Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite gospodine Homen.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovani gospodine predsedavajući, danas govorimo o jednom zakonu koji je izuzetno važan i izuzetno značajan za jednu malu i siromašnu zemlju, kao što je naša. Vi vrlo dobro znate da mi nemamo mnogo resursa iz kojih možemo da napravimo eventualno neki novac, da popunimo budžet i da, na kraju krajeva, ono što je i cilj svega toga, poboljšamo standard sebe, odnosno naših građana. Nažalost, nema mnogo tih oblasti u kojima to možemo da uradimo, ali ovo jeste jedna od tih oblasti. Verovatno bi bio prioritet poljoprivreda, ali odmah iza toga, ja verujem, jeste da je građevinska industrija.
Svedoci smo da od pojave ekonomske krize, faktični negde 2010, 2011. godine, mi imamo konstantan pad funkcionisanja proizvodnje stanova, gradnje novih stanova u građevinskoj industriji. Gospođa ministarka je na samom početku iznela neke podatke koji su apsolutno tačni i to jeste naša tužna realnost. Postavlja se pitanje šta mi možemo da uradimo da se taj trend zaustavi ili da krene da raste, pogotovo imajući u vidu da se u Evropi i Americi lagano poboljšavaju ekonomski trendovi i to bi bilo vrlo dobro da se prelije na našu zemlju.
Izneću vam samo radi podataka o dubini krize danas u građevinskoj industriji podatke u odnosu na prethodne tri godine i to su podaci Zavoda za statistiku, tako da nema tu mnogo razmišljanja. Uzeo sam neke parametre koji su svima jasni, kada je u pitanju građevinska industrija, npr, broj završenih i izgrađenih stanova na teritoriji cele Republike Srbije. Na primer, u 2011. godini napravljeno je 18.449 stanova, 2012. godine 15.223, 2013. godine 13.505. Znači, u ove tri godine, po Zavodu, mi imamo pad od 30% izgradnje novih stanova u Republici Srbiji.
Zašto se to dešava? Mi smo ranije imali zakon za koji ja, kao predstavnik opozicije, moram da kažem da je vaš zakon bolji, zaista ima dobrih rešenja i mislim da će u praksi dati rezultate, pogotovo ako budete imali u vidu i razumevanja za naše amandmane. Postavlja se pitanje da li je bilo koji zakon sam po sebi dovoljan, a vi ste kao ministar, naravno, nadležni i za određene druge oblasti, a to ću povezati sa ovim zakonom iz prostog razloga jer proizilazi iz vašeg obrazloženja. Vi ste ukazivali da ovaj zakon mora da da određene kvalitete, da će se poboljšati situacija u građevinskoj industriji.
Pre svega, kupovina stanova, hajde da to držimo na nivou običnog čoveka koji to sebi može da priušti, zavisi od standarda. Znači, od visine plate, ne bih hteo da trošim vreme parlamenta, da kažemo da su niske prosečne plate u Srbiji, to svi znamo. Ali, ovo što je interesantno i da može da se utiče jeste pitanje kredita. Skoro sam imao prilike da imam u ruci jedan ugovor između jedne građevinske kompanije i banke. Ugovor je nekih desetak miliona evra za gradnju stanova u Beogradu. Rok vraćanja je 36 meseci. Najniža kamata koju daju banke danas jeste 7%. To je toliko velika kamata na godišnjem nivou, da ona ne trpi interes investitora za ulaganje.
Hoću da kažem, pored zakona koji ste predložili, vrlo je važno da se vidi da li postoji mogućnost da se subvencionišu krediti, kako građevinskoj industriji, znači kamate da se subvencionišu. Nije sporno da neko ko dobije građevinsku dozvolu, kupi zemljište, da će i da vrati, ali da se subvencionišu. S druge strane, takođe da se građanima koji su kupci tih stanova, firmama, preduzećima, kako god, pomogne oko smanjenja kamata koje su danas toliko velike, da je to glavni razlog danas zašto odumire građevinska industrija.
