Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam na svim vašim sugestijama. Samo ću nekoliko dodatnih stvari.
Vezano za APR, kod njega će biti samo baza podataka. Dakle, po lokalnim samoupravama i gradovima nalazi se sve, ali on prosto vrši bazu. Da ne bude zabune, to nije nikakav šalter, kasnije za sve ostale koji slušaju, pošto je bilo takvih pitanja.
Ono što je vrlo važno, a vezano je za vašu rečenicu oko sankcionisanja da li je nešto tačno ili netačno. Jesmo predvideli jačanje inspekcije i mogućnost da građevinski inspektor svakog trenutka može sve da pregleda i da sankcija za to bude oduzimanje licence, bilo da je u pitanju projektant, glavni, koliko ih već ima i da je to zadatak inženjerske komore po zahtevu građevinske inspekcije.
Daću vam samo jedan podatak da je na današnji dan, tražili smo informaciju, izdato 50 hiljada licenci, a da je u prethodnih pet godina oduzeto samo 14. Vi ste upravo pričali o problemima koji de fakto postoje u netačnosti, u lošim projektima itd. Tu će stvari morati malo ozbiljnije da se promene, a to ćemo raditi zajedno sa strukom.
Kada ste pominjali ovaj separat, separat nije planski dokument, što i vi znate. Nisam vaše struke i ne znam, ali ono zbog čega smo ostavili ovo jeste da separat prosto treba da da tehničke karakteristike. Možemo da razgovaramo o tome kako da učinimo da i tu izbegnemo mogućnost da lokalne samouprave ili bilo ko okrene na drugi način koji ne želimo da bude rezultat ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala puno, poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarka, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice, naime, prilikom sprovedene analize efekata ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, taksativno su navedene slabosti još uvek važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, a o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo. Ličnog sam stava da tih slabosti ima daleko više od onih koje su pobrojane u samom zakonskom tekstu.
Ukoliko ćemo biti potpuno iskreni i potpuno objektivni, oni su se gomilali. Ti problemi nisu nastali ni 2009, ni 2006, ni 2003, ni 2000. godine, itd. Ti problemi su se taložili, ne godinama, već na žalost decenijama unazad. Nisu se ispravljali, niti su se otklanjali donošenjem bilo kog novog zakonskog teksta, niti njegovim kasnijim, dosadašnjim izmenama i dopunama po pitanju ove materije, čak šta više, daću sebi slobodu da kažem da je po pitanju ove materije, dakle planiranje i izgradnja, čini mi se, svaki ministar je donosio zakon koji njemu odgovara, koji je tu materiju upodobljavao sopstvenim interesima, a ako ne sopstvenim interesima, onda bar interesima svojih saboraca, kada kažem saboraca, osnovano dodajte pridev političkih, jer to i mislim, ili je to pogodovalo određenim interesnim grupama i ono što je postalo pravilo, i to pravilo bez izuzetka, jeste da je svaki poslednji zakon koji je uređivao ovu materiju bivao sve gori i gori od onog prethodnog.
Time je upravo na planu, od državnog značaja, materije stvoren jedan potpuni javašluk. Ukoliko bi sagledali sve ono što je on u praksi proizveo, uočili bi sledeće. U prvom redu dozvoljavao je divlju gradnju, i to u svom punom vidu, bez mogućnosti da se takvoj divljoj gradnji stane na put, a dodala bih – kakva gradnja, takva i zemlja. Smanjivao je investicije, a tamo gde je investiranje bilo moguće, kao neki posao rezervisan za pogodne i podobne, stvoreno je savršeno tle za vršenje koruptivnih, krivičnih dela, a dodaću, čiji vinovnici nikada nisu procesuirani do dana današnjeg. Omogućio je investitorima da se bave svojim omiljenim hobijem, a taj hobi se zove utaja, poreska, razume se. Podsticao je rad na crno, umesto da se protiv takvog istog rada na crno bori, čak šta više, stimulisao ga je, umesto da stvara jedan potpuno zdrav ambijent, stimulisanje razvoja malih preduzeća. Da ne govorim o tome da je pojeo hiljade i hiljade radnih mesta, da budem potpuno precizna, desetine hiljada radnih mesta i time apsolutno onemogućio stvaranje šansi za otvaranje novih radnih mesta.
Čini mi se da geneza samog problema ne leži u svemu ovome, ma koliki broj kritika izneli ovde, a čini mi se kada bi ih nabrajali, bilo bi nam potrebno mnogo više vremena od današnjeg dana. Geneza problema, kao što sam navela, ne datira od juče, ne datira od donošenja još uvek važećeg Zakona o planiranju i izgradnji. Ako bi to pak postavili u formi pitanja, onda bi ono glasilo – kako smo mi to kao država, kao društvo sistemski uništavali, kako planiranje, tako i izgradnju, i zašto smo danas tu gde jesmo po pitanju ove izuzetno značajne materije? Tu gde jesmo nije ni blizu onome gde treba da budemo.
Naravno, neću, slušala sam pažljivo svoje prethodnike i vas kao predstavnika Vlade, i mislim da je dosta toga već rečeno, a posebno u pogledu ciljeva koje se ovim zakonom žele postići, a oni su svakako nesporni, tako nešto niko od nas ne može da dovede u pitanje, kao i brojna pozitivna rešenja o kojima ću u načelu, u pojedinostima, kada o amandmanima budemo raspravljali, na ovom mestu.
