visokom savetu sudstva koje danas imamo. Očigledno je da je legalnost i legitimnost rada Visokog saveta sudstva narušena i samim tim što je on nastavio da deluje, što je nastavio sa donošenjem odluka iako mu dva člana Visokog saveta sudstva, vrlo je važno napomenuti da se radi o sudijama, znači članovi iz redova sudija, nedostaju.

Takođe je vrlo važno napomenuti da bez sudije Jakšića i bez sudije Lukića, Visoki savet sudstva gubi većinu u sastavu sudija u svom organu, odnosno u svom delovanju, što je naravno potpuno suprotno Ustavu gde je intencija Ustava bila upravo ta da članovi Visokog saveta sudstva, iz reda sudija imaju većinu, jer je Ustav ovde jasan, jer on kaže da Visoki savet sudstva ima 11 članova od koga većinu čine sudije sa stalnom sudijskom funkcijom. Znači, radi se, da ovo kako radi Visoki savet sudstva do sad, očigledno je da je u sukobu sa onim što Ustav propagira.

Dalje, bez sudija Jakšića i Lukića, četiri stara člana Visokog saveta sudstva nisu bila u mogućnosti da odlučuju o pravilnosti odluka koje su donosili dok su se nalazili i dok su te odluke donosili u prvom sastavu Visokog saveta sudstva. A, mi imamo ovde činjenicu da su odluke donošene. Sad vas pitam kako su donošene ako prethodna dva člana nisu učestvovala u odlučivanju, a 4 člana Visokog savet sudstva u stalnom sastavu su u isto vreme bili članovi u prvom sastavu.

Znači, očigledno je da su oni učestvovali u donošenju odluka i da se nisu uzdržavali, kako je to ranije bilo predviđeno, nego su glasali za ili protiv određene odluke. Ovde dolazimo do suštinske kvalifikacije, ovde dolazimo do toga da je grubo narušeno pravo na pravično suđenje koje ne samo propagirana Ustavom, nego propagirano i Evropskom konvencijom. Zbog toga je sve ovo što se sada radi, konkretno, sa Visokim savetom sudstva i sa načinom na koji on odlučuje potpuno nedopušteno.

Legalnost i legitimnost rada Visokog saveta sudstva je, takođe, narušena i u pogledu toga znamo da je samo jedna od 16 sednica Visokog saveta sudstva održana u njegovom punom sastavu. Ovde se opet vraćamo na ono gde kažemo da je neophodno za odlučivanje da Visoki savet sudstva deluje u punom sastavu. Kao predstavnici opozicije kada su ovi zakoni bili na dnevnom redu, kada je na dnevnom redu bilo uopšte reagovanje na rad Visokog saveta sudstva u prvom sastavu, imali smo jako žustre nastupe i upozoravali smo na vreme da je apsolutno neprihvatljivo da Visoki savet sudstva radi u nepotpunom sastavu. Vidimo da se ta greška ponavlja i sada iako se radi o stalnom sastavu Visokog saveta sudstva.

Dalje, nezavisnost rada Visokog saveta sudstva stalno se dovodi u pitanje jednim kontinuiranim, rekla bih slobodno, zloupotrebom funkcije od strane onih članova Visokog saveta sudstva koji su po položaju u tom istom organu. Da budem još preciznija, neretka je situacija da ministar pravde, gospođa Malović, komentariše ne pravosnažne sudske odluke i javno se oglašava povodom inicijative za razrešenje onih sudija sa čijom odlukom ona nije zadovoljna. To je prosto nedopustivo. To je u sukobu sa načelom podele vlasti, sa načelom nezavisnosti sudstva, sa načelom prava na pravično suđenje ili ako hoćete još sa načelom o vladavini prava. Sada mene ne brine to što gospođa ministar ne poznaje, jednostavno nije u situaciji možda da zna da je to nedozvoljeno, ali me brine to što Visoki savet sudstva nije reagovao povodom takvih istupa gospođe Malović.