Dalje, ima još jedna vrlo važna oblast koja se tiče vas, mislim da ćete vi verovatno sa tim zakonom ući u parlament, to je pitanje legalizacije. Mislim da ono što je napravilo haos, između ostalog boljih ili lošijih rešenja raznih zakona, jeste da mi svakih nekoliko godina donosimo novi zakon o legalizaciji i kažemo – biće opet sve legalizovano, pod određenim uslovima. Drugim rečima, zašto bi neko prolazio kroz procedure predviđene u ovom zakonu, kada svi mi znamo da ćemo opet imati zakon sad, ili za vreme neke sledeće vlade i to tako traje već 20 i kusur godina.
Onda mi je bolji interes da zidam na divlje, da ne pribavljam dozvolu, da ne plaćam nikakve naknade veće ili manje, pa ću jednog dana podneti zahtev za legalizaciju i neće moći da bude srušen objekat. Tako se vrtimo samo u krug. Ta praksa mora da stane i molim vas da povedete računa o tome ako i kada budete predlagali novi Zakon o legalizaciji na koji način će to biti predviđeno, odnosno od kog datuma će objekti moći da se legalizuju.
Pogotovo, ono što je vama veoma važno i danas smo u jednom ozbiljnom problemu kada je u pitanju katastar, a to je upis prava objekata po onom posebnom zakonu, čuven i u narodu poznat kao „Veljin zakon“. Ono što je tu suštinski problem, uz zakonu završna odredba kaže, zakon prestaje da važi krajem ove godine. Znači, sve što je urađeno nema nikakav efekat. Da li ste upisali ili niste upisali, koji su rokovi, kakve će biti posledice.
Mislim, da bi bilo mudro, a ne znam koliko imate vremena do kraja godine, da uđete sa izmenama i dopunama tog zakona, jer to je užasan haos, pogotovo u katastru. Mi možemo ovde da se ljutimo na katastar da je dobar deo problema, kao što jeste kada je primena ovog zakona, ali taj zakon je jednostavno napravio takav haos da niko nema konkretno rešenje. Hiljade nekih objekata su upisane po tom posebnom zakonu, a jednostavno nema rešenja. Možda je rešenje da ne uđete u parlament nego da on zaista prestane da važi i da se izbriše sve ono što je zakon doneo, jer mislim lično, da nikada nije ni trebao da bude donet.
Pored ovog zakona mi imamo problem i sa javim beležnicima i na to moramo da ukažemo. Zbog trenutne situacije odnosa između advokature i ministra daleko je manji broj overa ugovora o prometu nepokretnosti i to dalje otežava realno poslovanje i primenu. Sve ove podatke koje sam čitao o broju stanova itd. imam tu još neke tabele, ali mislim da ne treba da vas zamaram sa detaljima jer je vrlo poznato kakva je situacija.
Što se tiče samog zakona, rekao sam i stojim iza toga, mislim da ima zaista solidnih rešenja. Ono što je činjenica i što jeste zamerka gospođi ministarki, a to je da ga je trebalo ranije doneti, odnosno ako nije bilo moguće ranije ga doneti, mislim da niste trebali kroz medije da najavljujete – biće donet za mesec, dva, tri ili četiri, jer evo iz prakse šta se desilo. Svi investitori su očekivali da će biti bolje, a jednostavno niko više nije podnosio zahteve za građevinske dozvole nego je to sve na nekom čekanju. Sada, u redu, došao je zakon, dobro je ali ćemo se sada suočiti sa situacijom da imamo veliki broj zahteva, odnosno sekretarijat, sa kojima mora da radi, ali što bi rekli – bolje ikada neko nikad. Mislim da ne treba ovako važne zakone najavljivati unapred.
Što se tiče broja dana potrebnih za građevinsku dozvolu, to ste lepo rekli i tu se potpuno slažem, to je nešto što mora da se promeni, jer sva ova trenutna situacija teška ekonomska u našoj zemlji ne može se rešiti, pogotovo u građevinskoj industriji, bez dolaska stranih investitora. Strani investitor meri nekoliko stvari. Jedno je pitanje troškova gradnje, profita i da li može da zaradi, ali drugo je pitanje roka u kome neko može da obezbedi neophodnu dokumentaciju. Treće je pitanje, pravne sigurnosti, odnosno rada sudova, pre svega kad to kažem mislim na privredne sudove, jer da li ćete neka prava koja će vam neko povrediti moći u nekom pristojnom roku da ostvarite.
