Želim samo da vam približim iskreno pošto sam, opet ponavljam, lično imao jedan propust, jedan minus zato što smo krenuli ujutru. Ja sam stavio od šest do sedam da sam kod kuće, a avion je poleteo rano za Minhen, onaj jutarnji u šest sati. Kada je došao kontrolor u šest sati nije zatekao nikoga na adresi i dobio sam jedan minus, kako oni to nazivaju. Posle toga sam popunjavao i nisam imao više minusa. Ne potire se ako su vas dva-tri puta našli i izvršili antidoping kontrolu, ne potire se taj minus, već vam on ostaje sve vreme upisan. Imam kolegu koji je imao dva minusa, gde smo se svi zajedno iz kolegijalnosti trudili da više ne pravi te greške. Čak je i trener želeo da ima pristup, da mu trener popunjava gde je, jer nije želeo da njegov igrač bude sankcionisan, tj. da ima povredu antidoping prava.
Moram reći, u praksi jeste to, zato i jesam rekao u uvodnom izlaganju nešto što ima mnogo nedoumica, mnogo pitanja, neusaglašenosti najviše iz neznanja, a to je opet jedna obaveza koju svako od nas prihvata.
Svestan sam ako ne popunim tri puta šta će se dogoditi. Ja sam svestan unapred i svesno ulazim u taj rizik, ako ne popunim i ako me nađu na adresi, a moram reći da su meni dolazili na kućnu adresu jedno četiri, pet puta ukupno, pogotovo u poslednje dve tri godine, jer svi znate, onda kreću one priče, šalju neke druge reprezentacije. Pokušaji jesu ovakvi, ali pokušavam stvarno da vam približim u svetu sporta, u praksi šta se događa.
Znači, nije to sada nešto što je novo ili nešto što sada uvodimo što je revolucionarno, već je ovo sastavna obaveza sportiste, propisano Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu. Hvala vam.