Takođe, ovde nema nikakvog napretka ni kada je u pitanju javnost rada Visokog saveta sudstva, iako znamo da je to predstavljalo jedan od osnovnih uslova da bi uopšte on legalno i legitimno funkcionisao. Znači, ta situacija nije promenjena u odnosu na onu koju smo takođe imali ranije. Nema, takođe, nikakvog napretka i u pogledu obaveze Visokog saveta sudstva da svim kandidatima za sudije, pod jednakim uslovima, dozvoli pravo da se informiše i da imaju uvid u informacije koje su vrlo važne za njihov status, jer su oni učesnici u tom postupku.

Moram da kažem da privremeni sastav Visokog saveta sudstva je imao niz propusta u svom radu i kao što sam već ranije rekla opozicija je vrlo argumentovano nastupila protiv ovakvog načina rada, ali smo dobili uveravanja da će takav način rada biti prevaziđen kada se usvoji ili kada zaživi Visoki savet sudstva u stalnom sastavu. Na osnovu svega ovoga što sam danas iznela, očigledno je ne da te greške nisu otklonjene, nego su one postale još veće i još ozbiljnije dovode u pitanje zakonitost, pravičnost i legitimnost rada Visokog saveta sudstva. Pošto je očigledno da je Visoki savet sudstva izgubio taj atribut nosioca, tako da kažem, ili garanta sudske nezavisnosti, onda nije ni neobjašnjivo zašto je reforma srpskog pravosuđa s pravom nazvana jednom od najgorih reformi od 2000. godine, pa na ovamo.

Samo bih se nadovezala na ono što je moj kolega Miloš Aligrudić govorio. Ovo zabrinjavajuće stanje u srpskom pravosuđu će kad tad biti otvoreno pred institucijama EU i predstavljaće jedan od uslova za dalje napredovanje Srbije ka tom pravcu.

Moram takođe da kažem da EU sada nema interes da ovaj uslov ispostavlja srpskoj vlast, jer je očigledno mnogo važnije da srpska vlast završi sa priznanjem defakto nezavisnosti Kosova. Evo, vidimo da regionalno predstavljanje Kosova još uvek nije dotaknuto ili tako reći bar zvanično o tome nemamo nikakvu informaciju da je bilo kakav dogovor o tome postignut. Pre neki dan imali smo priliku u Minhenu da vidimo da je održana Međunarodna konferencija o bezbednosti gde našem ministru spoljnih poslova apsolutno nije smetalo to što će tzv. predsednica tzv. nezavisnog Kosova da se obrati posle njega. I to se i desilo.

Sada postavljam pitanje – da li je to nagoveštaj završetka procesa priznanja nezavisnosti Kosova? Stvarno želim da čujem odgovor na to pitanje pošto znamo da nema nikakvog napretka kada je u pitanju regionalno predstavljanje Kosova, bar kada su u pitanju informacije sa kojima mi raspolažemo. Na samom kraju da završim, jasno je da će ova tema biti jedna od tema pred institucijama EU, ali sam onda potpuno uverena da će to ušiju svih nas, a i međunarodnih predstavnika, doći puna istina o tome koliko manjkavosti, koliko nedostataka i sa kolikom količinom neznanja se sprovodi ova reforma. Hvala vam.

Hvala vama.

Reč ima narodna poslanica gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste danas organizovali ovu sednicu parlamenta iako jutros gospođa Đukić-Dejanović kaže da samo veruje u zakon verovatnoće koji bi mogao da vam omogući većinu za glasanje. Ali, vi ovo radite zato što morate da ispunjavate naloge EU. Koliko god vas bolela ta istina, mi to zbog javnosti, svaki put ćemo da naglasimo onda kada je to apsolutno tako.

Mnogo pre EU mi smo vas upozoravali da ovo što radite sa pravosuđem zapravo nije reforma, nego propast srpskog pravosuđa. Vi se naravno ne obazirete na to dok ne dobijete packe od vaših evropskih prijatelja koji su vam skrenuli pažnju da vam zapravo Visoki savet sudstva nije legitiman. O tome smo govorili mnogo ranije i navodili primere koji ukazuju da je to tačno, ali vi se rukovodite onim da je sa aspekta vlasti reforma pravosuđa vrlo uspešna. Zato što je vlast uspela da obezbedi apsolutni uticaj na ovu granu vlasti koja bi trebalo da bude nezavisna i samostalna. Koga je briga u vladajućoj većini šta kaže slovo Ustava?

