Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovani gospodine predsedavajući, danas govorimo o jednom zakonu koji je izuzetno važan i izuzetno značajan za jednu malu i siromašnu zemlju, kao što je naša. Vi vrlo dobro znate da mi nemamo mnogo resursa iz kojih možemo da napravimo eventualno neki novac, da popunimo budžet i da, na kraju krajeva, ono što je i cilj svega toga, poboljšamo standard sebe, odnosno naših građana. Nažalost, nema mnogo tih oblasti u kojima to možemo da uradimo, ali ovo jeste jedna od tih oblasti. Verovatno bi bio prioritet poljoprivreda, ali odmah iza toga, ja verujem, jeste da je građevinska industrija.
Svedoci smo da od pojave ekonomske krize, faktični negde 2010, 2011. godine, mi imamo konstantan pad funkcionisanja proizvodnje stanova, gradnje novih stanova u građevinskoj industriji. Gospođa ministarka je na samom početku iznela neke podatke koji su apsolutno tačni i to jeste naša tužna realnost. Postavlja se pitanje šta mi možemo da uradimo da se taj trend zaustavi ili da krene da raste, pogotovo imajući u vidu da se u Evropi i Americi lagano poboljšavaju ekonomski trendovi i to bi bilo vrlo dobro da se prelije na našu zemlju.
Izneću vam samo radi podataka o dubini krize danas u građevinskoj industriji podatke u odnosu na prethodne tri godine i to su podaci Zavoda za statistiku, tako da nema tu mnogo razmišljanja. Uzeo sam neke parametre koji su svima jasni, kada je u pitanju građevinska industrija, npr, broj završenih i izgrađenih stanova na teritoriji cele Republike Srbije. Na primer, u 2011. godini napravljeno je 18.449 stanova, 2012. godine 15.223, 2013. godine 13.505. Znači, u ove tri godine, po Zavodu, mi imamo pad od 30% izgradnje novih stanova u Republici Srbiji.
Zašto se to dešava? Mi smo ranije imali zakon za koji ja, kao predstavnik opozicije, moram da kažem da je vaš zakon bolji, zaista ima dobrih rešenja i mislim da će u praksi dati rezultate, pogotovo ako budete imali u vidu i razumevanja za naše amandmane. Postavlja se pitanje da li je bilo koji zakon sam po sebi dovoljan, a vi ste kao ministar, naravno, nadležni i za određene druge oblasti, a to ću povezati sa ovim zakonom iz prostog razloga jer proizilazi iz vašeg obrazloženja. Vi ste ukazivali da ovaj zakon mora da da određene kvalitete, da će se poboljšati situacija u građevinskoj industriji.
Pre svega, kupovina stanova, hajde da to držimo na nivou običnog čoveka koji to sebi može da priušti, zavisi od standarda. Znači, od visine plate, ne bih hteo da trošim vreme parlamenta, da kažemo da su niske prosečne plate u Srbiji, to svi znamo. Ali, ovo što je interesantno i da može da se utiče jeste pitanje kredita. Skoro sam imao prilike da imam u ruci jedan ugovor između jedne građevinske kompanije i banke. Ugovor je nekih desetak miliona evra za gradnju stanova u Beogradu. Rok vraćanja je 36 meseci. Najniža kamata koju daju banke danas jeste 7%. To je toliko velika kamata na godišnjem nivou, da ona ne trpi interes investitora za ulaganje.
Hoću da kažem, pored zakona koji ste predložili, vrlo je važno da se vidi da li postoji mogućnost da se subvencionišu krediti, kako građevinskoj industriji, znači kamate da se subvencionišu. Nije sporno da neko ko dobije građevinsku dozvolu, kupi zemljište, da će i da vrati, ali da se subvencionišu. S druge strane, takođe da se građanima koji su kupci tih stanova, firmama, preduzećima, kako god, pomogne oko smanjenja kamata koje su danas toliko velike, da je to glavni razlog danas zašto odumire građevinska industrija.
