Uvaženi predsedniče Stefanoviću, potpredsednici, poštovane koleginice i kolege poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Parlamentarne skupštine OEBS–a i u ime Skupštine Crne Gore po prvi put u nacionalnom parlamentu od kada sam izabran za predsednika Parlamentarne skupštine OEBS–a. Želeo sam time da istaknem posebno poštovanje gradu u kojem je još od 1978. godine održan drugi od osnovnih skupova tadašnje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji i posebno poštovanje Republici Srbiji, zemlji koja će predsedavati u godini jubileja, četrdeset godina od osnivanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Imao sam tu istorijsku privilegiju da pod ovim svodom sedim i delujem kao poslanik sedam godina u dva državna oblika. Imao sam čast boriti se zajedno sa vama za mir, dobro i građansku demokratiju u teškom vremenu zla koje je bilo ophrvalo nekad zajedničku nam domovinu.
Danas imam posebno zadovoljstvo da se u ovom najvišem domu demokratije u Republici Srbiji, kao prvi crnogorski zvaničnik od obnove nezavisnosti, obrtim i kao predsednik najveće Parlamentarne skupštine na svetu, Parlamentarne skupštine OEBS–a.
Srce tog izbora je predana i iskrena podrška balkanskih predstavnika, gde je emocija, poštovane kolege iz Narodne skupštine Republike Srbije bila posebno inspirativna za sve poslanike Parlamentarne skupštine OEBS–a. Koristim priliku da vam se još jedanput zahvalim na našoj zajedničkoj pobedi.
Moja emocija je svakako i veća, kada vam kao predsednik Skupštine Crne Gore čestitam otvaranje pristupnih pregovora, istorijskom koraku na putu Republike Srbije ka EU. To je potvrda hrabrosti u donošenju najtežih političkih odluka i predanog rada koji je Republika Srbija pokazala u godinama koje je trasirao pokojni premijer Zoran Đinđić, a vi ostali nastavili do ovog rezultata. Uskoro ćemo zajedno biti u pregovaračkim poglavljima. Na tom putu Srbija može na Crnu Goru, kao i vazda, računati.
Poštovani narodni poslanici, ovim se danas najveća regionalna bezbednosna organizacija u svetu, koja okuplja 57 zemalja i ima svojih 19 misija na terenu, pružajući ključni doprinos u tri dimenzije – ljudskoj, vojno-političkoj i ekonomsko-ekološkoj. U okviru brojnih pokušaja i inicijativa, sa ciljem jasnijeg oblikovanja uloge OEBS-a u savremenim globalnim političkim okolnostima, svakako da je Helsinki plus 40 proces posebne obaveze za sve članice. Srbija će ga voditi do samog kraja.
Helsinki plus 40 je proces i najnoviji pokušaj da se relativizuje vizija i uloga OEBS-a u evroatlanskim i evroazijskoj bezbednosnoj efekturi i poveća njena efikasnost. Ishod ovog procesa treba da označi novu epohu razvoja OEBS-a, današnju organizaciju reformiše, produbi postojeće komparativne prednosti, ojača međusobno poverenje, obezbedi mehanizme za dogovor i odgovor na nove izazove, te da prevaziđe aktuelne i funkcionalne probleme koji umanjuju efikasnost, organizaciju delovanja.
Helsinki je daleke 1975. godine bio odgovarajući i sveobuhvatan odgovor, sa vidljivim rezultatima na izazove koje je nametnula jedna epoha. Zbog Helsinki 40 plus treba da redefiniše ulogu OEBS-a danas u ne manje izazovnim vremenima. Ovaj kao i svi drugi procesi, čija reforma leži u srži OEBS-a, može biti dostojno dočekan jedino ako znamo da međunarodno bezbednosno okruženje nije uniformno i homogeno.
Dolazimo iz zemalja različite tradicije, političke kulture, ali i predrasuda. Sve to vodi i do različitih očekivanja od ove jedinstvene organizacije multilateralne saradnje. Koliko god znali da se traži snažno timsko liderstvo, isto tako znam da našoj organizaciji kao i svakoj drugoj može biti dobro samo ako celina teži dobro. Tom cilju zajedništva bićemo bliži samo ako budemo međusobno uvažavali i razumeli jedni druge. Tom cilju bićemo bliži tako što ćemo naše odnose graditi na komperaciji, a ne samo na pukoj konsistenciji. To je dosta često rezultat nedovoljne spremnosti da se ide korak napred.
