Zahvaljujem.
Narodni poslanik Božidar Delić ima reč.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, želim u prvom redu da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.
Za SRS, kao i za većinu građana Srbije, ovaj zakon je apsolutno neprihvatljiv. Ovaj sporazume je još jedan korak ka približavanju Srbije NATO paktu i kakav je interes Srbije da učestvuje u operacijama krizama koje su izazvale te iste zemlje EU koje pored SAD prednjače uopšte u izazivanju krize u svetu? Kada govorimo o ove 24 vrste operacija, možete mi pomenuti koju god hoćete zemlju a ja ću vam reći koja zemlja je izazvala krizu.
Američka strategija izazivanja i upravljanja krizama poznata je još iz devedesetih godina prošlog veka. Na našim prostorima je primenjena tokom razbijanja SFRJ, a zatim SRJ, a posebno je osećamo i danas u pokušajima da se oduzme i otme naša južna srpska pokrajina KiM.
Nigde oni koji su izazvali krizu nisu istu rešili. Oni upravljaju krizom, smanjuju intenzitet aktivnosti i ako zemlja žrtva podigne glavu, oni je ponovo pokrenu i aktiviraju. I na našim prostorima, upravo kroz upravljanje krizom, ugasili su navodno plamen rata, ali su svugde ostavili žar, tako da uvek kad požele mogu ponovo da izazovu krizu, odnosno žar pretvore u plamen, odnosno izazovu novi rat.
Srpska radikalna stranka nema ništa protiv humanitarne pomoći, jer u Srbiji postoji humanitarna organizacija Crveni krst, koja je u sistemu međunarodnih organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Mi to podržavamo i sve aktivnosti koje su u tom domenu, ali ovo je nešto sasvim drugo. Ovde se radi o humanitarnim operacijama, poput "Milosrdnog anđela", što smo već osetili na svojoj koži. Sada treba da sa onima koji su nas bombardovali, koji izazivaju sve krize u svetu, učestvujemo pod njihovom komandom u operacijama upravljanja krizama u nekim drugim zemljama i da njihovim narodima namećemo rešenja koja nisu u njihovim interesima, već u interesima onih koji su tu krizu izazvali.
Prošle godine smo bili svedoci tzv. arapskog proleća, krize koju su zarad svojih interesa izazvale SAD, uz svoje satelite Britaniju i Francusku. Trenutno to isto rade i u Siriji. Ono što je posebno žalosno je i činjenica da je Srbija učestvovala u izazivanju krize u Egiptu i Tunisu. Ovde u Beogradu su članovi Otpora obučavali aktiviste iz Egipta i Tunisa o načinima izazivanja nemira koji će eskalirati u krizu. Trenutno se, kao što znate, u Egiptu nalazi pet srpskih državljana koji čekaju suđenje zbog ugrožavanja bezbednosti Egipta, jer im je bilo malo što su obučavali aktiviste u Beogradu, već su otišli direktno u Egipat da pomognu u operativnom rukovođenju i izazivanju nemira.
Oni su ipak naši građani, ali ne očekujem da će biti osuđeni, jer iza njih stoji Amerika i biće proterani, kao što je to inače i ranije rađeno kada su oni u pitanju.
Ovaj sporazum ima dva dela – odredbe o učešću u civilnim operacijama za upravljanje krizama i drugog dela, učešće u vojnim operacijama za upravljanje krizama. Međutim, ako se čita sporazum, može se zaključiti da se ove dve vrste operacija mogu izvoditi pojedinačno jedna ili druga, ali najčešće se izvode zajedno, odnosno paralelno.
Meni je malo čudno da se u članu 6. koji govori o civilnim operacijama za upravljanje krizama u tački 4) upotrebljava termin vojišt, koji je potpuno iz domena vojne terminologije i koji svakako ne bi trebalo da se nađe u ovom delu gde se govori o sporazumu o civilnim operacijama. Međutim, ovo samo potvrđuje ono što sam već unapred rekao, da se ovde radi o namerno izazvanim krizama u interesu pojedinih zemalja EU, a posebno da ne govorim kada su u pitanju SAD.
Da li je ovaj sporazum potreban Srbiji? Da li treba da šaljemo svoje kontigente, bilo civilne ili vojne, u druge zemlje, da najčešće protivno volji tih naroda i tih zemalja radimo za interese zemalja koje su izazvale krizu, koje vode krizu prema svojim interesima i planovima i to sve radimo u lancu komandovanja EU, gde mi pod svojom punom kontrolom i komandom imamo svoj nacionalni kontigent, što je s jedne strane logično, ali to je i potpuna farsa. Komandanti operacija su iz EU, oni određuju zadatke nacionalnim kontigentima, što se vidi kada se pročita član 6. za civilne operacije i član 10. za vojne operacije.
