Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 124 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvaja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 146 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Momo Čolaković, Konstantin Arsenović, Dubravka Filipovski, Zlata Đerić, Mladen Grujić, Olena Papuga, Vladimir Pavićević, prof. dr Vesna Besarović i Ninoslav Stojadinović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljen vam je Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje Zapisnika, sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da na tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, održane 4, 5, 8, 9. i 10 septembra 2014. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 147, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, održane 4, 5, 8, 9. i 10. septembra 2014. godine.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Grupa od 199 narodnih poslanika predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o trgovini naoružanjem, koji je podnela Narodnoj skupštini 3. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 158 od ukupno prisutno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 171 od ukupno prisutno 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 151, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutnih 178 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prva tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 199 narodnih poslanika.
Primili ste mišljenje Vlade, kao i izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Meho Omerović, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Uvažene koleginice i kolege, dame i gospodo, članice i članovi našeg parlamenta, videli ste, 199 poslanika Narodne skupštine je predložilo izmene, odnosno dopune Krivičnog zakonika i mislim da je ovaj zakon neophodan Republici Srbiji. Razmotrićemo ovaj predlog dopuna Krivičnog zakonika u odeljku koji se tiče krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara, a koje su zaštićene međunarodnim pravom i to na način da predložene dopune predviđaju uvođenje nova dva krivična dela. Prvo je učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i drugo krivično delo organizovanja učestvovanja u ratu i oružanom sukobu u stranoj državi. Naša konkretna predložena rešenja su sledeća. Posle člana 386. Krivičnog zakonika dodaju se novi nazivi članova i članovi 386a i 386b, koji glase, citiram – državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične Misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zakonom u trajanju od šest meseci do pet godina; ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u sastavu grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Drugo krivično delo kroz uvođenje novog člana 386b je organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi - ko u nameri izvršenja krivičnog dela iz člana 386a ovog zakonika na teritoriji Republike Srbije vrbuje ili podstiče drugo lice na izvršenje krivičnog dela, organizuje grupu ili vrši obuku drugog lica ili grupe za izvršenje tog krivičnog dela, oprema ili stavi na raspolaganje opremu radi izvršenja tog dela ili daje i prikuplja sredstva za izvršenje tog dela, kazniće se zatvorom od dve do 10 godina; za delo iz stava 1. ovog člana učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kada lica koja organizuje nisu državljani Republike Srbije.
U krivičnom delu 386a učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu, učinilac može biti samo državljanin Republike Srbije, a propisana kazna je, kao što ste čuli, zatvor od šest meseci do pet godina, osim ako je krivično delo učinjeno u sastavu grupe, kada je predviđena kazna od jedne do osam godina.
Za drugo krivično delo 386b organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, izvršilac može biti svako lice koje ove radnje čini na teritoriji Republike Srbije. Propisana kazna zatvora je od dve do 10 godina.
Pod radnjom izvršenja ovog krivičnog dela smatra se vrbovanje ili podsticanje drugog lica na izvršenje dela učestvovanja u oružanom sukobu u stranoj državi, organizovanja grupe ili vršenja obuke drugog lica, opremanja ili stavljanja na raspolaganje opreme za izvršenje tog krivičnog dela, kao i davanje ili prikupljanje sredstava za izvršenje tog krivičnog dela.
Dame i gospodo narodni poslanici, razlog za donošenje jednog ovakvog zakona po hitnom postupku je uočena pojava da se određeni broj državljana Republike Srbije pridružuje vojnim i paravojnim formacijama strana u sukobu u drugim državama. Potreba da se hitno, efikasno i na odgovarajući način, između ostalo i na normativnom planu, intervencijom u oblasti krivičnog zakonodavstva reaguje na sve izraženiju bezbednosnu pojavu radikalizacije i vrbovanja građana Republike Srbije za učešće u stranim konfliktima. O negativnim posledicama ove pojave izlišno je govoriti, ali osim one najvažnije da se državljani naše Srbije dovode u životnu opasnost, odnosno da su neki već izgubili živote, otvara se i pitanje nečega što je jako važno, a to je bezbednosni rizik po njihov povratak posle njihovog povratka u zemlju.
Preciznih podataka o broju sledbenika nema, ali se procenjuje da ih je, kada je Srbija u pitanju, na desetine. Na strana ratišta odlaze iz materijalnih ili drugih razloga. Problemi koji iz toga proizilaze su višestruki. U pitanju su, pre svega, ljudski životi. Osim toga, ti ljudi koji su i sami žrtve nekad propagandnog delovanja, postaju dalji nosioci širenja takvih ideja, što na državnom planu predstavlja bezbednosni rizik i nanosi štetu ugledu zemlje u svetu. Srbija se tome mora odlučno suprotstaviti.
