Molim vas gospođice Jerkov, niste dobili pravo na repliku. Molim vas, vratite se na amandman.

Hoću, ali samo moram da kažem da me je gospodin Babić uvredio, a da vi niste reagovali.
Međutim, ja i dalje nisam čula gde u predloženom zakonu piše da se poreski prihodi AP odnosi na ono što gospodin Babić u obrazloženju zbog kog ne prihvatam, gospodin Babić kao predstavnik predlagača da ne pomislite nešto suprotno, mi smo u ovom mišljenju dobili mišljenje potpisano samo vašim potpisom, zbog toga govorim i nadam ste svesni da vas ne bih u drugačijem kontekstu pominjala, u kome predstavnik predlagača tvrdi da se smatra da piše.
Dakle, u ovom obrazloženju za odbijanje amandmana kolega iz lige koji je veoma sličan ovom amandmanu kaže – da se to ne odnosi na poreske prihode koji se ubiraju u pokrajini nego na one poreske prihode koji pripadaju budžetu AP Vojvodine. Gde to u zakonu piše? Molim vas da samo na to odgovorite, jer ja o drugim stvarima u ovoj sali, a i van nje nemam nameru da raspravljam.

Zahvaljujem se gospođice Jerkov.
Reč ima predstavnik predlagača narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, izuzetno poštujem koleginicu Jerkov. Živim u porodici sa četiri dame, od 10 do 80 godina i ako jednu granicu nisam prešao, nisam prešao granicu poštovanja, odnosno nepoštovanja prema ženama. Zato što živim u takvom okruženju i zato što se na takav način prema koleginici, prema sugrađanki, prema bilo kojoj pripadnici ženskog pola nikada ne bih ophodio.
Fascinacija postoji i fascinacija nije ružna reč, barem ja je do sada nisam tako shvatao ili je postala ružna samo zato što je ja izgovaram ili možda zbog tona. Fascinirani možete biti i nečim što nije čovek, sa nečim što taj radi. Fascinirani i dobrim filmom, fascinirani dobrom knjigom, fascinirani mnogim drugim stvarima, umećem na sportskom terenu.
Ne znam gde je uvažena koleginica Jerkov videla da ta vrsta fascinacije koja je više trebala, a i moja želja je bila da opusti atmosferu i da je uvede u neke normalne tokove bez tenzija, zašto se jedina fascinacija može da bude i da ide ka muško-ženskim odnosima. Žao mi je ukoliko je gospođa Jerkov na taj način shvatila moje izlaganje i spreman sam da uputim izvinjenje svima koji su na taj način, a verujem da osim gospođe Jerkov, na taj način moje izlaganje niko nije shvatio i niko na taj način nije to gledao.
Što se tiče obrazloženja, ja samo molim da koleginica vrlo pažljivo čita obrazloženje, da pročita i sve zakone koji se odnose na poresku materiju, a ono što ne mogu da prihvatim kao odgovornost SNS, mnogo puta postavljeno pitanje u prošlosti nekada i od samog predlagača amandmana, ali nekako kada se pređe na neku drugu stranu, onda se zaboravi i na to pitanje, ali i na odgovor na to pitanje, a to je pitanje: „di su naši novci?“
Nije SNS odgovorna za to zato što su ti odnosi u zadnjim godinama i zadnjim decenijama nedefinisani. Nije SNS odgovorna za pravljenje atmosfere u našem društvu i svađanja Novog Sada i Beograda. Mogli ste da vidite, ukoliko ste želeli da gledate na političku situaciju otvorenih očiju. Da, ne slažemo se kada neko drži vlast bilo gde, i sa šest i sa 16%, a sa šest još manje, ali ćemo poštovati.
I kada su dolazile investicije za koje je odgovorna republička Vlada, ispoštovali smo pokrajinsku vlast ma kakva da je i ma sa koliko malim procentom se održavali i na ma kakvom načinu se održavala. Ali, odgovor na pitanje: „di su naši novci?“ je postavljen davno i odgovor na to niste dali.
Jasno se kaže u odgovoru šta definiše i koji su to poreski prihodi, šta pripada AP Vojvodini i odakle će se po smanjenom koeficijentu od 0,105% ići za finansiranje političkih aktivnosti.