Dalje, ima još jedna vrlo važna oblast koja se tiče vas, mislim da ćete vi verovatno sa tim zakonom ući u parlament, to je pitanje legalizacije. Mislim da ono što je napravilo haos, između ostalog boljih ili lošijih rešenja raznih zakona, jeste da mi svakih nekoliko godina donosimo novi zakon o legalizaciji i kažemo – biće opet sve legalizovano, pod određenim uslovima. Drugim rečima, zašto bi neko prolazio kroz procedure predviđene u ovom zakonu, kada svi mi znamo da ćemo opet imati zakon sad, ili za vreme neke sledeće vlade i to tako traje već 20 i kusur godina.
Onda mi je bolji interes da zidam na divlje, da ne pribavljam dozvolu, da ne plaćam nikakve naknade veće ili manje, pa ću jednog dana podneti zahtev za legalizaciju i neće moći da bude srušen objekat. Tako se vrtimo samo u krug. Ta praksa mora da stane i molim vas da povedete računa o tome ako i kada budete predlagali novi Zakon o legalizaciji na koji način će to biti predviđeno, odnosno od kog datuma će objekti moći da se legalizuju.
Pogotovo, ono što je vama veoma važno i danas smo u jednom ozbiljnom problemu kada je u pitanju katastar, a to je upis prava objekata po onom posebnom zakonu, čuven i u narodu poznat kao „Veljin zakon“. Ono što je tu suštinski problem, uz zakonu završna odredba kaže, zakon prestaje da važi krajem ove godine. Znači, sve što je urađeno nema nikakav efekat. Da li ste upisali ili niste upisali, koji su rokovi, kakve će biti posledice.
Mislim, da bi bilo mudro, a ne znam koliko imate vremena do kraja godine, da uđete sa izmenama i dopunama tog zakona, jer to je užasan haos, pogotovo u katastru. Mi možemo ovde da se ljutimo na katastar da je dobar deo problema, kao što jeste kada je primena ovog zakona, ali taj zakon je jednostavno napravio takav haos da niko nema konkretno rešenje. Hiljade nekih objekata su upisane po tom posebnom zakonu, a jednostavno nema rešenja. Možda je rešenje da ne uđete u parlament nego da on zaista prestane da važi i da se izbriše sve ono što je zakon doneo, jer mislim lično, da nikada nije ni trebao da bude donet.
Pored ovog zakona mi imamo problem i sa javim beležnicima i na to moramo da ukažemo. Zbog trenutne situacije odnosa između advokature i ministra daleko je manji broj overa ugovora o prometu nepokretnosti i to dalje otežava realno poslovanje i primenu. Sve ove podatke koje sam čitao o broju stanova itd. imam tu još neke tabele, ali mislim da ne treba da vas zamaram sa detaljima jer je vrlo poznato kakva je situacija.
Što se tiče samog zakona, rekao sam i stojim iza toga, mislim da ima zaista solidnih rešenja. Ono što je činjenica i što jeste zamerka gospođi ministarki, a to je da ga je trebalo ranije doneti, odnosno ako nije bilo moguće ranije ga doneti, mislim da niste trebali kroz medije da najavljujete – biće donet za mesec, dva, tri ili četiri, jer evo iz prakse šta se desilo. Svi investitori su očekivali da će biti bolje, a jednostavno niko više nije podnosio zahteve za građevinske dozvole nego je to sve na nekom čekanju. Sada, u redu, došao je zakon, dobro je ali ćemo se sada suočiti sa situacijom da imamo veliki broj zahteva, odnosno sekretarijat, sa kojima mora da radi, ali što bi rekli – bolje ikada neko nikad. Mislim da ne treba ovako važne zakone najavljivati unapred.
