Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nešto kažem o predloženim dopunama Krivičnog zakonika, ne mogu, a da se ne osvrnem na izlaganje jednog od mojih prethodnika, gospodina Stefanovića, jer se kao član poslaničke grupe SNS, a verujem i moje kolege, osećam povređeno.
Naime, njegov osvrt na predložene dopune Krivičnog zakonika i opservacije ukoliko bi primena ovih predloženih dopuna bila retroaktivna, onda mnogi iz poslaničkog kluba SNS ne bi sedeli ovde i došli pod udar ovog zakona. Verujem da to ne bi bilo tako, jer su predstavnici poslaničke grupe SNS uvek bili na strani istine, pravde i slobode.
Bojim se, ukoliko bi retroaktivna primena predložene dopune Krivičnog zakonika bila, da bi mnogi iz stranke kojoj pripada kolega Stefanović došli pod udar predloženih dopuna ovog zakona, obzirom na činjenicu da su u prošlosti za jeftine pare izvozili revoluciju i nametali demokratiju kroz pokret otpora, tako da bojazan za poslanički klub SNS ne postoji i u slučaju retroaktivne primene ovog zakona.
Što se tiče predložene dopune Krivičnog zakonika, radi se o dva člana u 34. poglavlju, a koje se tiče krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara međunarodnog prava, gde se posle poglavlja – agresivni rat uvode novi članovi 386a i 386b.
Juče smo na sednici Odbora za KiM konstatovali, analizirajući aktivnost radikalnih islamističkih grupa na našem prostoru, da realno postoji opasnost po bezbednost naše zemlje i ta opasnost je sve veća, obzirom na broj naših državljana koji pojedinačno ili kao organizovane grupe danas učestvuju u oružanim sukobima ili ratištima u drugim zemljama. Ta činjenica se ne može prenebregnuti.
S druge strane, Republika Srbija se priključila međunarodnoj zajednici u borbi protiv pokreta ISIL ili formiranje Islamske države Iraka i Levanta.
Usvajanjem dopuna ovog Krivičnog zakonika je praktično dokaz da širokim nizom mera Srbija iskreno želi da učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma. Primedbe koje su postavljene u pogledu preciznosti predloženih dopuna Krivičnog zakonika, pogotovo kolega Neđo koji je izneo, slažem, ali mislim da su predložene dopune sasvim precizne i jasne. Jedan član se odnosi na pojedinačno učešće i predviđenu sankciju a drugi član na organizovani, planski odlazak, grupe, usmeravanje, obuka, finansiranje, što predstavlja teže krivično delo.
Ne možemo u predloženim dopunama Krivičnog zakonika da predvidimo sve moguće varijante primene sankcija u slučaju činjenja ovih krivičnih dela, ali složićete se sa mnom da će nadležni pravosudni organi u prikupljanju dokaznog materijala revnosno oceniti da li su naši državljani učestvovali na ratištima i oružanim sukobima u drugim zemljama iz materijalnih razloga, što po meni predstavlja blaži oblik krivičnog dela, ili iz ideoloških razloga, što po meni predstavlja teži oblik krivičnih dela.
Ono što u ovom trenutku vidim kao problem, to su dva problema. Jedan je u dokazivosti ovih krivičnih dela. S time se slažem sa mojim prethodnicima. Međutim, Republika Srbija je potpisnik mnogih međunarodnih sporazuma o razmeni tajnih podataka, obaveštajnih i bezbednosnih. Verujemo da ćemo u dokazivanju ovih krivičnih dela tesno sarađivati sa mnogim zemljama, sa većinom zemalja međunarodne zajednice, koje se danas bore protiv radikalnog islamističkog pokreta.
Drugi problem o kojem ovde nije bilo reči – kako primenu ovih krivičnih dela tretirati u slučaju da dođe do oružanih sukoba ili agresije ili incidenata oružanih prema našem stanovništvu na KiM, obzirom na činjenicu da mnoge vodeće države međunarodne zajednice KiM ne smatraju sastavnim delom Srbije, a Republika Srbija smatra KiM sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije?