U razlozima za donošenje zakona kažete, citiram – bezbednosna strategija EU potvrđuje doslednost EU svetskom poretku, zasnovanom na adekvatnom multilateralizmu i međunarodnom pravu. Pa to je tek potpuna farsa. Upravo EU i Amerika su potpuno zgazile međunarodno pravo, a mi smo to opet osetili na svojoj koži. Da samo podsetim narodne poslanike da smo u ovoj skupštini nekoliko puta pokrenuli pitanje učešća naše parlamentarne delegacije kao posmatrača na skupštini ODKB (Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti). Jedna tako benigna inicijativa od strane Ruske federacije nije prihvaćena, iako niko čak i od predstavnika vladajuće koalicije navodno se tome nije protivio.
To se ne rešava već tri godine, a ovamo hoćemo ad hok da šaljemo naše vojnike i policajce da ugrožavaju bezbednost drugih naroda zarad interesa EU. To ne može, tako makar misli SRS i takav svoj stav iznosi pred građane.
Hteo bih da kažem još o dva predloga zakona, i to Predlog zakona o potvrđivanju protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, iz 1979. godine i Predlog zakona o potvrđivanju protokola o dugotrajnim organskim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, takođe iz 1979. godine.
Gospodo, da smo ove sporazume potpisali negde u to vreme ili kako se tamo kaže, do 1985. godine, mi verovatno danas o tome ne bi diskutovali i verovatno bi to bilo u redu. Međutim, danas su za nas ovi sporazumi apsolutno prevaziđeni. U prvom sporazumu se govori o teškim metalima. To su metali čija gustina prelazi 4,5 grama po santimetru kubnom i onda se govori prvenstveno o kadmijumu, olovu i živi. Sve što je rečeno o ovim teškim metalima je u redu i prihvatljive su mere koje se predlažu da bi se opasnost od njihovog delovanja dovela na neku manju meru.
No mi u Srbiji imamo jedan daleko veći problem sa teškim metalom, čija je gustina dvostruko veća od olova. Radi se o uranijumu i njegovom izotopu – uranijum 238, kako mi to kažemo osiromašenom uranijumu, koji su Amerikanci 1999. godine bombardovali Srbiju i time u Evropi prvi put primenili, slobodno se može reći, atomsko oružje.
Time nisu bombardovali samo Srbiju, već su bombardovali i Evropu i Balkan. Širenje ove radioaktivnosti i njihovih čestica neće zaustaviti državne granice. Posledice ovoga vidimo svakog dana. Broj umrlih od leukemije i raka je dvostruko veći nego što je bio pre 1999. godine.
Šta će nam ovim sporazumi kada je teritorija Srbije zauvek zagađena? Vreme raspada uranijuma 238 je 4,7 milijardi godina. Da pokušam da vam to objasnim slikovitije, makar što se tiče naših gledalaca. Od rođenja Hrista, pa da kažem do danas, za tih 2000 godina je na zemlji živelo 80 generacija ljudi. Da bi se radioktivnost uranijuma 238 smanjila za 50%, na zemlji bi trebalo da živi 187 miliona generacija. Neka u svakoj generaciji umre samo po jedan čovek, možete videti kakve su razmere tog zločina koji je učinjen u Srbiji. U Srbiji su već umrle i čitave jedinice, posebno rezervnog sastava, jer je njega lakše pratiti, koje su se borile na teritoriji KiM.
Pred ovim činjenicama padaju svi argumenti iz ovih sporazuma. Zbog toga SRS ih neće ni u kom slučaju podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić, koliko imam vremena?
(Predsednik: Imate još 23 minuta.)
Sasvim dovoljno.
Gospodine Obradoviću, da se malo hvalim, jer ove najnovije ankete kažu da građani Republike Srbije dele stavove sa SRS.
Ako dozvoljavate, građani Republike Srbije na prvo mesto kao prijatelje stavljaju Rusiju, Kinu, Makedoniju, Rumuniju, Grčku, nesvrstane. Sve je sa više od 50% Kada je u pitanju anketa u pogledu neprijatelja, na prvom mestu su SAD. To se uklapa sa ovim što je gospodin Delić pre mene pričao, Radiša Ilić i gospodin Dušan Marić. Na drugom mestu je Velika Britanija. Na trećem mestu su Nemačka, Francuska, Hrvatska i naravno NATO pakt. Znači, to je percepcija građana. Jasno im je, prijatelji su nam upravo one zemlje za koje SRS kaže da su prijateljske. Sećate da smo potpisivali neke sporazume u ovoj zgradi, tamo 2000. godine sa Rusijom i Belorusijom, na bazi čega imamo i specijalni status.
Vidite, mogu da se stave na sto razni sporazumi, mogu da se izraze lepa očekivanja, ali ono što je percepcija građana, gospodine Obradoviću, poklapa se sa stavovima SRS. U SAD, u Velikoj Britaniji, NATO paktu, pa sada ako hoćete – Nemačka, Francuska, tj. EU, to je okosnica EU, oni u tome vide neprijatelje Srbije i srpskog naroda.