Ali, nemojte zavijati u formu ponovnog svađanja Beograda i Novog Sada, Vlada Republike Srbije ne želi da se svađa ni sa kim, ni u ovoj zemlji, ni u okruženju, nemojte to raditi na silu, ili bar recite otvoreno da vam smeta to smanjenje stope i da vam smetaju te uštede od tri i po miliona koje u stvari stoje iza svake od ovih kritika.
To se kosi sa duhom ovog zakona, to se kosi sa duhom politike reformi i politike ušteda, jer je stanje u javnim finansijama takvo, da je neophodno sprovoditi politiku i reformi i ušteda.

Računa vam se vreme kao šefu poslaničke grupe. Samo ako mogu, gospodine Babiću, ja veoma vas dobro poznajem kao mog ličnog prijatelja, a ne kao stranačkog šefa, kao što reče gospodin Veselinović, jer ja imam samo jednog stranačkog šefa, a to je predsednik Vlade Aleksandar Vučić i veoma dobro vas poznajem, kao i vaš odnos prema damama, zato i nisam reagovao na vaš govor gde bih to razumeo kao uvredu prema jednoj dami.
Znam da vi to nikada ne biste učinili.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Obor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović i Snežana Malović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Obor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Nadam se da neću ponovo dobiti epitet „bezobrazna“. Cilj našeg amandmana je da se procenat sa 0,105% zameni procentom od 0,13%.
Zamolila bih kolege samo da saslušaju naše kratko obrazloženje. Znači, prihvatajući obrazloženje predlagača da se izmenama u članu 2. ide ka smanjenju zahvata iz budžeta, te da su razlozi za ovakve izmene, sadržani u potrebi da se u ovom segmentu doprinese stabilnosti javnih finansija, pre svega kroz sistem održivog finansiranja deficita i duga uopšte države, a time i makroekonomske stabilnosti, smatramo da je rešenje predloženo amandmanom celishodnije, budući da se njime ostvaruje svrha koju predlagač navodi, ali se istovremeno obezbeđuje ostvarivanje ustavne i zakonske funkcije političkih stranaka.
Naime, smanjenje koje predlagač nudi za rezultat ima smanjenje od oko 35%. Ovoliki procenat smanjenja svakako ne pogađa vladajuću stranku, budući da ona dobija preko 50% ukupnih sredstava, preko 400 hiljada evra na mesečnom nivou, pet miliona evra godišnje, dok pojedine opozicione stranke dobijaju na godišnjem nivou, nešto više od onoga što je mesečni iznos SNS.
Rešenje predlagača u najvećoj meri pogađa opozicione stranke i time znatno ugrožava višepartijski sistem u Srbiji, kao osnovnog demokratskog društva.
Nadam se da ovo nije cilj vladajuće stranke, pa ponovo molim predlagača da usvoji ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, predstavnik predlagača.

Zahvaljujem se predlagaču amandmana, ali ovo se kosi sa duhom samog predloga zakona, sa osnovom samog predloga zakona. Ono što zaista ne mogu da prihvatim i kada se izrekne – SNS je sama sebi dodelila više za mesec dana, nego što mi primamo za godinu dana. Zato što to jednostavno, koleginice, to nije istina.
Taj iznos se opredeljuje na osnovu broja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na osnovu broja odbornika, a taj broj određuju građani Republike Srbije.
Nemojte da vam je SNS kriva zbog podrške koju imate i zbog broja narodnih poslanika, koliko ima u vašim klupama.
U čemu je tu onda odgovornost SNS? Zato što poštujemo zakon? Supstanca ovog zakona je da se celokupan iznos koji je oko 11 miliona evra godišnje za finansiranje političkih aktivnosti, da se umanji za 30%.
Vi i sada, kao i 2011. godine, kada smo vas takođe kritikovali što ste povećavali taj iznos sa 577 miliona na milijardu i 270 miliona. Znači, podigli ste duplo 2011. godine, kada ste bili najveći. Duplo ste podigli sebi.
Za SNS u tom trenutku nije bilo prostora i niste se brinuli za ugnjetavanje malih, i niste pitali tada – kolege, kako ćete vi? To niste pitali. Ali ste umeli da promenite zakon i da duplirate sredstva za sebe onda kada ste bili najveći i to sa rashodne strane budžeta, od svakog kredita. Umesto da se uradi put, umesto da se uradi vrtić, 0,15% je odlazilo za finansiranje političkih stranaka.

