Kao što ste tada povećavali, povećavate i sada. To je legitimno pravo i ja sam vam zahvalan na takvom amandmanu, jer u tome se pokazuje suština i razlika između nas. Vi ste oni koji, kada ste bili najveći, sebi povećavali i dodavali duplo, a mi kada smo najveći, smanjujemo za 30%.
Vi kada ste najveći uzimate za političke aktivnosti i iz kredita. Srpska napredna stranka se ponaša odgovorno i kaže – iz poreskih prihoda.
Tu je suština i srž razlike, pa čak i sada kada preko svega toga, brinući se zbog demokratije, uvijajući u celofan, vrlo fini celofan, da politička stranka nastaje na novcu i da opstaje na novcu. Ne, ne opstaje.
Bilo je političkih stranaka koje su u martu mesecu ove godine potrošile silan novac, pa nisu ušli u poslanički klub. Ostali su ispod cenzusa. Opstanak ili ne opstanak na političkoj sceni određuje politika. Određuje energija. Najviše određuje poverenje koje imate kod građana. To nema nikakve veze sa bilbordima i nikakve veze sa plakatima. Nikakve veze nema sa prostorom u kojem ćete edukovati mlade kolege. Skućiti se. Skućiti stranku.
To nema nikakve veze sa tim. Samo držite iste principe jer morali ste da brinete o malima i 2011. godine. Nije vas bilo briga. Okrenuli ste glavu na drugu stranu zato što 2011. i 2012. godine do izbora SNS je pripalo nula dinara. Nisam čuo vaš glas. Nisam čuo da ste se zabrinuli. Nisam čuo da ste rekli – pa, znate to je loše za demokratiju, loše za pluralizam. Važno je bilo povećati sa 577 miliona na milijardu i 270 miliona. Tada se niste brinuli. Ali, jedan princip ste ostavili i ja poštujem kada je neko principijelan i ide do kraja. Kako ste tada povećavali, tako sada i ovim amandmanom želite ponovo da povećate. Ali nema od čega. Nema gde više.
Javne finansije, ja ne znam kojim rečnikom više, i koji rečnik da upotrebim da bih vam opisao stanje u javnim finansijama. Šta da kažem na činjenicu da 2012. godine, kada je izvršena promena vlasti u Srbiji da je likvidnost budžeta bila 15 dana, ali je za stranke bilo. Stranke su bile podmirene, a likvidnost budžeta 15 dana. Godine 2012. u budžetu Srbije bilo je novca za pola penzije, pola jedne penzije, dragi moji penzioneri, za pola plate lekarima, za pola plate profesorima. Niko se tada nije brinuo ni za lekare ni za profesore.
Sada smo naravno udaljeni od tog bankrota i od tog sunovrata, ali ukoliko bi nastavili sa tom politikom, za političke stranke, otimaj, uzimaj, povećavaj, zadužuj se, ne razmišljaj o tome da će doći dan i da će doći račun da neko to vrati, da neko plati. Ne štedi, neka štedi neko drugi, samo nemoj političke stranke da štede. Sunovrat bi nastao onako kako je rekao gospodin Vučić već 2017. godine. Ne želimo da učestvujemo u tome.
Ukoliko je 39% procenata penzionera prihvatilo da učestvuje sa Vladom Republike Srbije, da učestvuje sa javnim sektorom, da učestvuje sa svim onim merama i ljudima koji žele da štede, prihvatilo da štedi od svoje penzije, što je teško da to prihvate i političke stranke i da daju primer, ne 10%, ne 12, 13, koliko ste vi ovde predvideli, 30%. Tri i po miliona.
Vi znate, postoji jedna izreka, upotrebljavala ga je jedna stara ali mudra žena koja je rekla - štedi kada imaš, kada nemaš šta da štediš džabe ti želja da štediš. Mi sada jednostavno moramo da štedimo. Moramo da pokažemo primer. Zbog toga sam upotrebio reč koju neću da ponovim. I detetu se kaže ponekad da je bezobrazno, kada pređe neku meru.
Kako drugačije opisati i šta drugačije i kako drugačije reći, ovo što ste napisali i potpisali i amandmanom regulisali da ponovo, kao i 2011. godine želite više za političke stranke. Više za političke stranke, znači manje za penzionere. Znači manje za bolnice, manje za škole, manje za vrtiće, manje za puteve, manje za otvaranje novih radnih mesta, a više za političke stranke. Mislim da je to loše.