Gospodo, vi imate problem sa dosad donetim odlukama kada su u pitanju odluke Visokog saveta sudstva. Zato što niste radili već odavno. Ako danas slučajno izaberete ovog kandidata, Miroljuba Tomića, opet radite u nepotpunom sastavu. Vama to ne smeta.

Kaže, gospođa Nata Mesarević, to je baš onako visokoumna izjava, da Visoki savet sudstva odlučuje većinom glasova i to što radi u krnjem sastavu nije smetnja za donošenje odluka. Da je ovo rekao neko drugi mogli bi da se nasmejemo. Kada to kaže predsednik Vrhovnog kasacionog suda, onda moramo mnogo da se zabrinemo. Po ovoj logici Nate Mesarević nijedan organ koji odlučuje većinom ne treba da ima više članova od onog broja koji je potreban za odlučivanje, a pogotovo kada se obezbedi, kao kada je u pitanju Visoki savet sudstva, da to budu oni koji će glasati kako im se naloži.

Da je ova naša tvrdnja u pravu potvrđuje Milomir Lukić i njegova ostavka. On je rekao da nije više mogao da podnese da on bude u službi nekih koji dobijaju predloge iza koje on na sednicama Visokog saveta samo treba da glasa.

Naravno, ovo je, kada je u pitanju Milimir Lukić, hrabar potez, ali se mi pitamo da li je on to primetio tek tada, tog nekog 23. novembra, kada je podneo ostavku ili je do tada slušao i služio režimu kada je u pitanju donošenje odluka Visokog saveta sudstva. Nemamo, naravno, odgovor na to pitanje.

Imate problem sa članom Visokog saveta sudstva sudijom Blagojem Jakšićem i o tome smo dosta govorili, ali hajde da podsetimo. On je uhapšen i optužen zbog sumnje da je učestvovao u navodno visokoj korupciji.

Naravno, mi iz SRS vrlo vodimo računa šta javno izgovaramo i nismo Haški tribunal i ne pada nam napamet da kažemo da je Blagoje Jakšić zaista kriminalac, čekamo da se završi postupak pa da se utvrdi da li to jeste ili nije. Ako se ispostavi da jeste onda bi trebalo zaista da se zabrinete i da se zapitate kakva je validnost odluka u kojima je on učestvovao, a ako nije i ako je tačno ono što on piše iz pritvora, da je njemu sve to namešteno zato što nije hteo da služi, poput Milimira Lukića, ali eto nije stigao da podnese ostavku nego je uhapšen, onda se tek dovode u pitanje sve odluke Visokog saveta sudstva, jer bi se onda ispostavilo da su sve te odluke zasnovane na jednoj opasnoj kriminalnoj radnji i nemamo ni na to odgovor.

Pričali smo krajem prošle godine o Predragu Dimitrijeviću, članu Visokog saveta sudstva do tada i dekanu Pravnog fakulteta u Nišu. Taj čovek je zanemario činjenicu da je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je on u sukobu interesa.

Zamislite, član Visokog saveta sudstva, baš ga briga za odluku Agencije za borbu protiv korupcije i baš ga briga što je u sukobu interesa i baš briga sve vas u Visokom savetu sudstva, krili ste i to smo konstatovali i dokazali, pokazali smo vam papire, od javnosti i od Skupštine činjenicu da je ovaj gospodin u sukobu interesa.

Znate, imali smo slučaj pre nekoliko godina kada je Stevan Lilić, inače sudski dokazani, prljavi, podli plagijator, rekao da je bio u pravnoj zabludi, ali je i interesantno da u pravnoj zabludi može da bude neko ko je profesor ili u ovom slučaju čak dekan Pravnog fakulteta u Nišu.