Baš iz razloga da se ne bi ponavljala, navešću da je u Srbiji još 1961. godine donet Zakon o urbanističkom i regionalnom, prostornom planiranju, čime je izvršena prva i temeljna zakonodavna obrada najznačajnijih instituta urbanističkog prava i zakonodavstva. Tim zakonom iz 1961. godine utvrđeni su osnovni pravni pojmovi, definisana je pravna priroda prostornog plana, urbanističkog plana, urbanističke dozvole, urbanističke saglasnosti, propisani su odgovarajući postupci, a pre propisivanja odgovarajućih postupaka, podrazumeva propisivanje prava i obaveza subjekata po pitanju uređenja prostora. Naravno, propisane su i sankcije, zaštite prostora.
Sada imamo period od 1974. do 1990. godine. To je čuveni period pod uticajem samoupravnog socijalizma, gde dolazi do potpune grobnice centralnog planiranja, a urbani razvoj, uređenje prostora, uređenje gradova i naselja potpuno se prepušta lokalnim zajednicama.
Sada, u okviru toga šta imamo? Imamo doprinos za stambenu izgradnju, imamo različite komunalne doprinose, imamo naknadu za korišćenje imamo naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta. Razvija se, zasigurno u određenoj meri, tada republičko-urbanističko zakonodavstvo, ali onako sa segmentarnim, pojedinim elementima savremenog, ali moram priznati, prilično parcijalnog i prilično partikularnog pravnog sistema, a kako je to u svom delu i naveo Dušan Pajović, naime, u urbanističkim zakonima južnoslovenskih zemalja.
Dakle, urbanističko i prostorno planiranje gube svaki karakter, gube svaki smisao svi instrumenti regulacije društvenih odnosa u prostoru, jer se prelazi na planiranja shodna koncepciji udruženog rada, zatim, nacionalne i dogovorne ekonomije čime se broj urbanističkih i prostornih planova uopšte ne ostvaruju u republikama i autonomnim pokrajinama, onda se donose urbanistički zakoni, a na osnovu ustavnog rešenja iz čuvenog Ustava iz 1974. godine, a čije posledice jesu sledeće, na prvom mestu to je potpuno parcijalno obuhvatanje relevantnih urbanih procesa i jedno, rekla bih, potpuno sistemsko slabljenje državnih funkcija po ovom pitanju.
Do kojih posledica to dovodi? Dovodi do toga što se sve to manifestuje kroz potpuno derogiranje grada, prostornog entiteta, jer sva naselja postaju izjednačena u svom pravnom statusu, dok između osnovne prostorne jedinice i nivoa države nije stvoren srednji oblik regionalne prostorne organizacije, što potpuno vodi ka devalvaciji urbanih tokova u postojećoj državi.
Može se reći da je taj proces okončan stupanjem na snagu republičkih i pokrajinskih prostornih planova, i to u periodu od 1967. do 1986. godine, osim opet naravno, u zemlji Srbiji, u kojoj je prostorni plan rađen zamislite od 1967. godine do 1993. godine, a usvojen 1996. godine. Nažalost, mislim da je to dovoljno poražavajuća činjenica koja govori naravno o nama i načinom na koji smo se mi bavili uređenjem ove materije, dakle zakonom o planiranju i izgradnji.
Bilo kako bilo, u kontekstu navedenog, zakoni o donošenju republički i pokrajinskih prostornih planova, zasigurno jesu stvorili jednu od tzv. inicijalnih kapisla za omeđavanje republika kao budućih samostalni država, prvenstveno samostalne Srbije na sreću DJSS.
Dakle, rezime bi mogao biti sledeći, da sve do kraja 20. veka urbanističko zakonodavstvo je bilo opterećeno apsolutno svim i svačim, apsolutno svime što možemo da zamislimo u ovom momentu, od neodgovarajućih ustavno-pravnih rešenja na prvom mestu, do potpuno parcijalnog zakonskog regulisanja, pre svega prostora, kao pravnog fenomena, a bez učvršćivanja poretka i pravnog zakonodavstva koje bi tako nešto i pratilo. Jer, pazite, ustavno pravna priroda a i karakter ove pravne materije ni jednim ustavnim rešenjem tadašnje države nisu mogle razrešeni. Sve to govori o kompleksnosti ove materije koja se uređuje.
Ono što je najbitnije, čini mi se, da se može zaključiti u sledećem, koncepcije zakona i razlike, sada govorimo o raspadu SFRJ, o tim novostvorenim suverenim samostalnim državama, karakteristične su jasno uočljive u većini zakonodavstava, i to sa onim što ste vi dobro primetili, a to je tada predstavljao koncept, jedan preovlađujući koncept posebnog regulisanja materije uređenja prostora, regulisanja naselja, i odvojeno, ali isto tako povezanog i paralelno usklađenog regulisanja građevinskog zemljišta i građenja, kao što je to učinjeno u Federaciji BiH, kao što je to učinjeno u Crnoj Gori, kao što je učinjeno u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. U svim tim zemljama takvi zakoni slični su i po strukturi, slični su i po obimali, jedino Srbija iz nekih razloga, pod geslom nekakve kodifikacije, vrši eksperiment jednog mehaničkog sažimanja pravnih materija urbanizma, građevinskog zemljišta i građenja u jedan jedini zakonski tekst. Kada sam rekla, ispravno ste primetili, da ova materija, stava sam ličnog, definitivno je treba podeliti da se ona treba urediti, potpuno odvojenim zakonskim tekstom. Ali eto, ništa čudno, mi smo voleli da eksperimentišemo u svim oblastima, pa smo spajali i nespojive pod prividom nekakvih kodifikacija. Eksperimenti nam uvek naravno idu od ruke, a pacijent umre. Pacijent vazda bila Republika Srbija.
