Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Za reč se javio Marko Đurišić, po povredi Poslovnika.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Ja vas molim da u skladu sa članom 101. odredite pauzu i da napravimo kolegijum, kako bi mogli ovu raspravu o budžetu i drugim zakonima koji su danas na dnevnom redu da nastavimo onako kako smo radili veći deo dana. Ovo u poslednjih sat vremena, nažalost, ne liči na raspravu koja se vodi o argumentima, o temi dnevnog reda. Puno je kršenja Poslovnika i ja vas molim, ako želite da doprinesete da se ova rasprava nastavi, da napravimo jednu pauzu. Sazovite kolegijum i da se dogovorimo na koji način ćemo dalje raditi. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Mogu svi narodni poslanici da se potrude da rasprava bude o tačkama dnevnog reda.
(Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović i Dejan Nikolić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite, reč ima narodna poslanica Dijana Vukomanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče Vlade Srbije, poštovane dame i gospodo, ministri Vlade Srbije…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Poslovnik.)

Molim gospođicu Jerkov da ne dobacuje.
Molim poslanike Demokratske stranke da ne prete i ne dobacuju.
(Dejan Nikolić, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Nikoliću, nemojte da dobacujete.
Izvolite, gospođice Vukomanović.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, obraćam vam se u ime Socijalističke partije Srbije. Mi, poslanici, isto kao i većina naših kolega, smo vrlo pažljivo čitali i analizirali odredbe izmena i dopuna, odnosno rebalansa budžeta za 2014. godinu, kao i Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu, kao i prateći set finansijskih zakona. Već u toj analizi mi smo našli dovoljno argumenata da se odlučimo da glasamo i da podržimo ovaj set predloga izmena i dopuna i rebalansa budžeta 2014. godine i Zakon o budžetu 2015. godine i pratećih finansijskih i pravnih zakona.
Danas, slušajući ovu raspravu u jednom vrlo kvalitetnom dijalogu sa predstavnicima Vlade, sa uvaženim ministrima i ministarkom poljoprivrede, isto tako i sa predsednikom Vlade, mi smo našli dodatne argumente koji razjašnjavaju nameru rebalansa budžeta 2014. godine, isto tako i Zakona o budžetu za 2015. godinu.
Razmišljajući o razlozima zbog kojih bi SPS konkretno podržala ove predloge, bilo je dovoljno da pogledamo strukturu, odnosno grafiku strukture rashoda funkcionalne klasifikacije budžeta za 2015. godinu, koja kaže da će za socijalnu zaštitu biti izdvojeno 33,3% odnosno da će obrazovanje biti izdvojeno 12,7% od ukupnih rashoda budućeg budžeta za 2015. godinu, što je u skladu sa našom socijaldemokratskom orijentacijom, u skladu sa interesima građana.
U ovom budžetu, u razrezu u različitim stavkama može da se nađe puno argumenata i za i protiv. Danas, pogotovo nakon nedavne rasprave, razmišljala sam o tome čemu strah od ovakvog sročenog predloga budžeta? Moj zaključak je da neće biti da je reč štednja najstrašnija srpska reč, da je to najstrašnija reč od koje se najviše građana boji u Srbiji.
Predsednik Vlade me je inspirisao, zaista je to slikovito predstavio, kada je rekao da se građani Srbije nalaze pred sudbinskim izborom, da li će se opredeliti, podržati politiku štednje i politiku dugoročnih promena na bolje, ili će se opredeliti za one šarene laži koje su pojedini političari plasirali na političkoj sceni i koji su zbog toga izgubili poverenje građana.
Da samo plastično podsetim građane da smo svi mi, uključujući i mene, poverovali jednom ministru koji je bio zadužen za resor finansija, koji je obećao građanima da će od procesa privatizacije svi mi punoletni građani ćemo dobiti 1000 evra. Vrlo lako smo poverovali u to obećanje od hiljadu evra, lako dato, potom i javno izvrgnuto ruglu, ali zašto smo se sada svi uplašili od ovih 10% smanjenja plata i penzija?