Ovo je vrlo važno zbog nekoliko tačaka dnevnog reda koje se nalaze u ovoj objedinjenoj raspravi, gde se nalazi 14 predloga zakona. Vidite koliko su važne ove države, kada ste ih svih 14 stavili u jednu tačku dnevnog reda. To sa gledišta diplomatskih odnosa jeste malo nepoštovanje, ali vam ne zameram, sretan sam što niste stavili 37 tačaka dnevnog reda. Ranije smo imali 37 tačaka dnevnog reda u okviru jedne jedinstvene rasprave.
Kada sam već tu kod tih anketa i onoga što je nesporno što se tiče agencija koje se bave istraživanjem, vidite, kod građana Republike Srbije još nije jasno ko su nam prijatelji i neprijatelji kada su u pitanju neke države. Recimo, kada je u pitanju Turska, 33% građana smatra da su nam prijatelji. To je verovatno zbog ovih serija, a 34% smatra da su nam neprijatelji, dok 33% nezna. Kada je u pitanju EU, 28% kaže – prijateljski su raspoloženi prema nama, 39% EU doživljava kao neprijatelje i 32% ne može da kaže da su prijatelji niti neprijatelji.
Gospodine Obradoviću kada postavite građanima Republike Srbije pitanje – da li u Srbiji postoji opasnost od separatizma? Da kaže 67%. Što se tiče ove parole – EU nema alternativu, ko to podržava? Podržava 10,5%. Onako, slaže se sa tom inicijativom – 20%. Ne slaže se sa tom inicijativom – 19,3%. Protivnici te parole – 35,30%.
Da li EU predstavlja štetu za Republiku Srbiju? Da kaže 22%, 21% se slaže sa tom konstatacijom, a kažu da nije štetna za EU samo 17,20%. Da vam ne čitam dalje ove ankete, iz toga treba da proizađu neki zaključci, kakvo je raspoloženje građana Republike Srbije. Mi iz SRS možemo biti zadovoljni sa rezultatima ove ankete, jer vidimo da sve ove godine koje smo na političkoj sceni proveli zastupajući stavove da Srbija nema alternativu, da srpski narod nema alternativu, napokon dolazi do građana Republike Srbije da shvataju zašto se zalažemo i videćemo to, to sada nije toliko bitno, ali očekujemo dobru komunikaciju.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li ste bili na početku. Gospođa Kolundžija je pričala o ovoj tački dnevnog reda i ono što je dominiralo njenom raspravom jeste politika koja laže. Pričala je i gledala je u mene. To je bila asocijacija da SRS vodi politiku laži. Vidite, anketa kaže da baš i ne lažemo, da se to slaže sa građanima. Međutim, zaboravila je samo jednu stvar, da ona politika koja je obećala 250.000 novih radnih mesta i zapošljavanje, nije postigla te rezultate. Ona politika koja je rekla – i EU i Kosovo, nije postigla rezultate, znate? Ona politika koja je pričala o boljem standardu, nije postigla rezultate.
To nije sada moje mišljenje. Znate da sam ja mnogo oštriji u tim kritikama, ali to je vaša statistika pokazala, registrovala, Zavod za statistiku. Znači, 500.000 radnih mesta više nema, ne postoji 500.000 budućnosti. Povećan je broj nezaposlenih za 300.000.
Gospodine Obradoviću, čini mi se da 15.000 visokoobrazovanih čeka na birou, ili 22.000. Možda 22.000, pobrkao sam, 158 magistara nauka, jeli tako beše? Čak i tri doktora nauka su nezaposleni. Ovo malo, ne znam kakav je ovo prevod – celo životno učenje. Šta to znači? Postoji li poluživotno, delimično životno učenje ili ovo – učiš dok ne umreš? Gospodine Obradoviću, smanjite vi te kurseve i te stvari, mi imamo visokoobrazovni kadar koji nije zaposlen. Ne treba ništa da ulažemo, već je država uložila u njihovo obrazovanje, i veštine, i sposobnosti.
Naš narod je toliko inteligentan. Dovoljno je da mu date kompjuter, za tri dana ima da nauči da radi na njemu i bolje ima da radi nego ovaj Srđan Milivojević, on gleda u ekran i samo se smeje nešto. On misli to je ogledalo. Naš čovek je inteligentan, aman ljudi. Kako vam nije jasno?
Sad kažete tu se daju neke velike mogućnosti. Slažem se, hoćete da demonstrirate neku drugu politiku, to je politika - EU nema alternativu. To je politika - verovatno ćemo dobiti status kandidata za početak razgovora. A kada će da krenu razgovori? Pa, ko to zna. Turci čekaju, jadnici, dve generacije odoše u penziju čekajući. Jadni Makedonci već i zaboravili, izradovali se prve godine, posle toga rekli – ma diži ruke, od ovoga, nema ništa. Ali dobro, nije to najveći problem ovog seta zakona koji se donose.