Da li to znači da u slučaju teških incidenata i oružanih sukoba i teških krivičnih dela prema našem stanovništvu i etničkoj zajednici, našim enklavama na KiM da građani sa teritorije uže Srbije ne mogu da priteknu u pomoć svojim sugrađanima? Zato je potrebno, eventualno, donošenje novog Krivičnog zakonika ili amandmanski precizirati slučajeve u kojima se ne sprečava učešće naših građana da učestvuju u oružanim sukobima i ratovima van naše zemlje. Po meni je ovo ključni problem.
Iznete su primedbe da primenu ovih dopuna treba uskladiti sa usklađenom nacionalnom strukturom pravosudnih i policijskih organa. Možda je primedba na mestu, ali ovaj zakon nije usmeren prema ni jednoj etničkoj zajednici, pa prema tome, ni prema bošnjačkoj, ni prema albanskoj zajednici u Srbiji. Ovaj zakon se odnosi na sve građane Srbije, tako da sve primedbe koje se tiču tog dela nisu osnovane.
S druge strane, gradacija oko težine krivičnog dela, kada je u pitanju primena ova dva člana zakona i poistovećivanje učešća naših građana na ratištima u Siriji i učešće naših građana na ratištu u Ukrajini je lišeno svakog osnova. U jednom slučaju se radi o projektu formiranja islamske države sa striktnim šerijatskim zakonima, što je pretnja međunarodnom miru, a u drugom slučaju, slučaju Ukrajine, se radi o borbi dela građana Ukrajine za svoja prava, za ona za koja oni smatraju da su im uskraćena. Dakle, svako poistovećivanje jedne i druge situacije je, po mom mišljenju, degutantno.
Primedbe, da Srbija kaska sa donošenjem ovih zakona, te da su mnoge zemlje u okruženju već donele ove zakone, rekao bih da nisu tačne ili su neki moji prethodnici ne informisani. Tačno je da je Republika Crna Gora donela predlog, ali još uvek nije usvojila predlog izmena i dopuna svog krivičnog zakonika, koji se odnosi na ove predložene izmene. Tačno je da je BiH pre nas donela ovakva rešenja u svom krivičnom zakoniku i predvidela ovakve sankcije, ali znate, s obzirom na svoju multietničnost, na probleme, na tesnu povezanost nekih radikalnih islamističkih grupa iz BiH, da je ta zemlja bila prinuđena da prednjači u donošenju tih zakona.
Smatram da su dobre predložene dopune Krivičnog zakona. Smatram da su precizne. Smatram da će predstavljati problem samo u delu dokazivosti krivičnog dela, ali verujem da primedbe koje se odnose na to da nadležni istražni organi ne smeju da primenjuju mere sve dok građani Srbije, u pogledu činjenja ovih krivičnih dela, konkretno ne postupaju suprotno odredbama ovih članova zakona i mislim da nemaju osnova. Po tom osnovu, u slučaju podataka i saznanja koje nadležne službe imaju da neka grupa ili pojedinac raspolažu oružjem i da su ideološki na platformi radikalnom islama, podrazumevalo bi da mi ne smemo da izvršimo oduzimanje takvog naoružanja, već bi morali da čekamo da konkretno taj pojedinac ispolji svoju delatnost, što je sa aspekta preventive kasno i ima negativne posledice po bezbednost zemlje.
Da zaključim, mislim da većina u ovom domu smatra da ova dva člana dopune Krivičnog zakonika nisu sporne i da njih ne treba politizovati i verujem da će oni koji imaju primedbe, poput moga kolege Neđe, opravdane primedbe, u danu za glasanje podržati ove izmene, odnosno dopune Krivičnog zakonika. Zahvaljujem se.
