Imate još dva minuta.

Pozivam i vas i vaše saradnike da smognete snage da se, bez obzira na sve kritike…

Izvinjavam se, gospodine Markoviću, iz Službe mi kažu da imate još pola minuta.

Da li je to pola minuta sa ovim prekidima ili van prekida?

Ne, kada je prekinuto, bilo je 19 i po  minuta. Imate još pola minuta. Izvolite.

Znači, da nađete način kako da se da sistemska i zakonska podrška građevinskoj industriji, kako da se da ponovo podrška građevinskoj domaćoj operativi, kako da se reše probleme koje lokalne uprave imaju sa međunarodnim tenderima, sa međunarodnim donacijama, sa međunarodnim procedurama.
Imamo jako loša iskustva u tim poslovima. Kako da se reši pitanje podizvođača u sistemu tendera i u sistemu izvođenja radova? Mislim da ta pitanja zahtevaju vrlo ozbiljne diskusije, odgovore i zahtevaju posebne zakone koji će se njima baviti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik u Vladi. Izvolite.

Znate, slušala sam vas i sada bih mogla da vam odgovaram sat vremena, zato što mi se čini da ili niste pročitali ili niste razumeli, ali ja ću da budem kratka, a onda posle, pretpostavljam popodne, ćemo razgovarati o detaljima.
Da krenem prvo od tih planova. Ne znam stvarno gde ste pronašli u zakonu da se odustaje od planske dokumentacije? To nije tačno.
Druga stvar, ono što je još važnije, dakle, ako nema plana, nema ni dozvole. Tačno se zna da u roku od 12 meseci plan mora da se napravi.
Za vašu informaciju, pošto ste takođe dali netačnu informaciju, prostorni planovi postoje u lokalnim samoupravama, a u 25% lokalnih samouprava ne postoji plan detaljne regularne regulacije. Znači, to je jedino što fali i to je ono što će lokalne samouprave da rade.
Takođe, Ministarstvo građevinarstva je obezbedilo novac u budžetu da pomogne lokalnim samoupravama da i to završe.
Nisam razumela lobiranje moćnih ljudi za članove zakona. Odmah da vam kažem, to je možda bilo u neko vreme, ali to sada više ne postoji.
Pominjali ste na samom početku tzv. Dulićev zakon. Da vam kažem, ne daj Bože da se nastavi da se radi po tom zakonu, zato što po tom zakonu mi smo 186. na listi Svetske banke. Iza nas su samo tri države. Te tri države trenutno imaju neku vrstu građanskog rata, pa se nalaze iza nas. Dakle, mi smo poslednji praktično u onome što se zove „duing biznis“.
Neću sada da čitam, ali ovo je lista svega onoga što je problem, upravo i Zakon o planiranju i izgradnji, zbog čega smo mi 186. od 189 posmatranih država.
Kažete, Agencija za prostorno planiranje i to povezujte sa tim da se odustaje od planova itd. Reći ću vam da prva procena kaže da će direktna ušteda biti od toga što ova agencija neće postojati kao agencija nego će biti unutar Ministarstva građevinarstva u kojem već postoji Sektor za prostorno planiranje i potpuno je smešno da postoje na tri mesta iste stvari. Dakle, godišnja ušteda će biti 400.000 evra. Mislim da je to značajna ušteda, a koncentrisaće se na jednom mestu ono što se zove priprema, koordiniranje i praćenje izrade planova iz nadležnosti sektora građevinarstva.
Jedna zanimljiva stvar kod te agencije jeste da imaju budžet za planiranje i praćenje projekata samo za taj deo oko 70 miliona dinara. U isto vreme kada daju projekat, ti projekti su uglavnom pogrešni. Znači, po skraćenim procedurama raspisuju pozive, uzimaju privatne kuće, rade planove koji su u najvećem broju slučajeva potpuno pogrešni, niko ih ne kontroliše, agencija su i za to još uzmu ozbiljan novac.
Daću vam primer plana područja posebne namene za Pojatu – Preljine, planovi područja posebne namene u kojima su određene lokacije za mini hidroelektrane. Dakle, sve je pogrešno.
Mislimo da upravo ulaskom u ministarstvo i spajanjem onoga što se zove prostorno planiranje u ministarstvu i u agenciji možemo da budemo mnogo efikasniji.
To su najznačajnije stvari koje ste pominjali i koje sam dužna zbog građana Srbije da kažem.
