Hvala lepo.
Ne bih rekla da je ovaj zakon po hitnom postupku i da je na taj način stavljeno u parlament. Kao što sam rekla, ovo je jedini zakon koji je od jula meseca u javnoj raspravi i toliko je važan i toliko je sistemski da verujem da ste i te kako kao poslanica bili i upoznati sa tim, jer pretpostavljam da, u odnosu na ovu diskusiju koju sada dajete, to vas zanima.
Reći ću vam da, kada ste pominuli Udruženje građevinskih inženjera, mi smo sa svima razgovarali i svi su dostavili svoja mišljenja. Ako već govorite to što je Udruženje građevinskih inženjera napisalo na svom sajtu, onda morate da govorite od početka do kraja.
Dakle, oni ne kritikuju ovaj predlog zakona. Oni kritikuju neke od prethodnih ministara, a ja mogu da ih i imenujem, poput Dulića i Dulićevog zakona. Jedan od osnovnih razloga uništavanja građevinarstva upravo je taj zakon, kad već pričate o tom udruženju.
Mi smo razgovarali sa Privrednom komorom Srbije, sa Udruženjem arhitekata, sa Udruženjem građevinskih inženjera, sa Inženjerskom komorom, sa Društvom arhitekata, sa privrednim komorama iz okruženja, sa Savetom stranih investitora, sa svim javnim kompanijama, znači, sa svim javnim preduzećima, sa lokalnim samoupravama i sa predstavnicima ambasada. Međutim, ono što niste rekli, što mislim da je još značajnije i nije u redu zbog toga što predstavlja neku vrstu obmane, kad govorite, jeste priča o životnoj sredini.
Dakle, ako ste već čitali član zakona i ako ste ga pročitali, onda ste, po meni, trebali da ga pročitate celog, zato kada govorimo o drugim sektorskim zakonima, da, primenjivaće se dok ne bude izmenio ovaj zakon, izuzev u dve situacije, a to je u zaštiti životne sredine i u zaštiti od požara.
Taj član koji ste pročitali, a niste pročitali poslednji deo tog člana, deo rečenice niste pročitali, je vrlo važan, jer na tome bazirate i temeljite celu vašu diskusiju, a on glasi: „Odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.“
Dakle, niste u pravu kada kažete da je to tako, da niko neće voditi računa o životnoj sredini i da ćemo pošto poto uzeti investitore i da ćemo pustiti da se takve stvari dese u životnoj sredini, dajući čak i određene primere.
Vi znate da je strateška procena uticaja deo planskih dokumenata, da ne može da se radi bez toga i da dodatno da mora da se uradi strategija, odnosno studija procene uticaja.
Kad ste pominjali potencijalnog investitora, a vezano za farmu, moraće da ima oba ova dokumenta. Ako tim dokumentima bude zadovoljio po zakonu sve što treba, onda će moći i da se gradi, odnosno da postoje takve vrste investicija.
Druga stvar koju ste pominjali jesu naknade, odnosno sada je to doprinos. Naknada je bila parafiskalni namet. Činjenica je da su lokalne samouprave imale neobične te odnose i da su zaista preko naknade pokušavale da imaju dodatni izvor finansiranja.
Ukoliko dozvolite i ukoliko pustite da investitori postoje u vašoj lokalnoj samoupravi i da oni što brže dobiju dozvolu i da grade, to znači da ćete zaposliti nove ljude, to znači da će vaš prihod, odnosno vaša opština dobijati dodatne prihode. To znači da ćete se brže razvijati. Prema tome, nije to bez veze što je smanjeno u smislu da neće biti naknade, nego će biti doprinos i što je tačno određeno da lokalna samouprava bude ta koja će odrediti onih šest zona i takođe ono što će se odrediti, a to je maksimalan iznos takve vrste doprinosa, upravo da bismo pomogli da se kapital brže okreće, da tako kažem, odnosno da što više investitora bude u lokalnoj samoupravi. To je bio razlog i nadam se da sada to razumete.
Što se tiče braunfild investicija, ovaj zakon upravo to dozvoljava. Dakle, ovim zakonom je to omogućeno.
Amandmane ćemo pogledati. Sve što može da pomogne zakonu mi ćemo prihvatiti. Naravno, odnosi se na sve poslanike. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo ministarka.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, vaši članovi kabineta i ministarstva, poštovane koleginice i kolege, ja bih na početku, a pre analize zakona, možda je sada malo nezgodno pošto ću morati nešto da kažem što je upravo ministarka izgovorila, želela da pohvalim i pomenem neke procedure koje su prethodile ovom zakonu.
Zaista smo svedoci brojnih javnih rasprava, okruglih stolova, prezentacija. Takođe, izuzetno korisna je bila prezentacija jednog od nacrta ovog zakona pred narodnim poslanicima na resornom odboru. Mislim da je konsultovan što nevladin sektor, što međunarodno udruženje investitora u zemlji i mislim da je sigurno to i uticalo i rezultiralo kvalitetom ovog zakona.