Što se tiče broja dana potrebnih za građevinsku dozvolu, to ste lepo rekli i tu se potpuno slažem, to je nešto što mora da se promeni, jer sva ova trenutna situacija teška ekonomska u našoj zemlji ne može se rešiti, pogotovo u građevinskoj industriji, bez dolaska stranih investitora. Strani investitor meri nekoliko stvari. Jedno je pitanje troškova gradnje, profita i da li može da zaradi, ali drugo je pitanje roka u kome neko može da obezbedi neophodnu dokumentaciju. Treće je pitanje, pravne sigurnosti, odnosno rada sudova, pre svega kad to kažem mislim na privredne sudove, jer da li ćete neka prava koja će vam neko povrediti moći u nekom pristojnom roku da ostvarite.
Ako saberete ova sva tri roka, mislim da je investitorima danas mnogo interesantno da odu u Bugarsku, Rumuniju u neko od susednih zemalja koje su u EU, nego da dođu kod nas. To su stvari koje zaista moraju da se reše. Naravno dobra vaša volja nije sporna, ali iz iskustva mnogi ministri pre vas, a neko je ovde rekao svako je imao svoj zakon koji je predlagao, svi su sigurno ulazili sa dobrom voljom.
Dobra ideja je da taj šalter bude objedinjenih procedura, ali mislim da je na vama posle donošenja zakona velika odgovornost da kontrolišete primenu u praksi. Svi koji su doneli zakone oni su ga doneli. To je pušteno i to je administracija i kako da kažem birokratija, uvek izmisli neke dodatne procedure koje pri tome ne funkcionišu. Mislim da će ministarstvo imati vrlo važnu ulogu u dnevnoj kontroli procedura. Naravno, pričamo o Beogradu, ali treba da napravite neke timove koji će imati priliku da idu po Srbiju i da kontrolišu primenu. U suprotnom, videćete, za tri, četiri, pet meseci sve će se vratiti na isto. To su neka iskustva iz prakse do sada, a mislim da bez obzira na nekog predstavnika vlasti i opozicije, imamo nameru da ovoj zemlji bude dobro i da građanima bude dobro.
Što se tiče naknade za uređenje zemljišta, činjenica je da one koštaju, da su oni prepreka u investiranju i zato podržavam tu ideju da se one smanje. Videćete kroz amandmane, mi smo kao poslanička grupa podneli određen broj amandmana. Mogu da vam kažem, ukoliko budete imali razumevanja i koliko budete ozbiljno ušli u suštinu naših amandmana, spreman sam da glasam za vaš Predlog zakona, ali vas molim da ih dobro razmotrite.
Jedan od tih amandmana se tiče iznosa umanjenja ukoliko platite jednokratno naknadu za korišćenje zemljišta, jer svi znamo da je do prošle godine u Beogradu to umanjenje bilo 50%. Odlukom Grada Beograda to je smanjeno na 30 %. Ne vidim efekat toga. Niti se zidalo kada je bilo 50% niti 30%. Znači, svako povećanje naknada očigledno ne donosi niti punjenje budžeta, manje ljudi zidaju. Tako da treba ograničiti lokalne samouprave. Moj predlog je tu da to bude u iznosu do 45%, a vi naravno razmislite i videćete koliko vam to u principu odgovara ili ne.
Kroz jedan amandman smo podneli jednu sugestiju koju mislim da će za vas lično biti korisna. Ne znam šta je lično namera zakonodavca ali to je pitanje kada ministar može da oslobodi ili umanji naknadu po svojoj dispoziciji.
Lično, kao neko ko je bio predstavnik države, znam da takvi projekti mogu biti značajni za državu, ali moj vam je savet nemojte to da radite i tu nadležnost da date lično ministru, otvorićete prvo pitanje mogućnosti zloupotreba ministra, da dam primer – treba da neko plati komunalije pet miliona evra, daj da odnesemo ministru milion, ne pričam vama, ko god bude ministar nije bitno i na taj način umanji komunalije.