Nakon što je 2003. godine donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu aprila meseca iste godine, u postupku primene uočeno je da njegova pojedina rešenja predstavljaju smetnju za njegovu primenu, što dovoljno govori o tome koliko se procenjivala efikasnost primene u praksi, naročito u pogledu rokova za donošenje prostornog i urbanističkog plana i naravno čuvene legalizacije i to legalizacije objekata bez građevinske dozvole. Onda je Narodna skupština 17. aprila 2006. godine donela zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, jer je postupak primene opet pokazao neefikasnost. Onda se zaključilo da treba doneti nov zakon koji bi se uskladio sa tada donetim onim čuvenim ponoćnim usvojenim Ustavom te iste 2006. godine i to usklađivanje izvršiti u pogledu svojina nad gradskom građevinskom zemljištu, usklađivanje sa propisima EU, a govorimo o 2006. godini.
Onda je 2009. godine donet Zakon o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine i evo danas 4. decembra imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Ono što je interesantno se ogleda u jednoj činjenici, a to je da su svim ovim predloženim, do sada važeći, pa i oni koji su prestali da važe, u svim zakonskim rešenjima se navodila jedna ista star – da se donose radi usklađivanja sa propisima EU. Ne znam da se propisi EU tako brzo menjaju, u to čisto sumnjam, ali da ne možemo da se uskladimo sami sa sobom decenijama unazad u to apsolutno ne sumnjam.
Pri izradi odgovarajućeg propisa u Republici Srbiji se traži usklađenost sa primarnim, sekundarnim i drugim izvorima EU. Neke analize usklađivanja, urbanističkih propisa sa propisima država, članicama EU ukazuju na potrebu nacrta urbanističkog zakona koji bi imao posebnu strukturu, koji bi pre svega činio urbanističko planiranje. Pod tim se podrazumeva sadržaj i donošenje planova, zatim sprovođenje urbanističkih planova i to sprovođenje kroz sve one mehanizme usklađivanja privatnog i javnog interesa, zatim regulisanje korišćenja zemljišta i uređenje građevinskog zemljišta primenom urbane komasacije, finansiranje građevinske komunalne infrastrukture, obaveze finansiranja kod priključivanja, urbanističke standarde itd.
U razlozima za donošenje ovog zakona navodi se da je osnovni razlog zbog kojeg se izmene i dopune predlažu jeste poboljšanje uslova gradnje u Srbiji i to implementacijom objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, da su opštine, kako se to navodi u razlozima za donošenje, primenjivale zakon onako kako one hoće, kako im se može, da su rokovi za izdavanje građevinske dozvole varirali u rasponu od nekoliko dana, do nekoliko godina. Tu je radio ko je šta hteo da se za izdavanje građevinske dozvole čekalo preko 250, čini mi se da je 269 uzet kao broj koji se navodi u predlogu zakona i upravo ta činjenica je i rezultirala rangiranjem Srbije na fantastičnom 186 mestu, od ukupno 189 država, sve po studiji koju je sprovela Svetska banka u oblasti pribavljanja građevinskih dozvola.
Moje pitanje je da li verujete da će jedinice lokalnih samouprava, one su nam najspornije bile do sada, bar kada je reč o ovoj materiji, kao jedne od nekoliko imalaca javnih ovlašćenja nadležnih za izdavanje građevinskih dozvola, upravo u okviru te objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zaista poštovati, po meni lično, vrlo ambiciozno postavljene rokove i još pri tom pokazati efikasnost?
U jedinicama lokalne samouprave mnogi se odupiru i da tako kažem – ježe, zbog bilo kakvih izmena postojećih zakonskih rešenja, primene bilo čega što je novo, uvođenjem bilo kakvih novih instituta, već sam spomenula. Mnogi od njih zakone primenjuju potpuno ad hok, dvostruki aršimi su i dalje na snazi, a koruktivne radnje su i dalje, nažalost, sve prisutne.
Što se tiče softverskog rešenja, koji treba da obezbedi sprovođenje objedinjene procedure kroz naravno elektronsku razmenu elektronskih dokumenata, to smatram jako dobrim rešenjem, čak šta više izuzetno dobrim rešenjem, a ukoliko bi se moglo to softversko rešenje da se kroz njega omogući nekako i uvid u izvode iz kaznenih evidencija za pojedine šefove odeljenja za urbanizam u pojedinim lokalnim samoupravama, mislim da bi već to bilo epohalno.
Znači, izvode iz kaznenih evidencija ako bi i to moglo kroz to softversko rešenje da se obezbedi, posebno za one koji se urbanizmom bave. Mislim da bi se znatno smanjio procenat korupcije u našoj zemlji.
Kada se govori o upisu prava svojine, navodi se da se na taj upis čeka 45 dana. Reći ću vam, čak i duže, to iz prakse znam, a prema predlogu rešenja iz Predloga zakona nadležni organ za katastar nepokretnosti dužan je da izvrši upis prava svojine u roku od 15 dana od dana pribavljanja potpune dokumentacije.