Ako saberete ova sva tri roka, mislim da je investitorima danas mnogo interesantno da odu u Bugarsku, Rumuniju u neko od susednih zemalja koje su u EU, nego da dođu kod nas. To su stvari koje zaista moraju da se reše. Naravno dobra vaša volja nije sporna, ali iz iskustva mnogi ministri pre vas, a neko je ovde rekao svako je imao svoj zakon koji je predlagao, svi su sigurno ulazili sa dobrom voljom.
Dobra ideja je da taj šalter bude objedinjenih procedura, ali mislim da je na vama posle donošenja zakona velika odgovornost da kontrolišete primenu u praksi. Svi koji su doneli zakone oni su ga doneli. To je pušteno i to je administracija i kako da kažem birokratija, uvek izmisli neke dodatne procedure koje pri tome ne funkcionišu. Mislim da će ministarstvo imati vrlo važnu ulogu u dnevnoj kontroli procedura. Naravno, pričamo o Beogradu, ali treba da napravite neke timove koji će imati priliku da idu po Srbiju i da kontrolišu primenu. U suprotnom, videćete, za tri, četiri, pet meseci sve će se vratiti na isto. To su neka iskustva iz prakse do sada, a mislim da bez obzira na nekog predstavnika vlasti i opozicije, imamo nameru da ovoj zemlji bude dobro i da građanima bude dobro.
Što se tiče naknade za uređenje zemljišta, činjenica je da one koštaju, da su oni prepreka u investiranju i zato podržavam tu ideju da se one smanje. Videćete kroz amandmane, mi smo kao poslanička grupa podneli određen broj amandmana. Mogu da vam kažem, ukoliko budete imali razumevanja i koliko budete ozbiljno ušli u suštinu naših amandmana, spreman sam da glasam za vaš Predlog zakona, ali vas molim da ih dobro razmotrite.
Jedan od tih amandmana se tiče iznosa umanjenja ukoliko platite jednokratno naknadu za korišćenje zemljišta, jer svi znamo da je do prošle godine u Beogradu to umanjenje bilo 50%. Odlukom Grada Beograda to je smanjeno na 30 %. Ne vidim efekat toga. Niti se zidalo kada je bilo 50% niti 30%. Znači, svako povećanje naknada očigledno ne donosi niti punjenje budžeta, manje ljudi zidaju. Tako da treba ograničiti lokalne samouprave. Moj predlog je tu da to bude u iznosu do 45%, a vi naravno razmislite i videćete koliko vam to u principu odgovara ili ne.
Kroz jedan amandman smo podneli jednu sugestiju koju mislim da će za vas lično biti korisna. Ne znam šta je lično namera zakonodavca ali to je pitanje kada ministar može da oslobodi ili umanji naknadu po svojoj dispoziciji.
Lično, kao neko ko je bio predstavnik države, znam da takvi projekti mogu biti značajni za državu, ali moj vam je savet nemojte to da radite i tu nadležnost da date lično ministru, otvorićete prvo pitanje mogućnosti zloupotreba ministra, da dam primer – treba da neko plati komunalije pet miliona evra, daj da odnesemo ministru milion, ne pričam vama, ko god bude ministar nije bitno i na taj način umanji komunalije.
Daleko je bolje za vas i za Vladu, da Vlada Republike Srbije bude donosila takvu odluku, znate da Vlada utvrđuju i šta treba za eksproprijaciju i da isplaćuju naknade, a mislim da neće ništa otežati rad tako značajnih i velikih projekata, to može biti neki projekat u Beogradu, ili sutra negde drugde, tako da u tom smislu ja vam dajem sugestiju i mislim da bi bilo dobro ako imate razumevanja da tu nadležnost prenesete na Vladu, a efekat će biti isti.