Daleko je bolje za vas i za Vladu, da Vlada Republike Srbije bude donosila takvu odluku, znate da Vlada utvrđuju i šta treba za eksproprijaciju i da isplaćuju naknade, a mislim da neće ništa otežati rad tako značajnih i velikih projekata, to može biti neki projekat u Beogradu, ili sutra negde drugde, tako da u tom smislu ja vam dajem sugestiju i mislim da bi bilo dobro ako imate razumevanja da tu nadležnost prenesete na Vladu, a efekat će biti isti.
Treća stvar, isto kroz amandmane, koja je meni važnija, to smo danas pričali na Odboru, pa evo samo kratko da napomenem, jer ćemo sigurno kada bude bila rasprava u pojedinostima moći da se dotaknemo, možda i nećemo ako usvojite amandman, pa će biti svima lakše, to je pitanje člana koji reguliše prenamenu objekta kada su u pitanju kompatibilne namene kroz urbanistički projekat.
Taj član postoji u svim zakonima prethodnim. Ono što je činjenica nikad nije bio primenjen. Vi ste ga manje-više lepo presložili, ali i dalje neće biti primenjen. Zašto? Odgovor konkretno iz Ministarstva u Beogradu jeste – to je tačno da zakon predviđa, ali mi ne znamo kako to da primenimo.
Drugim rečima, to je mrtvo slovo na papiru i to je dobro. O čemu se radi? Ako na Novom Beogradu više ne treba poslovanje, gde se negde ne predviđa ne bi se zidalo za stanovanje. Komunalije su manje-više slične naknade, a jednostavno blokirate izgradnju.
Jer, evo šta je tu konkretan problem investitorima. Kada na primer naplaćujete grejanje, daleko je skuplje ako je poslovni objekat ili ako je stanovanje. Mada, nije mi jasno zašto postoji ta razlika, jer grejanje je grejanje, pa naplatite komercijalnu cenu.
Molim vas da pogledate taj amandman, vrlo je značajan i mislim da bi odblokirao dobar deo lokacije u centru Beograda i u centru drugih velikih gradova, jer bi investitori imali interes da zidaju.
Mi smo formulisali taj amandman, molim vas da ga pogledate, ako smatrate da treba uraditi neku ispravku ili jasnu formulaciju, to vam stoji na raspolaganju. Ponavljam, ja sam advokat, nisam dovoljno stručan iz ove oblasti, pa vas molim da to dobro izanalizirate.
Što se tiče samog zakona, naravno, konačnu odluku, ono što sam već rekao da će praksa, nadam se da ćemo mi kao skupštinski Odbor imati prilike da pratimo funkcionisanje i sprovođenje ovog zakona i nadam se da će dati rezultat.
Ono što smo predložili kroz amandmane to razmislite, da se određeni rokovi skrate. Vi ste predvideli donošenje podzakonskih akata do jednog roka do 1. marta faktički primenu, posle ste odložili za kraj sledeće godine.
Lično smatram da je bolje da sve podzakonske akte donesete do marta, jer će biti lakše u praksi da ih primenjuju. Možemo da se dogovorimo od kada bi krenula sama primena jedinstvene baze, itd, ali nema razloga se u roku od četiri meseca ne donesu svi podzakonski akti, jer siguran sam da Ministarstvo ima dovoljne kapacitete.
Ukratko, izuzetno važan zakon, žao mi je što ovde zaista poslanici ne prisustvuju u većem broju, mala je verovatnoća da ćemo se suočiti sa ovako važnim zakonom za građane Srbije i za ekonomiju i za industriju u narednom periodu, može da da rezultat pod uslovom da sagledate celinu, da sa ovim drugim zakonima koje sam pominjao, uskoro uđete u Skupštinu i da napravite celinu rešenja problema, a na kraju krajeva, uspeh vas kao ministra, pre svega će se ceniti kroz funkcionisanje ove oblasti, a sa druge strane, naravno i odgovornost, ako ne da rezultate. Hvala.