S druge strane, materijal koji smo dobili uz ovaj zakon je neuobičajeno obiman. On obiluje statistikom, analizom privrednog, ekonomskog ambijenta, poslovnog ambijenta zemlje. Tumačenje je izuzetno složeno, kompleksno. Svaki član zakona je obrazložen. Dati su i razlozi predlaganja pojedinih članova zakona i mislim da je to jedna prilično dobra praksa i voleli bismo da dobijamo takve zakone i od ostalih ministara.
Sam zakon je ambiciozan. Promene su korenite, mogu slobodno da kažem i revolucionarne. Zakon neće nikog ostaviti indiferentnim. On će verovatno naići na šire odobravanje. Mislim da će imati sigurno i svojih oponenata.
Što se mene tiče, kao arhitekta, očekujem dobre rezultate u primeni ovog zakona.
Najvažnije je šta očekuju građani od ovog zakona. Građani očekuju jednostavne procedure za dobijanje dozvola za svoje gradnje, adaptacije i dogradnje kada grade za sebe, žele zaštitu od prevara investitora koji ne plate zemljište, pa onda ne mogu svoje zemljište da knjiže. Građani žele elektronsku upravu radi dostupnosti informacija i žele, što je najvažnije, nekorumpiranu upravu.
Šta očekuju investitori od ovog zakona? Investitori očekuju kraći rok za dozvole, očekuju jedinstven šalter, elektronsku upravu i očekuju nekorumpiranu upravu.
Šta očekuje država od ovog zakona? Država očekuje nove investitore, revitalizaciju građevinarstva i razvoj vezanih privrednih grana. Država očekuje više reda i odgovornosti u upravi.
Mi smo dobili jedan hrabar zakon koji se uhvatio u koštac sa brojnim problemima i zakon koji će odgovoriti na većinu od ovih postavljenih zadataka.
Šta novo donosi ovaj zakon? Ovaj zakon donosi novine kao što su objedinjena procedura, jedinstven šalter, elektronsku razmenu podataka, kratke rokove, donosi transparentnost procedure i, što je meni možda najvažnije, jednu hijerarhiju odgovornosti.
Šta znači objedinjena procedura? Definisanje objedinjene procedure je zapravo kroz član zakona koji kaže: nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti i u ime i za račun investitora pribavi sve akte, uslove i druga dokumenta koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslovi su za sprovođenje objedinjene procedure. Šta znači ovo u praksi? Trenutno jako dug put do upotrebne dozvole i useljenja. Krećemo sa lokacijskim uslovima, uslovima komunalnih službi, a znamo da ih nekad ima i preko 20, građevinska dozvola, prijava radova i upotrebna dozvola.
Novim zakonom predviđa se jedan šalter. Na tom šalteru i građani i investitori podnose zahteve po svim procedurama, a nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja sve uslove i podatke od javnih i komunalnih preduzeća. Šta to dalje za posledicu ima? Ukida se nedostojanstveno čekanje po redovima, smanjuje se mogućnost korupcije pojedinca, a koordinaciju postupaka radi nadležni organ.
Zakon, takođe, uvodi elektronsku razmenu podataka, što za pozitivno ima jedan savremeni, efikasan način rada uprave. Ono što su problemi, meni se čini, to je što je ta dokumentacija zbog različitih programskih jezika, formata, prevelika. Mislim da je problem, takođe, što nije završena digitalizacija katastra. Planovi su, nažalost, važeći, a delimično u analognom formatu, što ih pretvara u neke PDF formate i ovo sve za posledicu će imati potrebu potpuno novog tehnološkog, tehničkog opremanja lokalne uprave.
Šta znače kratki rokovi? Zakon definiše skraćenje procedure na sledeći način. Nadležni organ u roku od pet dana dostavlja zahtev za izdavanje pojedinačnih uslova i imaocima javnih ovlašćenja, naravno, to su komunalna preduzeća, javna preduzeća, odgovarajuće službe. Imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove u roku od 15 dana, u nekim posebnim slučajevima 30 dana. U protivnom, ovo je isto vrlo važno, nadležni organ zastaje sa postupkom, nije dobro što zastaje, ali je dobro što obaveštava investitora i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Znači, postoji sankcionisanje dela uprave i nesavesnosti.
Ovo znači da kada organ lokalne uprave uputi zahtev za izdavanje, komunalne službe imaju rok 15 dana da dostave te uslove. Nakon toga, nadležni organ izdaje lokacijske uslove u roku od pet dana od dana pribavljanja svih tih prispelih uslova. Građevinsku dozvolu izdaje u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za dozvolu, potvrđuje prijavu radova odmah bez odlaganja i upotrebnu dozvolu izdaje takođe u roku od pet dana od podnošenja zahteva.
Ovde zahtev sankcioniše kašnjenje. Meni se samo čini da bi možda trebalo malo da sankcioniše i netačnost izdatih podataka. U praksi smo sretali i sada, kada nismo imali pritisak, kazne od neizvršene vremenske obaveze, imali smo greške u izdavanju podataka. Kada pritisnemo nekoga kratkim vremenom da bi izvršio obavezu izdavanja u kratkom i određenom roku, može ili nedostajući podatak da negde zaboravi, da dobijemo zapravo nekvalitetnu dokumentaciju.