Što se tiče zakona i toga da li je mogao da bude novi zakon, dakle, u prvom kvartalu naredne godine imaćemo Zakon o konverziji. Sasvim sigurno će u narednom periodu da se govori o posebnom novom zakonu o izgradnji i o novom zakonu o planiranju i onda ćemo reći da smo konačno zaokružili ono što se zove planiranje i izgradnja, odnosno građevinarstvo.
Ne bih više ništa dalje govorila. Sigurna sam da ću u toku popodneva vašim saradnicama objašnjavati detalje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.
(Jovan Marković, s mesta?)
Na osnovu čega mislite da imate pravo na repliku?
Nemate mogućnost.
Izvolite, gospođo Spasojević.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, danas razgovaramo o jednom veoma bitnom predlogu zakona, bitnom jer vodi ka rešavanju problema u urbanizmu i građevinarstvu koji je evidentno da u praksi u Srbiji postoji već niz godina unazad i koji su doveli do toga da nam se građevinski sektor nalazi u velikoj krizi i, nažalost, nastavlja u pravcu pada građevinskih aktivnosti, da je broj izdatih građevinskih dozvola veoma mali i da u poslednjih pet godina je svake godine sve manje, a da ne govorim o tome koliki je broj građevinskih radnika proteklih godina ostao bez posla i da je nekada građevinarstvo učestvovalo u bruto društvenom proizvodu sa između 10 i 11 procenata, a da je to učešće i taj procenat sada izuzetno mali.
Takođe, činjenica da je Srbija prema izveštaju globalne liste konkurentnosti Svetske banke po vremenu potrebnom za izdavanje građevinske dozvole na 182. mestu i da je prosečno vreme čekanja na izdavanje građevinske dozvole 240 dana, dovoljan su razlog da se u ovoj oblasti nešto promeni.
Bitno je da su predstavnici Vlade analizirali, sagledali i definisali sve probleme u ovoj oblasti i da su rešenja tih problema implementirali u predlog ovog zakona.
Kao što sam već rekla, jedan od najvećih uzroka niskog rejtinga investicione klime u Srbiji je dug vremenski rok za dobijanje građevinske dozvole, koji nije uzrokovan samo lošim zakonskim rešenjem, već i ekonomskom krizom koja postoji unazad par godina, zatim, načinom rada administracije, birokratskim procedurama, nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, nepostojanjem planskih dokumenata, neažurnost javnih preduzeća koja izdaju saglasnosti za koje su nadležni, zatim, neažuran katastar, sve ono što ste inače i vi već rekli da se pojavilo kao problem zbog kojeg smo na ovako velikom mestu, odnosno na skoro poslednjem mestu kada je vreme potrebno za dobijanje građevinske dozvole u pitanju.
Zato je primarni cilj predloga ovog zakona brža, efikasnija i jednostavnija procedura u oblastima koje ovaj zakon uređuje.
Ono što je suštinski i reformski jeste da je predlogom zakona predviđena objedinjena procedura koja za cilj ima uspostavljanje jedne jednostavnije komunikacije na relaciji investitor i organ uprave, kao i skraćenje celog postupka dobijanja građevinske dozvole, počev od momenta kada investitor donese odluku da će graditi, pa sve do momenta kada se izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola.
Međutim, iako zaista imamo dobru zakonsku odredbu sada u ovom predlogu zakona koja vodi brže građevinskoj dozvoli, ništa se neće promeniti ako i ovlašćeni službenici za obavljanje ovih poslova na izdavanju građevinskih dozvola i javna preduzeća i svi oni koji uopšte učestvuju u postupku izdavanja građevinskih dozvola, ukoliko se ne pridržavaju zakona, ukoliko ne poštuju rokove koji su zakonom propisani. Znate da smo imali evo skoro do dana današnjeg praksu da su svi koji su zainteresovani za gradnju dane i dane, sate i sate provodili ispred šaltera, da su ih službenici, moram da upotrebim izraz, neodgovorno prihvatali i da nisu u samom startu obavestili investitore koja dokumentacija je potrebna ili koja dokumentacija nedostaje, već su ih u nedogled vraćali po još neki i neki papir i tako izbegavali rokove, dobijali na vremenu i zloupotrebljavali zakon.
Upravo zbog toga su značajne odredbe ovog predloga zakona, koje se odnose na pojačanu odgovornost svih učesnika u postupku izdavanja građevinske dozvole, kao i pojačana uloga interne i eksterne kontrole u svim segmentima, od dobijanja saglasnosti, pa do izdavanja građevinske, odnosno upotrebne dozvole.
