Nije meni problem, gospodine predsedavajući, bilo kakvi uticaji, pretnje, demagog, važno je da ostane sredstva građanima i u budžetu. Neka me nazovu kako god, neka mi broje zalogaje kao gospodin Veselinović.
Ono što je činjenica, da se ovim zakonom smanjuju i ta sredstva i da sva sredstva koja se smanjuju i ovim Predlogom zakona smanjuju se jednako, podjednako, linearno za sve političke stranke, da se ovim zakonom ne daje prednost nijednoj političkoj stranci. Daje se prednost građanima Srbije i daje se prednost javnim finansijama da ozdrave.
Međutim, jedna vrlo zanimljiva teza koju je izrekao prethodni govornik, da su oni 2011. godine povećali iznos sredstava za političke stranke sa 5,5 na 11 miliona evra da ne bi bilo uticaja vlasnika krupnog kapitala na odluke u političkim strankama.
Da li to znači da neko ko ima više od 11 miliona evra može da dođe i da kupi političku stranku? Koliko košta vaša politička stranka, gospodine Nikoliću? Izbacite na tržište, izbacite. Vidimo koliko koštaju deonice DS. Malo, padaju sve niže i niže, 6%, šest procenata vrede, ali dovoljno da se zadrži vlast u Novom Sadu i u Vojvodini, ali kažite koliko koštaju? Ovim ste rekli da koštaju 11 miliona evra. Svako ko ima više od 11 miliona evra, može da utiče. Ko ima manje od 11 miliona evra, ne može da utiče na DS.
Kakva je to teza? Valjda se politički stavovi ne kupuju i ne prodaju. Valjda je to nešto što se nosi u glavi, u razmišljanju, u želji. Kada građani Srbije kažu – da, to je to, onda vršite vlast, onda sprovodite te ideje, a ne kada dođe neko ko ima više od 11 miliona evra, gospodine Nikoliću. Prodadoste vašu stranku za 11 miliona evra. Dobro, evo, bar da znaju vlasnici krupnog kapitala koliko koštate, da se ne nadmeću, ili da ne daju manje. Mislim da je to ipak isuviše velika cena. Da je ta cena bila 2011. godine, kada ste bili mnogo veći i krupniji i jači, sada, 6% od toga, baš sa onolikim procentom sa kojim vladate u Vojvodini.
Neke stvari ne mogu da se kupe. Za neke stvari nedovoljna je kartica, ma koliko ona velika i debela bila, ma koliko taj vlasnik krupnog kapitala bio moćan i veliki. Neke stvari ne mogu da se kupe, bar ne mogu da se kupe u SNS. Kod vas, izbacili ste cenu, pa ko želi i ko hoće, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Babić.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Gospodine Nikoliću, istovremeno ste se javili i vi i on, pa ne znam. Dogovorite se ko će pričati.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvaćen i nama je veoma krivo zbog toga iz prostog razloga što je ovo takođe jedan od suštinskih amandmana kojim bi se promenile promene izmena i dopuna zakona predloženih od strane SNS.
Pročitao bih ga da, predlog dopune zakona u delu koji se menja amandmanom predviđa da se, citiram: „sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje, u skladu sa ovim zakonom“.
Dakle, pre svega, prekršena su neka načela. Pre svega, nije nam jasno tačno šta je bila namera predlagača u ovom smislu i u ovom konkretnom primeru? Načelo pravne sigurnosti govori o tome da ne smemo imati norme koje mogu dvojako da se tumače. Mi mislimo da kada su u pitanju sredstva, u konkretnom ovom slučaju iz privatnih izvora, prikupljene članarine i prilozi koji su se skupili i pre raspisivanja izbora, da se mogu koristiti i za finansiranje izborne kampanje, ukoliko budu preneta na poseban račun za finansiranje kampanje. To je moglo i po ovom postojećem zakonu.
Međutim, aktuelni predlog dopuna od strane poslanika SNS ne pravi razliku suštinsku između izvora javnih i privatnih izvora, tako da bi i efekat unošenja ove promene bila neograničena mogućnost korišćenja sredstava koja su dobijena iz budžeta za jednu namenu, a to je redovno funkcionisanje političkih subjekata, za potpuno drugu namenu, a to je, kao što je rekao i moj prethodnik, gospodin Dejan Nikolić, za finansiranje izborne kampanje.
U tom slučaju, ne samo da bi se dva puta izdvajala sredstva, kao što je pomenuo moj prethodnik, i time se krši drugo načelo, a to je načelo budžetskog sistema, da se ne mogu za istu svrhu izdvajati dva puta različite količine novca. Mislimo da je ovo stvar koja u velikoj meri onemogućava i građanima da imaju uvid, a naravno stvaraju jednu potpuno nerealno pravnu poziciju u koju stavljaju političke subjekte.
Takođe je povređeno jedno demokratsko načelo ravnopravnosti, gde se po samom zakonu do sada mogao isplaćivati jednak novac, odnosno jednaka suma pre, odnosno tokom raspisivanja izbora, a po osvojenom rezultatu liste koje su ostvarile izborne uštede, odnosno na osnovu broja poslaničkih mandata, dobijaju i dodatna sredstva za pokriće troškova same kampanje.
Ukoliko bi se omogućilo korišćenje dobijenih sredstava iz budžeta za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, to bi značilo da bi parlamentarne političke stranke, one koje su u Skupštini najbrojnije, imale ogromnu prednost u odnosu na sve ostale i samim tim bi se jedno demokratsko načelo dovelo u pitanje.
Kada su u pitanju krediti i danas smo imali nekoliko puta prilike da razgovaramo i na tu temu, stvar je potpuno jasna u odnosu na ono što smo danas imali nekoliko puta prilike da čujemo. Mi smo predložili da se stav 2. i stav 3. obrišu, iz tog razloga.
Kada je u pitanju stav 3. koji se tiče kredita, samo bih se dotakao onoga što je danas bila tema ove rasprave, a vezano je i za kredit između ostalog koji je DS uzela 2012. godine. Ne ulazim u to da li ga je uzeo jedan predsednik, vraćao drugi, treći, ali ulazim u to da je to kredit sa kojim DS nije oštetila građane Srbije, nije ugrozila finansijsku stabilnost zemlje. Kao što smo imali priliku da čujemo, mi smo uzeli po kamatnoj stopi od 18% kredit od Razvojne banke Vojvodine. Zadužili smo se za 360 miliona dinara, a za samo dve i po godine smo vratili po ovoj kamatnoj stopi 480 miliona dinara. Mislimo da je ovo najveći poslovni uspeh Razvoje banke Vojvodine, kredit DS. Nismo čuli za ostale kredite koje je između ostalog uzimala i SNS 2012. godine, pa i 2014. godine i po kojoj kamatnoj stopi.
Zato mislim da je ovo stvar kojom pokušavaju da se spinuju one stvari o kojima je govorio i moj prethodnik. Demokratija je ovim zakonom ugrožena. Ne prihvatanjem ovog amandmana dovedena je u pitanje iz prostog razloga što će mnoge političke stranke, a pre svega one najveće imati ogromnu prednost na samom startu u odnosu na sve ostale. Time se ugrožavaju neka demokratska načela. Smatramo da demokratija u Srbiji ne treba da ima cenu. Mislimo da je suštinski važna za naše društvo.
(Zoran Babić, s mesta: Evo Nikolić izbacio cenu.)
Da li je šest procenata DS osvojila na jednim izborima ubrzo je nakon toga na nekim lokalnim osvojila i 25%. Zaista o tome koliko DS vredi reći će birači na nekim narednim izborima. Mi svake naredne izbore ćemo dočekati spremni.
Ali, da se vratim i završim poslednju rečenicu kada je u pitanju ovaj zakon, ne trebamo medijskim spinovima, ne trebamo skupštinskim govorima da jedan ovakav važan zakon koji je po našem dubokom uverenju loš, jer zadire u načela demokratije, pokušamo da spinujemo nekim drugim optužbama iz nekih ranijih vremena, jer mislimo da je ovo zakon koji će u velikoj meri demokratiju u Srbiji urušiti i da će svaki naredni izbori biti izbori gde će SNS imati neopisivo veliku prednost u odnosu na sve ostale političke subjekte. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo samo minut i dvadeset sekundi vremena.
Recite gospodine Nikoliću. Na samo pominjanje imena ako nije u negativnom kontekstu nije dozvoljeno za repliku. Smatrate da imate pravo na repliku, ali sam trebao da vam dam odmah posle govora, a vi ste prepustili reč vašem kolegi, tako da u ovom trenutku ne mogu da vam dam reč. Gospodine Nikoliću, možete samo da trošite vreme ovlašćenog predstavnika ako želite.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, zamenik šefa poslaničke grupe. Izvolite.