Šta novo, takođe, donosi ovaj zakon? To je transparentnost procedure, znači, kroz digitalizaciju, kroz elektronsko vođenje svih procedura i javno–dostupne baze podataka.
Vrlo je bitno da jedan primerak građevinske dozvole automatski se daje i nadležnom inspektoru, građevinskom inspektoru, što čini ovaj postupak još dodatno transparentnijim.
Što se mene tiče, postoji problem opterećenosti Agencije za privredne registre, koja sada dobija u nadležnost da vodi centralni registar. Ta agencija, potpuno mi je jasno zašto se tu locira taj postupak, jer to je zapravo jedina agencija u državi koja može da prati ovu proceduru. Ona je izuzetno dobro organizovana. Ona trenutno vodi 20 registara. Ovo će biti 21.
U tom smislu, ovo kažem samo ne bi li vodili računa kako da poboljšamo njihov rad. Njih je potrebno dodatno tehnološki opremiti, jer imam utisak da će tehnika koja treba da podržava ovu proceduru biti ravna NASA tehnici. Takođe, mislim da je potrebno dodatno kadrovski ih opremiti.
Zakon uspostavlja, po meni, možda najvažniji segment, a to je hijerarhija odgovornosti. Registrator centralne evidencije, a nalazi se u Agenciji za privredne registre, direktno odgovara ministru i Vladi. Registrator objedinjene procedure na nivou lokalne uprave odgovara rukovodiocu nadležne uprave. Registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornih lica ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupe u skladu sa ovim zakonom. Vrlo precizna hijerarhija odgovornosti.
Ono što je možda diskutabilno i što bih ja možda volela da je drugačije, to su ovlašćenja nadležnog organa. Pod obimom ovlašćenja ne mislim da ih imaju previše. Naprotiv, mislim da imaju premalo. Zakon kaže – tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u procenu tehničke dokumentacije. To dalje znači da nadležni organ vrši kontrolu forme, formalnih uslova, ali ne vrši kontrolu tehničke ispravnosti.
Sva odgovornost je, po zakonu, na odgovornom licenciranom projektantu, na inženjeru koji vrši tehničku kontrolu i na investitoru. Njihova odgovornost apsolutno se ne dovodi u pitanje, ona nije sporna, ona po važećem zakonu postoji i ne dovodim to u pitanje.
Mislim da je radi zaštite javnog interesa određeni stepen kontrole tehničke ispravnosti dokumentacije neophodan, podvlačim, prevashodno radi zaštite javnih interesa. Nekada, nešto što je tehnički i ispravno ugrožava nečiji javni interes, komšije, suseda i da ne nabrajam pojedinačne probleme.
Skraćena procedura po kojoj nadležni organ ne vrši tehničku kontrolu, već samo ispravnost tehničkih uslova, je praksa u državama mnogo razvijenije profesionalne i lične odgovornosti.
Mislim da može biti po ovakvoj formulaciji ili zloupotreba ili možda grešaka iz neznanja, što je podjednako štetno. Svedoci smo hiperprodukcije diploma, ne u nekom negativnom smislu. Mislim da diploma ima puno, ali se malo gradi i ti diplomirani inženjeri imaju relativno malo iskustvo i može doći do ozbiljnih grešaka iz tog neiskustva. Ne mora da uvek bude po sredi neka zla namera, korupcija.
Moja sledeća dilema i pitanje je zašto je iz zakona izbrisan obavezan sadržaj urbanističkih projekata? Ja sam to pitanje danas i na resornom odboru postavila državnoj sekretarki. Dobila sam odgovor. Imali smo u prethodnom nacrtu zakona varijantu da su i ostali urbanistički planovi bili bez taksativno navedenog obima. Vidim da je to vraćeno sa nekim dopunama, što mislim da je izuzetno dobro, takođe.
Obzirom da sam bila član planske komisije, kako beogradske, tako i u unutrašnjosti, znam da su standardi potpuno različiti. Mislim da je uvek mnogo bolje kada se procedura propiše, procedura u ovom slučaju obim dokumentacije, kada se propišu kroz zakon, nego kada se ostavi podzakonskom aktu. Naravno, i on je obavezujući, nema nikakve dileme, ali ovo je moje iskustvo.
Ovaj zakon ojačava instituciju arhitektonskih konkursa, što zaista kao arhitekta želim posebno da pohvalim. Ti konkursi, opet kažem, najviše volim i najviše nam nedostaju međunarodni arhitektonski konkursi. Oni afirmišu autorsku arhitekturu, što mislim da Beogradu nedostaje. Oni afirmišu Srbiju kao zemlju koja se gradi. Međunarodni arhitektonski konkursi, pogotovo za atraktivne objekte i atraktivne lokacije, dovode velika arhitektonska imena, a znamo da pojedini gradovi, kada se recimo setimo Bilbaa, šta prvo pomislimo, to je Gugenhajn. Pojedini autorski projekti su zapravo magnet danas-sutra za turiste i neku posetu našem gradu, našoj zemlji.