Treća stvar, isto kroz amandmane, koja je meni važnija, to smo danas pričali na Odboru, pa evo samo kratko da napomenem, jer ćemo sigurno kada bude bila rasprava u pojedinostima moći da se dotaknemo, možda i nećemo ako usvojite amandman, pa će biti svima lakše, to je pitanje člana koji reguliše prenamenu objekta kada su u pitanju kompatibilne namene kroz urbanistički projekat.
Taj član postoji u svim zakonima prethodnim. Ono što je činjenica nikad nije bio primenjen. Vi ste ga manje-više lepo presložili, ali i dalje neće biti primenjen. Zašto? Odgovor konkretno iz Ministarstva u Beogradu jeste – to je tačno da zakon predviđa, ali mi ne znamo kako to da primenimo.
Drugim rečima, to je mrtvo slovo na papiru i to je dobro. O čemu se radi? Ako na Novom Beogradu više ne treba poslovanje, gde se negde ne predviđa ne bi se zidalo za stanovanje. Komunalije su manje-više slične naknade, a jednostavno blokirate izgradnju.
Jer, evo šta je tu konkretan problem investitorima. Kada na primer naplaćujete grejanje, daleko je skuplje ako je poslovni objekat ili ako je stanovanje. Mada, nije mi jasno zašto postoji ta razlika, jer grejanje je grejanje, pa naplatite komercijalnu cenu.
Molim vas da pogledate taj amandman, vrlo je značajan i mislim da bi odblokirao dobar deo lokacije u centru Beograda i u centru drugih velikih gradova, jer bi investitori imali interes da zidaju.
Mi smo formulisali taj amandman, molim vas da ga pogledate, ako smatrate da treba uraditi neku ispravku ili jasnu formulaciju, to vam stoji na raspolaganju. Ponavljam, ja sam advokat, nisam dovoljno stručan iz ove oblasti, pa vas molim da to dobro izanalizirate.
Što se tiče samog zakona, naravno, konačnu odluku, ono što sam već rekao da će praksa, nadam se da ćemo mi kao skupštinski Odbor imati prilike da pratimo funkcionisanje i sprovođenje ovog zakona i nadam se da će dati rezultat.
Ono što smo predložili kroz amandmane to razmislite, da se određeni rokovi skrate. Vi ste predvideli donošenje podzakonskih akata do jednog roka do 1. marta faktički primenu, posle ste odložili za kraj sledeće godine.
Lično smatram da je bolje da sve podzakonske akte donesete do marta, jer će biti lakše u praksi da ih primenjuju. Možemo da se dogovorimo od kada bi krenula sama primena jedinstvene baze, itd, ali nema razloga se u roku od četiri meseca ne donesu svi podzakonski akti, jer siguran sam da Ministarstvo ima dovoljne kapacitete.
Ukratko, izuzetno važan zakon, žao mi je što ovde zaista poslanici ne prisustvuju u većem broju, mala je verovatnoća da ćemo se suočiti sa ovako važnim zakonom za građane Srbije i za ekonomiju i za industriju u narednom periodu, može da da rezultat pod uslovom da sagledate celinu, da sa ovim drugim zakonima koje sam pominjao, uskoro uđete u Skupštinu i da napravite celinu rešenja problema, a na kraju krajeva, uspeh vas kao ministra, pre svega će se ceniti kroz funkcionisanje ove oblasti, a sa druge strane, naravno i odgovornost, ako ne da rezultate. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović.

Zahvaljujem na vašim sugestijama. Potpuno ste u pravu za ovo diskreciono pravo po članu 97. to je nešto što ćemo preneti na Vladu.
Dakle, ako ste dali taj amandman, biće prihvaćen. Razgovaraćemo o ovom iznosu, oko naknade 50, odnosno 45% koliko smo mi dali i predložili.
Što se tiče rokova, do 15. februara svi podzakonski akti moraju biti završeni.
Ono što ostaje za kasnije, samo ovaj elektronski deo na kraju godine, a u papirnom obliku, odmah će početi primena zakona. To je ono što je naš plan.
Slažem se da je zakon važan i ambiciozan i zavisi od svih nas, ali verujem da može da se primeni iz razgovora sa svima, sa svim lokalnim samoupravama, jer sve imaju isti interes, dakle, sve imaju interes da potpuno uproste procedure, jer će njima samima biti u tom smislu lakše.