Takođe, ovim dopunama Krivičnog zakona, Republika Srbija unapređuje i svoj međunarodni kredibilitet i poštuje i preuzete međunarodne obaveze. U prilog tome ide i Rezolucija Saveta bezbednosti UN, nedavno usvojena, 2178. Pročitaću osnovne akcente iz ove rezolucije.
Naglašava se da se terorizam ne može povezati sa bilo kojom religijom, nacionalnošću ili civilizacije. Rezolucijom se potvrđuje da države članice moraju da obezbede da su sve mere koje su preduzete u borbi protiv terorizma u skladu sa odredbama međunarodnog prava. Uočava se da se terorizam ne može pobediti samo vojnom akcijom, zakonskim odredbama i obaveštajnim podacima, već zahteva i sveobuhvatnu akciju. Podvlači se potreba država članica da sarađuju da bi sprečili teroriste da koriste savremenu tehnologiju, komunikacijska sredstva i resurse u svrhu podrške terorističkim aktima. Potvrđuje se poziv svim državama članicama UN da što pre postanu deo međunarodnih konvencija i protokola koji se tiču borbe protiv terorizma.
Osuđuje se nasilni ekstremizam. Potvrđuje se da će sve države članice sprečiti protok terorista i terorističkih grupa, pojačati granične kontrole i kontrolu putnih i ličnih isprava.
Urgira se da države članice u skladu sa nacionalnim međunarodnim pravom pojačaju i ubrzaju razmenu operativnih informacija. Odlučuje da će države članice sprečiti regrutovanje, organizovanje, transport i opremanje osoba koje imaju nameru da otputuju u zemlju koja nije njihova zemlja prebivališta radi pripreme, planiranja ili učešća u terorističkim aktima.
Odlučuje se da će sve države obezbediti da se njihovo nacionalno zakonodavstvo i odredbe uvedu u krivični prestup i kazne za njih u skladu sa ozbiljnošću prestupa. Pozivaju se sve države članice da unaprede međunarodnu regionalnu saradnju, ako je moguće kroz bilateralne ugovore radi sprečavanja putovanja stranih terorista. Na kraju, pozivaju sve članice, države da sarađuju kada se radi o sprečavanju terorista, da koriste modernu tehnologiju, komunikacijska sredstva u svrhu planiranja, pripreme ili učešća u terorističkom aktu.
Privi korak za Srbiju da opisano delovanje utvrdi i propiše kao krivična dela. Države u okruženju, da vas podsetim, Makedonija i BiH, su već usvojile u svojim procedurama i izvršile izmene i dopune njihovog Krivičnog zakona.
Ono što je potencirano u Rezoluciji Saveta bezbednosti, čiji sam izvode maločas citirao, jeste dalja potreba sveobuhvatne akcije svih državnih organa, kako na državnom, tako i na međudržavnom nivou.
Donošenjem i primenom ovog zakona želimo, pre svega, da sačuvamo ljudske živote i da posebno mlade ljude koji još traže svoj put i koji u uslovima siromaštva postaju laka meta za svaku vrstu indoktrinacije odvratimo sa puta bez povratka.
Srbija je danas na putu ekonomskog oporavka, ali i svakog drugog napretka obrazovnog i kulturnog i kao takva, Srbija mora biti okrenuta razvijanju istinskih univerzalnih ljudskih vrednosti.
Na samom kraju, u ovom uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik želim da pozovem i narodne poslanike koji pripadaju tzv. opozicionom političkom bloku da glasaju za ovaj predlog zakona, jer više sam nego ubeđen da je ovo zakon koji podržavaju svi građani Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, politička poruka koja se predlaže zakonskim rešenjem je jasna i nedvosmislena i ona pokazuje opredeljenje države Srbije da prvo ne učestvuje u međunarodnim sukobima, drugo, da u tim sukobima ne učestvuju njeni državljani i treće, trajno i jasno opredeljenje koje je u skladu sa našom istorijom i tradicijom, a to je za mirno rešavanje svih sporova.
Podsetimo, Srbija je jedna od retkih zemalja koja zaista ima šta da kaže o ovoj temi. Nikada nismo vodili osvajačke ratove. Uvek smo vodili oslobodilačke ratove i izuzev retkih izuzetaka uvek smo bili na strani pobednika, uvek smo bili na strani onih koji su ugroženi i uvek smo branili, ne samo našu slobodu, već i slobodu drugih naroda.
