Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 73 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas je dan za postavljanje poslaničkih pitanja, pa pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovane koleginice, Kosovo je ovih dana u Srbiji i svih ovih godina problem prvog reda. Zato nisam siguran da u punom kapacitetu možemo govoriti o ostalim problemima, ali bez obzira na to postaviću neka poslanička pitanja, osvrćući se u ovom prvom delu svoga izlaganja i na problem rešavanja kosovskog pitanja.
Vi znate da su SPO i DHSS u prethodnom periodu tražili promenu kosovske politike od prethodnih vlada. Ova Vlada je promenila kosovsku politiku koja je u interesu, nacionalnom interesu Srba koji žive na Kosovu i građana cele Srbije. Zbog toga smatramo da je potrebno podržati, od svih političkih aktera, od svih ljudi u Srbiji, napore Vlade da se kosovsko pitanje rešava u okviru politike koja je definisana ovde u parlamentu, a tiče se primene Briselskog sporazuma, daljeg nastavka dijaloga i obezbeđivanja normalnog života Srbima na Kosovu i Metohiji.
Sada ću postaviti pitanja koja su zaista daleko manje važna od ovog prvog problema koji sam izneo u prvom delu izlaganja, a tiču se parking servisa svuda u Srbiji, tiče se toga da se krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Pitao bih Rodoljuba Šabića, pitao bih MUP kako su mogla ta opštinska preduzeća da skupljaju baze podataka ili da dobiju baze podataka o ličnostima, s obzirom da oni nemaju pravo da sakupljaju ta dokumenta, niti da prave takve registre?
Ovde se govori o diskriminaciji, s obzirom da građani, državljani, strani državljani kada dođu u Srbiju ne mogu im se naplatiti kazne za nepropisno parkiranje, za razliku od građana Srbije, jer evidencija o njihovim imenima i mestu prebivališta ne postoji. Ustavni sud je doneo odluku kojom su ocenjene u suprotnosti sa ZOPS doplatne karte. Međutim, to se i dalje ne poštuje, već se građani kažnjavaju za nepropisno parkiranje. Molim Ministarstvo pravde da pokuša da reši ovaj problem.
U poslednjem delu svog današnjeg izlaganja, osvrnuću se na nešto što sam javno podržao, inicijativu potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, a tiče se oduzimanja rotacionih svetala i zvučne signalizacije onim ljudima, onim funkcionerima kojima to po zakonu ne pripada.
Putujući od Čačka ka Beogradu i od Beograda ka Čačku, u poslednja dva dana, zatekao sam neovlašćeno korišćenje zvučne i svetlosne signalizacije. Zapisao sam registarske oznake tih vozila. Mislim da svi treba takve zloupotrebe da pokušamo da sprečimo, da se svi uključimo u tu akciju zato što su mnogi građani Srbije uplašeni od tih bahatih ljudi. To je praksa i prethodnih vlada i to je praksa kojoj se mora stati na put, ali ne može inicijativa samo jednog čoveka i podrška jedne političke stranke, moramo svi dati sve od sebe da se to spreči, uroditi plodom. Moramo svi i apelujem na parlament, na poslanike, na sve državne funkcionere, a pre svega na MUP i njima upućujem pitanje šta će učiniti kako bi se takve zloupotrebe u budućnosti sprečile.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje, odnosno imam pitanje za Ministarstvo prosvete, ne kažem ministra zato što ne znam ko je  zadužen za ovo obaveštenje koje želim da dobijem.
Naime, prethodnih meseci nekoliko desetina diplomiranih studenata obraćalo se našem poslaničkom klubu sa jednim jedinim pitanjem – da li Ministarstvo prosvete može da utiče na visokoškolske ustanove odnosno fakultete da u nekom primerenom roku izdaju diplome diplomiranim studentima koji su u roku ili malo više od roka završili fakultet, a po godinu i više dana nisu dobili diplome? Istina, oni dobijaju potvrde sa kojima mogu konkurisati za radna mesta za koja žele, ali zaista mislim da je neprimereno, iako su dali novac za štampanje ili pisanje tih diploma, da postoje fakulteti na kojima diplomirani studenti već nekoliko godina nisu dobili te diplome.