O segmentu troškovi uređenja građevinskog zemljišta je bilo dosta reči. Mislim da trenutne ekonomske prilike i nivo opremljenosti infrastrukturom je uslovio ovakvo zakonsko rešenje i ono je dobro. Pojedini predlozi da se plaćanje troškova vrši prema nivou opremljenosti, odnosno neopremljenosti određenog zemljišta bi bio veliki problem, jer bi centralne gradske opštine, koje su komunalno opremljene, bile jeftinije od nekih naselja poput Altine, Višnjičke banje, kojima nedostaje infrastruktura, te bi zapravo komunalno opremanje tamo realno bilo veće, te taj princip realnih troškova, srećom, kažem, zahvaljujem se što se niste pod pritiskom njega uhvatili i stavili ga u zakon.
Takođe, plaćanje po zonama u rasponu od 1 do 6 mislim da je realno, to je praksa pokazala. To ja mogu da vam kažem kroz neka svoja iskustva. Naravno, to se prevashodno odnosi na Beograd i zato to i kažem.
Moja najveća dilema i rezerva u ovom zakonu je prema članu 31. koji se odnosi na pravila građenja. Mislim da sam to takođe iznela na resornom odboru i takođe dobila jedan prilično kvalitetan odgovor od državne sekretarke, ali opet želim da vam iznesem svoj profesionalni stav i zaista vrlo bogato iskustvo baš u ovom segmentu.
Zakon kaže – ako uslovi za projektovanje, odnosno priključenje nisu utvrđeni planskim dokumentom, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole će ih pribaviti iz separata. Separatom se može utvrditi za koje klase i namene i u kojim delovima područja za koje se donosi nije čak potrebno ni pribaviti uslove imalaca javnih ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom.
Koliko god se državna sekretarka opirala danas da to prihvati kao jedan planski dokument, za mene je sada separat u rangu planskog dokumenta, jer podatke koje ćemo dobijati su ili u njemu, a ako ne zadovoljavaju elemente planskog dokumenta, onda oni neće obaviti svoj posao do kraja.
Zašto sam rezervisana i zašto sam nezadovoljna ovakvim rešenjem? To je što mislim, osim što može da izazove samovolju nadležnog organa, ali hajde, da kažem, da se to neće desiti, da imamo pretpostavku svačije pozitivnosti, da bilo koji element plana koji nema segmente javnog uvida može da donese velike greške. Planski akt uvek ima javni uvid baš zbog toga što planer ne može predvideti sve okolnosti ugroženosti okruženja, ugroženosti nekog drugog javnog uvida.
Najgora posledica ovoga je što će se masovno pribegavati korišćenju separata i uprava će masovno odustajati od izrade planove, a bez valjanih planova nema ni kvalitetnog urbanizma.
Da sam ja tu negde u pravu, na tragu da sam u pravu, govori da je ovim zakonom predviđeno da se ovo ne primenjuje na javno zemljište i javne namene, a ono što nije dobro za javne namene, nije dobro za ostale i pojedince.
Na samom kraju, želim da kažem da će SDPS podržati ovaj zakon, jer je hrabar i ambiciozan. Mislim da ovaj zakon prednjači u odnosu na trenutne vrednosne sisteme i na tome mu posebno hvala. Mislim da bi bilo dobro kada bi on generisao uređenje uprave, pojedinca, procedura i kada bi smanjio zloupotrebe i korupciju. Hvala na pažnji.

Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam na svim vašim sugestijama. Samo ću nekoliko dodatnih stvari.
Vezano za APR, kod njega će biti samo baza podataka. Dakle, po lokalnim samoupravama i gradovima nalazi se sve, ali on prosto vrši bazu. Da ne bude zabune, to nije nikakav šalter, kasnije za sve ostale koji slušaju, pošto je bilo takvih pitanja.
Ono što je vrlo važno, a vezano je za vašu rečenicu oko sankcionisanja da li je nešto tačno ili netačno. Jesmo predvideli jačanje inspekcije i mogućnost da građevinski inspektor svakog trenutka može sve da pregleda i da sankcija za to bude oduzimanje licence, bilo da je u pitanju projektant, glavni, koliko ih već ima i da je to zadatak inženjerske komore po zahtevu građevinske inspekcije.
Daću vam samo jedan podatak da je na današnji dan, tražili smo informaciju, izdato 50 hiljada licenci, a da je u prethodnih pet godina oduzeto samo 14. Vi ste upravo pričali o problemima koji de fakto postoje u netačnosti, u lošim projektima itd. Tu će stvari morati malo ozbiljnije da se promene, a to ćemo raditi zajedno sa strukom.
Kada ste pominjali ovaj separat, separat nije planski dokument, što i vi znate. Nisam vaše struke i ne znam, ali ono zbog čega smo ostavili ovo jeste da separat prosto treba da da tehničke karakteristike. Možemo da razgovaramo o tome kako da učinimo da i tu izbegnemo mogućnost da lokalne samouprave ili bilo ko okrene na drugi način koji ne želimo da bude rezultat ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala puno, poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarka, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice, naime, prilikom sprovedene analize efekata ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, taksativno su navedene slabosti još uvek važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, a o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo. Ličnog sam stava da tih slabosti ima daleko više od onih koje su pobrojane u samom zakonskom tekstu.