Vidite, mnogi problemi u našoj zemlji su se taložili i to isto tako godinama i godinama i decenijama i decenijama i mislim da bi se ti isti problemi isto tako jako brzo mogli razrešiti ako bi se pristupilo kao hlebu nasušnom, kao preko potrebnoj svojevrsnoj reviziji državnog premera i katastra. Mislim da je to ono što je našoj zemlji neophodno i mislim da je to bio prvi korak od koga se moralo poći.
Ovo opet govorim iz iskustva i verujem da ćete se samnom složiti, jer to bi isto smanjilo korupciju i to u velikom procentu. Takođe, kada se pozivamo na susede, ako izvršenoj uporednoj pravnoj analizi sa temom – koliko je kod njih taj rok za izdavanje građevinske dozvole, mislim u najmanju ruku da se sa nekim od njih ne možemo porediti, bar ne u kontekstu pomenutog, bar ne kada je u pitanju državni premer i katastar, jer neki naši susedi imaju zemljišno – knjižne sisteme ne decenijama, nego vekovima unazad. Po tom pitanju svako poređenje bilo bi apsolutno neumesno.
Lično znam koji su to efekti, da li su rađeni neki efekti procene koji će se prvenstveno uvideti na planu borbe protiv korupcije, a kroz primenu ovog novog zakonskog rešenja. Što se tiče same transparentnosti u pogledu tada predstavljanja još uvek nacrta zakona, a danas već Predloga zakona, o kom raspravljamo, zasigurno je bila na visokom nivou i ta transparentnost se apsolutno ne može osporiti, ako se pogleda broj održanih okruglih stolova, ali isto tako javnih rasprava.
Neki prisutni, kao što možemo videti u Predlogu zakona, jesu i oni čije je ime sinonim za sporne privatizacije, ali im niko ne može oduzeti pravo da prisustvuju, a za čiju sudbinu i čije ishode se recimo posebno prošle nedelje interesovao evalucioni tim Greka kada je boravio u Beogradu.
Što se tiče konkretnih odredbi, pošto mi vreme ističe, o njima ću govoriti u raspravi u pojedinostima budući da sam podnela neke amandmane, kao i moj kolega Mirko Čikiriz ispred poslaničke grupe i na kraju krajeva, dodala bih samo da jedan zakon ma koliko on savršen u svom zakonskom obliku bio ne znači da će imati efikasnu primenu u praksi. To je ono što ste i vi sami dobro primetili, da postoje zakoni koji se delimično ili nepotpuno primenjuju, a nažalost svedoci smo toga da se u prošlosti neki zakoni nikada nisu primenili. Primer toga recimo jeste zakon koji je opšte poznat i na koji ću se uvek pozivati, a to je Zakon o lustraciji. To je jedan merodavni pokazatelj koji će pokazati efekte i rezultate i primene ovog zakona.
Volela bih da u nekom budućem periodu po pitanju bar ove materije ne bude nikakvih izmena i dopuna, ali to su samo moje želje i ne moraju da se ostvare.

Zahvaljujem gospođice Batić.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Hvala vam na vašem mišljenju i sugestijama. Samo dve tri stvari bih ja da dodam. To je da ste pomenuli 1961. godinu, a Srbija je 1931. godine kroz Građanski zakonik imala obavezu da uradi prvi regulacioni plan. Možda bi neko rekao da smo nekada davno vodili računa mnogo više nego danas.
Pomenuli ste katastar koji je zaista ozbiljan kamen spoticanja u određenim procedurama. Trenutno se rade izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Formirane su komisije. Upravo ovo što ste vi rekli, izvršiće se u jednom delu revizija da bismo mogli uopšte na dalje da idemo. Izmene tog Zakona o državnom premeru i katastru plus recimo i građevinska politika, dokument koji Vlada sada priprema, odnosno Ministarstvo, verujem da mogu da nam pomognu da u stvari ispunimo glavni cilj ovog zakona. Nije cilj ovog zakona samo da li mi treba da se uskladimo sa EU ili ne.
Cilj je pre svega da smanjimo zaista administraciju, birokratiju, da učinimo sve preglednim. Naravno da neće biti lako, ali naš plan je da do 15. februara sva podzakonska akta budu gotova. Dakle, 15. februar je dan kada svih 40 podzakonskih akata i pet uredbi moraju biti završene. Osam podzakonskih akata i pravilnika su već gotovi i 15. februara moramo imati kompletnu ono što se zove zakon i podzakonska akta da bismo mogli uopšte da normalno radimo.
Što se tiče lokalnih samouprava, sa njima kreće obuka. One će 1. marta morati da startuju, da funkcionišu kao da je sve u najboljem redu. Znam da je to ambiciozno. To je tačno, ali ukoliko se krene zajednički sa njima, ima već lokalnih samouprava koje negde parcijalno to već primenjuju. Dakle, ako se sada…
Takođe, još jedna stvar vrlo značajna, koju ste pomenuli, izvinjavam se što skačem sa teme na temu, ali pomenuli ste softver. Što se tiče lokalnih samouprava, za njih će biti jedino važno da imaju pristup internetu. Ovo je tzv. „Singapurski metod“, kako kažu stručnjaci, koji je primenjen u Makedoniji. Ljudi su to gledali. Nekoliko puta sam rekla, ako može Makedonija, uz svo dužno poštovanje, da napravi tako nešto, onda stvarno ne vidim nijedan razlog da ne može Srbija to da uradi.