Rekoste malopre da se vi socijalisti borite za socijalnu pravdu, to su ove besplatne knjige. Najveći borac za socijalnu pravdu je Dušan Bajatović. Jadnik krvari, ne može podigne tolike plate koje uzima. Ne znam, pišu po novinama, milion i 200, milion i 300 mesečno. Žarko bi voleo da ima makar 50%, ali nema. Nažalost, on je ministar, nije direktor Javnog preduzeća. Pa, nemojte toliko za socijalnu pravdu da se borite. Bolje kad se ne borite za socijalnu pravdu.
Sada najvažnija stvar koja se tiče ovog kompleta zakona, mora ovde da se kaže, ima ovde i dva ugovora sa Ruskom Federacijom koju, naravno, radikali podržavaju, to se podrazumeva. Bez obzira na ove kritike koje se mogu izraziti u pogledu ovih konvencija koje se tiču ekologije, koje verovatno treba da se dograde, da se usavrše, sa gledišta načelne politike one jesu prihvatljive, ali sa gledišta posledica koje mi trpimo ovde, one su uvredljive za nas, to moram da vam kažem. General Delić je samo deo tih podataka je izneo, a kada biste imali prilike da čitate podatke dr Kovačevića koji ispred države vodi ove stvari, da vam on objasni šta je osiromašeni uranijum, gde se nalazi i kakve su posledice, verovatno ne biste imali toliko oduševljenja povodom ovih predloga ovde.
Sada dolazimo na ovo što je verovatno najvažnije da se prikrije. Imamo ovde dva sporazuma koja je potpisao ovaj što je 2002. godine dobio otpremninu, samo da ne radi više u državnoj službi, Šutanovac, pa ga Tadić postavi za ministra odbrane. Nema razlike između EU i NATO pakta. Ko to priča da postoji neka razlika? Nema razlike. Ne znam odakle vama pada na pamet ideja da u toj politici EU nema alternativu, toliko daleko da odete. Moram da vam objasnim jednu stvar, gospodine Obradoviću, u junu mesecu 1999. godine, postojao je plan Ahtisari – Černomirdin. SRS je bila protiv tog plana. Sve stranke su bile za taj plan, one koje su bile u vlasti i one koje su u opoziciji i one koje čak nisu bile ni u Skupštini. Na bazi tog plana doneta je Rezolucija 1244. Donošenjem Rezolucije 1244 u stvari se ostvarilo ono u najboljoj veri, povodom čega su se partneri dogovorili. Da partneri nisu imali garanciju da će to da se poštuje onako kako je napisano, niko ne bi potpisao taj plan. Isto kao i Dejtonski sporazum. U dobroj veri da to što je napisano važi, ugovorne strane su priznale i potpisale. Šta se dešava kada posle nekoliko godina jača ugovorna strana kaže – to mene više ne interesuje? Onda svaki razuman čovek izvlači zaključak da tom partneru ne sme više da veruje, jer da ga je taj partner jedan put prevario, drugi put prevario, treći put prevario i uvek te vara i to je taj odnos sa EU. Dobrosusedski odnosi i sada filozofsko pitanje – da li je zvezdica ili pahuljica?
Gospodine Obradoviću, sećate se, 2006. godine je moralo da bude UNMIK-Kosovo. Ukoliko dođu presvučeni teroristi kao poslanici njihove nezavisne ili one, srpska delegacija napušta skup. Da li je tako bilo, gospodine Obradoviću? Sve skupove smo napuštali u inostranstvu. Nismo hteli da sedimo u sali gde oni dolaze. Ako je UNMIK, u redu. Na početku nisu uvodili te teroriste u funkciji političara prelaznih institucija. Danas smo došli, u koju situaciju? Tadić kaže Tačiju – gde si pobratime? Tako je. Zbog čega? Zbog EU. Zbog čega? Predpristupnih fondova, da se zgrabi. Nemojte ljudi, država je mnogo ozbiljna stvar.
Sada da objasnimo neke stvari, kako smo u stvari došli u tu situaciju. Evo, gospodine Obradoviću, SPS, DSS i SRS su od strane Borisa Tadića 2008. godine optuženi da su antievropske stranke, pred izbore, da li se sećate, gospodine Obradoviću? Mi dobismo 128 mandata. Sećate se, Vučić je objavljivao tajne razgovore što ste imali sa Lilićem. Kako se ne sećate? Bilo u "Pravdi", kad ste vi Liliću rekli – ja sam sa Borisom to ovako. Doneću vam ja, u knjizi objavljeno, nemojte da se sekirate. Zašto bih ja nešto izmišljao? Znate da se ne bavim tim stvarima.
(Predsednik: Najbolje se vi sećate komunikacije sa gospodinom Vučićem. Držite se dnevnog reda.)
