Na čije izlaganje?

Ja sam pisala amandman i ja sam autor amandmana.

Ali vas pitam na čije izlaganje je replika?

Pa, mnogi su tu pričali.

Ne, nemate pravo. Hvala.
Idemo dalje.

Izvinjavam se.

Rekao sam da nemate pravo.

Onda po amandmanu ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.

Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Za razliku od mnogih koji su ovde bili toliko šokirani, ja zaista nisam šokirana više me ništa ne može šokirati u Srbiji, a pogotovo ne u ovom parlamentu. Zaista. I da se vratimo na suštinu.
Suština je ta da u ovom članu 9. predviđena je mogućnost da se prenesu upravljačka prava železničke infrastrukture i na lokalne samouprave i Pokrajinu Vojvodinu, ali kada nema ekonomskog interesa Železnica Srbije. To je problem, to je poenta cele priče. To znači da Železnice Srbije nemaju interesa iz razno-raznih razloga na određenim delovima infrastrukture, prevashodno iz tog razloga jer su se nedomaćinski ponašali prema državnim sredstvima, prema sredstvima građana, prema sredstvima iz budžeta. To je u stvari problem i zato je to političko pitanje u ovom članu 9. Zato što je, između ostalog, i "Jogurt revolucija" omogućila da mi dođemo u poziciju da ukoliko Železnici Srbije više nešto ne treba, onda evo može i Vojvodina da to preuzme u svoju nadležnost. Princip je problem, princip koji je toliko štetočinski i zbog kog principa mi danas u Vojvodini živimo u jednom nerazvijenom regionu. To je problem.