Čitava današnja rasprava je bila posvećena upravo toj ključnoj temi podela kod nas. Zaista, kada se sagleda stanje na različitim nivoima vlasti i kada se sagleda stanje o reakcijama na presude koje su došle od strane Haškog tribunala, o čemu ste vi govorili, gde verujem da je konačno svakome jasno kakav je stav i kakva je politika zapada prema Srbiji, nažalost, upravo ove situacije oko presuda i atmosfera koja se stvara u pojedinim lokalnim samoupravama, u AP Vojvodini, govori o tome da ćemo teško uspostaviti to preko potrebno jedinstvo oko osnovnih stvari, o kojima kao društvo i kao narod treba da se dogovorimo.       
Neko je ovde pomenuo finansiranje. Kako bi javnost reagovala da su se odvojila značajna sredstva za pomoć našim građanima koji su se našli pod udarom Haškog tribunala? Možda bi oni koji to pitanje sada ovde pokreću reagovali na isti način kao kada je donet Zakon o pomoći porodicama Haškog tribunala 2004. godine. To je bila jedna opšta histerija protiv svih onih u Narodnoj skupštini koji su taj zakon usvojili. To su ti pravi primeri ko su ti ljudi i koji su to segmenti društva koji produbljuju podele i koji, nažalost, neće doprineti da se naše društvo okupi.
Verujem da će upravo ove poruke koje smo sada čuli, da je Ustav najvažniji i najsvetiji pravni akt jedne države, biti u potpunosti poštovane, bez obzira na kom nivou se on primenjuje, da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to pitanje KiM, da li je to Vojvodina ili lokalne samouprave. Hvala.

 Hvala.       
Imajući u vidu da je sada devetnaest časova i skoro dvadeset minuta, završavamo rad u vezi sa postavljanjem poslaničkih pitanja. Zahvaljujem svima na učešću.
Određujem pauzu od pet minuta, a nakon toga nastavljamo sa radom.
(Posle pauze.)