Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/469-14

22.12.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:10 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospođice Marjanović, ja vidim da vi pažljivo ne slušate ono što gospoda ministri izlažu. Gospodin ministar je rekao – osnovana sumnja. Ako ne znate šta znači reč – osnovana sumnja, ja ne mogu da vas naučim. Zahvaljujem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Rekao je kriminalac.)
Gospođice Jerkov, nemojte dobacivati, izreći ću vam opomenu.
Ja vas molim, jer sledeći put ću da izreknem opomenu.
Reč ima gospodin Babić, izvolite. Replika.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Ja se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pošto je danas bilo dosta polemike i dosta nekih paušalno iznešenih tvrdnji, paušalno iznešenih brojeva, poigravanja sa sudbinama ljudi u Srbiji, iznošenja lažnih poruka, ja bih podsetio i ljude u ovoj Narodnoj skupštini, ali bih još više podsetio predstavnike prosvetnih radnika koji su na ulicama Beograda.
Godine 2008. za kamate je izdvojeno u budžetu 16 milijardi dinara, 2009. – 30, 2010. – 30, 2011. – 42 milijarde, 2012. – 65 milijardi, 2013. - 91, 2014. – 112, 2015 – 131 milijarda, 3,5% BDP ili više nego što ide i za osnovno i za srednje i za visoko obrazovanje odlazi na kamate koje su zadužili oni koji se sada brinu o prosvetnim radnicima.
Gospodo prosvetni radnici, nije adresa Nemanjina ulica, nije adresa Vlada RS, adresa je Krunska, adresa je DS. Oni su pojeli vašu budućnost.
Podsetio bih vas i na pismo, gospodine predsedavajući, objavljeno u „Politici“, 16. maja 2011. godine. Verujem da su potpisnici ovog pisma veoma poznati. Potpisali su Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. Znate šta je pisalo u jednom pasusu? Ja ću danas uporno, uporno dok ne nauče oni koji su tako lako zaboravili da su kreirali ovu državu 12 godina, a u nekim delovima je kreiraju i sada.
Pre 20 godina, piše gospodin Lisovolik, Srbija je izvozila oko 70% svoje proizvodnje …
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme gospodine Babiću.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Dozvolite mi dve rečenice. Molim vas, citiram.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Danas izvozi samo 25% svega što proizvede. Međutim, transformisanje srpske privrede iz njenog sadašnjeg neodrživog, sadašnjeg, 2011. godine, ti koji sada predstavljaju neke nove modele, ne održivog modela rasta zasnovanog na predimenzioniranom, 2011. godine, predimenzioniranom javnom sektoru, koji favorizuje potrošnju i uvoz u model rasta kojim dominira privatni sektor, koji favorizuje štednju i izvoz, štednju, a ovo je budžet štednje, složen je i često nepopularan, politički nepopularan zadatak. Radimo ono što je nepopularno, ali što je održivo i što daje budućnost ljudima u Srbiji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar u Vladi, Aleksandar Vulin.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Hvala.
Samo da odgovorimo na nekoliko pitanja da vratimo konačno raspravu tamo gde treba da bude, na temi budžeta.
Dakle, gde su zaposleni? Kao što je i ministar Stefanović rekao, samo na osnovu mera inspekcije rada, u periodu od juna do novembra ove godine, prijavljeno je 14.464 lica, što je 84% od zatečenih lica koja su do tada radila na crno. Na to, naravno, dodajte i mere Vlade RS koje su počele da daju efekte o novom zapošljavanju i videćete koji broj ljudi imate koji su sada po subvencijama prijavljeni i zaposleni. Na to, dodajte i da poslodavci sada znaju da se ne isplati raditi na crno i da se više isplati prijaviti radnika, nego rizikovati da dođete u sukob sa državom, što se sada dešava, a ne u vreme Bogićevića kada nije morao niko nikog da prijavljuje, i kada je uvek postojao viši interes da se ne prijave radnici, zato što uplaćuju ne znam, porez ili PDV.
Što se tiče porasta zaposlenih, a pada poreza na dohodak, izvinite, meni je iskreno žao što imamo tako veliki broj najnižih ličnih dohodaka, odnosno najniži broj niskih plata na koje se ne plaća porez, ali su svejedno plate, ali su svejedno ljudi koje prijavljuju. Mi moramo sada da se borimo za to da poslodavac plati ili poveća platu gde može, ili, ima i takvih slučajeva, isplaćuje deo u gotovini, ne prijavljuje to.
Ali kako objašnjavate da je moguće da u isto to vreme imate porast doprinosa za penzije i poraz doprinosa za zdravstvo, što konstatuje i PIO i RFZO? Pa baš zato, zato što se i na najniže plate plaćaju ovi doprinosi o kojima govorim. Dakle, i to je više nego jasno. Evo, skoro u glavu smo vam izračunali tih 50.000.
Što se tiče povećanja plata i penzija, o kojima sada i ovde razgovaramo, znate šta? Zakon je više nego jasan. Kada plate ne budu prelazile 7% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Kada penzije ne budu prelazile 11% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Delimo, trošimo, koliko smo zaradili. Znam da to zvuči čudno, znam da niste navikli na to, ali je to tako. Sedam – jedanaest.
(Aplauz.)
Shvatiću ovo lično.
I da dodamo još nekoliko važnih podataka koji su ovde pomenuti. Znate od kada su otpremnine 100 evra? Od 2005. do 2013. godine su otpremnine bile 100 evra po godini staža. A sada govorite kako smo mi smanjili na 200. U vaše vreme su bile 100 evra, od 2005. do 2013. godine. Ne bi se ni povećavale na 300 evra da nije bilo izvesnih političkih ideja a ne ekonomskih ideja. Dakle, od 2005. do 2013. godine su bile 100 evra, neka zna Srbija, a mi smo isplaćivali 200 evra. Dakle, i to neka nam bude već jednom jasno.
I na kraju, to jednostavno moram da dodam, vidim ovde se postavilo pitanje o budžetu putovanja, usluga itd. Predlogom budžeta AP Vojvodine, koja priznaćete nije veća od RS za putovanja je predviđeno 109.196.926 dinara. Pa gde putujete? Pa koga vi to zastupate, pa gde putujete za više od milion evra? A za usluge o kojima ste govorili u AP Vojvodini, gde DS vlada decenijama, gde nema zaposlenih koji nisu iz DS i gde se stalno povećava broj zaposlenih, predviđeno je za usluge i za privremene i povremene poslove itd, 655.778.684 dinara. I vi sad Republici Srbiji prebacujete usluge po ugovoru. Vojvodina kojom toliko decenija vladate, u kojoj decenijama postavljate isključivo svoje kadrove i svoje aktiviste, pa ne možete nikog da otpustite samo povećavate. Dakle, brojke su neumoljive. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem ministru Vulinu.
Reč ima ministar, dr Dušan Vujović. Izvolite, gospodine Vujoviću.