Gospođo Đukić, ja se najbolje sećam komunikacije sa vama. Samo da objasnim neke stvari, gospođo Đukić-Dejanović. Čekajte, 128 mandata, gospođo Slavice. Sada smo mi objavili, Vikiliks mi javlja, depeše iz američke ambasade, demanter kaže – Dačića sam ja obradio da mora da pređe na ovu stranu. Šta se desilo? SPS je preneo 20 mandata kod Srđana Milivojevića, pa ste onda vi formirali ovo, stranka neprijatelja Srbije, SNS, i tamo imate ovog obrazovanog, celoživotno učenje. Više nije građevinski tehničar. Znate li šta je danas rekao istražnom sudiji? Menadžer ekonomije, kako čovek napreduje. Samo je potrebno da u 58. godini života progledaš. Onda je otišla Nova Srbija jer su se ovi uplašili da ćete ih uhapsiti, ne vi, nego ovi i onda smo mi ostali na 57, DSS ostao na 20 i Srbija je postala proevropska. Nije proevropska. Neće ni posle ovih izbora da bude proevropska, nego će biti srpska. Kažem vam, 2008. godine nije dobila, koncepcija EU nema alternativu, 2012. godina ima do nogu da bude potučena.
Jeste videli šta kažu na ova istraživanja? Vaši birači više veruju EU, nego što su protiv EU, SPS, ali PUPS i SNS, i dalje je većina protiv EU, ali oni ne znaju da su i Krkobabić i Toma za EU. Oni ne komuniciraju među sobom. Birači misle nešto, a ova dvojica teraju. Njih baš briga. Ja ovo pričam da sutra ovolike oči otvaraju za koga glasaju. Ko jednom prevari, taj stalno vara. Vidite šta kaže vaš Dačić juče, on bi da se bije sa ovim šiptarima što su mu uhapsili policajce i to sad deluje prihvatljivo, ali EU nema alternativu, rekao mi Barak Obama kad sam bio na doručku.
Samo da napravimo koordinate da se zna gde je ko, kako, koliko je to važno, koliko nije važno, da čovek uludo ne baci glas, a očekujući nešto, dobije nešto drugo. Tu moramo da budemo vrlo oprezni. Moramo, ako poštujemo Ustav Republike Srbije, da iznesemo jedan opšte obavezujući stav. Republika Srbija može imati prijatelje samo u onim državama koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Svi oni koji su priznali nezavisno Kosovo, sa njima moraju da zahlade odnose, smanje nivo.
Kad pravite sporazum sa EU, 22 države EU su priznale nezavisno Kosovo i od toga ne odstupaju. I u svim pričama, razgovorima, dogovorima uvek Tačijevo Kosovo ima primat nad Republikom Srbijom. Jel beše velika afera oko organa, pa ko će da reši, pa da li istražitelj UN, da prepustimo Euleksu i oni da jure Tačija, pa nemojte molim vas. Ali, vi razgovarate sa njima, vi dogovarate. To je taj problem. A sada ove operacije kako da se ublaži stav onih pet članova EU?
Opet se pravi greška kao što je napravljena decembra 2008. godine, iz čista mira ste pozvali Euleks i Euleks je ušao sa predsedničkim pismom decembra 2008. godine da bi posle šest meseci taj isti koji je pozvao Euleks rekao – au, pa nisu statusno neutralini, oni su pristrasni. A onda u ovoj Skupštini skoči jedan dilber pa kaže – što vaši Rusi nisu stavili veto? Kako će da stave veto kada je predsednik Srbije tražio Euleks.
Kako beše sa generalnom skupštinom? Ovde izglasasmo jednoglasno tekst rezolucije itd. 70 i nešto država, Vuk Jeremić obišao zemljinu kuglu šest puta, izlobirao, svi će nas da podrže ima 70 država koje ima da se posvađaju sa SAD u Generalnoj skupštini. Zašto? Zato što je on načelno pitanje, zalazi u međunarodno pravo itd. Pred početak Generalne skupštine SMS poruka, lepa Keti, lepom Tadiću da se promeni da ide zajednička rezolucije EU i Srbije i u jednom delu te rezolucije pregovarački proces. Gde u Rezoluciji 1244 piše o pregovorima? U Rezoluciji 1244 piše da su naši partneri za razgovore o suštinskoj autonomiji i širokoj samoupravi UN Savet bezbednosti. Kako to? Nadali se, očekivali su. Očekuješ nešto od nekoga ko ti je milion puta konkretno pokazao primerom da ne poštuje ništa što je potpisao, već samo svoj interes. I mi sad ulazimo u ova dva zakona, te bezbednost, te saradnja, te mi ćemo sada sa njima krize da definišemo itd. oni će baš nas da pitaju za krize.