Interesantno je da vama iz Visokog saveta sudstva takve stvari ne smetaju, nema vas da se oglašavate u javnosti, samo kada branite svoje interese. Samo kada vas napadaju iz Društva sudija Srbije tu izlazite da se branite a i oni vas napadaju. Nisu vas napadali od početka, kada smo mi iz SRS skretali pažnju kojim putem ide pravosuđe, nego tek kada su došli u situaciju da neki od njih ne budu reizabrani. Onda su se setili da počnu da vas kritikuju, kao naravno i ova Evropska i Venecijanska komisija. Pustili su vas lepo da uništite pravosuđe, pa su se sada pojavili sa primedbama na rad Visokog saveta sudstva i inače na korupciju u pravosuđu itd.

Takođe, ono što smo očekivali od vas, gospođo iz Visokog saveta sudstva, ako to nije uradila skupštinska većina, vi ste morali da se oglasite bar u dva slučaja. Osim onih što je gospodin Martinović vam govorio, ja govorim još o dva nova.

Da li je moguće da vam nije smetala činjenica da je Borko Stefanović prihvatio da u sporovima oko katastra na Kosovu i Metohiji bude nadležan vrhovni sud tzv. lažne države Kosovo? Da li je moguće da vama iz Vrhovnog kasacionog suda to nije smetalo? Da li vi uopšte pratite šta se dešava u zemlji Srbiji, a morali biste po funkcijama koje obavljate?

Takođe, nismo primetili da ste se oglasili kada već danima Aleksandar Vučić maše nekim kovertama, kao dobio Tomislav Nikolić pozive za sud za prekršaj. Zar vam se to ne čini uticajem na rad pravosudnih organa?

Uzgred budi rečeno, mi iz SRS nismo mogli u javnost da dopremo sa informacijama. Govorili smo o tome na našim konferencijama za novinare da je SRS dobila desetak poziva kod suda za prekršaje zato što su po Šapcu lepljeni plakati, inače predložili smo svedoke, koje su lepili Vučićevi aktivisti u sukobu između Vučića i Nikolića, plakate sa Nikolićevim likom gde je pisalo "Izdao je kuma, izdaće i vas".

Ono što je interesantno u tim pozivima koje je dobila SRS, pozive je dobio i Vojislav Šešelj i to pod pretnjom da će biti prinudno doveden ako se ne odazove kod suda za prekršaje.

U ime SRS sam tamo bila pa sam zamolila tu gospođu sudiju, kada budu privodili Šešelja da nas obaveste, mi bismo baš voleli da ga vidimo. Zamislite šta se dešava, gospođo Ivić, u pravosuđu, a vas baš briga.

Kada je u pitanju ovaj očigledan Vučićev uticaj na pravosuđe, moram da kažem što se vas lično tiče, gospođo Ivić, nisam iznenađena što niste reagovali. Znamo dobro da ste vrlo prilagodljiva osoba i znamo dobro da nećete imati nikakvu moralnu dilemu da otkažete poslušnost žutima i da se stavite na raspolaganje naprednjacima, ali ne znam da li su svi ili izgleda da jesu u Visokom savetu sudstva istih moralnih kvaliteta. To je zaista…

(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas, raspravljamo o Predlogu odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudija. gospođa Mirjana Ivić je zamenica predsednika Visokog saveta sudstva i ovde je u funkciji predstavnika predlagača. Dakle, o njoj ne raspravljamo. Hvala.)

Gospođa Ivić je ovde govorila odnosno pročitala ono što smo već dobili o Miroljubu Tomiću, kandidatu za Visoki savet sudstva. Između ostalog, rekla je da je on rođen 1961. godine i verovatno su se tada obradovali njegovi roditelji, ali ono drugo što je navedeno u ovoj biografiji baš nešto ne pokazuje i ne uliva poverenje da ovaj gospodin može nepristrasno da bude član Visokog saveta sudstva. Pogotovo zašto niste rekli ono o čemu smo ovde mnogo govorili mi iz SRS, po čemu je taj gospodin Miroljub Tomić poznat u široj javnosti. Po tome, gospođo Ivić, ako niste pratili rad parlamenta, a trebalo je, što je jedini sud u Kragujevcu i jedini sudija Miroljub Tomić je u celoj Srbiji bio sudija koji je prihvatio da u Kragujevcu pokrade odborničke mandate SRS. Dakle, u to vreme jedini sud u Kragujevcu je to uradio.