Dušan Vujović

Samo kratko. Moje primedbe su ovaj put krajnje faktičke. Želim samo da kažem da cifra koju je gospodin Stefanović naveo je tačna, ali nije uporediva. Znači, deficit od 191 milijarde nema uporedivu cifru sa početka ove godine, ali deficit od 158,6 milijardi ima uporedivu cifru. Ona je 163,8 milijardi sa početka godine. Prema tome, ovaj deficit je za pet milijardi manji.
Cifra od 182 milijarde u sebi sadrži 18 milijardi tzv. elemenata ispod crte, dok cifra od 191 milijarde sadrži 32 milijarde. Te dve cifre nisu uporedive. To je ono što predlažemo. Molim vas da poredimo cifre koje su uporedive. Ne bi bilo dobro da gledaoci steknu pogrešan utisak.
Drugim rečima, predloženi deficit centralne države bez elemenata finansiranja, bez garancije je za pet milijardi niži ove godine u budžetu za 2015. godinu, nego što je bio u inicijalnom budžetu za 2014. godinu. Posle je taj deficit porastao za skoro 50 milijardi na 212 u rebalansu zbog elemenata koje nismo mogli da kontrolišemo.
Drugo, da li je rebalans stvar loših procena, nesposobnosti, kako rekoste, ili nečeg drugog? Ja mogu da prihvatim da je to stvar rigidne metodologije i možda naših loših procena, ali mislim da je ovde jako važno da opredelimo jednu stvar. Nismo potrošili nego smo uštedeli. Procena je naša možda bila pogrešna, ali smo realizovali bolje. Prema tome, mi govorimo o tome da smo uradili bolje. Ja procenim nešto na 225 milijardi deficita, a ostvarujem sada 155 i molim parlament za saglasnost da potrošimo devet na otplatu starih dugova. Možda je loša procena, ali je namera dobra. Možda je loša procena, ali je rezultat mnogo bolji nego što smo mislili pre dva meseca. Ako nam je teško da prihvatimo dobar rezultat, onda stvarno imamo problem.
Treća stvar metodološke prirode je vrlo ozbiljna, koja nas je dovela u ovu situaciju. Ja nisam političar i ne volim to da govorim, ali moram sada da vam kažem. Vi ponovo kažete i ponavljate grešku koja nam je proizvela situaciju, neodrživu fiskalnu situaciju. Vi kažete – zar ne biste mogli 25 miliona plata u prosveti da date na osnovu jednokratne neke kategorije, ugovornih obaveza ili bilo čega? To je ono što nas je dovelo u neodrživu situaciju. Ne možete trajne obaveze da finansirate jednokratnim smanjenjima. To je ono što se kaže da trajno prihvaćene obaveze moraju da imaju trajni izvor. On mora da bude na prihodnoj strani, a ne na nekoj drugoj rashodnoj strani.
Prema tome, zbog toga posežemo i tražimo razumevanje ljudi za teškim merama koje će nam dati vreme, koje će nam dati prostor da ovo preokrenemo na održivu putanju.
Poslednja primedba jeste povodom nivoa deficita. Rekli ste 76%. Ne, deficit je 70% i to je preveliko, u stvari javni dug nije 76%, nego 70% i u tome je javni dug centralne države 69,2%, a ostalih 0,8%. Mislim da je jako važno. Ovo se prenosi, ovo gledaju svi. Mislim da ne smemo da damo dezinformacije o tako važnim kategorijama na osnovu kojih zavisi i ugled zemlje i jako važno, rejting međunarodnih agencija koje ovo sigurno prate. Mislim da ne sme da postoji dilema da opozicija tvrdi da je dug države veći od onoga što zvanično jeste. Ovo su podaci Uprave za dug i ovo su podaci iza kojih stojimo do poslednjeg centa. To su podaci na nivou pojedinačnih obaveza.
Konačno, rekli ste da su prihodi procenjeni nerealno, 924 milijarde koje sadrže povećanje od 27 milijardi je krajnje realno. Mi smo ostvarili prihode od 850 milijardi zaključno sa prošlom nedeljom. To ne uključuje 35 milijardi sopstvenih prihoda indirektnih budžetskih korisnika i to ne uključuje očekivane naplate krajem meseca decembra. Ako ih ograničimo dvadesetčetvrtinu, procena za narednu godinu će biti krajnje u okviru onoga što smo već ostvarili ove godine i pored poplava i pored svih problema koje smo imali.
Prema tome, smatram da ne smemo iskrivljavanjem činjenica da stvaramo utisak da nešto nije onako kao što jeste. Hvala.