Ukoliko ćemo biti potpuno iskreni i potpuno objektivni, oni su se gomilali. Ti problemi nisu nastali ni 2009, ni 2006, ni 2003, ni 2000. godine, itd. Ti problemi su se taložili, ne godinama, već na žalost decenijama unazad. Nisu se ispravljali, niti su se otklanjali donošenjem bilo kog novog zakonskog teksta, niti njegovim kasnijim, dosadašnjim izmenama i dopunama po pitanju ove materije, čak šta više, daću sebi slobodu da kažem da je po pitanju ove materije, dakle planiranje i izgradnja, čini mi se, svaki ministar je donosio zakon koji njemu odgovara, koji je tu materiju upodobljavao sopstvenim interesima, a ako ne sopstvenim interesima, onda bar interesima svojih saboraca, kada kažem saboraca, osnovano dodajte pridev političkih, jer to i mislim, ili je to pogodovalo određenim interesnim grupama i ono što je postalo pravilo, i to pravilo bez izuzetka, jeste da je svaki poslednji zakon koji je uređivao ovu materiju bivao sve gori i gori od onog prethodnog.
Time je upravo na planu, od državnog značaja, materije stvoren jedan potpuni javašluk. Ukoliko bi sagledali sve ono što je on u praksi proizveo, uočili bi sledeće. U prvom redu dozvoljavao je divlju gradnju, i to u svom punom vidu, bez mogućnosti da se takvoj divljoj gradnji stane na put, a dodala bih – kakva gradnja, takva i zemlja. Smanjivao je investicije, a tamo gde je investiranje bilo moguće, kao neki posao rezervisan za pogodne i podobne, stvoreno je savršeno tle za vršenje koruptivnih, krivičnih dela, a dodaću, čiji vinovnici nikada nisu procesuirani do dana današnjeg. Omogućio je investitorima da se bave svojim omiljenim hobijem, a taj hobi se zove utaja, poreska, razume se. Podsticao je rad na crno, umesto da se protiv takvog istog rada na crno bori, čak šta više, stimulisao ga je, umesto da stvara jedan potpuno zdrav ambijent, stimulisanje razvoja malih preduzeća. Da ne govorim o tome da je pojeo hiljade i hiljade radnih mesta, da budem potpuno precizna, desetine hiljada radnih mesta i time apsolutno onemogućio stvaranje šansi za otvaranje novih radnih mesta.
Čini mi se da geneza samog problema ne leži u svemu ovome, ma koliki broj kritika izneli ovde, a čini mi se kada bi ih nabrajali, bilo bi nam potrebno mnogo više vremena od današnjeg dana. Geneza problema, kao što sam navela, ne datira od juče, ne datira od donošenja još uvek važećeg Zakona o planiranju i izgradnji. Ako bi to pak postavili u formi pitanja, onda bi ono glasilo – kako smo mi to kao država, kao društvo sistemski uništavali, kako planiranje, tako i izgradnju, i zašto smo danas tu gde jesmo po pitanju ove izuzetno značajne materije? Tu gde jesmo nije ni blizu onome gde treba da budemo.
Naravno, neću, slušala sam pažljivo svoje prethodnike i vas kao predstavnika Vlade, i mislim da je dosta toga već rečeno, a posebno u pogledu ciljeva koje se ovim zakonom žele postići, a oni su svakako nesporni, tako nešto niko od nas ne može da dovede u pitanje, kao i brojna pozitivna rešenja o kojima ću u načelu, u pojedinostima, kada o amandmanima budemo raspravljali, na ovom mestu.
Baš iz razloga da se ne bi ponavljala, navešću da je u Srbiji još 1961. godine donet Zakon o urbanističkom i regionalnom, prostornom planiranju, čime je izvršena prva i temeljna zakonodavna obrada najznačajnijih instituta urbanističkog prava i zakonodavstva. Tim zakonom iz 1961. godine utvrđeni su osnovni pravni pojmovi, definisana je pravna priroda prostornog plana, urbanističkog plana, urbanističke dozvole, urbanističke saglasnosti, propisani su odgovarajući postupci, a pre propisivanja odgovarajućih postupaka, podrazumeva propisivanje prava i obaveza subjekata po pitanju uređenja prostora. Naravno, propisane su i sankcije, zaštite prostora.
Sada imamo period od 1974. do 1990. godine. To je čuveni period pod uticajem samoupravnog socijalizma, gde dolazi do potpune grobnice centralnog planiranja, a urbani razvoj, uređenje prostora, uređenje gradova i naselja potpuno se prepušta lokalnim zajednicama.