Ono što je politička namera podnosioca ovog Predloga zakona ona je za SPO i DHSS apsolutno prihvatljiva.
Ne zaboravimo da je za Beograd, naš glavni grad, ratovano u istoriji preko 130 puta, da je 35 puta Beograd u potpunosti sravnjen sa zemljom, da su ovuda prolazili i Filip Barbarosa, i Atila bič božiji, i Nemci, i Austrijanci, i Turci i da je naša istorija i istorija svetskih sukoba prepuna angažovanja stranaca u njihovim vojnim i paravojnim formacijama. To angažovanje je uglavnom bilo na dva načina. Jedno je angažovanje plaćenika ili dobrovoljaca i drugo je prisilno angažovanje vojnika zarad služenja u vojnim ili paravojnim formacijama.
Međutim, želim jasno i nedvosmisleno da istaknem neke pravničke dileme koje se tiču predloženog zakonskog rešenja, jer smo jedna od retkih zemalja koja kreće ovim putem i želi na ovaj način da spreči da njeni državljani učestvuju u vojnim ili paravojnim formacijama nekih drugih zemalja u nekim drugim sukobima koji se direktno ne tiču Republike Srbije.
Recimo, jedno od pitanja koje se može nametnuti jeste, šta ako državljanin Republike Srbije učestvuje u nekom međunarodnom sukobu, a ne čini ratne zločine i nije terorista, već se dobrovoljno stavi na raspolaganje onima na čijoj je strani i pravda i pravo, koji vode oslobodilačke ratove, pri tom oružanom sukobu štiti civile, štiti materijalna dobra, izuzetno se istakne u humanitarnom radu, a onda kada dođe u Republiku Srbiju mi ga po osnovu ovog predloženog zakona kvalifikujemo kao teroristu, kao nekog zbog toga što je bio eventualno, kažem, pod pretpostavkom jako human u tim sukobima?
Najnoviji sukobi na ovim prostorima, sukobi u Bosni, sukobi na teritoriji Kosova i Metohije, su pokazali da je tu bilo previše stranaca, pre svega islamskih fundamentalista. Međutim, ono što je neosporno, naše zapažanje, to je da, ne da nisu bili osuđeni od strane svojih zemalja koje su ih ovde ili poslale ili su zatvarale oči pred činjenicom da islamski fundamentalisti, pre svega u Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, prave užasne zločine nad srpskim stanovništvo, već oči pred tim činjenicama zatvara i međunarodna zajednica. Sa jedne strane ćemo možda doći u neke paradokse, ako neki naš državljanin učestvuje u nekoj humanitarnoj misiji, bez odobrenja vlastite države, onda može biti osuđen.
Drugo, sada u modernim armijama i u visokorazvijenim zemljama sveta sa kojima imamo izuzetnu saradnju postoje regularne vojne jedinice koje se zovu legije stranaca i koje su upravo sačinjene od stranih državljana koji nisu pripadnici, odnosno državljani te države koja je formirala legiju stranaca. Postavlja se jedno pitanje – da li ćemo biti jedina država koja će pod krivično-pravnu odgovornost podvoditi državljane Republike Srbije koji, recimo, učestvuju u legiji stranaca Francuske, a to neće učiniti ni jedna druga zemlja, niti Francuska?
Postavlja se i niz nekih pravnih pitanja kod eventualnog sudskog spora. Šta bi bila konkretna radnja izvršenja krivičnog dela? Kako bi se dokazalo mesto i vreme izvršenja, stepen vidnosti, teritorijalna i personalna nadležnost, nadležnost suda za prikupljanje dokaza i mogućnost za prikupljanje dokaza na teritoriji druge zemlje koja je u oružanom sukobu, kako obezbediti svedoke, materijalne i sve ostale dokaze?
Predlagač jeste pozvao međunarodnu zajednicu da prikuplja i dostavlja Republici Srbiji ovakvu vrstu dokaza, ali to je samo poziv. Pričam o onome što će sutra konkretno uslediti u praksi. Zbog činjenice da su, ne samo u istoriji svetskih sukoba, stalno bili mobilisani dobrovoljci i plaćenici i da je Srbija bila uglavnom žrtva takvih dobrovoljaca i stranih plaćenika, u ime naše poslaničke grupe se slažem sa političkim motivom za donošenje jednog ovakvog zakona, a on se pre svega tiče, budimo sasvim otvoreni, aktuelnih sukoba u Ukrajini, Siriji i nekim drugim aktuelnim svetskim sukobima. Voleo bih da konačan tekst ovog zakona bude perfektno jasan i čist kako kod primene ovog zakona ne bismo imali probleme na koje sam ukazao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, osnovni predlog ovog zakona izgleda sasvim normalno, međutim u tom samom predlogu ima nekih formulacija koje su nejasne ili dvosmislene.
