Nastavljamo zasedanje.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima predloga zakona iz tačaka 10, 11. i 12. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Aleksandra Antića, ministra saobraćaja, pozvao da sednici prisustvuju i Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, Dejan Lasica i Mirjana Trifunović, pomoćnici ministra saobraćaja, Siniša Trkulja, pomoćnik direktora Direkcije za železnice, Dejan Kocić i Demir Hadžić, viši savetnici u Ministarstvu saobraćaja i Vidu Stevanović, samostalnog savetnika u Ministarstvu saobraćaja.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI I INTEROPERABILNOSTI ŽELEZNICE
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić Marković, Donka Banović i Milan Lapčević, kao i Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pisanim putem, amandmane su povukli narodni poslanici Milica Vojić Marković na član 8. stav 3. tačka 2) podtačka (2) i Donka Banović na član 8. stav 2. tačka 1) podtačka (4) i Vlada na član 54.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne)
S obzirom da je dobijena saglasnost Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, a Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga Zakona.
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Izvinjavam se, ako možemo da se vratimo na ovaj član 7, malo ste brzo krenuli, nisam ni bila svesna da smo jedino mi podnosili amandman.

Gospođo Banović, nemam ništa protiv.
Znači, vraćamo se na vaš prvi amandman na član 7, amandman pre ovoga?

Jeste.

Dobro, onda se vraćamo jednu tačku nazad. Gospođa Banović nije stigla da se javi.
Izvolite, gospođo Banović.

Hvala vam.
Ovaj amandman se odnosi na stav treći u ovom članu. Inače, član 7. govori o zahtevima za interoperabilnost. Pročitaću ga zbog građana, jer znam da ministar i Ministarstvo zna o čemu se radi.
Dakle, član glasi ovako: „ Da se zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti mogu primenjivati i na železničke pruge koje su funkcionalno odvojene od ostale železničke mreže i koje su predviđene isključivo za gradski i prigradski prevoz putnika, kao i za vozila koja se isključivo koriste za turističko-muzejske železnice i koja voze po posebnim uslovima“.
Naša intervencija je da se reči: „mogu se primeniti“ zamene rečima: „primenjuju se i na ove delove železnice“, tim pre što se npr. u članu 1, mislim da je to stav 4, kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na metroe, tramvaje i lake šinske sisteme i na turističko-muzejsku železnicu. Tako da se ovde pojavljuje u samom Predlogu zakona različit tretman, gde vi u prvom članu kažete tačno da se ne primenjuje između ostalog i za turističko-muzejsku železnicu, a u članu 7. kažete da se ti zahtevi mogu primenjivati.
Pošto mi smatramo da ovaj zakon o bezbednosti i interoperabilnosti zaista doprinosi bezbednosti kompletnog sistema, mi smo onda išli korak dalje, a vidimo da kod vas postoji neusaglašenost čak i između ta dva člana kada je reč o ovome, tako da smo predložili da se reči: „mogu se primeniti“ promene rečima: „primenjuju se“.
Shvatam i vaše obrazloženje gde vi kažete, ako je to tačno, da oni ne pripadaju standardnom železničkom sistemu, ali pripadaju. To jeste neki železnički sistem i smatramo da bi zbog ukupne bezbednosti, jer sigurno i ta interoperabilnost, u stvari sam potpuno sigurna, zato što postoji čitav niz standarda i uslova koji pod interoperabilnošću podrazumevaju da treba i na ove sisteme primeniti sve ove zahteve i da ih ne treba izdvajati.
Žao mi je što nije bilo drugačijih amandmana, pa da usklade, ako ne prihvatite ovaj naš koji je korak napred, u zahtevu za primenu zahteva, da neko nije takođe primetio pa se pozvao na član 1, gde vi apsolutno isključujete ovaj deo železnice. Hvala.