U većem delu područja koje pokriva OEBS finansijska kriza povećava rizik od moguće političke nestabilnosti. To takođe može dovesti do povećanja napetosti među zemljama susedima. Kao rezultat smanjenja perspektivnosti i napretka u području ekonomije i ljudskih prava, bezbednost ponovo se nameće kao nezaobilazna tema. U godinama koje su pred nama Parlamentarna skupština OEBS će imati za cilj da obezbedi i radi na afirmaciji i potvrdi svoje jedinstvene uloge na međunarodnoj političkoj sceni. OEBS može se dozvoliti da bude statičan samo na jednom polju, polju očuvanja već utemeljenih vrednosti. Te vrednosti moraju ostati nesporne, posebno sada više nego ikada kada je međunarodni kontekst pod intenzivnim promenama.
Poštovane kolege narodni poslanici, Misija OEBS je stalna pomoć Republici Srbiji u izgradnji samostalnih odgovornih i efikasnijih demokratskih institucija. Posebno na području vladavine prava, ljudskih prava, slobode medija, sprovođenja zakona i zaštite životne okoline. Takođe, naš cilj je podrška civilnom društvu i podsticanju regionalne saradnje i pomirenja koji je doprinos održivom bezbednosnom i stabilnom društvu svih građana Srbije.
Kroz program Parlamentarne skupštine, koju je OEBS sprovodio, želimo podržati rad poslanika u cilju jačanja njihove zakonodavne i posebno kontrolne uloge. Parlamenti snažno jačaju svoju vitalnost kroz programe stručnog usavršavanja i zaposlenih. Na njih često zaboravimo, a oni su često snaga koja nam daje i dodatno ojačanje. Danas parlamenti postaju značajni centri istraživanja i analize. To je osnova na kojoj poslanici mogu izgraditi svoje stavove i zastupati one najbolje iz komparativnih analiza kako bismo legislativom naša društva učinili boljim i ugodnijim za život.
Parlamentarna skupština OEBS u ovom mandatu posebnu pažnju će usmeriti ka projektima I parlamenta, kako bi se omogućili što transparentiji i efikasniji rad najvećih zakonodavnih tela i čestitam vam na već "lajf skriningu" vaših sednica, vaših radnih tela i vašu punu dostupnost javnosti na Internetu, što je još jedan dokaz kako parlament i parlamentarizam može da napreduje u Srbiji.
Parlamenti moraju imati široko otvorena vrata za građane, civilni sektor praćenjem budnim okom slobodne javnosti. Na taj način ćemo osigurati da parlament bude ušće bogatstva različitosti stavova, struka zarad što boljih rezultata koje će društvo osećati.
Budžet OEBS za Srbiju od 2002. godine do 2013. godine bio je više od 100 miliona evra, što nedvosmisleno pokazuje da OEBS ima itekako volju i spremnost da ulaže i pomaže procese u Republici Srbiji.
Uvažene kolege, potrebno je istaći da je Srbija ostvarila značajan napredak u oblasti vladavine prava i zaštite manjina, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe je video sve značajnije učešće Skupštine u radu Parlamentarne skupštine OEBS, Saveta Evrope i drugih organizacija. Ovi primeri oslikavaju unutrašnje jačanje institucija u Srbiji i u političkom sistemu zemlje što vodi i značajnoj parlamentarnoj diplomatiji.
Dobijanje datuma pregovora za učlanjenje u EU hrabri učlanjenje u EU i daje posebnu snagu da Beograd i Priština i u parlamentarnim kapacitetima otpočnu međusobne dijaloge. Taj dijalog u samom svom cilju mora imati komponentu bezbednosti, što je osnovni cilj i temelj OEBS koji će voditi višeslojnoj normalizaciji odnosa u regionu.
Narodna skupština Republike Srbije mora računati na savetodavnu i stručnu pomoć OEBS na njenom putu u daljim reformama i snaženju. Parlamenti, posebno u ovom delu Evrope imaju ključnu ulogu kao generatori mira, stabilnost i pomirenja.