Prvo, reči „ko u nameri izvršenja krivičnog dela“. Pitanje – ko je taj na kugli zemaljskoj, osim Boga, koji može da proceni nečiju nameru, a da taj neko nije pokazao fizički ili delom tu nameru? Naš je predlog, a dali smo i amandman, da se tu izvrši intervencija i da se dopuni u osnovi dobar predlog ova dva člana i da se kaže – ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenjem krivičnog dela. Međutim, o tome ćemo govoriti kada bude rasprava o amandmanima.
Imajući prethodni zakon, koji danas dopunjujemo, koji je takođe bio dosta dobar, mislim da ova današnja dopuna zakona ima za cilj i može je tumačiti samo kao još jedan jak mehanizam da vladajući režim gazi svoje neistomišljenike ili konkretno Bošnjake i etničke Albance, kako je to bilo u ranijem periodu kada su ranije bili na vlasti.
Govoriću danas konkretno kao ovlašćeni predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe SDA Sandžaka PDD, tj. Bošnjaka Sandžaka i etničkih Albanaca, odnosno na osnovu iskustva. Molim vas, govoriću sa aspekta iskustva koje imaju Bošnjaci Sandžaka i etnički Albanci u primeni zakona. Govorićemo prvo o tome ko će ovaj zakon primeniti u praksi. Prvo pitanje koje imam želju da objasnim, a drugo – kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi?
To su dva mnogo važna pitanja posebno zbog činjenice da u državnim organima sa javnim ovlašćenjima nisu adekvatno zastupljeni u tužilaštvu, sudstvu, policiji niti Bošnjaci, niti etnički Albanci, a ni druge nacionalne manjine u Republici Srbiji.
Posebno se pitam kako će se taj zakon primenjivati u praksi kada znamo da i sam naš pokušaj u avgustu mesecu da skrenemo pažnju Visokom savetu tužioca i ostalima koji su imenovali sudije i tužioce, da je od tada krenula čitava kanonada napada vladajućeg režima na Bošnjake Sandžaka i uopšte legitimno izabrane predstavnike u Skupštini Srbije.
Prvo pitanje – ko će ovaj zakon primenjivati u praksi? Tužioci, sudije, policajci, predstavnici svih javnih i tajnih službi bezbednosti, imali su priliku da gledaju preko televizije kako današnji aktuelni predsednik Vlade Republike Srbije 31. januara ove godine, bez imalo uvažavanja dostojanstva ličnosti vređa člana naše poslaničke grupe, gospodina Šaipa Kamberija, i kako to citiram, reče jedan kolega iz našeg okruženja - čitavo popodne se iživljava vređajući legitimnog predstavnika Albanaca Preševske doline.
Drugo, taj isti predsednik Vlade Republike Srbije i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar policije takođe aktuelni, 24, 25. i 26. septembra su uputili jasnu poruku, pretnju Bošnjacima Sandžaka i njihovim legitimno izabranim predstavnicima, a to su slušali, kažem, i tužioci, i sudije, i policajci, i svi pripadnici javnih i tajnih službi, a poznato je, u našoj zemlji da postoji jedan nazovimo ga, nezvanični institut projektovane lojalnosti, i svi čija karijera zavisi od vladajuće garniture, smišljaju već danas kako će sa ovim novim zakonom koji donosimo, sa ovim novim članovima, da postupe prema Bošnjacima i prema Albancima u praksi, a da se to svidi i premijeru, i prvom potpredsedniku, i ministru policije i svim najjačim ljudima u ovoj zemlji, ovoj da kažem, političkoj eliti. Nažalost takva je praksa.
Ako imamo u vidu, govorim kao čovek sa velikim životnim iskustvom, 24 godine sam u toku svega ovoga, govorim o primeni zakona u praksi, dakle govorim o primeni u praksi. Ako imamo iskustvo da je i devedesetih ovde bila pravna država, a današnji predsednik Vlade Republike Srbije, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, predsednica Skupštine Republike Srbije i predsednik države, odnosno Republike Srbije, gospodin Nikolić, svi su bili deo vladajuće političke elite devedesetih godina, svi su oni bili, u to vreme je primenom takođe nekih zakona 17.300 porodica Bošnjačkih u Sandžaku, maltretirani su roditelji pred decom, i deca pred roditeljima, u traženju tzv. nepostojećeg oružja, oružje koje nije ni postojalo, niti je nađeno.
