Mislim da je šest minuta, ali to ćete morati sa službom da rešite.
Hajde nešto što nismo još stigli dovoljno u prvom delu rasprave da raspravimo, a vezano za pitanje sudova na području AP Kosovo i Metohija. Podsetiću na član 182. Ustava i ovog puta ćemo malo čitati. Stav 2. člana 182. Ustava glasi: „Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija, o čemu je u preambuli reč, urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.“
Dakle, tumačim da je ovde reč o posebnom zakonu, a ne o posebnim zakonima. Ali, sve i kada bi mogli zamisliti da se pod izrazom „poseban zakon“ u smislu stava 2. odredbe člana 182. Ustava podrazumeva i više zakona kojima bi se uredila suštinska autonomija, njihova procedura i sadržina striktno su određene Ustavom Srbije.
Prema tome, odredba člana 12. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, koji ste predložili Narodnoj skupštini, koja kaže – osnivanje sudova i javnih tužilaštva nadležnih za teritoriju AP Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima je vršena nadležnost uređuju se posebnim zakonom, ne odgovara slovu Ustava. To vi sami vrlo dobro znate. Jer, nije jasno da li je poseban zakon na koji se ovde pozivate poseban zakon u smislu člana 182. stav 2. Ustava.
E sada, hajdemo ovako. Sve i da jeste, sve da je to tako, gospodin ministar nije odgovorio na neka konkretna pitanja koja su se danas postavila i krenuo je u potpunu političku diskusiju, umesto da odgovori na suštinsku stvar. Dakle, sve i da je u pitanju poseban zakon, ne uređuje se posebnim zakonom ova oblast. Možete da stavite – urediće se. Ona se ne uređuje, jer vas pitam vrlo prosto i jednostavno pitanje – gde vam je poseban zakon? Zbog čega ova Narodna skupština do sada nije donela posebne zakone, ako hoćete množinu, o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije?
Ako je poseban zakon ili ako su zakoni, u skladu sa članom 182. stav 2. Ustava, neophodni za određivanje, za uređenje odnosa na Kosovu i Metohiji, onda ne možete običnim zakonom upućivati na poseban zakon, na koji već Ustav upućuje, i reći da se time pozivate na Ustav, ako me razumete šta vam pričam. Iskreno se nadam da razumete, pošto ste predavač na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dakle, to je nelogična konstrukcija.
Šta je trebalo da uradite? Ako ste hteli da uredite materiju, koja je po našem dubokom uverenju jedinstvena, u skladu sa Ustavom i ne može se razdvajati, ako ste već hteli da je uredite posebnim zakonom, onda je valjalo da prethodno načinite kakav ustavni osnov za to, a ustavni osnov za to je upravo posebni zakon. Pa, ključno pitanje za vas je – gde je posebni zakon? Zašto nije donet poseban zakon, na osnovu koga biste vi, donoseći zakon o sedištima sudova, mogli da kažete da se ova oblast uređuje posebnim zakonom? To je jedna nelogičnost u koju ste uhvaćeni i iz koje nema izlaza.
Vaša prednost u odnosu na mene u našoj raspravi je u tome što imate bezgranično vreme. Ono je ograničeno samo vašom političkom voljom i strpljivošću vaših kolega iz vladajuće većine. Šta god ja budem ovde rekao, vi ćete u vašem odgovoru to diskvalifikovati i, ukoliko je potrebno, uputićete bujicu reči na ovu stranu da dokažete suprotno, a to je prosto nemoguće.
Dakle, ovde je reč o kršenju Ustava Republike Srbije, o tome da sudovi za teritoriju AP Kosova i Metohije prestaju da rade. Vi jeste rekli u prelaznim odredbama, to vrlo jasno tamo i stoji, da će funkcionisati sudovi za teritoriju AP Kosova i Metohije do donošenja posebnog zakona, na šta takođe niste imali pravo, jer ovaj zakon nema pravo da upućuje na ustavnu odredbu koja već upućuje na donošenje posebnog zakona. Niste imali na to pravo da uradite, a još manje ste imali prava da drugim sudskim jedinicama, odnosno drugim sudovima na teritoriji Republike Srbije određujete nadležnost za određena područja na teritoriji Kosova i Metohije. To nemate pravo da radite.
Šta vi time činite? Vi time čak ne sprovodite ni taj čuveni sporazum Briselski, jer u Briselskom sporazumu stoji nešto sasvim drugo. Briselski sporazum, ponavljamo još jednom, ne može biti nikakav osnov za donošenje bilo kog zakona u ovom parlamentu. Osnov za donošenje zakona je Ustav Srbije ili taj famozni posebni zakon donet po proceduri za donošenje Ustava koji ima snagu Ustavnog zakona i vi kao profesor to vrlo dobro znate. Samo on može biti izvor našeg ponašanja u parlamentu. To je ono o čemu mi ovde govorimo. Ako se nismo pre podne dobro razumeli, a mislim da nismo. Sada izvolite, ako hoćete da odgovorite možete držati vaše političko predavanje koliko god želite.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ja imam samo dva minuta za repliku a vi 202 za vaš govor.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Nemojte da me rasplačete, nisam ja donosio Poslovnik po kojem mogu da govorim toliko. Poslovnik su donosili narodni poslanici i vrlo rado ću koristiti sve one mogućnosti i prava koje mi Poslovnik pruža. Prema tome, i to je sasvim legitimno i u redu.
Hvala na ovoj bujici reči, i ako to očekujete od mene. Lično, mogu da postavim isto pitanje. Gde je poseban zakon i zašto nije donet po donošenju Ustava? Zašto nije donet pre nego što su vlasti privremenih institucija samouprave u Prištini jednostrano proglasile nezavisnost? Zašto? Zašto nismo definisali suštinsku autonomiju pre nego što je neko dobio podršku da proglasi tu nezavisnost?
Nemojte, molim vas, da obmanjujemo građane. Da li jasno potpuno – sudovi, javna tužilaštva na području Kosova i Metohije i oni koji su nadležni za područje Kosova i Metohije, a nisu locirani dole, nastavljaju sa radom. To izgleda smeta. To izgleda boli. Laže onaj ko kaže da suprotno od onoga što ovde piše, a ovde piše da nastavljaju sa radom. Dakle, potrebno je lepo sesti i pročitati.
Istina je da je Ustavom određena procedura, ali nije istina da je određena sadržina budućeg zakona o suštinskoj autonomiji. Nigde ne piše šta je to sadržina suštinske autonomije. Nigde. Ako piše, izvolite pročitajte gde piše šta je to suštinska autonomija. Ali, to ne piše nigde.
Zašto nije donet poseban zakon? O tome može i vlastan je da govori onaj ko je bio na vlasti u vreme kada je donet Ustav i nakon donošenja Ustava u tom periodu. Zašto nije donosio poseban zakon? Zašto je bežao od toga ko đavo od krsta? Da li to znači da mi ne treba da se pripremamo da donesemo taj zakon? Da li to znači, kao što je malopre rečeno, da treba prepustiti stvari političkom toku događaja pa će se one eto same negde okončati? Mislim da ne treba.
Nemojte se pozivati u priči o ovom zakonu na Briselski sporazum, jer se kao predstavnik predlagača nigde nisam pozivao na njega niti sam zakon sravnjivao prema njemu. Da je to tako, onda verovatno, ako je po volji onih koji su 2003. godine pisali Beogradski sporazum, a onda učestvovali u pisanju Briselskog sporazuma, u ovom zakonu ne bi bilo reči o Kosovu i Metohiji, a ovde mu se poklanja posebna pažnja.
Prvi put je pogažen ustavno-pravni sistem te godine kada je zaključivan Beogradski sporazum, kada su moralne, političke i pravne veličine jednim potezom pera poništili Ustav jedne države i izvršile eutanaziju nad Saveznom Republikom Jugoslavijom, u suprotnosti sa Ustavom SRJ, sa Ustavom Srbije, sa Ustavom Crne Gore. To je bilo bestidno i bestijalno narušavanje i gaženje ustavnog poretka jedne države.
Ovde govorim i obrazlažem zakon koji i te kako u određenim odredbama, o kojima je govorilo nekoliko prethodnika ide u jednoj nemogućoj situaciji na manevarskom prostoru poput vrha igle. Ide u skladu sa Ustavom. Ovde faktički značenje odredbi jeste dok se ne donese poseban zakon, sudovi i javna tužilaštva na Kosovu i Metohiji, nastavljaju sa radom. I to je istina. I to ovde piše. Da, to ovde piše. Čim se kaže da će biti urađeni posebnim zakonom.
Možemo mi sad da se ne slažemo. Vi uzmete lepo, pa napišete amandman i predložite da to piše drugačije. Ali, hajde da sada ne vodimo pravno teorijske rasprave. Suština je vrlo jasna. Ako ovaj zakon bude za deset dana usvojen u Narodnoj skupštini, stupi na snagu, da li to znači da će i dalje postojati sudovi i javna tužilaštva na području Kosova i Metohije? Da, znači da će i dalje postojati. Da li znači da će i dalje raditi kao što rade danas? Da, znači da će raditi kao što rade i danas.