Uloga građevinske inspekcije je veoma bitna u primeni Zakona o planiranju i izgradnji i redovna kontrola aktivnih gradilišta, tako da ne bismo ponovo došli u situaciju koju smo imali ranije, kada su se inspektori bavili nekim drugim stvarima, odnosno kontrolisali npr. tehničku dokumentaciju za koju nisu bili nadležni, a nisu obavljali poslove za koje su bili i ovlašćeni i obavezni, a to je kontrola gradilišta. Da su radili ono što im je inače u opisu posla, ne bi bilo ovoliko bespravno izgrađenih objekata.
Uvođenje zakonske obaveze osiguranja od profesionalne odgovornosti je veoma važno. Međutim, plašim se da možda sa druge strane to može predstavljati rizik za male građevinske firme, za manje firme koje se bave projektovanjem ili tehničkom kontrolom projekata. Možda bi bilo dobro rešenje predvideti neku skalu, ako je to ikako moguće, obaveznog osiguranja, da ne bismo oštetili male firme na račun velikih i moćnih kompanija. Poslanička grupa SPS je podnela amandman.
Zatim, odredba zakona koja se odnosi na glavnog gradskog urbanistu i njegova ovlašćenja, isto se plašim da se može pojaviti problem u onim manjim gradovima, manjim sredinama, gde neće moći da imaju ovaj institut, a glavnom urbanisti je poverena uloga glavnog koordinatora između svih organa koji su uključeni u postupak izrade planskih dokumenata, kao i uloga predsednika komisije za planove, što naravno i treba tako da bude. Međutim, možda treba predvideti kao mogućnost da za one sredine gde nema glavnog urbaniste, da može neko drugo lice da obavlja te poslove.
Odredbama zakona se uređuje i javni uvid, odnosno upoznavanje javnosti sa tim koji su ciljevi i efekti, koja je svrha izrade planskih dokumenata, što je zaista dobar predlog ovog zakona, jer će na taj način građani imati mogućnost izjašnjavanja, odnosno dostavljanja i davanja sugestija ili primedbi u ranoj fazi planiranja i tako uticati na planska rešenja.
Znate da smo imali zaista veliko nezadovoljstvo građana što im ranije nije pružana mogućnost da svojim sugestijama utiču na rešenje prostora u kojem žive.
Takođe, dobro zakonsko rešenje je i uvođenje urbane komasacije, jer se na taj način sprečava zloupotreba proizvoljnih parcelacija, naročito na obodima naših gradova. Činjenica je da zemljišna politika usmerava razvoj gradova i utiče na način korišćenja zemljišta, koje je neobnovljivi resurs i od strateškog značaja za svaku državu.
Sve investitore zainteresovane za buduću gradnju sigurno veoma interesuje šta predviđa član 97. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ovim članom je izvršeno terminološko usklađivanje i to nije problem, to je sada doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Bitno je da su uvedene i mnoge povoljnosti za investitore, u smislu da mogu plaćati na rate, da imaju popust ukoliko plate naknadu odjednom u celom iznosu.
Međutim, ono što mene zanima, a možda nisam razumela, predlogom ovog zakona predviđeno je da se iznos naknada za uređenje građevinskog zemljišta dobija kada se pomnoži vrednost kvadrata stanova u novogradnji sa ukupnom neto kvadraturom objekta koji se gradi i pomnoži sa koeficijentom namene i koeficijentom zone u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi. Pitanje je šta čini neto površinu? Da li neto površinu čine samo kvadrati stanova i pripadajućih hodnika ili neto površinu čine i garaže i saobraćajnice i ostave?
Ovo sam pitala iz razloga što je u nekim lokalnim samoupravama bilo zloupotreba, možda, pa se za naknadu računao i garažni prostor i prostor saobraćajnica koje su korišćene u stambenim zgradama, ostave i to je u mnogome povećavalo iznos naknade, jer je obračunata cena za garažni prostor, na primer, kao i cena stambenog prostora.
Mislim da je neko od kolega rekao da će ovaj doprinos za uređenje građevinskog zemljišta neke opštine oštetiti, jer će biti dosta manji. Mislim da se to manje odnosi na manje sredine, na manje opštine, a da će se pojaviti problem u većim gradovima, jer Predlogom zakona je predviđeno da se najviši iznos naknade po metru kvadratnom objekta, koji se gradi, ograniči zakonom, i to na nivo od 10% do 15% prosečne sene kvadratnog metra. Zašto kažem da će to možda biti problem u većim gradovima? Biće problem, jer će biti manja naknada u manjim gradovima.