Vreme.

Kao što ste tada povećavali, povećavate i sada. To je legitimno pravo i ja sam vam zahvalan na takvom amandmanu, jer u tome se pokazuje suština i razlika između nas. Vi ste oni koji, kada ste bili najveći, sebi povećavali i dodavali duplo, a mi kada smo najveći, smanjujemo za 30%.
Vi kada ste najveći uzimate za političke aktivnosti i iz kredita. Srpska napredna stranka se ponaša odgovorno i kaže – iz poreskih prihoda.
Tu je suština i srž razlike, pa čak i sada kada preko svega toga, brinući se zbog demokratije, uvijajući u celofan, vrlo fini celofan, da politička stranka nastaje na novcu i da opstaje na novcu. Ne, ne opstaje.
Bilo je političkih stranaka koje su u martu mesecu ove godine potrošile silan novac, pa nisu ušli u poslanički klub. Ostali su ispod cenzusa. Opstanak ili ne opstanak na političkoj sceni određuje politika. Određuje energija. Najviše određuje poverenje koje imate kod građana. To nema nikakve veze sa bilbordima i nikakve veze sa plakatima. Nikakve veze nema sa prostorom u kojem ćete edukovati mlade kolege. Skućiti se. Skućiti stranku.
To nema nikakve veze sa tim. Samo držite iste principe jer morali ste da brinete o malima i 2011. godine. Nije vas bilo briga. Okrenuli ste glavu na drugu stranu zato što 2011. i 2012. godine do izbora SNS je pripalo nula dinara. Nisam čuo vaš glas. Nisam čuo da ste se zabrinuli. Nisam čuo da ste rekli – pa, znate to je loše za demokratiju, loše za pluralizam. Važno je bilo povećati sa 577 miliona na milijardu i 270 miliona. Tada se niste brinuli. Ali, jedan princip ste ostavili i ja poštujem kada je neko principijelan i ide do kraja. Kako ste tada povećavali, tako sada i ovim amandmanom želite ponovo da povećate. Ali nema od čega. Nema gde više.
Javne finansije, ja ne znam kojim rečnikom više, i koji rečnik da upotrebim da bih vam opisao stanje u javnim finansijama. Šta da kažem na činjenicu da 2012. godine, kada je izvršena promena vlasti u Srbiji da je likvidnost budžeta bila 15 dana, ali je za stranke bilo. Stranke su bile podmirene, a likvidnost budžeta 15 dana. Godine 2012. u budžetu Srbije bilo je novca za pola penzije, pola jedne penzije, dragi moji penzioneri, za pola plate lekarima, za pola plate profesorima. Niko se tada nije brinuo ni za lekare ni za profesore.
Sada smo naravno udaljeni od tog bankrota i od tog sunovrata, ali ukoliko bi nastavili sa tom politikom, za političke stranke, otimaj, uzimaj, povećavaj, zadužuj se, ne razmišljaj o tome da će doći dan i da će doći račun da neko to vrati, da neko plati. Ne štedi, neka štedi neko drugi, samo nemoj političke stranke da štede. Sunovrat bi nastao onako kako je rekao gospodin Vučić već 2017. godine. Ne želimo da učestvujemo u tome.
Ukoliko je 39% procenata penzionera prihvatilo da učestvuje sa Vladom Republike Srbije, da učestvuje sa javnim sektorom, da učestvuje sa svim onim merama i ljudima koji žele da štede, prihvatilo da štedi od svoje penzije, što je teško da to prihvate i političke stranke i da daju primer, ne 10%, ne 12, 13, koliko ste vi ovde predvideli, 30%. Tri i po miliona.
Vi znate, postoji jedna izreka, upotrebljavala ga je jedna stara ali mudra žena koja je rekla - štedi kada imaš, kada nemaš šta da štediš džabe ti želja da štediš. Mi sada jednostavno moramo da štedimo. Moramo da pokažemo primer. Zbog toga sam upotrebio reč koju neću da ponovim. I detetu se kaže ponekad da je bezobrazno, kada pređe neku meru.
Kako drugačije opisati i šta drugačije i kako drugačije reći, ovo što ste napisali i potpisali i amandmanom regulisali da ponovo, kao i 2011. godine želite više za političke stranke. Više za političke stranke, znači manje za penzionere. Znači manje za bolnice, manje za škole, manje za vrtiće, manje za puteve, manje za otvaranje novih radnih mesta, a više za političke stranke. Mislim da je to loše.