Hvala. Replika, Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hteo bih samo da odgovorim na dva pitanja koja su ovde ostala problematična. Prvo, zašto nije donet zakon do sada o suštinskoj autonomiji. Prvo, zbog toga što nije, gospodine ministre, vi to dobro znate, postojala politička volja od strane svih učesnika političkog procesa.
Što se tiče DSS, pošto pripadam toj političkoj stranci, u ime građana koji su nas birali, razgovaram sa vama, kod nas je postojala volja za donošenjem takvog zakona ali naše učešće u republičkoj vlasti još 2008. godine nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije dovedeno je u pitanje i prosto prestalo da egzistira upravo između ostalog i zbog neslaganja o ovoj temi. Tako da ne želim da amnestiram nas, ali prosto govorim da mi nismo imali prilike za to.
Zašto odmah nakon donošenja Ustava nije donet? Prosto zbog toga što pre proglašenja, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije bio je jedan period gde je trebalo da se da šansa samim pregovorima za koji znate ko ih je i na koji način i kako brutalno prekinuo. Onda se stvara nova realnost. U novoj realnosti donošenje ovog zakona, posebnog zakona trebalo bi da predstavlja osnovu za dalje pregovore. To nije učinjeno i stvar je otišla, gde je otišla.
Druga stvar vezana za ovu prelaznu odredbu gde kažete da će do donošenja posebnog zakona biti sudova na teritoriji Kosova i Metohije. Hoću samo da kažem da u ovoj odredbi stoji koji sudovi iz uže Srbije, tj. pretežno južnog dela Srbije će obavljati ove poslove. Pa, evo vam – do donošenja posebnog zakona iz člana 12. sudovi i javna tužilaštava iz člana 5. tačka 8, člana 6. tačka 3, člana 7. tačka 2, člana 8 tačka 2, člana 11. tačka 3. ovog zakona nastavljaju da vrše zakonske nadležnosti za teritoriju AP Kosovo i Metohija. Gde je tu sud u Kosovskoj Mitrovici? Gde je tu sud? Nema ga. Nema ga ministre, jedino ako hoćete da izmišljamo stvari.