Pitam se sada, imamo novi zakon, kako će da postupe tužioci, sudije, policajci i sve ostale tajne i javne službe, hoće li oni da upadaju noću u Bošnjačke i Albanske porodice u Preševskoj dolini, i da traže tzv. spiskove nekih dobrovoljaca za ratišta, ili možda novac ili falsifikat pasoše, i opet da maltretiraju desetine hiljada porodica i da na kraju kažu – izvinite bila je greška?
Posebno govorim o ovom pitanju zbog činjenice da do danas niko u ovoj državi nije snosio odgovornost i nisu rasvetljena teška krivična dela nad Bošnjacima, počev od nestalih, kidnapovanih, masovnih ubistava itd. pa sve do maltretiranja tih porodica u navodnom traženju nepostojećeg oružja koje niti je postojalo, niti je ikad nađeno.
Govorim na osnovu jednog iskustva sa ciljem da ubedim vladajuću garnituru da ovaj zakon i ove izmene povuku iz prakse dok se ne stvore uslovi za primenu istog. Rekao sam, u osnovi je namera dobra, zakon dobar, predlog dobar uz ovu jezičku ispravku u kojoj smo govorili o nameri, procenjivanju namere, sve dotle dok se ne izvrši usaglašavanje nacionalne strukture u manjinskim zajednicama sa nacionalnim sastavom tužilaštva, policije, sudstva da bi se mogao regularno sprovoditi ovaj zakon. Ako zakon sprovode sudije, tužioci, policajci, tajne i javne službe iz većinskog naroda nad manjinama, onda se vraćamo u devedesete, što bi bilo opasno i za našu zemlju, a i za sve nas.
Zato je moj predlog da se ovaj zakon povuče iz prakse dok se ne usaglasi nacionalna struktura Bošnjaka u svim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, a u skladu sa nacionalnim sastavom stanovništva, u sredinama gde Bošnjaci tradicionalno žive, tj. u opštinama.
Smatram da bi to bilo dobro da uradimo i zbog jedne činjenice. Kao što znate, imamo loše iskustvo u vreme kada je današnje državno rukovodstvo, ako što sam nabrojao, kada su bili u samom vrhu vladajuće političke elite, tadašnjeg režima SPS i SRS i kada su se dešavale ružne stvari, katastrofalne stvari zbog kojih su se uvele i sankcije našoj Srbiji i SRJ, zbog čega smo imali…

Molim vas, malo se vratite na temu.

Vraćam se na temu, upravo govorim gospodine predsedavajući o primeni zakona. Dozvolite mi, govorim sa aspekta, iskustva Bošnjaka i Albanaca koji su doživeli zlo i zbog čega su nam uvedene sankcije.
Voleo bih i rekao sam da sam poučen iz prakse da se zakon ostavi dok ne usaglasimo nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, tužilaštvu, javnim i tajnim službama, u sudstvu. U svim tim sredinama da usaglasimo da se ne bi desilo da vas opet bije glas da ste ponovili ono što je činila vladajuća garnitura devedesetih godina.
Današnje državno rukovodstvo kao što znate, doživelo je novi politički uspon, ali nije promenilo ni malo ton prema manjinama, o tome se radi. To nas zabrinjava. Ne bih voleo da dođemo u situaciji da tražimo zaštitu kao Bošnjaci pošto nemamo matičnu državu, da tražimo zaštitu od OEPS-a, od Saveta Evrope ili od Saveta sigurnosti.
Govorim odgovorno kao odgovoran čovek, kao iskusan čovek i kao dobronameran čovek. Umesto ovih izmena, predlažem…

Gospodine Ugljanine, još jednom vas molim.

… da mi kao država usvojimo ekonomski program mera i da taj ekonomski program mera primenimo u praksi, da zaposlimo mlade ljude, da vratimo dostojanstvo mladih u Srbiji, da mladi mogu da se ožene, da se devojke udaju, da formiraju porodice, da napunimo obdaništa, da napunimo škole, a ne da se bavimo davanjem još jednog mehanizma u ruke vladajućoj garnituri da gazi manjine i da nas opet strefe sankcije.
Ja sam rekao vrlo konkretne stvari i još jednom se vraćam na prvu formulaciju. Prva formulacija koja će biti i predmet ovog našeg amandmana jeste da umesto da kaže - ko u nameri, da stoji - ko svojom namerom, ko svojim delovanjem pokazuje nameru za iznošenje krivičnog dela.