Sedmo vanredno zasedanje, 31.07.2014.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/211-14

3. dan rada

31.07.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 23:25

  • TAGOVI

  • Sedmo vanredno zasedanje (2014)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (31.7.2014)
  • Potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Gordani Topić i Đorđu Čabarkapi (2014)
  • Zakon o privatizaciji (pretres u pojedinostima) (2014)
  • Postavljanje poslaničkih pitanja (31.7.2014)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (pretres u pojedinostima) (2014)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Filipovski

    Nova Srbija
    Zahvaljujem gospođo Joksimović.
    Drugo pitanje bih uputila ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću.
    Gospodine Verbiću, Srbija već dugi niz godina, da ne kažem decenija čeka na reformu obrazovanja i reformu prosvete. Premijer Aleksandar Vučić je još u svom ekspozeu najavio da ćete vi pokrenuti set promena u oblasti obrazovanja. Ja u to ne sumnjam. Očekujem kao i ostali građani Srbije da vidimo te vaše predloge.
    Ovom prilikom želim u ovom visokom domu, u ime svojih kolega poslanika, iz poslaničke grupe Nove Srbije, i u svoje ime, pre svega da vam uputim jedan konstruktivan predlog u cilju reforme obrazovanja i da čujem vaše mišljenje na ovaj predlog koji ću vam reći.
    Dakle, činjenica je da su naši učenici prenatrpani reproduktivnim znanjem i da je potrebno da imaju funkcionalna znanja, da postižu vrlo loše rezultate na PISA testovima. Činjenica je i da imamo nesrazmerno veliki broj časova u odnosu na sadržaj određenih izbornih predmeta, npr. građanskog vaspitanja. Naši učenici ga uče osam godina u osnovnim školama i četiri godine u srednjim školama.
    Moje mišljenje i mojih kolega narodnih poslanika je da su se stekli uslovi da se vrate i ubace neki novi predmeti, naravno ne povećavajući broj predmeta koji imamo, već smanjujući postojeće. Na primer, moje mišljenje je da treba vratiti predmet civilne zaštite u naše osnovne i srednje škole. To su pokazale i ove elementarne nepogode koje su nas zadesile u maju i mislim da bi se građani Srbije bolje snašli u tim prvim trenucima da su imali neka osnovna znanja iz predmeta civilne zaštite.
    Drugi moj predlog je da se u osnovne škole uvede izborni predmet dečija ekonomija. Navešću vam samo jedan podatak na osnovu istraživanja Udruženja poslovnih žena u Moravičkom okrugu. Na osnovu tog istraživanja 60% osnovaca želi da ima taj predmet, jer smatra da će im on pomoći u izboru zanimanja, ali i u nekim znanjima, u pre svega razvoju preduzetništva i opredeljivanju od malih nogu za privatan biznis. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Srđan Verbić.
    ...

    Srđan Verbić

    Gospođo Filipovski hvala vam na pitanju.
    Istina je da su naši učenici preopterećeni i da imaju više časova nego što bi trebalo, ne samo da imaju više časova nego što bi trebalo, nego mnogo više sede u klupama nego što bi trebalo. Aktivnosti u školi mogu da se realizuju i na drugi način. Mislim da je ono što ste vi ispravno primetili, da njima nedostaju određene veštine koje ne mogu da razviju tako što sede u klupi već moraju da urade nešto drugo.
    Građansko vaspitanje i verska nastava se izučavaju 12 godina, osam godina u osnovnoj i četiri u srednjoj školi. Probao bih da odgovorim postavljajući pitanje – a zašto ne bismo učili iste te predmete šest godina umesto 12 ili zašto ne bismo učili 12 godina, ali sa većim fondom časova? Odgovor na to nema niko. Isto kao što nema odgovor na pitanje zašto matematika ima toliki broj časova, zašto fizika ima 72 časa godišnje. Odgovor na to pitanje nije dobijen bilo kakvim istraživanjem gde se pokazalo da nam treba toliki i toliki broj časova da bismo ostvarili određen cilj.
    Videćete da mnogi predmeti imaju identičan broj časova, kao da su svi podjednako važni. Zapravo, polazi se od toga kada se formira fond časova koliko ima nastavnika i kako njima udovoljiti, odnosno dati im odgovarajući broj časova. Zašto 12 godina da se izučava građansko vaspitanje i verska nastava? Na to nemamo odgovor, a oba predmeta su uvedena uredbom. Nije dobro da se predmeti uvode uredbom isto kao što ne bi bilo dobro da se predmeti ukidaju uredbom niti da uredbom uvodimo sada predmete kao što su civilna zaštita ili preduzetništvo.
    Ono što mi sigurno nećemo uraditi u narednoj godini je da uvodimo nove predmete i da ukidamo stare, jer nije bitno na kraju krajeva kako se neki predmet zove već šta se radi u okviru tog predmeta. Ako su već tu ti predmeti i ako ti nastavnici mogu da još nešto da predaju osim onoga što već predaju, mnogi od tih sadržaja koje ste pominjali mogu da budu deo nekog drugog predmeta. Nema razloga zašto recimo ekonomija ili finansijska pismenost ne bi bili sastavni deo matematike, najbliži su matematici i mogli bi još od malih nogu da ih upoznajemo sa elementima ekonomije. Nema razloga zašto saobraćaj ne bismo mogli da uključimo u predmete kao što je tehničko ili u građansko vaspitanje. Nema razloga zašto mnoge druge sadržaje ne bi mogli da uključimo i upravo ćemo to uraditi. Nećemo menjati broj časova, nećemo ukidati predmete i uvoditi nove, menjaćemo sadržaje. Ako već hoćemo da menjamo predmete i ako nam je to neka dugoročna namera, onda prvo moramo da uradimo analizu efekata pojedinih predmeta i sa tim ćemo početi odmah, već 1. septembra. Za svaki od predmeta ćemo analizirati efekte i da vidimo koliko svaki od tih predmeta doprinosi onome što piše u Strategiji razvoja obrazovanja, šta su to kompetencije koje želimo od učenika koji izlaze iz škole, koji su ciljevi obrazovanja.
    Kada završimo tu analizu i kada pokažemo da neki predmeti ne doprinose dovoljno tim ciljevima, onda se pred ljude koji rade na tim predmetima postavljaju dve mogućnosti – ili ćemo menjati sadržaj toga što rade ili će ustupiti svoje mesto nekom drugom ko bi radio nešto što bi dalo veće efekte.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvinjavam se, samo da dopunim pa onda Filipovska.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zorana Mihajlović