Reč  ima ministar Selaković. Izvolite.

Hajde, budite toliko korektni, pa kad citirate neki član, citirajte ga od početka do kraja, jer ovo je sad najblaže, najblaže nazvano veoma nekorektno. Uzeti i citirati odvojeno stav jednog člana, a ne citirati drugi, nema zaista smisla.
Zakon vrlo jasno kaže, daćete mi samo sekund, kaže ovako - član 17, stav 1. – do donošenja posebnog zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13, dakle Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11, Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11, Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici i člana 10. tačka 7, Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08), nastavljaju sa radom.
Stav 2. govori o drugostepenim sudovima koji su smešteni u Nišu. Budite do te mere korektni, pa pročitajte normu od početka do kraja. Dakle, Apelacioni sud u Nišu je drugostepeni nadležni sud za Osnovni i Viši sud u Mitrovici. Privredni sud u Nišu je nadležan za područje KiM i vrlo jasno piše.
Dakle, da ponovim još jednom, do donošenja posebnog zakona iz člana 12. pobrojani sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom. Tačka.

Hajte, kratko.

U redu, to jeste da stoji. Međutim, šta ćemo sa stavom 3. gde kaže, posebni zakon iz člana 12. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2013. godine. To praktično znači da vi kažete da jednom normom praktično ukidate ove sudove, produžavate njihovo delovanje do 31.12.2013. godine, a onda najavljujete donošenje posebnog zakona o čijoj sadržini ništa ne znamo.
Hoću da vam kažem da je ova priča u tom delu tanka i da vi ne možete izaći na zelenu granu sa vašim objašnjenjem. Ja vam postavljam jedno vrlo prosto i jednostavno pitanje, ako je ovo tako kako jeste i kako vi objašnjavate, zato vas ja pitam, zašto u ovoj oblasti onda, po vašem tumačenju vrlo ekstenzivne norme 182. stav 2. Ustava, zašto ona po tom ekstenzivnom tumačenju u pitanju množina zakona itd, ako je to tako, kao što vi kažete, zašto onda već danas na ovoj sednici nemamo ta posebna pravila, ili poseban zakon?
Vi znate da se poseban zakon, ili posebna pravila mogu urediti u jednom tekstu, da mora glasanje biti posebno u Skupštini Srbije ako se traži dvotrećinska većina za tako nešto.
Da li se možda traži referendum za tako nešto? Ja mislim da da, ako je u pitanju procedura za donošenje Ustava, a tiče se državnog uređenja i kapaciteta nadležnosti dela teritorije Republike.
Kako mislite da to učinite bez one procedure koju Ustav za to predviđa, na koji upućuje član 182. Ustava? Jer, onda vas u suprotnom pitam, a koji to poseban zakon donosite i zašto taj zakon izdvaja ove sudove iz jedinstvenog sistema mreže sudova u Srbiji i stavlja ih u poseban zakon? Ako uopšte razumete šta vas pitam?

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Molim vas, samo se prijavite.