Iz tog razloga napravljeni su timovi ljudi. Zaista verujem, ne da verujem da ćemo se pridržavati rokova, mi to moramo da uradimo po ovom zakonu. Samo toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Moje kolege su već rekle da je ovo četvrta ili peta izmena od 2003. godine. Svaka izmena je bila ambiciozna sa ciljem da se zakon učini efikasnijim i boljim. Međutim, očigledno je da to do dana današnjeg nije bio slučaj. Svi razlozi za donošenje ovih izmena su i u ovom dokumentu koji mogu građani da vide kada ga podignem, na nekih 270 strana.
Tačno je da smo od 189 zemalja rangiranih po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola negde na 186 mestu. Tačno je da se kod nas prosečno za građevinsku dozvolu čeka 240 i nešto dana i sve nas to dovodi da smo opet na početku.
Ono što bih više voleo iskreno, mada mislim da su ove izmene dosta ambiciozne i da ćemo njih u svakom slučaju podržati, ali ono što smatram da je bilo bolje je da smo išli sa potpuno novim zakonom. Razumem vaše argumente da je bilo potrebno vreme i sve ostalo, ali ovo su toliko obimne promene da je mogao biti novi zakon.
Ono što meni lično fali u ovim izmenama je nerešeno pitanje konverzije. Ono što imamo mi koji vodimo lokalne samouprave kao osnovnu primedbu pre svega od stranih investitora jeste priča konverzija i šta da radimo i kako će strani investitor da prepozna nešto što je korišćenje.
Ovim izmenama zakona imamo nešto što nazivamo tihom konverzijom. Na to ću se vratiti malo kasnije, ali vas molim gospođo potpredsednice Vlade da taj zakon o konverziji bude što pre. Na odboru nam je obećano da će biti u prvom kvartalu naredne godine i molim vas da to bude ispoštovano.
Još jednom, da se ne vraćam na staru priču legalizacije. Bez završetka konverzije, bez završetka priče o legalizaciji i još jedne stvari koji je malo ko ovde pomenuo, a to je priča o restituciji i povraćaju imovine, nećemo imati sređenu i efikasnu priču u našem građevinarstvu i uopšte kod pitanja dozvola i zemljišta i svega ostalog.
Sada da se vratim na sam zakon i na same procedure. Mnogo je novina i to je nešto što hoću, pre svega zbog građana, da kažem oko samih novina, jer to je ono što će sve njih interesovati kada dođu u lokalne samouprave. Zašto kažem u lokalne samouprave? Devedeset posto ovog zakona će nositi lokalne samouprave, od trenutka kada stranka dođe u jednu opštinu i kaže – dobar dan, pa sve do završetka, a završetak je uknjižba objekta. Kada kažem – uknjižba objekta, to je sada naš ključni problem.
Koleginica je maločas govorila o softveru, ali, ja kažem, ako mi imamo katastre koji su u ovakvoj situaciji koja je danas, bojim se da ove rokove koje smo dali ne možemo ispoštovati. Možda je trebalo razmišljati i da lokalni katastri budu obuhvaćeni sa lokalnim samoupravama u jednom softveru i da bi na taj način na kraju i ta uknjižba bila efikasnija. Da se vratimo na početak.
Kolege su već govorile oko same energetske efikasnosti. Ne bih tu nešto puno da pričam, osim da je ovim izmenama predloženo nešto što je novina. Do sada se stalno govorilo o zgradama, o objektima gde je potrebna energetska efikasnost, sada se spominje i reč – prostor, što bih izuzetno pohvalio. Prostor znači da možemo da već u urbanističkim planovima i uslovima da govorimo o opštinama, gradovima i regionima, što prepoznaje EU, da se rade planovi i energetske efikasnosti ne samo objekata, već i prostora, što je za svaku pohvalu.
Ono što je ključno za ovaj zakon to je objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata. To je ta ključna stvar, kada stranka dođe u lokalnu samoupravu i kaže – dobar dan, ja sam uradio idejni projekat, hoću da dobijem urbanističke uslove. Urbanistički uslovi su nešto što menja ranije, odnosno lokacijski uslovi, izvinjavam se, nešto što menja ranije lokacijsku dozvolu i to je sada novina.
Novina je da će na šalteru svake lokalne samouprave načelnik opštine ili već neko od ovlašćenih lica određivati osobu koja će na pisarnici biti zadužena da prima taj predmet i da kasnije odgovara gde se on nalazi. Taj predmet dolazi do ovlašćenog lica, to je sada interesantna stvar, ovlašćeno lice u okviru lokalne samouprave, što verovatno može biti načelnik urbanizma ili neko, imovinac ili već neko ko bude određen u samom urbanizmu, ko dalje u rokovima postupa sa predmetom.