Poštovane kolege, u području OEBS-a parlamenti su značajno jačali svoju ulogu u političkim sistemima u poslednjih nekoliko godina. Lisabonski ugovor, kao i razvoj parlamentarnih sistema u novim demokratijama, kakve jesu naše, veoma doprinosi jačanju nadzorne uloge parlamenta, kao i jačanja parlamentarne diplomatije naših zemalja.
Parlamenti pod pritiskom krize počinju uviđati da će bez snažne kontrole uloga krize, kriza sama po sebi postati normalnost. Izazovu krize, očigledno je, uobičajeni politički praktičari ne mogu odgovoriti. Praktičari održavaju stvar dok funkcioniše, ali nemaju sposobnost da ih menjaju pojedinačno, a i zajedno nećemo moći izaći bez snažnog liderstva i vizije. Njegov osnov je jaka parlamentarna demokratija, bez nje nema ni snažnog liderstva i vizije.
Menadžerske vlade krize su pretvorile u pojam više sile, a kriza je rezultat pogrešnih političkih odluka, nikakve više sile. Parlamenti zato moraju biti mesto koje će otvoriti prostore neprijatnih istina i uzeti odgovornost bolnih promena.
Mi, parlamentarci, smo birani da gradimo puteve sigurne budućnosti, a ne trenutne voljenosti. Mandat na pamet, pamet koja gradi svoju poziciju na četiri godine nije dostojna posvećenosti na koju smo se obavezali prema građanima koji su nas birali. Često se gubi iz vida da su parlamenti izvorište demokratije i legitimiteta. To često prenebregava javnost, a i naše kolege iz izvršne vlasti, koji svoj legitimitet crpe iz parlamenta. Znamo izreku, mi na ovim prostorima znamo izreku, kada se voda zamuti, vratimo se njenom izvoru, a to je sasvim sigurno demokratiji snažnog parlamentarizma.
Poštovani narodni poslanici Republike Srbije, danas čitav naš region stremi EU upravo kroz trajne vrednosti, zajedništvo, toleranciji i društvenoj pravdi, tekovinama koje su jedno istinsko neprolazno nasleđe evropske civilizacije.
Nakon raspada zajedničke nam domovine prošli smo kroz najgrđe dve decenije samostalnih odluka južnoslovenskih naroda. Videli smo da nejedinstvo vodi u nesreću, dok nesreće naknadno ponovo vraćaju ljudsku potrebu zbližavanja. Oni koji su više od 70 godina stvarali mnogo toga i mnogo zajedničkog dobra lako smo zaboravili u jednom periodu.
Srbi i Crnogorci imaju posebnu obavezu, da svoju mnogo puta dokazanu bliskost iskoriste da osude politike koje su se desile u međusobnim odnosa. Naše čojstvo i junaštva istorijski nas obavezuje da se suočimo sa svojim delima i nedelima. Zatvaranjem istorijskih sporova dajemo primer ostalima na zapadnom Balkanu i time otvaramo nove mogućnosti pune zajedničke posvećenosti regiona teškim izazovima budućnosti.
Znamo da bez pravde nema ni poverenja, ni trajne stabilnosti. Nama, južnim Slovenima, i ostalima na zapadnom Balkanu danas u danu evropskog sećanja na Srebrenicu, ali i sve nevine žrtve balkanskih sukoba, a bilo ih je na svim stranama, treba jedinstvo u zajedničkom progresivnom i emancipatorskom projektu. Ono je mnogo važnije od jedinstva koji obezbeđuje zajedničke granice nekad jedinstvene države. Ma kako se jednostavno i sama po sebi razumela ta lekcija, naša istorija je dokaz da je mi još uvek nismo dobro naučili. Branici granica nacrtani u prošlosti, odveć smo često i odveć lako odricali se budućnosti.
Saradnja u zajedničkom dobru, volja da se susedov uspeh prihvati kao svoj i kao motiv za svoje, politika ravnopravnosti koja je nužna za trajne odnose, verujem da je to budući politički portret našeg regiona. Dobro svakog od nas čini dobro svima nama, posebno kada se to dešava u nama u bliskoj Srbiji. Mi ne možemo učiniti boljom našu istoriju, ali moramo uzeti odgovornost za našu sadašnjost i budućnost. Veliki Miloš Crnjanski nam je davno poručio – srećni narodi gledaju u budućnost.
Poštovani, dozvolite mi da svoju besedu završim čisto po crnogorski – neka je večna Srbija.