Zbog toga sam u ime poslaničke grupe SNS, koja se zalaže za suštinske promene, koja sprovodi te reforme, koja sprovodi uštede, da pokažemo kako može. A može.
Verujte mi nije lako, ali može. Od 2008. do 2012. godine iz budžeta SNS nije imala ni jedan jedini dinar, ali smo rasli, ali smo tabanali po Srbiji, ali smo razgovarali sa ljudima. Sa ljudima koji su bili nezadovoljni vašom politikom, zavlačenje ruke u budžet.
Nezadovoljni vašom politikom 0,15% od kredita za političke stranke i odvajali smo i za gorivo i za benzin i za prostorije stranačke i za stranačke aktivnosti, zato što smo želeli promene.
Promene koje su nastale 2012. godine, da se jedan režim koji je loš promeni, kao što i sada ulažemo energiju, kao što sada ulažemo znanje za promene i u javnim finansijama i u našoj politici zato što želimo da živimo u pristojnoj državi, u državi u kojoj će politička stranka deliti sudbinu svojih građana, u kojoj politička stranka neće biti sveta krava kojoj će biti dozvoljeno sve, pa čak i da povećava za sebe jednim zakonom duplo 2011. godine. Tada smo vam predlagali – smanjite to, nemojte to da radite, loše je to što radite. To je odnarođivanje. Ovo je razlika u politikama.
Ja sam vam zahvalan zbog amandmana koji ste dali, zahvalan što ste ga potpisali. Zahvalan što ne postoje neke insinuacije, pa neki zli Babić misli drugačije, pa nam insinuira.
Vi ste potpisali da želite više za vas, više za političke stranke, kao što ste to radili 2011. godine kada ste doneli zakon o duplo više sredstava iz budžeta. Mi to ne želimo i zbog toga će ova skupštinska većina, SNS zajedno sa prijateljima iz koalicije sa kojima ne delimo ni kontigente ni kvote, nego isto razmišljanje jedne pristojne i normalne Srbije, ovakav amandman neće biti ni prihvaćen, već će tri i po miliona evra godišnje ostati za sve one stvari koje čine život u Srbiji, a ne za bilborde, ne za plakate, ne za to da neko ima ekskluzivno pravo. Zašto ima samo neko ekskluzivno pravo? Zašto se niste zabrinuli za političke stranke koje nisu u parlamentu? Oni nemaju ništa iz javnih sredstava, oni nemaju ništa iz javnih finansija.
Ovde bih mogao da razumem vašu želju za razvojem pluralizma tako što ste rekli – niste predvideli ništa za ljude koji su ostali ispod cenzusa, ne zbog njih zato što su ostali ispod cenzusa, jer su sprovodili takvu politiku, ali zbog ljudi koji su glasali za njih. Zbog građana Srbije koji su glasali, možda i za LDP za DSS i za neke druge stranke koje su žestoki oponenti SNS. Zašto bi ste razmišljali o njima? Ne, samo i isključivo o sebi.
Ta vrsta političke narcisoidnosti je loša i kada ste veliki i kada ste mali. Ta narcisoidnost zatvara oči, a onda se spotaknete i padnete, ali ne otvorite oči već puzite dalje.
Ovo što je u zakonu predviđeno i što je SNS predvidela i predložila su suštinske promene. Ono što interesuje svakog građanina Srbije, ono što interesuje one ljude koji nisu članovi ni jedne stranke i koje nije briga kako stranka funkcioniše i od čega će da funkcioniše zato što ti ljudi ne žele bolje funkcionisanje stranaka nego bolje funkcionisanje školstva, više bolnica, više porodilišta, više puteva, a vi ovakvom porukom i ovakvim amandmanom kažete – da, hoćemo više bilborda. Hoćemo više plakata. Hoćemo više za nas a ne za one koji su vas tu ovde poslali.
Na ovaj način SNS pokazuje koliko poštujemo građane RS i to ćemo nastaviti da radimo i dalje, a ja vam se još jednom zahvaljujem na amandmanu na kojem se pokazuje suštinska razlika u politici SNS prema onima koji će ovaj amandman podržati.