Gospođo podpredsednice, ja sam i na Odboru za infrastrukturu to pitanje pokrenu, a to su rokovi. Najpre rokovi od pet dana. Rokovi od pet dana su vrlo kratki i vrlo ambiciozni. Podneo sam amandman, i mislim da imamo razumevanje i od vas i od vaših saradnika, da se u zakon stavi da to bude pet radnih dana. To je vrlo bitno, jer mi imamo mogućnost da će se neko pojaviti u petak popodne, da imamo subotu i nedelju, da imamo onda ponedeljak, eventualno, ako je državni praznik gde je sve to spojeno, vaš osmeh je vrlo šarmantan, ali ovde je situacija vrlo ozbiljna, ovde se može desiti da mi imamo zastoj i da neko za to sutra plati prekršaj, jer za svako kašnjenje ovde je predviđena i kaznena mera, odnosno kaznene odredbe.
Zatim, ono što je vrlo bitno, a tiče se daljeg praćenja samog predmeta, kada on izlazi za dobijanje lokacijskih uslova iz opštine i odlazi u lokalna javna preduzeća. Znači, ono što su ranije radile stranke same, a to su pribavljale saglasnosti od komunalnog, EPS-a, Telekoma i svega ostaloga, sada radi jedan ovlašćeni službenik opštinske uprave. Sada, ti imaoci javnih ovlašćenja treba takođe da te rokove zadovolje. Onda dobijamo jedan ovako interesantan novi izraz, koji će sada biti vrlo čest, a to je separat.
Namerno sam na Odboru pomenuo vašoj saradnici i namerno sam ga nazvao da je to planski dokument i dobio sam ispravljanje, što ste i vi sada učinili sa mojim prethodnicima, da je u pitanju tehnički dokument. To je u stvari ključna stvar koja može biti predmet zloupotreba i meni se čini da je bolje da je to planski dokument sa čime mislim da se i moja koleginica Bošnjak složila. Zašto? Zato što to može biti predmet malih zloupotreba kod javnih preduzeća, koja se uvek mogu pozivati na separat i onda kada imate jednom kršenje čitave procedure, to kod nas u Srbiji često može da pređe i u praksu. Rekao sam, što se tiče samih rokova, tu smatram da treba upisati te radne dane.
Ono što ste već vi pomenuli, a to je registar. Formiraju se, takoreći, onda dva registra. Jedan registar je na nivou opštine, drugi na nivou Agencije za privredne registre. Na nivou opštine je, naravno, važnije, jer će svaka stranka na osnovu tog registra moći da prati gde se nalazi njen predmet i u kom je stepenu ostvarenja nečega, da li je to u pitanju lokacijski uslovi ili kasnije građevinska dozvola. Meni je, i to sam upitao i na Odboru, nejasno zašto je centralni registar na nivou Agencije za privredne registre? Mislim da je to moglo da bude u ministarstvu. Uvek se ovde zalažem, u Narodnoj skupštini, za ukidanje Agencija i bio sam neko ko je pokrenuo priču oko Agencije za poštanski saobraćaj. Znate zašto? Ovo je vrlo bitna stvar. Ja ću biti jedan od retkih da se ovde pominje ukidanje Agencije za prostorno planiranje, što svesrdno podržavam, ali, sa druge strane, mi jednu agenciju ukidamo, ali dajemo još veća ovlašćenja Agenciji za privredne registre, gde smo svi svesni u prošlosti kakve su sve oni greške pravili, šta su to sve oni radili.
U zakonu se kaže da će Agencija za privredne registre taj tehnički deo obavljati u roku od tri meseca, obaveštavati resorno ministarstvo o svim predmetima iz čitave države Srbije. Pa, koliko štampu vidimo, kakve su greške pravili oko nekih ličnih karata i oko formiranja preduzeća, kakvih tek ovde može biti grešaka, možemo samo svi skupa da se upitamo?
Ono što bih vas takođe zamolio, da nam samo pojasnite jednu stvar. U zakonu se pojavljuje i posebno definiše gradski arhitekta i kaže se da će gradovi imati gradskog arhitektu, ali, ono što je interesantno, kaže se da će on po funkciji biti i predsednik komisija za planove na nivou lokalne samouprave. To je interesantno i sa time se slažem, ali bih samo spomenuo ovde, i kolegama poslenicima, a i građanima koji ovo gledaju, 2004. godine, kada sam i ja, između ostalih, bio biran direktno za predsednika opštine, mi smo imenovali tada u opštinama i gradovima glavne opštinske, odnosno gradske urbaniste i kada smo ih imenovali za predsednika komisije, oni su tada, u tom trenutku bili u sukobu interesa i dobili su opomene od Agencije za borbu protiv korupcije da su u sukobu interesa. Pošto se sada ponovo isto rešenje ovde javlja, samo bih da vas upitam – da li ćemo i sutra imati problema oko ovog člana?
Takođe, ono što je važno to je zemljište. Dobra su rešenja, i to moram da pohvalim, da ko je vlasnik objekta automatski dobije na korišćenje zemljište. Imao sam prilike kao predsednik opštine stotinu puta da se susrećem sa problemom da je čovek vlasnik placa, a da onda dolazi u lokalnu samoupravu koja treba to zemljište da proglasi da za tu privrednu aktivnost imamo odluke Ustavnog suda, imamo sve ostalo i onda se dešavaju problemi da jednostavno se vrtimo u krug i ovo je prava prilika da se ove stvari reše.
Takođe, kada sam u uvodnom delu pominjao konverziju, upotrebio sam izraz konverzija, tiha konverzija, treba pohvaliti, i ja to pohvaljujem, a to je da će moći lokalne samouprave, svuda tamo gde je osnivač Republika Srbija, javna preduzeća, mesne zajednice, na kraju krajeva, da se upišu kao vlasnici na objektima gde su sada korisnici, a upisani su kao korisnici pre septembra meseca 2009. godine i to je dobra stvar.