Sećate se 2007. godine, radikali kada su izašli sa stavom – vi iz EU, ako smatrate da EU ne može da postoji bez Srbije kao člana, evo odmah nas primite. Donećemo sve zakone na engleskom jednim glasanjem, ali nemojte da nas mrcvarite i nemojte da nam otmete KiM. I šta se desilo oćutali i rekli – nikada vi nećete biti članovi EU, bićete šargarepa, prut, motka, pritka itd. itd. ali nikada nećete biti članovi EU, pogotovo ne sada kada ni oni sami sebi ne znaju kako da začepe rupe, jer su bušni sa svih strana, jer i Nemačka primarna emisija novca ne može da izdrži. Znate vi kako je to sa primarnom emisijom i kod njih je primarna emisija zaigrala. Odakle tolike milijarde? Samo iz štamparije. Neke njihove dobiti itd. ma pustite tu priču. Evro je odigrao svoju ulogu. Preko evra cela Evropa je platila troškove ujedinjenja istočne i zapadne Nemačke i kraj. Šest meseci je to lepo zvučalo, dve marke jedan evro, posle šest meseci ono što je bila marka sada je evro i poklopili stvari i završili posao, ali mi verujemo. Mi verujemo. U šta verujemo? Biće dobro, desiće se nešto, nećemo da radimo a pare će da nagrnu, jest đavola. To samo u Srbiji može da se veruje. Zahvaljujem.

Vreme je i da završite.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, narodne poslanice, mi sada raspravljamo o 14 predloga zakona o potvrđivanju sporazume, memoranduma i protokola i upravo samo razmatranje ovih predloga zakona potvrđuje da iz dana u dan ugled naše države, ugled Srbije raste. Mi smo, kako vidimo iz predloženih zakona postali kandidati za izvoznika a ne za uvoznika bezbednosti. Između ostalog, EU sa nama, sa našom državom praktično potpisuje sporazum o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.
To je velika legitimacija za nas koji smo do juče bili na onom području koje je predstavljalo bure baruta i gde se nije znalo kako će se završiti sa svim tim tenzijama koje postoje, a ovog trenutka postali smo važan, znači uvažen partner i Evropi i svetu. Ovaj, predlog zakona je samo jedan od brojnih predloga zakona koji smo razmatrali danas i činjenica je da ovog trenutka imamo preda nama čitav niz predloga zakona koji treba da unaprede život građana u Srbiji.
Bilo bi pretenciozno kada bih danas se detaljnije upuštao u same prednosti Zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta obrazovanja za socijalnu inkluziju, pored prisutnog ministra, ali ovde se radi o povećanju pristupa i poboljšanju uslova života u držanim domovima, o izgradnji, renoviranju, opremanju za učenike srednjih škola i studente univerziteta, kao i poboljšanju kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kroz realizaciju programa stručnog usavršavanja i obuke za nastavnike i druge zaposlene.
U samom memorandumu o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje od 2007 do 2013. ovim predloženim zakonom potvrđuje se memorandum od izuzetnog značaja za učesnike obrazovnog procesa na svim nivoima u Republici Srbiji jer omogućava uključivanje u savremene tokove, sticanje sopstvenih iskustava, ali i uvid u iskustva drugih i pre nego što Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Sve će to doprineti bržim evropskim integracijama, bržem harmonizovanju naših propisa sa evropskim i bržem korišćenju svih prednosti koje nam se otvaraju poboljšanjem i ubrzanjem procesa evropskih integracija.
Mi danas razgovaramo o predlozima zakona gde su nam partneri i Azrebejdžan, i Japan, i Kina, i Rusija, i EU, i Turska, i Slovačka, i međunarodne institucije, a između ostalog, ali ne kao poslednje i Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN i to u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethodi članstvu u CERN. Mislim da je i to potvrda sveobuhvatnog procesa koji je nezaustavljiv u Srbiji da postanemo deo Evrope, da postanemo deo razvijenog sveta i upravo sveobuhvatnosti današnjeg raspravljanja ovde u najvišem domu u Srbiji, u parlamentu Srbije, u Narodnoj skupštini potvrđuje svih ovih 27 predloga zakona da smo praktično na korak do Evrope, odnosno da smo još danas Evropa.
U tom smislu pozivam sve vas koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona i da učinimo još jedan korak u približavanju Evropi i obezbeđivanju boljeg života građanima Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Mikoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, ja ću vrlo kratko, pošto izgleda moj kompjuter ozračio gospodina Krasića, pa je pobegao, ali želim samo da dve stvari napomenem za kraj ovog izlaganja. Preko 750 zakona i drugih akata usvoje ovaj saziv, pod vašim predsedavanjem, vaših kolega i naravno, ovu su verovatno poslednji dokumenti koja ovaj saziv usvaja u ovom obliku i ovoj formi.
Nažalost, neće svi glasati za ovaj zakone i mislim da je uzalud apel, kolege Srđana Mikovića, poslanicima opozicije i gospodinu Zoranu Krasiću da glasaju za ovo, jer kome oči nisu pomogle neće ni trepavice. Ali, želim samo jednu stvar da napomenem, na kraju današnjeg dana, na kraju ovog zasedanja, hoću samo da pročitam s kim sve potpisujemo ove Ugovore sa EU, sa Evropskom federacijom, pa ponovo sa EU, pa onda, sa Vladom Republike Turske, kabinetu ministra Ukrajne, pa ponovo sa EU i veoma važan sporazum sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja CERNOM. Sada želim samo da napravim jednu paralelu. Setite se gospođo predsednica kada smo ušli u ovu salu i kada su počeli predsednički izbori, tadašnji kandidat Zorana Krasića, Tomislav Nikolić je kazao, kad ja pobedim na izborima sviraće se ovde Ruska himna, a ovo će biti jedna gubernija.