Sada, u okviru toga šta imamo? Imamo doprinos za stambenu izgradnju, imamo različite komunalne doprinose, imamo naknadu za korišćenje imamo naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta. Razvija se, zasigurno u određenoj meri, tada republičko-urbanističko zakonodavstvo, ali onako sa segmentarnim, pojedinim elementima savremenog, ali moram priznati, prilično parcijalnog i prilično partikularnog pravnog sistema, a kako je to u svom delu i naveo Dušan Pajović, naime, u urbanističkim zakonima južnoslovenskih zemalja.
Dakle, urbanističko i prostorno planiranje gube svaki karakter, gube svaki smisao svi instrumenti regulacije društvenih odnosa u prostoru, jer se prelazi na planiranja shodna koncepciji udruženog rada, zatim, nacionalne i dogovorne ekonomije čime se broj urbanističkih i prostornih planova uopšte ne ostvaruju u republikama i autonomnim pokrajinama, onda se donose urbanistički zakoni, a na osnovu ustavnog rešenja iz čuvenog Ustava iz 1974. godine, a čije posledice jesu sledeće, na prvom mestu to je potpuno parcijalno obuhvatanje relevantnih urbanih procesa i jedno, rekla bih, potpuno sistemsko slabljenje državnih funkcija po ovom pitanju.
Do kojih posledica to dovodi? Dovodi do toga što se sve to manifestuje kroz potpuno derogiranje grada, prostornog entiteta, jer sva naselja postaju izjednačena u svom pravnom statusu, dok između osnovne prostorne jedinice i nivoa države nije stvoren srednji oblik regionalne prostorne organizacije, što potpuno vodi ka devalvaciji urbanih tokova u postojećoj državi.
Može se reći da je taj proces okončan stupanjem na snagu republičkih i pokrajinskih prostornih planova, i to u periodu od 1967. do 1986. godine, osim opet naravno, u zemlji Srbiji, u kojoj je prostorni plan rađen zamislite od 1967. godine do 1993. godine, a usvojen 1996. godine. Nažalost, mislim da je to dovoljno poražavajuća činjenica koja govori naravno o nama i načinom na koji smo se mi bavili uređenjem ove materije, dakle zakonom o planiranju i izgradnji.
Bilo kako bilo, u kontekstu navedenog, zakoni o donošenju republički i pokrajinskih prostornih planova, zasigurno jesu stvorili jednu od tzv. inicijalnih kapisla za omeđavanje republika kao budućih samostalni država, prvenstveno samostalne Srbije na sreću DJSS.
Dakle, rezime bi mogao biti sledeći, da sve do kraja 20. veka urbanističko zakonodavstvo je bilo opterećeno apsolutno svim i svačim, apsolutno svime što možemo da zamislimo u ovom momentu, od neodgovarajućih ustavno-pravnih rešenja na prvom mestu, do potpuno parcijalnog zakonskog regulisanja, pre svega prostora, kao pravnog fenomena, a bez učvršćivanja poretka i pravnog zakonodavstva koje bi tako nešto i pratilo. Jer, pazite, ustavno pravna priroda a i karakter ove pravne materije ni jednim ustavnim rešenjem tadašnje države nisu mogle razrešeni. Sve to govori o kompleksnosti ove materije koja se uređuje.
Ono što je najbitnije, čini mi se, da se može zaključiti u sledećem, koncepcije zakona i razlike, sada govorimo o raspadu SFRJ, o tim novostvorenim suverenim samostalnim državama, karakteristične su jasno uočljive u većini zakonodavstava, i to sa onim što ste vi dobro primetili, a to je tada predstavljao koncept, jedan preovlađujući koncept posebnog regulisanja materije uređenja prostora, regulisanja naselja, i odvojeno, ali isto tako povezanog i paralelno usklađenog regulisanja građevinskog zemljišta i građenja, kao što je to učinjeno u Federaciji BiH, kao što je to učinjeno u Crnoj Gori, kao što je učinjeno u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. U svim tim zemljama takvi zakoni slični su i po strukturi, slični su i po obimali, jedino Srbija iz nekih razloga, pod geslom nekakve kodifikacije, vrši eksperiment jednog mehaničkog sažimanja pravnih materija urbanizma, građevinskog zemljišta i građenja u jedan jedini zakonski tekst. Kada sam rekla, ispravno ste primetili, da ova materija, stava sam ličnog, definitivno je treba podeliti da se ona treba urediti, potpuno odvojenim zakonskim tekstom. Ali eto, ništa čudno, mi smo voleli da eksperimentišemo u svim oblastima, pa smo spajali i nespojive pod prividom nekakvih kodifikacija. Eksperimenti nam uvek naravno idu od ruke, a pacijent umre. Pacijent vazda bila Republika Srbija.
Nakon što je 2003. godine donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu aprila meseca iste godine, u postupku primene uočeno je da njegova pojedina rešenja predstavljaju smetnju za njegovu primenu, što dovoljno govori o tome koliko se procenjivala efikasnost primene u praksi, naročito u pogledu rokova za donošenje prostornog i urbanističkog plana i naravno čuvene legalizacije i to legalizacije objekata bez građevinske dozvole. Onda je Narodna skupština 17. aprila 2006. godine donela zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, jer je postupak primene opet pokazao neefikasnost. Onda se zaključilo da treba doneti nov zakon koji bi se uskladio sa tada donetim onim čuvenim ponoćnim usvojenim Ustavom te iste 2006. godine i to usklađivanje izvršiti u pogledu svojina nad gradskom građevinskom zemljištu, usklađivanje sa propisima EU, a govorimo o 2006. godini.