Naravno, o tome kako je formirana i ta odbornička grupa i ovde poslanička grupa tzv. naprednjaka, mi imamo mnogo dokaza, govorimo o tome. Između ostalog, sada i dovodim u vezu tog Miroljuba Tomića, prosto imam pravo logički da razmišljam, gospodine Novakoviću, dozvolite mi. Dakle, "Vikiliks" je objavio jednu depešu gde Miki Rakić kaže svojim američkim prijateljima koji i Stejt department o tome obaveštavaju, da je dobio nalog od Borisa Tadića da podrži u svakom pogledu formiranje naprednjačke stranke. Između ostalih, ta i još 299 drugih "Vikiliksovih" depeša objavljena je u knjizi Vojislava Šešelja "Vikiliks mi javlja" I deo. To je, između ostalog, bio razlog zašto smo želeli da tu knjigu, tvrdimo da imamo pravo, promovišemo u parlamentu, ali ne, u parlamentu mogu da dođu svi, od Sonje Liht do Severine, samo ne mogu svoje aktivnosti da sprovode poslanici SRS. Nema ko nije bio, gospodine Novakoviću. Još jedino očekujemo kada dođemo da ćemo zateći ekipu da snima "48 sati svadba". To govori o vašoj bahatosti, o bahatosti skupštinske većine koja može sa 126 glasova svašta, ali vas pitam kako ćete sada da namaknete taj 126. da ispunite naloge EU.

Da se vratim, naravno, na ono što jeste tema. To je Visoki savet sudstva i ovaj gospodin. Evo, mi smo u poslednjem broju "Velike Srbije", broj je inače posvećen predsedniku stranke, kao što vidite na naslovnoj strani – "Tribunal pokušava da ubije Šešelja", ali i pored ovoga mi smo se, naravno, bavili nekim drugim stvarima. Imamo dva teksta vezana za Visoki savet pravosuđa.

Sada ću da vam dam neke, i da vas pitam, gospođo Ivić, da date odgovor na neka konkretna pitanja, kada je u pitanju rad Visokog saveta sudstva. Govorim o tekstu našeg mladog kolege Ivana Ninića, inače predsednika Antikorupcijskog saveta SRS, čoveka koji je već izdao dve knjige o raznim korupcionaškim aferama ove vlasti.

Dakle, Ivan Ninić je ovde objavio delove iz zapisnika sa sednice Visokog saveta sudstva, gde je na dnevnom redu bilo odlučivanje Visokog saveta o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost. Na toj sednici Nata Mesarović je rekla ovako, ovo je citat - pre dve nedelje bila sam na sastanku u Vladi Republike Srbije i tom prilikom premijer Mirko Cvetković istakao je da je država preuzela obavezu da se članovi prvog sastava po funkciji uzdrže prilikom glasanja kad su u pitanju ovi reizbori, odnosno žalbe. Odakle pravo Mirku Cvetkoviću i gde Nata Mesarović crpi svoje pravo da ide, da o radu Visokog saveta sudstva raspravlja, dogovara i zaključuje sa Mirkom Cvetkovićem? Da li je vama to prihvatljivo, gospođo Ivić? Da li vi možete da sedite i dalje u tom Visokom savetu sudstva ako se ovako radi ili ste saglasni sa ovim? Nata kaže da ona smatra da je uzdržavanje od glasanja lični čin. Kakav lični čin? Vi ste Visoki savet sudstva, vi ste jedan od najznačajnijih organa u državi Srbiji. Uništili biste pravosuđe zato što imate lične činove koje dobijate sa Andrićevog venca. Već cela Srbija bruji o tome, to je javna tajna u Srbiji.

Dalje, kaže Nata Mesarović – predsednik Republike obavešten je o postupanju Ustavnog suda u predmetima ocene ustavnosti osporenih od odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama tako što mu je 5. maja 2011. godine dostavljena kopija drugog dopisa koji je upućen predsedniku Ustavnog suda. Šta će Borisu Tadiću ta informacija? Šta njega briga i gde u Ustavu piše da on ima pravo da se meša u rad pravosudnih organa? Ali, vi ste hteli da sve ovo prođe u tajnosti, ne vi lično.