Mi imamo već timove koji rade. Mislim da je ovo najvažniji kada govorimo o Ministarstvu građevinarstva, trenutno. Naravno da se razmišlja o legalizaciji. Nije dobra praksa koju smo imali u prethodnom periodu, već moramo naći jedan trenutak, jedan način kada će se stvari preseći, prosto kada ćemo naći tu liniju gde ćemo staviti crtu na bespravnu gradnju.
Na tome se još uvek radi i odluka još uvek nije doneta, ali mislim da stručna javnost u tom smislu može mnogo da pomogne.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, mr Jovan Marković.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poštovani poslanici, slažem se sa mojim kolegama koji su danas o ovom zakonu pričali kao jednom od najvažnijih zakona koji smo usvajali u prethodnih šest meseci u parlamentu.
Ne bih se složio sa onim poslanicima koji su pričali da je ovo zakon koji je na neki način nastavak loših zakona, odnosno pričali su u tom kontekstu da su ministri ili vlade koje su ranije radile donosile zakone koji su bili lošiji, jedan od drugih, pa analogija tome jeste da će i ovo biti jedan loš zakon.
Ja ne želim da verujem u to. Ja prosto smatram da svaki ministar, svaka vlada mora da uvaži ono što su iskustva prethodnika, mora da napravi određeni kontinuitet i u svom radu i u svom putu i viziji, kako rešava određene probleme i kako vodi ovo društvo.
Smatram to pitanje jako važnim, jer se ovde otvara dilema zbog čega je danas pred nama Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, ako je ministarka već u svom uvodnom obraćanju optužila ministra Dulića i koncept koji je imala prethodna Vlada i zbog čega se onda ovde danas raspravlja o nizu članova i li delova tog zakona koji su prihvaćeni na neki način i od ove Vlade, odnosno, ovog ministarstva.
Smatram da je bilo nužno da danas ministarka u tom smislu pošalje jasnu poruku svim službama, pa i svim građanima da će na neki način kontinuitet iz prethodnog Predloga zakona biti nastavljen.
Smatram da je to danas urađeno, imali bismo jednu vrlo jasnu poruku, da ćemo u narednom periodu građanima dati šansu upravo ovoj temi o kojoj je govorila, a to je legalizacija, da neće biti naglih zaokreta i naglih promena i da neće biti danas poslata poruka da građani Srbije treba da zastanu sa legalizacijom, a vi ste potpuno svesni da u svim gradovima u Srbiji, legalizacija stoji, između ostalog i zbog toga što se šalju ovakve poruke.
Primera radi, u Užicu, imate 10.000 zahteva za legalizaciju, u prethodnih godinu i po dana je rešeno 1.300 zahteva i to po službenoj dužnosti.
Znači, ljudi imaju pogrešne poruke i pozivam i vas i vaše saradnike da u narednom periodu na neki način ne zbunjujemo javnost i da šaljemo takve poruke.
Danas je nedopustivo, priča o usvajanju novog zakona, na takav način da se vrše izmene i dopune, 50 i nešto posto prethodnog zakona. Mislim da to nije u redu i ako je koncept bio da se zaista reformski zakon ponudi građanima, onda je trebalo ići sa predlogom novog zakona.
Smatram da je prva i osnovna stvar koja je greška u ovom zakonu, odustajanje od izrade planske dokumentacije.
Gospođo ministarka, jedan sam od ljudi koji vas potpuno razume kada vi kažete da ste svesni i da će efekti primene ovog zakona biti u početku lošiji, nego što se očekuje.
Potpuno sam siguran i svestan da znate sve rizike u koje ulazite, ali ono što je moja zamerka i možda najveća zamerka na ovaj zakon, jeste odustajanje od izrade planske dokumentacije.
Tvrdim da ako ne budete insistirali na tome da se lokalne uprave potpuno uključe u završetak izrade i prostornih planova i generalnih planova regulacije i grupa za određena područja, nemate nikakve mogućnosti da se ovaj zakon primeni u praksi.