Takođe je važno da svi oni koji su na javnim konkursima, najčešće preko lokalnih samouprava, dobili zemljište na korišćenje na najmanje 50 godina za to redovno platili, sada mogu bez ikakve naknade da to zemljište upišu u svojinu i to je korak napred.
Nadamo se, kažem još jednom, tom odlučujućem koraku u narednom kvartalu da se pitanje konverzije reši. Opet, pitanje konverzije ne razdvajam od pitanja restitucije, ali suština je da su neke zemlje, npr. Hrvatska još 1996. godine, to presekli i sada su u mnogo boljoj poziciji nego što smo to mi.
Malopre, kada sam govorio oko rokova, pomenuo sam vam da bi trebalo onih pet dana, ne znam 15, da to budu radni dani. Još jednu stvar sam tu pomenuo, i na Odboru za infrastrukturu, a zamolio bih i vas da razmislite.
Podneo sam amandman u tom smislu da rokovi koje ste dali, mogu da razumem da će lokalne samouprave ovaj zakon primenjivati od 1. marta 2015. godine i to ništa nije sporno, do 1. januara 2016. godine moći će da se radi i papirološki, da se sve predaje, a da onda imamo od 1. januara 2016. godine sve u elektronskoj formi.
Poznavajući probleme lokalnih samouprava širom Srbije, poznavajući i sistem javnih nabavki, zatim, ovde će biti potreba, malo pre sam pomenuo i gradskog arhitetku, možda za još nekim ljudima, a mi imamo Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, ja sam podneo amandman da se samo prolongiranje ovog elektronskog dela podvede pod 1. jul 2016. godine, da nam se ne bi desilo, a to bi onda pokvarilo čitavu priču, da ovde negde na kraju sledeće godine radimo produžetak ovih rokova, jer neke lokalne samouprave zbog svojih manjkavosti ljudi, kadrova i tehničkih nemogućnosti da se opreme prosto ove rokove ne mogu da ispoštuju.
Takođe, još jedna novina. Kada sam pomenuo ovu priču oko zemljišta, već je dosta kolega govorilo oko naknade za građevinsko zemljište. Ja sam i tu podneo jedan amandman koji smatram da je svrsishodan i koji može da pomogne. Znači, imamo ukidanje naknada i sa tim se slažem. Imamo i uvođenje doprinosa i to je dobra ideja. Sa druge strane, lokalne samouprave su sada po ovom zakonu dužne da izvrše zoniranje u svojim opštinama od ekstra zone do najmanje zone i to je sve u redu. Lokalne samouprave inače to već rade zbog određivanja stope poreza na imovinu, raznih amortizacije i svega ostaloga, tako da to nije nikakav problem.
Ono što je sada malo sporno i u čemu se možemo sporiti, jeste koliko će ovo smanjenje uticati na budžete lokalnih samouprava? Mi ovde donosimo dosta zakona koji značajno umanjuju prihode lokalnih samouprava. Koliko će ovi doprinosi uticati na budžet lokalnih samouprava kada se gleda smanjenje u odnosu na ranije naknade koje su uplaćivane? Jer, podsetiću vas da je ipak lokalna infrastruktura na plećima lokalnih opština 80%. Sada kad imamo stalno, da li je to 1, 2 ili 3%, smanjenje prihoda, to se odmah može osetiti.
Zbog vremena samo da kažem ono što sam hteo kroz amandman, a to su rokovi za plaćanje. Tako smanjenim doprinosom u odnosu na taksu data je mogućnost da se plaća, ko će u kešu, to je umanjenje od 30%, ili ova druga stvar, a to je na 36 mesečnih rata, odnosno na tri godine. Ja iskreno smatram da je ovo predugačak period i da bi ovde trebalo da bude najduže 12 meseci. Sredstva obezbeđivanja su menice, naravno, te se može vrlo lako desiti da neko za 36 meseci propadne finansijski i da apsolutno njegova menica ništa ne može služiti, niti se to može naplatiti. Ako je ozbiljan investitor, sa ovim umanjenjima koje mu ovaj zakon daje, apsolutno je 12 meseci dovoljno da on svoje obaveze ispuni prema lokalnoj samoupravi, jer lokalne samouprave planiraju budžet, naravno, na godišnjem nivou, a ne mogu ga planirati na 36 meseci.
Takođe, ono što je još važno i što sam posebno hteo da napomenem, to su komisije za tehnički prijem. To je nešto sa čime se srećemo svi u lokalu, sa velikim problemima, a to je tzv. protivpožarna saglasnost. Nekada se na tu protivpožarnu saglasnost, da bi se izvršio tehnički prijem, čeka i po pet do šest meseci. Ovde smo u zakonu predvideli da u komisiji bude jedan inženjer zaštite na radu. Sa time se mogu složiti, to sve nije sporno, ali prosto mi je možda malo potrebno vaše pojašnjenje na koji način definisati da jednostavno izdavanje tih saglasnosti, tih tzv. protivpožaraca bude brže i bude efikasnije.