Zbog toga sam u ime poslaničke grupe SNS, koja se zalaže za suštinske promene, koja sprovodi te reforme, koja sprovodi uštede, da pokažemo kako može. A može.
Verujte mi nije lako, ali može. Od 2008. do 2012. godine iz budžeta SNS nije imala ni jedan jedini dinar, ali smo rasli, ali smo tabanali po Srbiji, ali smo razgovarali sa ljudima. Sa ljudima koji su bili nezadovoljni vašom politikom, zavlačenje ruke u budžet.
Nezadovoljni vašom politikom 0,15% od kredita za političke stranke i odvajali smo i za gorivo i za benzin i za prostorije stranačke i za stranačke aktivnosti, zato što smo želeli promene.
Promene koje su nastale 2012. godine, da se jedan režim koji je loš promeni, kao što i sada ulažemo energiju, kao što sada ulažemo znanje za promene i u javnim finansijama i u našoj politici zato što želimo da živimo u pristojnoj državi, u državi u kojoj će politička stranka deliti sudbinu svojih građana, u kojoj politička stranka neće biti sveta krava kojoj će biti dozvoljeno sve, pa čak i da povećava za sebe jednim zakonom duplo 2011. godine. Tada smo vam predlagali – smanjite to, nemojte to da radite, loše je to što radite. To je odnarođivanje. Ovo je razlika u politikama.
Ja sam vam zahvalan zbog amandmana koji ste dali, zahvalan što ste ga potpisali. Zahvalan što ne postoje neke insinuacije, pa neki zli Babić misli drugačije, pa nam insinuira.
Vi ste potpisali da želite više za vas, više za političke stranke, kao što ste to radili 2011. godine kada ste doneli zakon o duplo više sredstava iz budžeta. Mi to ne želimo i zbog toga će ova skupštinska većina, SNS zajedno sa prijateljima iz koalicije sa kojima ne delimo ni kontigente ni kvote, nego isto razmišljanje jedne pristojne i normalne Srbije, ovakav amandman neće biti ni prihvaćen, već će tri i po miliona evra godišnje ostati za sve one stvari koje čine život u Srbiji, a ne za bilborde, ne za plakate, ne za to da neko ima ekskluzivno pravo. Zašto ima samo neko ekskluzivno pravo? Zašto se niste zabrinuli za političke stranke koje nisu u parlamentu? Oni nemaju ništa iz javnih sredstava, oni nemaju ništa iz javnih finansija.
Ovde bih mogao da razumem vašu želju za razvojem pluralizma tako što ste rekli – niste predvideli ništa za ljude koji su ostali ispod cenzusa, ne zbog njih zato što su ostali ispod cenzusa, jer su sprovodili takvu politiku, ali zbog ljudi koji su glasali za njih. Zbog građana Srbije koji su glasali, možda i za LDP za DSS i za neke druge stranke koje su žestoki oponenti SNS. Zašto bi ste razmišljali o njima? Ne, samo i isključivo o sebi.
Ta vrsta političke narcisoidnosti je loša i kada ste veliki i kada ste mali. Ta narcisoidnost zatvara oči, a onda se spotaknete i padnete, ali ne otvorite oči već puzite dalje.
Ovo što je u zakonu predviđeno i što je SNS predvidela i predložila su suštinske promene. Ono što interesuje svakog građanina Srbije, ono što interesuje one ljude koji nisu članovi ni jedne stranke i koje nije briga kako stranka funkcioniše i od čega će da funkcioniše zato što ti ljudi ne žele bolje funkcionisanje stranaka nego bolje funkcionisanje školstva, više bolnica, više porodilišta, više puteva, a vi ovakvom porukom i ovakvim amandmanom kažete – da, hoćemo više bilborda. Hoćemo više plakata. Hoćemo više za nas a ne za one koji su vas tu ovde poslali.
Na ovaj način SNS pokazuje koliko poštujemo građane RS i to ćemo nastaviti da radimo i dalje, a ja vam se još jednom zahvaljujem na amandmanu na kojem se pokazuje suštinska razlika u politici SNS prema onima koji će ovaj amandman podržati.