Onda je 2009. godine donet Zakon o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine i evo danas 4. decembra imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Ono što je interesantno se ogleda u jednoj činjenici, a to je da su svim ovim predloženim, do sada važeći, pa i oni koji su prestali da važe, u svim zakonskim rešenjima se navodila jedna ista star – da se donose radi usklađivanja sa propisima EU. Ne znam da se propisi EU tako brzo menjaju, u to čisto sumnjam, ali da ne možemo da se uskladimo sami sa sobom decenijama unazad u to apsolutno ne sumnjam.
Pri izradi odgovarajućeg propisa u Republici Srbiji se traži usklađenost sa primarnim, sekundarnim i drugim izvorima EU. Neke analize usklađivanja, urbanističkih propisa sa propisima država, članicama EU ukazuju na potrebu nacrta urbanističkog zakona koji bi imao posebnu strukturu, koji bi pre svega činio urbanističko planiranje. Pod tim se podrazumeva sadržaj i donošenje planova, zatim sprovođenje urbanističkih planova i to sprovođenje kroz sve one mehanizme usklađivanja privatnog i javnog interesa, zatim regulisanje korišćenja zemljišta i uređenje građevinskog zemljišta primenom urbane komasacije, finansiranje građevinske komunalne infrastrukture, obaveze finansiranja kod priključivanja, urbanističke standarde itd.
U razlozima za donošenje ovog zakona navodi se da je osnovni razlog zbog kojeg se izmene i dopune predlažu jeste poboljšanje uslova gradnje u Srbiji i to implementacijom objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, da su opštine, kako se to navodi u razlozima za donošenje, primenjivale zakon onako kako one hoće, kako im se može, da su rokovi za izdavanje građevinske dozvole varirali u rasponu od nekoliko dana, do nekoliko godina. Tu je radio ko je šta hteo da se za izdavanje građevinske dozvole čekalo preko 250, čini mi se da je 269 uzet kao broj koji se navodi u predlogu zakona i upravo ta činjenica je i rezultirala rangiranjem Srbije na fantastičnom 186 mestu, od ukupno 189 država, sve po studiji koju je sprovela Svetska banka u oblasti pribavljanja građevinskih dozvola.
Moje pitanje je da li verujete da će jedinice lokalnih samouprava, one su nam najspornije bile do sada, bar kada je reč o ovoj materiji, kao jedne od nekoliko imalaca javnih ovlašćenja nadležnih za izdavanje građevinskih dozvola, upravo u okviru te objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zaista poštovati, po meni lično, vrlo ambiciozno postavljene rokove i još pri tom pokazati efikasnost?
U jedinicama lokalne samouprave mnogi se odupiru i da tako kažem – ježe, zbog bilo kakvih izmena postojećih zakonskih rešenja, primene bilo čega što je novo, uvođenjem bilo kakvih novih instituta, već sam spomenula. Mnogi od njih zakone primenjuju potpuno ad hok, dvostruki aršimi su i dalje na snazi, a koruktivne radnje su i dalje, nažalost, sve prisutne.
Što se tiče softverskog rešenja, koji treba da obezbedi sprovođenje objedinjene procedure kroz naravno elektronsku razmenu elektronskih dokumenata, to smatram jako dobrim rešenjem, čak šta više izuzetno dobrim rešenjem, a ukoliko bi se moglo to softversko rešenje da se kroz njega omogući nekako i uvid u izvode iz kaznenih evidencija za pojedine šefove odeljenja za urbanizam u pojedinim lokalnim samoupravama, mislim da bi već to bilo epohalno.
Znači, izvode iz kaznenih evidencija ako bi i to moglo kroz to softversko rešenje da se obezbedi, posebno za one koji se urbanizmom bave. Mislim da bi se znatno smanjio procenat korupcije u našoj zemlji.
Kada se govori o upisu prava svojine, navodi se da se na taj upis čeka 45 dana. Reći ću vam, čak i duže, to iz prakse znam, a prema predlogu rešenja iz Predloga zakona nadležni organ za katastar nepokretnosti dužan je da izvrši upis prava svojine u roku od 15 dana od dana pribavljanja potpune dokumentacije.
Vidite, mnogi problemi u našoj zemlji su se taložili i to isto tako godinama i godinama i decenijama i decenijama i mislim da bi se ti isti problemi isto tako jako brzo mogli razrešiti ako bi se pristupilo kao hlebu nasušnom, kao preko potrebnoj svojevrsnoj reviziji državnog premera i katastra. Mislim da je to ono što je našoj zemlji neophodno i mislim da je to bio prvi korak od koga se moralo poći.