Poslanici i građani Srbije treba da znaju da je zakonom iz 2009. godine, usvojenim u septembru mesecu, bilo predviđeno da procedura za izdavanje građevinskih dozvola bude 31 dan i smatram da upravo ta iskustva koja ste imali, a tu imate i saradnike koji su i onda bili saradnici ministra, treba da vam posluže u proceni kako će se ovaj zakon realizovati, odnosno kakvi će njihovi efekti biti.
Smatram da je neophodno i podneo sam amandman na član 130. zakona da se utvrde rokovi do kada će lokalne uprave izraditi planove generalne regulacije, prostorne planove i sve one planove za koje su bili obavezni da urade do septembra 2012. godine.
Ako ni jednom rečju u ovom zakonu i u vašem obrazloženju niste naveli obavezu lokalnih uprava da taj posao završe, onda ja sumnjam u to da vi imate viziju kako će se implementirati ovaj zakon u narednom periodu.
Druga važna zamerka jeste ukidanje Agencije za prostorno planiranje. Ako imate agenciju koja je godinama vodila procese izrade planske dokumentacije, mislim da je to agencija koja je imala kapaciteta bez obzira na sve političke priče i procene koje traju u Srbiji više godina unazad o radu agencija, ova agencija je trebala da zadrži svoje aktivnosti, odnosno nadležnosti i po mojoj proceni greška je da ste objedinjenu proceduru podelili u ta dva sektora. Znači, jedno je vezano za projekte i APR, drugo je vezano za planove i katastar. Mislim da je logičnije bilo da zadržite Agenciju za prostorno planiranje i da ta agencija radi ove poslove.
Ukidanje agencije u uslovima kada 90% gradova u Srbiji nije završilo plansku dokumentaciju i kada nemate mehanizme kako da se ta dokumentacija završi u narednom periodu jeste upravo greška i jeste potvrda da vi odustajete od tog suštinski važnog posla i za primenu ovog zakona, a i za primenu mnogih drugih zakona.
Rokovi koji su ranije bili predviđeni za primenu Zakona za izdavanje građevinske dozvole su bili gotovo identični kao što su bili ovi rokovi. Iskustvo je pokazalo da tu postoji dosta problema i ja se slažem da je bilo nužno izmeniti taj koncept i institucije ove države, odnosno zaposlene u javnim preduzećima na neki način organizovati kako da se ustroji ta procedura, odnosno kako da ona bude bolja.
Međutim, jedan od većih problema ovog zakona, to je neusklađenost sa drugim zakonima pogotovo o Zakonu o javnoj svojini, Zakonom o katastru, o državnom premeru, Zakonom o legalizaciji, a da pročitam i ovaj zakon koji je predložio Velja Ilić, a to je zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Znači, to su sve zakoni koji na neki način nisu usaglašeni u nekim članovima i u nekim delovima ovog zakona.
Prema tome, ideja za objedinjenu proceduru koja je dobra i koja je nastavak aktivnosti koje su mnoge lokalne uprave, mnoga ministarstva, mnogi ljudi, mnoga udruženja građana pripremali godinama i kroz radionice i kroz razne projekte sada treba da zaživi, ali ono što je loše, jeste da manjkavosti ovog zakona u stvari dovode u pitanje realizaciju te ideje, iako ne budete vodili računa da usaglasite ovaj zakon sa drugim zakonima vi ćete doći u problem.
Znači, kod objedinjene procedure o kojoj pričamo postoje rizici, predložio sam u amandmanima da se odloži, prvo, ovaj rok od 1. marta 2015. godine za uključivanje lokalnih samouprava u tu proceduru, jer sam potpuno siguran da lokalne uprave i zbog ne izrađene planske dokumentacije i zbog nedostatka materijalnih i organizacionih i kadrovskih rešenja nemaju mogućnosti da ovaj posao urade kako treba i nije dobro da već u tom trenutku budete suočeni sa rešenjima, odnosno problemima koja su teška i koja ne možete prevazići.