Da li Ministarstvo prosvete može to nekim uputstvom fakultetima, uredbom, da uredi, neću da kažem nekim naređenjem shodno svojim ingerencijama, jer zaista je neprimereno da kritikujemo opravdano mnoge mlade koji više godina studiraju od predviđenih rokova, a istovremeno da onima koji su završili u roku ili su nešto malo duže studirali, ta visokoškolska ustanova ne može da izda diplomu? Mogu da shvatim da taj rok bude do godinu dana, do prve sledeće svečane sednice, jer obično fakulteti imaju svečanu sednicu i jednom godišnje i na toj svečanoj sednici bi mladim diplomcima bile uručene te diplome. Ako neki od njih zovu, imamo svedočanstva o tome, upravu fakulteta, jednostavno, odgovor je – čekajte.
Ne bih želeo ovde da nabrajam koji su to fakulteti. Ovaj problem koji ovde iniciram i tražim rešenje za njega zaista postoji i mnogi znaju za to. Ne verujem da su uprave fakulteta toliko zaposleni da svojim studentima koji su završili fakultet, dobili potvrde, ali ne mogu sada da dobiju diplome, iako su oni platili praktično i tehničku izradu tih diploma, dakle, štampanje i samo neko da napiše. Mislim da je to vrlo neozbiljno.
Ponavljam, hoću da kažem da oni imaju potvrde sa kojima u zemlji mogu da konkurišu na određena radna mesta, ali u inostranstvu te potvrde ne priznaju.
Molim Ministarstvo prosvete da se po ovom pitanju oglasi, da ga shvati ozbiljno. Mnogi ljudi su zaista povređeni, da ne mogu to i zvanično da dobiju. Te diplome stoje u radnim sobama, ponose se i pred roditeljima i kod mnogih su u stanovima i kućama uramljene, a ova deca to, recimo, ne mogu da dobiju kao potvrdu svoga rada, studiranja i svog truda koji su uložili. Mislim da je to nedopustivo i da Ministarstvo nešto po ovom pitanju treba da uradi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavica Saveljić.

Zahvaljujem.
U ime poslaničke grupe URS imam pitanje za ministra privrede gospodina Radulovića. Mi smo očekivali da će rekonstrukcija Vlade bitno doprineti njenoj efikasnosti, a da će podela jednog složenog ministarstva na dva nova – Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija u svakom slučaju pomoći da se brže i bolje rešavaju nagomilani problemi u ovim oblastima, posebno u oblasti privrede. Nažalost, svakodnevnica i primeri koje imamo potpuno dezavuišu ove naše nade i ova naša očekivanja.
Danas ću govoriti u ime jedne grupe mojih sugrađana, bivših radnika grupe „Zastava vozila“ iz Kragujevca, koji su pre nekoliko meseci imali priliku da se izjasne o ponuđenom socijalnom programu, u nadi da će tako trajno rešiti svoj status. Ljudi su imali priliku da izaberu jednu od četiri ponuđene opcije. Najveći broj njih, upravo shodno starosnoj dobi u kojoj se nalazi, opredelio se za tzv. isplatu posebne novčane naknade. To je ona novčana naknada koja se isplaćuje ljudima koji imaju samo nekoliko godina do penzije, tačnije dve ili četiri godine.
Iako su još 31. avgusta raskinuli radni odnos, iako je ugovor predviđao da će realizacija socijalnog programa krenuti najkasnije 30 dana nakon toga, evo, danas je 5. novembar, ni u naznakama realizacija socijalnog programa ne postoji. Ovi ljudi su svakodnevno na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje ali nažalost, u ovoj instituciji samo sležu ramenima, jer oni zapravo i ne mogu da im daju odgovore zato što su oni samo servis koji treba da sprovede deo Vladine politike. Pravi odgovor treba da da nadležno ministarstvo.
Međutim, građani nezadovoljstvo iskaljuju upravo na šalterima Nacionalne službe, svoje nezadovoljstvo nakon toga iskaljuju u lokalnoj samoupravi, jer u nedostatku pravih informacija ljudi odgovore i pomoć traže od onih koji su im dostupni, čak i ako oni nisu nadležni.
Jedino ministar koji je nadležan i koji treba da da odgovor niti oseća ovu vrstu pritisaka, niti daje bilo kakve odgovore. Zato pitamo nadležnog ministra, doduše, u neformalnim razgovorima čuje se da jedino spiskovi iz ministarstva nisu prosleđeni Nacionalnoj službi za zapošljavanje, te ga zato pitamo – da li je zaista moguće da je samo ovako banalan razlog upravo razlog što isplata socijalnih prinadležnosti kasni? Da li je moguće da je samo nedopremanje spiskova razlog zašto preko 300 ljudi ponovo treba da se oseća prevareno? Zašto je ministru Kragujevac toliko daleko? Kojim to putevima u 21. veku, u eri razvijenih informacionih tehnologija spiskovi od Beograda do Kragujevca putuju duže od dva meseca?