Nije neprijatelj Demokratska stranka, kako želite da je predstavite. Nije našem društvu neprijatelj ni deficit, ni oni notari o kojima smo razgovarali, neprijatelj našeg društva su opšta mesta, patetika i nekultura dijaloga koja je na delu dve i po godine.
Zarobljeni ste u populizmu, izgubljeni u bezidejnosti, tumarate od istraživanja do istraživanja. Izborni rezultat je gola snaga, a to busanje u junačke grudi izbornim rezultatom je više varvarski, nego demokratski čin.
Da li znate u kom grmu leži licemerje? U tom što ćete ovim zakonom uštedeti 3,5 miliona evra, ali ćete za četiri godine Srpskoj naprednoj stranci obezbediti 600 miliona dinara više u izbornoj trci. Šesto miliona dinara više Srpskoj naprednoj stranci u izbornoj trci.
Gospodin Đurišić je pre neki dan, ili prekjuče objasnio, izračunao da ostaje Srpskoj naprednoj stranci od redovnog finansiranja 10, 12 do 15 miliona mesečno, preko 150 miliona godišnje. Za četiri godine 600 miliona dinara više Srpskoj naprednoj stranci.
Uštedećete tri i po miliona evra, pre nekoliko dana ste državu zadužili 400 miliona evra za likvidnost „Srbijagasa“. Dve i po godine slušamo o reformama koje moraju da se dese. To je moja zamerka i prethodnim vlastima, jer sam tada govorio, imam pravo i danas o tome da govorim.
Morate da prestanete da sopstvenu nesposobnost zamagljujete nekim bivšim režimom. Prvo, i bivši je bio vaš i da počnete da rešavate stvari. Dok ovde tako samo zadovoljno branite ovaj zakon, građani ispred čuvaju svoje dostojanstvo, gazeći ga da obezbede egzistenciju i prežive. Počnite da radite već jednom. Čekamo vas dve i po godine.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Gospodine Babiću, da li želite reč? Moram samo da obrišem listu, da bih vama dao reč. Izvolite.