Jedno od rešenja koje je moglo da bude dato za taj prelazni period do 1. januara 2016. godine jeste da se rok za sve ove aktivnosti u proceduri pomera na nekih 60 dana i ako se ne koristi elektronska komunikacija od 1. marta, da se onda ispoštuje ono što jeste realno problem svih službi na terenu i da se taj rok produži na 60 dana.
Dali smo amandman da se svi rokovi, pa i ovi koji su vezani za donošenje odluka na lokalnom novu, produže do 1. januara 2016. godine kako bi se sistem uspostavio. Predlažemo takođe da u tom periodu nekoliko pilot opština, četiri ili pet gradova koji već imaju gis razrađene sisteme, koje imaju dobro iskustvo, koje imaju plansku dokumentaciju, koje imaju javne službe koje su na zavidnom nivou i koje dobro funkcionišu, budu možda pilot projekti i mesta gde ćete analizirati efekte i probleme ovog procesa.
Ono što je po meni posebno važno i dali smo na to amandman, izrada planske dokumentacije na lokalnom nivou mora da bude praćena i sa arhiviranjem odnosno slanjem tih podataka u katastar.
Upravo iz razloga da se ne dese problemi, a očekujemo da se dese, pogotovo što ste ovde vrlo uveli restriktivne mere kažnjavanja, odnosno prekršajne prijave, da se ne desi da onog trenutka kada se pošalju zahtevi za izgradnju, kada odgovorno lice iz gradske uprave pošalje dalje tu dokumentaciju, javna preduzeća i ustanove, da se ne desi da upravo zbog straha ljudi od prekršajnih prijava odgovori budu negativni i da sve vreme, recimo iz „Vodovoda“ iz „Pošte“ iz EPS i drugih sistema, činovnici koji su zaduženi za davanje odgovora u stvari štite svoje firme i štite sebe tako što će davati uslove koji nisu u skladu sa potrebama investitora, o tome je, čini mi se, koleginica posebno govorila kada je pričala o tome da je dokumentacija vrlo često nekvalitetna i neispravna.
Ono što sam posebno hteo da istaknem jeste nedostatak, odnosno nemogućnost pokretanja upravnog postupka za predmete koji se pokreću pred gradskim upravama do dela kada se izdaju lokacijski uslovi. Znači, smatram da u tom političkom kontekstu o kome će se ovde vrlo često govoriti, gde investitor ili zainteresovana strana podnosi zahtev i predmet gradskoj upravi, dolazi u situaciju da do izdavanja lokacijskih uslova, praktično žalbu koju bi uložila, treba da daje gradskom veću.
Gradsko veće u tom slučaju propisuje uslove kroz svoje službe i donosi rešenja kao politički organ. Ako tome dodamo da gradsko veće, odnosno Skupština, postavlja i komisiju za planove, pa dodamo još to da i Skupština postavlja opet političku funkciju, a to je gradski urbanista, onda se postavlja pitanje da li je to ispravno i da li je zakonito, odnosno kako može jedan isti organ da propisuje uslove i da rešava žalbe po predmetu o kome se radi.
Predložili smo takođe amandmane…
Gospođo ministarko, možete li da me pratite?

Pratim vas.

Predložili smo amandmane da se dobro razmisli o postavljenju gradskog urbaniste na mesto predsednika komisije.
Slažem se sa kolegom koji je o tome pričao. Prvo je potrebno da se traži mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije da li je to sukob interesa. To je jedno.
Drugo, i da nije sukob interesa, smatramo da gradski urbanista bez obzira na odgovornost koju nosi sa svojom funkcijom, ne treba da bude i predsednik komisije za planove. Mislim da je dobro rešenje što ste izmenili predloge koji su prvo bili u javnoj raspravi u nacrtu zakona, da komisija za planove ima obavezujuće mišljenje.
Mislim da je to bilo potpuno pogrešno. Ali, ovaj predlog da Komisija za planove ima savetodavno mišljenje nije dovoljno dobar, odnosno, postavlja se pitanje, u jednom članu ste naveli da je potrebno da se budžetom grada ili opština odvoji novac za funkcionisanje te komisije i ja postavljam pitanje – ako ta komisija funkcioniše u ovakvim okolnostima, ako ima samo savetodavno mišljenje, da li ona treba da ima bilo kakvu nadoknadu? Predlažemo da članovi komisije rade bez nadoknade, kao što i mnogi ljudi u upravnim odborima, školama, u nekim savetima po opštinama, gradovima i komisijama rade bez nadoknade.