Šta je dalje Ivan Ninić otkrio? Ovo je, gospodine Novakoviću, vrlo u timi, evo i sada hoću, a pitaću i na kraju – da li će ovaj Miroljub Tomić biti u stanju da se odupre uticaju predsednika Vlade i predsednika države, a dosad znamo, i već sam rekla nije mogao. Evo, sad ga upozoravam kako radi Visoki savet sudstva, možda će i sam da odustane od toga.

Na samom početku drugog dana zasedanja sudija Mirjana Ivić je konstatovala da je na sednici koja je započeta 20. jula došlo do povrede člana 28. i svaka čast na tome, dobro ste konstatovali. Takođe, mora se imati u vidu da su ove sednice, ovo je sada citat, o većanju i glasanju o prigovorima neizabranih sudija, pa ako je većanje u svakom postupku tajno, nema razloga za tonsko snimanje. Pored toga, ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan javnosti, kazala je Nata Mesarović.

Vi ste intervenisali i rekli da treba da se snima sednica i upravu ste, ali zamislite čuda, kaže Nata Mesarović, ako bude snimano biće dostupno javnosti. Pa ne radite valjda za svoju pokojnu babu, nego radite da narod mora da zna šta vi radite, da javnost mora da zna šta vi radite. Ovo je zaista skandal nad skandalima.

Kaže, Nata Mesarović je postavila pitanje – ko smatra da je obaveza da se tonski snima sednica, pa su za to glasali Mirjana Ivić, Milimir Lukić, Aleksandar Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Sonja Vidaković i Branka Bančević. Vidite, sumnjivo je ovo što su dvoje od ovih, jedan je podneo ostavku, jedan je u pritvoru. Dobro je da ste vi još tu, gospođo Ivić.

Dalje, Nata Mesarović je rekla da je predsednik Visokog saveta sudstva i da po Poslovniku upravlja sednicom i da neće snimati sednicu Saveta. Ona sebi daje to pravo, baš je briga za član 28. Poslovnika. Ona kaže da neće da snima, jer neće da javnost čuje o čemu se radi. Boško Ristić je, naravno, zapretio - ako se bude snimalo, on će da napusti sednicu, neće više da učestvuje u radu itd.

Pojedini članovi Visokog saveta sudstva posle održanih ročišta na komisiji Visokog saveta sudstva iznose jedno mišljenje i sud na bazi koga se glasa, donosi predlog odluke koji se prosleđuje Visokom savetu sudstva, a na sednici Visokog saveta sudstva na kojoj se odlučuje o tom istom predlogu isti taj član se izjašnjava potpuno drugačije, a da se pri tom činjenično stanje nije izmenilo. Prepoznajete, ovo je citat iz ostavke Milimira Lukića, koji više nije mogao da podnese da bude pijun u službi Tadićevog prozapadnog izdajničkog režima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,         gospodine Novakoviću, podsetiću vas da ovaj saziv Narodne skupštine 2008. godine upravo započeo svoj rad zakonima iz oblasti pravosuđa, tzv. setom pravosudnih zakona, za koje smo i onda govorili da će uneti niz problema i da neće dovesti do željenih rezultata, kako nam je tada prezentirano na toj skupštini.

Poslanici DSS su jasno kritikovali određena rešenja predložena 2008. godine i sve do današnjeg dana iznosili smo niz problema koje su ta zakonska rešenja prouzrokovala. Sve što smo onda govorili apsolutno se pokazalo da smo bili u pravu i to se u praksi i pokazalo.

Juče smo čitali stenograme sa te sednice sa kraja 2008. godine i bukvalno, da imamo vremena, mogli bismo danas da vam čitamo govore narodnih poslanika DSS koji apsolutno odgovaraju sadašnjem trenutku i stanju u srpskom pravosuđu, na šta smo onda i ukazivali.