Srbija je danas republika, svira se "bože pravde", na početku svakog zasedanja i potpisuju se ugovori i sa Rusijom i sa EU i veoma sam ponosan na ono što smo zajedno uradili na svih 750 zakona i opštih akata koje smo usvojili, jer kada za jedno 50 godina neko drugi bude ušao u Biblioteku i vi, i ja i moje kolege i gospodin ministar, bićemo ponosni na svaku reč i na svaki akt koji smo ovde usvojili na svako slovo zakona koje smo izglasali, jer to će biti časno, pošteno, odgovorno, profesionalno, ali pre svega, zarad evropske perspektive naše dece. U to ime vam se zahvaljujem i želim vam srećan put u Evropu.

Izvolite, reč ima gospodin ministar Žarko Obradović.

 Poštovane kolege, narodni poslanici, makar vi vredni koji ste ostali u sali do kraja ove rasprave, želeo bih i vama i građanima Republike Srbije da se zahvalim što su imali strpljenja da prate ovu raspravu.
Naime, kada se raspravlja o Predlogu zakona koji podrazumevaju ratifikaciju ili određene garancije države, po prirodi savesti misle da su to teme koje nisu interesantne. Međutim, i te kako su interesantne, zato što su važne za život građana Republike Srbije. Potpuno sam ubeđen da će ratifikacijom ovih sporazuma koji su predmet ovih ugovora, objektivno saradnja Srbije sa dotičnim zemljama biti unapređena ili će biti primenjena rešenja koja objektivno, koja će unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.
Želeo sam da vam na kraju kažem i kao ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije nekoliko reči vezano za ove sporazume iz oblasti obrazovanja i nauke. Dobro je primetio kolega Miković, mi činimo mnogo toga u ovoj oblasti, što nekako ostaje van domašaja javnosti, nekako pozitivne vesti nisu interesantne. Podrazumeva se da je to priroda našeg posla, pa se onda i podrazumeva da radimo, ali se uvek, to sam primetio, svi začude kada objavimo da smo nešto uradili, a danas je u raspravi bilo i neko pitanje da li će se sredstva utrošiti na pravi način, odnosno da li se išta radi.
Moram vam reći, jer ovo jeste objektivno prilika da se i pri kraju mandata kaže nešto vezano za prosvetu i nauku, nauku u onom delu gde je kolega Đelić vodio tri godine veoma uspešno i obezbedio značajna finansijska sredstva za opremanje instituta širom Srbije ali objektivno je učinio jedan značajan korak za dalji razvoj nauke, jer su usvojena neka rešenja koja su objektivno bila inicijalnog karaktera, pa su vrlo svesno izazvala potrebu naučnih radnika da zadovolje određene standarde, a samim tim i njihovo veće angažovanje i to je dovelo do rezultata.
Mi nismo slučajno zvezda u usponu po broju citata, nismo slučajno potpisali ovaj ugovor. Godinama unazad se radilo da bi došli do finalizacije nečega što Skupština treba da ratifikuje.
Ja sam prilikom razgovora u Ženevi sa direktorom CERNA, gospodinom Holerom rekao da kada ratifikujemo ovaj ugovor, da ću ga kao resorni ministar zvati da poseti našu zemlju, a mi ćemo se onda potruditi da mu stvarno pokažemo istraživačke centre koje posedujemo i da na delu vidi ono što je imao priliku da vidi, odnosno ovde u Srbiji, u šta se uverio u Ženevi, da mi imamo vrlo sposobne istraživače koji mogu da budu ravnopravni učesnici svakog istraživačkog projekta.
Želim da kažem još nešto, za ove četiri godine, zahvaljujući sredstvima Evropske unije, objektivno, ali još više našim domaćim, što se nekako prenebregava, mi smo uspeli u Ministarstvu da napravimo 26 novih škola, novih pet đačkih domova, uspeli smo da napravimo dva nova studentska doma, da povećamo broj studenata koji su briga države. Po prvi put u istoriji obrazovnog sistema Republike Srbije, finansiramo doktorske studije po novom ciklusu, tri godine, imamo 1.680 doktoranata, to je već značajna kadrovska baza, plus nekoliko stotina doktoranata koje Ministarstvo nauke u prethodnom mandatu, dok se nismo udružili, takođe finansira.
