Imam pravo da govorim i o tuđem amandmanu. Gde piše da se može govoriti samo o svom amandmanu?

Možete da govorite samo o tome da li ćete podržati ili ne podržati amandman, a ne o tome zašto predlagač odbija amandman.
Gospođo Karavidić molim vas, ne dobacujte iz klupe.

Dakle, ja upravo u Narodnoj skupštini govorim da ćemo podržati i pokušavam ostale narodne poslanike da uverim u to da obrazloženje koje predlagač zakona daje za neprihvatanje amandmana nije tačno i polemišem sa njim.

Gospođo Karavidić molim vas saslušajte narodnog poslanika koji govori.

Dakle, gospodin Babić je govoreći zašto ne treba prihvatiti amandman, rekao da je on oduvek, ne samo on već njegova stranke, oduvek bila protiv tog velikog izdvajanja za političke stranke i da se ovim upravo postiže to da političke stranke sada dobijaju manje novca iz budžeta.
Iako su gospodin Babić i njegova stranka uvereno bilo protiv toga da se za stranke izdvaja puno sredstava, to ih nije sprečilo da prethodne izbore sprovedu po tom groznom zakonu i da za njih potroše 800 miliona dinara da bi Aleksandar Vučić bio premijer.
Toliko o uštedama od tri i po miliona evra, a izbori 2014. godine, koji su sprovedeni ne zato što im je bilo vreme, nego zbog želje Aleksandra Vučića da bude premijer, su koštali građane Srbije više nego izbori 2012. godine.
Tako da ukoliko se SNS toliko protivila zakonu koji je donela zla DS, moje je pitanje – zašto ga dve i po godine nije menjala, nego je sačekala da sprovede svoje izbore koji su sprovedeni isključivo zbog toga da bi Vučić bio premijer, jer je nakon izbora napravila istovetnu koaliciju koja je bila i pre tih izbora, nego je sada nakon toga rešila da građanima Srbije uštedi neverovatnih tri i po miliona evra nakon što je na izbore potrošila 800 miliona dinara?
Još jedna stvar, pošto je nekoliko puta ovde gospodin Babić rekao, a ja ću pošto smatrate da on ne krši Poslovnik kada kaže da su ovde neke kolege bezobrazne, drske, da pljačkaju i otimaju, reći ću da je gospodin Babić slagao. (Isključen mikrofon.)

Posle upozorenja gospodina Veselinovića, ne dozvoljavam da se ovakve reči koriste u ovom visokom Domu. Zahvaljujem.

Nastaviću onda.
Gospodin Babić je netačno obavestio građane koji bi mogli da steknu utisak da kredit koji je DS uzela od Razvojne banke Vojvodine vraćaju građani. Samo radi istine, taj kredit je dat toliko na lepe oči da ga DS dve i po godine kasnije i dalje vraća i građani ni dinar nisu dali za njegovo vraćanje i to što je DS u želji da ispuni zakonske obaveze digla kredit da ne bi imala dugovanje iz kampanje, a ne kao vaši koalicioni partneri da krši Zakon o finansiranju političkih subjekata, je isključivo stvar DS i to nikakve veze sa građanima nema. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Jerkov.
Ipak mislim da su građani Srbije želeli da predsednik Vlade bude Aleksandar Vučić. Zato su i dali referendumsku podršku.
Izvolite, predlagač Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, mnogo neistina je izrečeno u žaru političke borbe prethodnih kolega, da SNS nije učinila ništa za dve i po godine.
Zakon iz 2011. godine, koji je napravila DS, koja ume da sačuva kamen za kupus, ali ako je futoški kupus, ne kamen, kamen može biti i iz Soko Banje, je predvidela da 0,15% sredstava za finansiranje političkih aktivnosti se izdvaja sa rashodne strane budžeta RS. Poštovani građani, svaki kredit, svaki dinar, svaki evro, svaki dolar koji je ušao u Republiku Srbiju od te 2011. godine do 2012. godine, 0,15% je odlazilo od kredita koji plaćaju svi građani Republike Srbije u džep DS. Godine 2012. SNS menjajući Zakon o budžetskom sistemu primenjuje da se tih 0,15% izdvaja ne sa rashodne strane, ne od kredita koji vraćaju građani Republike Srbije, već od prihoda i to od poreskih prihoda. Eto to je uradila SNS i pod takvim uslovima izašla na izbore 2012, odnosno 2014. godine.
Nakon toga SNS šest meseci jer ne možemo sve brljotine koje su pravljene godinama, najlakše je izaći i otići i ne saslušati, i to je dijalog taj demokratski na koji se poziva, u proteklih 12, 13 godina da se isprave. Evo ga način da se ispravi.
Pogledajte poštovani prijatelji amandman šesti ili sedmi. Pogledajte suštinu zamerki na ovaj zakon, da se 0,105% izdvajanja za političke aktivnosti menja na 0,130%, amandmanom i zbog toga sam rekao da je drsko i bezobrazno. I sada kažem da je drsko i bezobrazno, ponovo povećavati i ponovo amandmanom uzimati za sebe.

Gospodine Babiću, za vas isto važi da ne koristite te reči u Narodnoj skupštini.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Zašto ga ne prekinete?)