Sa druge strane, ono što treba na samom kraju napomenuti jeste kaznena politika. S jedne strane, vi ste u uvodnom delu istakli, sa čime se apsolutno slažem, da Srbija ima nedovoljan broj građevinskih inspektora. Tu morate učiniti jedan dodatni napor da se taj broj poveća. Takođe, ono što je važno, to je da je jasna kaznena politika za svakoga ko se ne bude pridržavao odredaba ovog zakona. To je jedna dobra stvar i to je nešto što trebamo pohvaliti.
Na samom kraju ovog izlaganja, gospođo potpredsednice Vlade, ove izmene su, već sam rekao, ambiciozne. Trebaće vam i energije i istrajnosti da se ovo dovede do kraja. Molim vas, preispitajte ovo što sam napomenuo oko samih rokova, da bi zakon jednostavno mogao lakše da se primenjuje i lakše da teče. Slažem se, ako je ovo moglo u Makedoniji da se primeni, zašto ne bi mogao u Srbiji? Iskreno verujem da ćemo već negde polovinom 2016. godine imati elektronske građevinske dozvole u Srbiji. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine Jovanović.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Odmah na samom početku, mislim da ste potpuno u pravu za ovaj rok, pet radnih dana jeste nešto što je realno. Budući da je puno poslanika o tome govorilo i na samom Odboru, mi ćemo svakako to prihvatiti amandmanom.
Sada nekoliko stvari koje ste pomenuli, koje su značajne zbog svih koji nas slušaju. Kada kažete – moram da krenem od početka, od tih 200 i nešto strana, mi smo kao ministarstvo uz ovaj zakon dali sve analize i najdetaljnije postojeći član i šta smo menjali i zašto smo menjali. Da, to je 200 strana, ali u stvari zakon ima 74 strane. Je li tako? Dakle, nema 200 i nešto strana. Nekako nekad nije dobro kada se daju svi podaci, nikad nismo zadovoljni. Želeli smo zaista da dobijete svaku reč koju smo promenili, kao i analizu i razlog zašto to radimo i zato je to zajedno sa obrazloženjem.
Kada ste pomenuli konverziju, Zakon o konverziji treba da bude u prvom kvartalu sledeće godine i on će sasvim sigurno onda rešiti nedoumice koje trenutno imamo. Možda treba reći zbog javnosti da su sve druge države bivše Jugoslavije pitanje konverzije rešile već do 2000. godine, pa su tek nakon toga išle u privatizaciju. Nažalost, mi smo krenuli prvo u privatizaciju, pa onda da rešavamo to pitanje. Šta je, tu je. Znači, moramo naći način kako ćemo to rešiti. Verujem da ćemo zakonom to uraditi.
Kada ste pominjali službenik, nije službenik, u pitanju je služba. Mi, naravno, kažemo šalter na jednom mestu, ali to je služba unutar lokalne samouprave. Postoji jasna hijerarhija odgovornosti. Neće biti potrebe za novim zapošljavanjem, ali će biti potrebe za preraspodelom i za drugačijom organizacijom unutar lokalnih samouprava, da bi ta služba mogla da funkcioniše.
Kada ste pominjali separat, ne treba nam separat ukoliko uspemo i istrajemo u tome da postoje planska dokumenta, a rok je 12 meseci. Pogotovo što je sada zakonom dozvoljeno da izradu planskih dokumenata može i fizičko i pravno lice da finansira, što u mnogome pomaže upravo samim lokalnim samoupravama.
Ne mogu da se složim sa tim kada kažete – šta to znači koliko će se smanjiti prihodi zbog toga što sada imamo smanjenje naknade, odnosno doprinos koji je mnogo niži? Zato što samim smanjenjem te naknade i celim zakonom koji dajemo mi otvaramo mogućnost da se podigne građevinska industrija i da se gradi u lokalnoj samoupravi i da dolaze investitori. Napominjem, domaći ili strani, fizička ili pravna lica, to automatski znači povećanje prihoda same lokalne samouprave.
Dakle, koliko god da se smanji, zato što više nećemo da dozvolimo da svaka lokalna samouprava to radi onako kako to njoj odgovara, nego ćemo tačno da propišemo maksimalni iznos, mi dajemo mogućnost da investitori budu zainteresovani jer neće imati ono što ja često zovem, neke lokalne samouprave da ne pominjemo, gotovo harač nad investitorom, što zaista nije pravi način.
Pominjali ste APR. Dakle, APR je dovoljno tehnički opremljen da može samo da vodi registar. Isti taj registar postoji u lokalnoj samoupravi, ali mora da postoji na jednom centralnom mestu. To nije širenje ili neka nova agencija, to je postojeća agencija koja je dovoljno tehnički opremljena da može da obavi taj zadatak. Suštinski cela baza se nalazi po svim lokalnim samoupravama koje će raditi ovaj posao.
Na kraju ste pominjali komisiju i inženjera. Nije inženjer zaštite na radu, nego baš inženjer za protivpožarnu zaštitu. Potpuno ste u pravu, investitorima je, kada smo s njima razgovarali, jedan od najvećih problema upravo ta saglasnost na protivpožarne uslove ili kako god se zvala. Ona se poprilično čekala. Postoji zakon - 15 dana i postoje kaznene mere ukoliko se to ne bude završilo. Mislim da će tu morati takođe da dođe do ozbiljnih promena unutar samih službi koje daju te podatke.
Mislim da sam rekla ono najvažnije, ali biće prilike pa ćemo pričati i kada budu bili amandmani. U svakom slučaju, potpuno se slažem za rok - pet radnih dana.