Ovo opet govorim iz iskustva i verujem da ćete se samnom složiti, jer to bi isto smanjilo korupciju i to u velikom procentu. Takođe, kada se pozivamo na susede, ako izvršenoj uporednoj pravnoj analizi sa temom – koliko je kod njih taj rok za izdavanje građevinske dozvole, mislim u najmanju ruku da se sa nekim od njih ne možemo porediti, bar ne u kontekstu pomenutog, bar ne kada je u pitanju državni premer i katastar, jer neki naši susedi imaju zemljišno – knjižne sisteme ne decenijama, nego vekovima unazad. Po tom pitanju svako poređenje bilo bi apsolutno neumesno.
Lično znam koji su to efekti, da li su rađeni neki efekti procene koji će se prvenstveno uvideti na planu borbe protiv korupcije, a kroz primenu ovog novog zakonskog rešenja. Što se tiče same transparentnosti u pogledu tada predstavljanja još uvek nacrta zakona, a danas već Predloga zakona, o kom raspravljamo, zasigurno je bila na visokom nivou i ta transparentnost se apsolutno ne može osporiti, ako se pogleda broj održanih okruglih stolova, ali isto tako javnih rasprava.
Neki prisutni, kao što možemo videti u Predlogu zakona, jesu i oni čije je ime sinonim za sporne privatizacije, ali im niko ne može oduzeti pravo da prisustvuju, a za čiju sudbinu i čije ishode se recimo posebno prošle nedelje interesovao evalucioni tim Greka kada je boravio u Beogradu.
Što se tiče konkretnih odredbi, pošto mi vreme ističe, o njima ću govoriti u raspravi u pojedinostima budući da sam podnela neke amandmane, kao i moj kolega Mirko Čikiriz ispred poslaničke grupe i na kraju krajeva, dodala bih samo da jedan zakon ma koliko on savršen u svom zakonskom obliku bio ne znači da će imati efikasnu primenu u praksi. To je ono što ste i vi sami dobro primetili, da postoje zakoni koji se delimično ili nepotpuno primenjuju, a nažalost svedoci smo toga da se u prošlosti neki zakoni nikada nisu primenili. Primer toga recimo jeste zakon koji je opšte poznat i na koji ću se uvek pozivati, a to je Zakon o lustraciji. To je jedan merodavni pokazatelj koji će pokazati efekte i rezultate i primene ovog zakona.
Volela bih da u nekom budućem periodu po pitanju bar ove materije ne bude nikakvih izmena i dopuna, ali to su samo moje želje i ne moraju da se ostvare.

Zahvaljujem gospođice Batić.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Hvala vam na vašem mišljenju i sugestijama. Samo dve tri stvari bih ja da dodam. To je da ste pomenuli 1961. godinu, a Srbija je 1931. godine kroz Građanski zakonik imala obavezu da uradi prvi regulacioni plan. Možda bi neko rekao da smo nekada davno vodili računa mnogo više nego danas.
Pomenuli ste katastar koji je zaista ozbiljan kamen spoticanja u određenim procedurama. Trenutno se rade izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Formirane su komisije. Upravo ovo što ste vi rekli, izvršiće se u jednom delu revizija da bismo mogli uopšte na dalje da idemo. Izmene tog Zakona o državnom premeru i katastru plus recimo i građevinska politika, dokument koji Vlada sada priprema, odnosno Ministarstvo, verujem da mogu da nam pomognu da u stvari ispunimo glavni cilj ovog zakona. Nije cilj ovog zakona samo da li mi treba da se uskladimo sa EU ili ne.
Cilj je pre svega da smanjimo zaista administraciju, birokratiju, da učinimo sve preglednim. Naravno da neće biti lako, ali naš plan je da do 15. februara sva podzakonska akta budu gotova. Dakle, 15. februar je dan kada svih 40 podzakonskih akata i pet uredbi moraju biti završene. Osam podzakonskih akata i pravilnika su već gotovi i 15. februara moramo imati kompletnu ono što se zove zakon i podzakonska akta da bismo mogli uopšte da normalno radimo.
Što se tiče lokalnih samouprava, sa njima kreće obuka. One će 1. marta morati da startuju, da funkcionišu kao da je sve u najboljem redu. Znam da je to ambiciozno. To je tačno, ali ukoliko se krene zajednički sa njima, ima već lokalnih samouprava koje negde parcijalno to već primenjuju. Dakle, ako se sada…
Takođe, još jedna stvar vrlo značajna, koju ste pomenuli, izvinjavam se što skačem sa teme na temu, ali pomenuli ste softver. Što se tiče lokalnih samouprava, za njih će biti jedino važno da imaju pristup internetu. Ovo je tzv. „Singapurski metod“, kako kažu stručnjaci, koji je primenjen u Makedoniji. Ljudi su to gledali. Nekoliko puta sam rekla, ako može Makedonija, uz svo dužno poštovanje, da napravi tako nešto, onda stvarno ne vidim nijedan razlog da ne može Srbija to da uradi.
Iz tog razloga napravljeni su timovi ljudi. Zaista verujem, ne da verujem da ćemo se pridržavati rokova, mi to moramo da uradimo po ovom zakonu. Samo toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.