Ovde se postavlja posebno pitanje oko statusa opština. Smatramo da nije dovoljno zastupljen interes opština, odnosno da niste dovoljno obratili pažnju na ono što su potrebe opština.
Dali smo i amandmane na ove članove koji se odnose na obaveze lokalnih uprava koje imaju status gradova, odnosno koje nemaju status gradova i predložili smo amandman koji podrazumeva da se u narednom periodu i opštine koje imaju preko 30 hiljada stanovnika obavežu na izradu planske dokumentacije odnosno prostornih planova, jer smatramo da to jeste krovni dokument koji će im dati priliku i šansu da svoj razvoj i potencijale pravilno usmeravaju.
Potpuno smo sigurni da nekoliko članova zakona jeste upravo urađeno zbog projekta na vodi i zbog velikog lobiranja veoma moćnih ljudi koje ste popularno nazvali – tajkuni. Pozivam sve poslanike, a i širu javnost, da obrate pažnju na čl. 53a. i 135. stav 3, koji je u vezi sa članom 102. stav 9, koji daje priliku da se zemljište koje je možda kupljeno u nekoj drugoj nameni sada privodi nameni bez neke velike procedure i da se prave investicije koje do sada nisu mogle da se prave.
Imajući u vidu koliko je članova zakona promenjeno u odnosu na prethodni zakon iz 2009. godine, imajući u vidu da se odustaje od izrade planske dokumentacije, smatram da su u pravu oni poslanici koji su danas govorili upravo o tome da je potrebno izraditi novi zakon koji će se baviti samo pitanjem planiranja i da treba odvojiti ovo što je ministarka rekla, neke druge oblasti i regulisati zakonima njihovo delovanje.
Mislim da je ovaj pokušaj koji je kroz ovaj zakon danas negde prisutan u javnosti, da se sa optužbama prethodnika na neki način dobije alibi za ono što se radi i da se ostavi prostor za sve loše efekte koji će se sigurno videti u narednom periodu u primeni ovog zakonaj, vrlo nekorektan. Mislim da je upravo smisao rada i ovog rukovodstva Vlade i ljudi u Skupštini da se kroz zajedničko iskustvo, kroz zajednička rešenja nađu najbolji odgovori.
Vi ćete videti, poštovana ministarko, zajedno sa vašim saradnicima, da sve amandmane koje smo uložili na ovaj zakon, a ima ih preko 50, da smo ih uložili iz najbolje volje da se neke stvari možda poprave. Primera radi, nedostatak koji se tiče objedinjene procedure, gde se kaže – ukoliko ne bude odgovora odgovornih lica iz javnih ustanova ili preduzeća itd, da će se zastati sa izvršenjem, odnosno da će se zastati sa predmetom. U nastavku ne stoji šta se dešava sa predmetom. Da li predmet čeka da se reši prekršajna prijava po tom osnovu ili će neko drugo lice biti zamenjeno ili će se postupak nastaviti? Dali smo predlog da administracija u svakom slučaju predmet nastavi, sa istim rokom od 15 dana i da se nađe rešenje kako da se odgovori investitoru.
Ono što je zabrinjavajuće u svemu ovome jeste da, čini mi se, niste dovoljno sagledali kapacitete institucija i na lokalnom i na republičkom nivou. Ako niste dovoljno sagledali kapacitete katastra u nekom mestu, odmah ćete doći u situaciju da sistem pada, da ne možemo ispunjavati obaveze po ovom zakonu.
Mislim da efekti tog presinga, straha koji se provlači kroz Srbiju i te bojazni ljudi da će doći u prekršajne postupke i prijave može da bude vrlo veliki rizik za ove aktivnosti. Znači, predlažem da se, prvo, kroz pilot projekte… (Isključen mikrofon.)

Isključili ste se sami. Nije  mogao niko da isključi.
Prijavite se ponovo.

Koliko još vremena imam?