    | Ministarka rudarstva i energetike
    Budući da ste pomenuli nove predmete, moram danas da vas informišem, a upravo sa ministrom prosvete. Održali smo danas sednicu koordinacionog tela za povećanje bezbednosti saobraćaja i dogovorili se u jednoj od tačaka koju smo usvojili da pokušamo da učinimo sve da u narednom periodu se nađu načini i uslovi da u školama možda unutar građanskog vaspitanja, a možda naravno i unutar svih ostalih predmeta koje naši đaci izučavaju i budu šta znaš o saobraćaju.
    Na žalost, pokazalo se da, bez obzira što mi imamo trend pada poginulih, na žalost, mi spadamo i dalje u najnebezbedniju zemlju u Evropi. Trošimo i gubimo gotovo 4% BDP od saobraćajnih nesreća, ali ono što je nastrašnije, gubimo ljudske živote i pre svega dečije. Tako da, nekada je to postojalo, ja se toga sećam, ali pokušaćemo da u narednoj godini takođe to bude jedan deo izbornih predmeta.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski, kokmentar.
    Neka se pripremi Vladimir Marinković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Filipovski

    Nova Srbija
    Gospodine Verbiću i gospođo Mihajlović, zadovoljna sam odgovorom koji ste dali. Imate apsolutno našu punu podršku. Slažem se sa konceptom da treba menjati sadržaje i vršiti analizu efekata predmeta. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri pitanja koja ću danas postaviti biće usmerena na ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali ne mogu da zaobiđem ni diskusiju predsednika Vlade i ono što je govorio o kompanija i investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da apelujem da, kao što su danas kod nas „Al Ravafed“, kao što je „El Emar“, kao što je Razvojni fond Abu Dabia, mislim da bi ovde kod nas trebalo da ima upliv i „Masdar institut“ koji je strateški partner, veoma cenjen, jedan od najboljih instituta tehnološki nauka iz Masačusetsa iz SAD.
    Ne bi imali ništa protiv da se bila koja od sala na našem univerzitetu i fakultetima, pogotovo na tehnološkom, elektrotehničkom zove po Al Mahtumu ili šeiku Muhamedu Bin Zajedu.
    U svakom slučaju, prvo pitanje odnosi se na elementarno, osnovno obrazovanje ministru Verbiću i tiče se male mature, završnog ispita. Kakvi su planovi ministarstva, da li će se završni ispit menjati? Trenutno imamo situaciju, to su i prethodni govornici pominjali, da imamo slabe efekte, da kada su u pitanju ishodi učenja i kada su u pitanju rezultati kod PISA testova, veoma su slabi i veoma loši, a sa druge strane, papirološki, statistički svaki sedmi svršeni osnovac u našoj zemlji je nosilac Vukove diplome.
    Ono što je glavno pitanje kada je u pitanju osnovno obrazovanje i što se dalje reflektuje i na srednje i na visoko obrazovanje, to je da i kod dece koja su u osnovnoj školi razvijamo konkurenciju i razvijamo tu ravnopravnu utakmicu znanja i sposobnosti između dece, koja će se posle reflektovati i u srednjoj školi i u visokim školama, fakultetima i univerzitetima, ali i u kompanijama, institucijama u kojima će raditi. Tada ćemo napokon dobiti preduzetničko i izaći ćemo iz ovog službeničkog društva u kojem danas živimo.
    Dakle, pitanje prvo se odnosi na to da li će biti promenjeno ili se završni test odnosi isključivo na matematiku i srpski jezik? Moramo imati u vidu da deca imaju različite afinitete, da im je potrebno raznovrsno znanje, da ih to posle čeka i na univerzitetu, jer sama reč univerzitet podrazumeva univerzalno znanje. Danas je ta teorija i model...