Do sada je, barem po nekim informacijama kojima ja raspolažem, ta naknada bila negde oko 5%, između 4%, 5%, 6%, od ukupne prosečne cene kvadrata, 10%, 15% će biti veliko opterećenje za investitore. Opet kažem, možda moje računanje nije u redu, možda je to već pitanje za ekonomiste. Mislim da će ih to mnogo opteretiti, ako to bude tako. Izvinjavam se, ako sam pogrešila.
Takođe, kada je pitanju uređenje građevinskog zemljišta, veoma je bitno sprečiti neodgovorne, odnosno one investitore koji su do sada bili neodgovorni ili planiraju da budu neodgovorni, koji nisu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta platili, platio jednu ili dve rate i na tome se sve završi. Znate da su dugovanja samo za Beograd za uređenje građevinskog zemljišta nešto veća od 11 milijardi dinara, i to od strane investitora koji su već prodali stanove i poslovne prostore i uselili ih.
Barem je neko pravilo postojalo, ili postoji, da ukoliko ne platite ili ne dostavite dokaz o plaćenoj naknadi, ne možete dobiti građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Bez upotrebne dozvole, ne može se uknjižiti ni objekat, ni stan, ni poslovni prostor, što znači da su na taj način oštećeni i građani, kupci stanova, ali je oštećena i država.
Kada su u pitanju odredbe zakona koje se odnose na razmenu građevinskog zemljišta, predlog zakona, ne znam da li slučajno ili možda namerno, iz nekog razloga, nije obuhvatio zadružnu svojinu, kao ravnopravan oblik svojine sa javnom i privatnom.
Smatramo da je od egzistencijalnog značaja za stambene zadruge da se amandman poslaničke grupe SPS, kojim se predlaže da se obuhvati i zadružna svojina, jer u suprotnom izostavljanjem ove svojine derogiraju se odredbe zakona o zadrugama koji se odnosi na imovinu zadruga…
Takođe, bitno pitanje koje je izazvalo dosta polemike prethodnih godina je pitanje konverzije, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu. Čuli smo od ministarke već više puta da će pitanje konverzije biti rešeno do polovine marta, ako sam dobro shvatila, naredne godine, posebnim zakonom, a da će investitori, koji su zainteresovani za gradnju, moći da zidaju i na zemljištu na kojem imaju pravo korišćenja do donošenja posebnog zakona kojim će biti regulisano pitanje konverzije uz naknadu.
Da li to znači da će investitori, koji pre donošenja zakona o konverziji dobiju dozvolu za gradnju i počnu da grade, neće morati da plate konverziju kada se donese zakon? U tom slučaju, ako ne plate, biće u povlašćenom položaju u odnosu na one koji budu gradili nakon donošenja posebnog zakona o konverziji kojim će se, pretpostavljam, odrediti neka naknada kao obaveza za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.
Kada je u pitanju pojam sanacije, koji je obuhvaćen ovim zakonom, nije definisana sanacija klizišta kao prirodne elementarne nepogode. Smatramo da bi bilo dobro, imajući u vidu da smo nedavno bili suočeni sa teškim posledicama ove pojave, da je ovom definicijom možda potrebno bilo obuhvatiti i sanaciju klizišta u smislu: šta su klizišta, koja tehnička dokumentacija je potrebna za njihovu sanaciju, ko izdaje dozvolu za sanaciju klizišta, imajući u vidu da se klizišta ne javljaju samo na građevinskom, odnosno izgrađenom zemljištu, već se javljaju i u šumskom, poljoprivrednom, putnoj infrastrukturi itd.
Uz sve sugestije koje sam dobronamerno iznela, najbitnije je da ovaj zakon zaživi u praksi i da ostvari cilj zbog kojeg ga donosimo. Zakon je veoma kvalitetan i dobar i zaista mi je drago što se, po prvi put, napravila jedna dobra analiza svih problema, koji postoje u građevinarstvu i urbanizmu, i zaista ste na jedan dobar način, u skoro 90% slučajeva, izuzetno dobro rešili probleme koje ste sagledali i to je velika prednost ovog zakona, velika prednost za građevinarstvo i urbanizam u narednom periodu. Bitno je da zakon ostvari svoj cilj, a to je jednostavnija procedura, brže dobijanje građevinskih dozvola, da se olakša investitorima, da se olakša građanima, da se omogući učešće javnosti u postupku razmatranja planskih dokumenata na svim nivoima vlasti i da građevinarstvo oživi, da se vrati na nivo koji je nekada imao, da se podigne rejting investicione klime u Srbiji.
Poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.