Zahvaljujem se.
Ako se prekorači ovo vreme od dva minuta za komentar amandmana koji je podnet, mi ćemo malo oduzimati od vremena poslaničke grupe.
Na sledeći amandman 8. pretpostavljam da ćete opet vi, gospođo Banović?
Ne želite? (Ne)
Hvala.
Na član 8. amandman je podnela Vlada.
Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Banović.

Hvala vam.
Član 10. govori o oblasti primene, a u stvari oblast primene se odnosi na prethodni član, a to su jedinstveni tehnički propisi. To je čitav niz veoma ozbiljnih propisa.
U ovom članu gde se definiše oblast primene, to je otprilike ista argumentacija kao i za amandman na član 7, gde predlagač kaže da se jedinstveni tehnički propisi mogu primenjivati i na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana, to je onaj stav o kom sam govorila, opet primenjujete reči: „se mogu primenjivati“.
Dakle, ono što se iz ovoga vidi jeste i da sam predlagač nije siguran da li treba primenjivati ili ne, odnosno da će se pojaviti verovatno potreba da se primenjuje. Onda vi tu ostavljate kroz sam zakon otvorena vrata. Vi ste takođe u nedoumici.
Zbog značaja ovog zakona, pre svega za bezbednost, a i tu operabilnost, odnosno da kompletan sistem deluje i funkcioniše kao celina, koja takođe jeste deo neke druge veće celine, da li je sistem ili podsistem, ista je argumentacija, da ne ostane: „mogu se primenjivati jedinstveni tehnički propisi“, nego da glasi: „da se primenjuju jedinstveni tehnički propisi“.

Zahvaljujem.
Za reč se javila i gospođa Radmila Gerov. Izvolite gospođo Gerov.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre.
Mi smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman, jer je članom 10. predloženog zakona predviđeno, da se jedinstveni tehnički propisi primenjuju na novoizgrađena, unapređena ili obnovljena vozila kojima se obavlja međunarodni prevoz u železničkom saobraćaju, kao i na novoizgrađene, unapređenje ili obnovljene železničke pruge na kojima saobraćaju vozovi kojima se obavlja taj prevoz.
U drugom stavu na koji je podnet ovaj amandman, kaže se da se ti propisi mogu primenjivati na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana.
Obrazloženje Vlade zbog čega nije prihvatila ovaj amandman kaže da bi prihvatanjem amandmana bilo nepotrebno iz razloga što bi se prouzrokovali veoma veliki troškovi upravljača železničke infrastrukture i železničkim prevoznicima.
Mi mislimo da je pre svega bitna bezbednost, u odnosu na troškove koji bi imali upravljači železničke infrastrukture i prevoznici. Ako se sećate gospodine Antiću, kada smo ovde govorili u raspravi o načelu o ovom predlogu zakona ja sam vam skrenula pažnju, i vi ste rekli da ćete proveriti i raspitati se zbog čega je 300 vozova otkazano iz pravca Zaječara ka Negotinu i Majdanpeku u oktobru mesecu, a 180 polazaka u septembru. Samo tri dana nakon toga, kada sam ovde u Skupštini govorila da je loš urađen remont i da „Železnice Srbije“ to znaju, mi smo imali situaciju da je kog Majdanpeka izgoreo u potpunosti voz koji je prevozi negde između 30 i 50 putnika. Sreća putnicima ništa nije bilo.
Ako Vlada smatra da se nešto može primenjivati, znači mi smatramo da se mora primenjivati, bez obzira na troškove jer je bezbednost tih putnika i roba koja će ići tim transportom daleko od većeg značaja u odnosu na troškove koje će imati „Železnica Srbije“.
Molila bih vas da mi odgovorite da li ste dobili informaciju od direktora, ko je odgovoran za loš remont tih vozova, a ima ih ukupno tri u Zaječaru, i hoće li direktor „Železnica Srbije“ npr, zbog takve situacije, zbog situacije da je loše urađen remont, a da je takav voz ipak prevozio putnike npr, smoći snage, da ako ništa drugo makar podnese ostavku na tu svoju funkciju?