Ja se neću koristiti tako lepo naučenim izrekama, navežbanim pred ogledalom. U Vrnjačkoj banji nema tih tako tih lekovitih voda, kao što ih ima u Soko banji za tako lepo demokratski rast i pokazivanje, ali postoji zdrav razum.
(Dejan Nikolić, s mesta: Oponirate….)

Gospodine Nikoliću, nemojte da dobacujete iz klupe.

E sada, ukoliko s jedne strane smo do pre nekoliko minuta ovde bili optuživani da će Srpska napredna stranka pokupovati sve moguće nekretnine po Srbiji, da će kupiti ne znam ti šta, da će kupiti čak i onu zgradu na pašnjaku pored Hrama Svetog Save na kojem je nikla zgrada.
Da ćemo pokupovati ne znam ti šta od tih sredstava. Sada smo zaboravili te nekretnine. Sada smo prešli da će se ta sredstva koristiti za predizbornu kampanju.
Ljudi, dogovorite se jednom, ili nas optužujete za nekretnine, ili nas optužujete za kampanju. Pa ne može jednom i drugi put. Pa ne može na dva mesta. Nemoguće je.
Uostalom, ono što niste naučili 2012. godine i dve i po godine je prošlo i nikako da progledate i nikako da se odljubite od onoga što vidite u ogledalu dobrim porukama, naučenim napamet, ali neprimenjenim, navežbanim u određenim radionicama za PR. Nećete naučiti jednu stvar – novac ne kupuje izbore.
Vi ovim i na ovaj način pokazujete kako ste izbore dobijali do 2012. godine. Samo i isključivo novcem, samo isključivo kesama, samo isključivo podmićivanjem i kupovinom i bilo čime, sifonima iz Razvojne banke, Fonda za razvoj Vojvodine.
Kada ćete jednom naučiti da do 2012. godine SNS nije imala ni jedan alat, nismo imali „Pres“ kao što je imao vaš bivši lider Dragan Đilas. Nismo bili vlasnici u medijima, kao što ste bili vlasnici u medijima.
Nismo kontrolisali medije, kao što ste ih vi kontrolisali.
Pored RTS sam prolazio, i to ne onom stranom niz Takovsku, ne desnom stranom, levom stranom, jer nam je i ta desna strana trotoara niz Takovsku ulicu bila zabranjena, a kamoli da uđemo unutra.
Imali ste 11 miliona evra koje ste sami sebi dodelili i opet ste izgubili izbore. Izbori se ne prave, ne rade i ne dobijaju novcem. Izbori se dobijaju politikom, poštenjem, korektnošću, istinitošću, svim onim stvarima…
(Marko Đurišić, s mesta: Džakovima, džakovima.)

Gospodine Đurišiću, molim vas.