Reforma pravosuđa je toliko traljavo sprovedena da je Evropska komisija za pravosuđe odlučila da uvede nadzor nad njenim daljim sprovođenjem. To nije nikakvo čudo u Srbiji. Određeni nadzor vrši MMF, za pojedine zakone Venecijanska komisija, u pojedinim tzv. pregovorima gospodin Kuper i očigledno je da ova vlast mora da ima nekog tutora i nekog ko će da im kaže šta treba da rede i kako treba da rade. Ali, mene mnogo više u ovom trenutku interesuje – kakva je kontrolna funkcija srpskog parlamenta, jer vas podsećam, ne znam da li je gospođa Ivić sa tim upoznata, da su poslanici DSS niz puta pokretali pitanje – zašto Visoki savet sudstva radi u nekompletnom sastavu? Zašto su tri godine bile potrebne da se Državno veće tužilaca kompletira izborom predstavnika Advokatske komore Srbije?

Ovi zakoni, koji su doveli do ovih problema, doneti su na brzinu, bez sprovedene javne rasprave. Pojedine odredbe ovih zakona uvode retroaktivnost. Pojedine odredbe čak narušavaju stalnost sudijske funkcije. Podsećam vas samo da su zbog takvih odredbi i pojedinih odluka Visokog saveta sudstva pokrenuti postupci pred Ustavnim sudom Srbije, a te postupke nije pokrenulo ni društvo malinara, ni društvo golubara, već Društvo sudija Srbije, ljudi koji donose ili su donosili odluke u ime naroda u ovoj zemlji i siguran sam da se dobro poznaju zakone i razumeju se u tu proceduru.

Da vas vratim na Evropsku komisiju koja je još u novembru 2010. godine pokušala da izvrši pritisak na Ministarstvo pravde da se određeni postupci okončaju, odnosno da se ove reforme ubrzaju. Šta je urađeno u međuvremenu? Apsolutno ništa. Menjali smo u ovom parlamentu, donosili i usvajali, odnosno vladajuća većina, izmene i dopune zakona koji su donošeni pre šest meseci ili godinu dana. Usvajani su neki akcioni planovi, davana su neka obećanja.

Podsećam vas samo, da je na osnovu Odluke Visokog saveta sudstva prilikom reizbora sudija i da smo ukazivali na jasne primere, da su ljudi pre saopštavanja vaše odluke pravili proslave u svojim gradovima jer su znali da će biti izabrani. Koliki su troškovi načinjeni, da li su napravljene neke uštede ovakvom reformom pravosuđa, obzirom da znamo da stotine ljudi koji nisu prošli reizbor i danas primaju novčane naknade, nekima doduše kasne po dva, tri ili četiri meseca?

Šta se danas događa u apsurdistanu? Verovatno poslednji radni dan Narodne skupštine, mi raspravljamo o članu Visokog saveta sudstva, za koji je gospođa Ivić iznela u svom uvodnom izlaganju, da je gospodin Tomić dobio 126 glasova svojih kolega. Čudno jedno poređenje, ili slučajnost, i uopšte nismo sigurni da li će gospodin Tomić dobiti 126 glasova u ovom parlamentu i da bude izabran za člana Visokog saveta sudstva. Znači, ovo je predstava za narod, ovo je radi TV prenosa, a ne da bi funkcionisalo srpsko pravosuđe onako kako treba. Ovde se ne zna da li ćemo raditi sutra, da li ćemo raditi iduće sedmice, da li će se sad napraviti velika sednica od 50 tačaka, jer pojedini poslanici uslovljavaju svoje prisustvo razrešenjem svojih potpredsednika i svojih ministara.

Ne može se, gospođo Ivić, reforma pravosuđa sprovoditi na lepim željama, ne može se država voditi na ovaj način kao što to čini Boris Tadić, Mirko Cvetković i njegov kabinet. Gospođa Malović, kao ministar pravde i ljudi koji su njeni saradnici u Ministarstvu pravde očigledno da su pokazali da su nesposobni, neodgovorni i nestručni da sprovedu reformu pravosuđa, ali ja građanima Srbije obećavam da već od maja, nakon izbora, uhvatićemo se u koštac sa tim problemima i na mnogo bolji način urediti srpsko pravosuđe, pre svega, zbog građana Republike Srbije i naravno, nosilaca pravosudnih funkcija kako bi im omogućili da čestito, pošteno i stručno obavljaju svoj posao, a ne u zavisnosti od volje Boška Ristića, ministarke Malović, Borisa Tadića ili nekog drugog vlastodršca. Hvala vam najlepše.