Osnovali smo pet državnih fakulteta, odeljenja u Medveđi i Bujanovcu, državni fakultet u Vrnjačkoj Banji, državne fakultete pri Vojno medicinskoj akademiji, obezbedili smo za decu u Srbiji, za 228.000 đaka ove godine, a onda i prethodne dve i po godine, za tadašnje prvake, odnosno učenike prvog i drugog razreda, kompletne besplatne udžbenike. Samo ove godine je podeljeno na dva miliona tri hiljade knjiga, a možete misliti šta će to značiti kada više razreda bude obuhvaćeno.
Uredili smo pitanje obrazovanja naše dece u inostranstvu, uveli smo standarde visokoškolskih institucija, uradili sijaset drugih stvari, da ne pominjem zakonodavni okvir, pet zakona. Dakle, tri su u skupštinskoj proceduri i očekujem da će početkom marta i oni biti predmet usvajanja. Deo smo evropskog prostora, visokog obrazovanja, deo smo naučnog obrazovanja i formalno, jer na neki način, mi smo potpisivanjem ugovora, odnosno predsednik Tadić, potpisivanjem tog ugovora je praktično uveo Srbiju, ako mogu reći, u status pridruženog člana, a to mu dođe kao neki status kandidata i mi ćemo i u naučnom delu moći da koristimo sve one pogodnosti koje CERN daje.
Ja ovo pominjem, ne da bih se hvalio kao ministar, jer uvek će biti kritičara, a njih treba da bude, jer u obrazovnom sistemu koji ima 900.000 đaka, koji ima 250.000 studenata što u privatnim, što u državnim visokoškolskim ustanovama, a gde ima 80.000 predškolaca, uvek ćete naći primera koji će reći, nije sve to tako, ima i sličnog.
Tako je, ali smo mi imali i hrabrosti sa tim lošim stvarima u obrazovnim sistemu da se suočimo, da pogledamo u lice problem koji stoji pred nama i da ga rešavamo, kao što je i nedovoljni nivo obrazovanosti.
Primera radi mi smo sada na piza testovima, zadnji koji su rađeni smanjili stopu funkcionalne nepismenosti sa 51 na 32,19, a čitalačku pismenost smo podigli za 40 poena, za matematičku i fizičku sedam, osam poena i to sa stanovišta indeksa zemalja OECD, uzima se kao dobar pokazatelj da je zemlja krenula napred.
Ima puno toga d a se radi i potpuno sam ubeđen da će i ovi zakoni koji će se usvojiti, bar u delu koji se odnosi na prosvetu i nauku, apsolutno značiti i jedno i drugo u oblasti.
Sve ono što radimo, a to je suština, svaka vlada vodi svoju politiku, ali postoji nešto što je iznad svake politike, a to je država i briga o državi bi trebalo da bude zajednička, briga svakog poslanika i svakog člana Vlade i da postoji jedan kontinuitet u onome što činimo da bi Srbiju učinili kvalitetnijom zemljom, odnosno da bi imali budućnost, ulaganje u obrazovanje, to nije deklarativno zalaganje, nego stvarno ulaganje u budućnost.
Čini mi se da je kolega Krasić pomenuo neke godine pre, a sada se strašno skraćuje vreme od nekog naučnog pronalaska do njegove implementacije. Ono što smo mi učili pre 20-30 godina, ne samo da nije deo nastavnog plana i programa, nego čak i ako je nešto zadržano, pitanje je šta će se od toga koristiti i to ima svoj smisao.
Čini mi se da je kolega Krasić pomenuo neke godine pre. Sad se strašno skraćuje vreme od nekog naučnog pronalaska do njegove implementacije u praksi. Ono što smo mi učili pre 20, 30 godina više ne samo da nije deo nastavnih planova i programa, nego čak iako je nešto zadržano, pitanje je šta će se od toga koristiti i to celoživotno učešće i te kako ima svoj smisao.
Ovaj Memorandum o celoživotnom učenju u stvari jeste otvaranje vrata nama, kao zemlji da možemo da učestvujemo u svim projektima koje EU nudi. Ako je budžet između 2007. i 2013. godine bio 6,9 milijardi evra, onda možete pomisliti koje su to mogućnosti. Mi nekako stižemo sada na kraju tog ciklusa, jer smo potpisali 21. decembra 2011. godine, ali smo makar imali mogućnost za 2012. i 2013. godinu. U sledećim godinama, pogotovo sa sticanjem statusa kandidata, što ja očekujem, nama se pružaju velike mogućnosti da učešćem u različitim projektima obezbedimo, ako hoćete, i dodatni kvalitet za obrazovni sistem i dodatna sredstva. Postoji veliki interes obrazovne i naučne javnosti Republike Srbije da ovi sporazumi budu prihvaćeni.
Pozivam sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da u danu za glasanje prihvate sve sporazume. Naravno, ja sam najviše zainteresovan za zakone iz oblasti obrazovanja i nauke, ali mislim da će prihvatanjem ostalih sporazuma i te kako imati svoj smisao sa stanovišta budućeg razvoja i željenog razvoja Republike Srbije. Hvala vam.