Samo bih podsetio i kolege poslanike i ukupnu javnost gde se mi u ovom trenutku nalazimo sa ovom sednicom.
Znači, amandman na član 22. koji su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović, koji kaže – u članu 22. stav 4. posle reči „dva meseca“ menjaju se rečima „60 dana“ i Vlada je ovaj amandman prihvatila.
Zahvaljujem se podnosiocima amandmana na činjenju da ovaj zakon izgleda i deluje ozbiljnije, ali pozivam ih da se vratimo na zakon.
Ova Skupština čiji sam bio član do pre dva i nešto meseca, ima dve institucije. Svakog utorka mogućnost postavljanja pitanja i dobijanja obaveštenja i svaki poslednji četvrtak u mesecu postavljanje pitanja. Imate apsolutno puno opcija kada možete postavljati pitanja Vladi, ministrima, premijeru, tako da dajte da se vratimo tome da takva pitanja kakva je imao gospodin Milivojević se postavljaju kada im je vreme. Ne na amandmanu koji je prihvaćen i koji zaista se bavi potpuno drugom tematikom.
Ponavljam, sada ću i ja iskočiti iz teme, ali zbog javnosti. Mi imamo u Srbiji oko 2.100 i nekoliko putno-pružnih prelaza. Od njih nešto manje od 500 je obezbeđeno denivelacijom ili branikom, odnosno polubranicima. Ostali su takođe obeleženi i vode se kao putno-pružni prelazi koji su bezbedni jer imaju određenu signalizaciju u zavisnosti od putno-pružnih prelaza. Nažalost, mi kao država i društvo ne možemo biti zadovoljni time kada je putno-pružni prelaz obeležen znakom – stop, iako je to neka zaštita, iako je to neko obezbeđenje. Rekao sam to i na plenarnom zasedanju, odnosno kada smo u načelu razmatrali zakon da će se ministarstvo posebno baviti tim putno-pružnim prelazima.
Na samom kraju, nemojte da preračunavamo ničije pare u putno-pružni prelaz niti bilo čije ručkove putno-pružnog prelaza, dajte da budemo odgovorni, dajte da te putno-pružne prelaze rešavamo. Dobro je što „Železnica“ i ovo rukovodstvo „Železnica“ hoće da se tim problemom bavi, kao što je bilo dobro što je i prethodno rukovodstvo „Železnice“ rešavalo te i takve probleme i rešilo koliko u prethodnom mandatu 10-ak putno-pružnih prelaza.
Rešeno je i kada je bio gospodin Marković direktor „Železnica“. Ponavljam, rekao sam gospodinu Simonoviću, da mislim da taj putno-pružni prelaz u Vrčinu treba rešiti, tamo žive neki ljudi, tamo su neka deca svakog dana ugrožena. To treba obezbediti. Upravo zbog ovih polemika u javnosti sam tražio da to ne bude u ovom prvom prioritetu nego hajde da rešimo ovim nekoliko krupnijih problema, da ovo ubacimo u neki drugi prioritet i kao takav da ga rešavamo.
Ponavljam, ne mogu građani Grocke da budu obespravljeni zbog činjenice da gospodin Simonović je došao na čelo „Železnica“ iz opštine Grocka. Kao što ne mogu ni građani Niša da budu hendikepirani zbog činjenice da direktor „Železnica“ nije iz Niša. Dajte da čitavu stvar dovedemo na neki nivo objektivnosti i nemojte da politiziramo svaki segment života u našoj zemlji. Jednostavno, postao sam alergičan na politiziranje svake moguće i nemoguće situacije u Srbiji.
Ponavljam, ljudi, dajte i tamo žive neki ljudi, i tamo žive neka deca i ta deca zaslužuju da imaju bolje organizovan putno-pružni prelaz i to će biti politika ovog ministarstva, da pokušamo zajedno sa „Železnicama“ da napravimo neku listu prioriteta. To nije u opisu posla mog ministarstva, to je posao „Železnice“. Oni definišu svoje prioritete, ali kroz politiku Vlade, kroz davanje saglasnosti na programe poslovanja i slično. Mi ćemo uticati da ti prioriteti budu zaista kvalitetno dimenzionirani.