Nećemo da verujemo da je u pitanju samo sujeta, sujeta zato što je ovaj posao započeo i uspešno radio i skoro do kraja doveo bivši ministar zadužen za oblast privrede, gospodin Mlađan Dinkić sa svojim saradnicima. Hoćemo da verujemo da postoji ozbiljniji i konkretniji razlog, kao i da je ministar Radulović deo Vladinog tima, a da kao deo tima jeste obavezan da ranije donete odluke do kraja i sprovede.
Zato još jednom pitamo ministra – kada će konačno početi isplata posebnih novčanih naknada za preko 300 bivših radnika grupe „Zastava vozila“ koji su još 31. avgusta raskinuli radni odnos, verujući svojoj državi da će najkasnije 30 dana nakon toga započeti isplata socijalnog programa? Samo se nadam da će odgovor do Narodne skupštine putovati daleko kraće nego što su spiskovi putovali do Kragujevca. Takođe, spremni smo da od ministra i ne dobijemo odgovor, pod uslovom da novac i spiskovi u Kragujevac stignu do kraja nedelje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Hvala.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji je odbio da izađe na izbore jer je reč o izborima koje je raspisala lažna predsednika lažne države, po njihovim lažnim zakonima. Da je predsednik Skupštine Republike Srbije raspisao te izbore po zakonima države Srbije i po Ustavu Republike Srbije, svaki Srbin na Kosovu i Metohiji bi izašao i glasao na tim i takvim izborima.
Izbori su propali 3. novembra jer je srpski narod bojkotovao antidržavne izbore. Pitanje od ogromne važnosti koje danas postavljamo glasi – zašto predsednik Skupštine Srbije gazi Ustav i zašto ne raspisuje lokalne izbore na Kosovu i Metohiji? Ako su po zakonu države Srbije uvedene privremene mere u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, jedino po našem zakonu mogu biti i raspisani izbori za te četiri opštine.
Vlast je pogazila zakon, pogazila je Ustav i prihvatila izbore Hašima Tačija, Kučija, Redžepija i to je jedina istina kada je reč o saradnji, taktici i dogovoru sa albanskim separatistima.
Potpisivanje Briselskog sporazuma stoji kao dokaz predaje Kosova koji nijedan medijski linč ne može da sakrije, ma koliko god se vlast trudila. Narod je odbacio sporazum separatističkih vlasti u Prištini i vlasti u Srbiji, bojkotovao je izbore, šaljući jasnu poruku da kao što su Srbi na Kosovu i Metohiji poštovali odluku svoje Skupštine AP Kosovo i Metohije, tako isto žele da poštuju odluku svoje Skupštine Republike Srbije da budu raspisani izbori za četiri opštine na severu Kosova i Metohije.
Kud ćete veći dokaz da su separatistički izbori propali od podataka da je u severnoj Mitrovici 90% građana bojkotovalo izbore, u Zubinom Potoku 88%, u Zvečanu 95%, u Leposaviću 84%?
Da je predsednik Skupštine Republike Srbije po svojoj ustavnoj obavezi raspisao izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, verujte, niko ne bi nagovarao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore.
Da je raspisala izbore, vlast u Srbiji ne bi izazivala nasilje na Kosovu i Metohiji, ne bi upadala u škole, ne bi uvodila represiju i ne bi mesecima unazad šikanirala sopstveni narod na Kosovu i Metohiji, terajući ga policijskom silom i torturom da izađe i glasa i na taj način, pre svega, da svoj glas za otcepljenje Kosova i Metohije.
Izlazak na izbore koje je organizuju albanski separatisti sa našeg, sa srpskog stanovišta, je delo državoubica. Separatističkim izborima se ubijaju država Srbija i srpske institucije na Kosovu i Metohiji koje predstavljaju bastion očuvanja države Srbije na Kosovu i Metohiji.
Mi priznajemo samo one izbore koje raspiše Skupština Srbije, a odbacujemo one izbore koji se organizuju od strane albanskih separatista. Državoubistvo predstavlja najveći zločin prema državi Srbiji i krajnje je vreme…

Vreme je, gospodine Petkoviću, da postavite pitanje, molim vas. Vreme vam ističe.

Koje vreme, imam još jedan minut? Molim vas da mi vratite vreme.