Dakle, mi moramo da se suočimo sa realnošću. Ministar Vujović je upravo i na početku svog izlaganja rekao da on želi da ovaj budžet vrati u realni kontekst, u realne okvire. On je rekao da ovaj budžet u stvari treba da bude i jeste usklađen sa očekivanjima građana. Nedavno, pre dan-dva je objavljeno istraživanje javnog mnjenja jedne agencije koja je ugledna. Naravno, ja vam neću čitati rejting naših političkih partija, nego ću vam citirati upravo ta očekivanja građana koja kažu da su najveći problemi u njihovoj perspektivi problemi zdravstva, odnosno prava na zdravlje, zatim smanjenje nezaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje njihovog svakodnevnog života, kao i borba protiv korupcije i kriminala, ekonomski razvoj zemlje, strane investicije, veliki radovi na infrastrukturi, putevi, mostovi. Imali smo čast da gledamo kako je nedavno otvoren most. Na poslednjem, za mene je to bar bilo iznenađujuće, na pretposlednjem, skoro poslednjem mestu su obrazovanje i jake oružane snage. To je opet nešto što je u skladu sa strukturom rashoda ovog predloga budžeta koji je za 2015. godinu, jer oni kažu da je obrazovanje koje sam pomenula u iznosu od 12,7%, a dok zajedno resor odbrane i javnog reda i bezbednosti ima 14,5%.
Dakle, naglašavam da je za socijalnu zaštitu najveći deo izdvojen, a to je 33,3%, odnosno jedna trećina. Danas su različiti ministri prezentirali strateške orijentacije svojih resora. Mi Srbi obično volimo da se upoređujemo sa najvećima. Kada sam čitala predlog budžeta, u stvari konačne cifre koliko će da iznose rashodi, koliko prihodi, koliko deficit, pomislila sam da su u stvari ta izdvajanja, koja su u iznosu, kada dinare pretvorite u eure, recimo od 8,5 milijardi eura, deset puta manja nego što najveće duvanske kompanije na svetu ostvaruju profit, a mi od prodaje njihovih proizvoda ubiramo akcize.
Ministar Vujović je naglasio, ne samo očekivanja građana, da ovaj budžet treba da bude usklađen sa očekivanjima građana, nego i pozitivne trendove koji su zaista uočeni u poslednjih nekoliko meseci, da se povećala finansijska disciplina, da su povećani prihodi od poreza, od akciza, a isto tako vidimo crno na belo i podatke da je smanjena nezaposlenost.
Ministar za rad i zapošljavanje je govorio da je u budućem budžetu predviđeno da mere aktivnog zapošljavanja treba da obuhvate 123.000. Ja sam gledala podatke koliko su već ove mere aktivnog zapošljavanja dale u proteklom periodu rezultata. Dakle, od nekih 109.000, koliko je bilo u ranijem periodu, 95% nezaposlenih je bilo uključeno u te mere, a 22% od ukupnog broja koji je učestvovao u aktivnim merama zapošljavanja je uspelo da se zaposli.
Dakle, Srbija želi da se suoči sa realnošću i građani Srbije vrlo dobro znaju da ta politika koja je govorila - prodaj, prodaj srpske fabrike, oporezuj ekstra profitere, troši, ulaži u potrošnju i zadužuj se, da to na duži rok više ne može, da nije održivo. Ne samo zbog nas, možemo se mi vrlo lako ovde u parlamentu dogovoriti da iznađemo nekakav lak izlaz iz ove krizne situacije, ali jednostavno Evropa, Evropska unija, ovde je prisutna resorna ministarka za evropske integracije, vrlo dobro zna da smo mi pod monitoringom EU i da imamo zadatak koji je definisan ne samo za Srbiju, nego za sve evropske zemlje koje su želele da sarađuju i koje su želele ozbiljno da rade i da proizvode u tih 35 pregovaračkih poglavlja.
Predsednik Vlade Vučić je već naglasio da je naš cilj da smanjimo opterećenje duga BDP na neki nivo od 70 do 80%. To već postoji u našem predpristupnom programu, ekonomskom programu u periodu od 2014. do 2016. godine. To su konkretne brojke. Pominjali smo i razne naslove koji možda pogrešno interpretiraju realnost, ali nemojmo da dozvolimo da će najviše zastrašiti ljude ako mi stavimo da bauk štednje kruži Srbijom. Mi smo, nažalost, navikli na ekonomska odricanja, ne samo od početka 90-ih, već je tako bilo od 1981. godine, kada je za vreme bivše Jugoslavije obelodanjeno da je bivša Jugoslavija zadužena 20 milijardi dolar. Do sada je taj naš problem sve više rastao i zato je dobro i adekvatno upotrebiti tu reč: „politička hrabrost“, ne skupljanje političkih poena, kada morate građane da suočite, kada im kažete da će ta oročena politika štednje biti za dve, za tri godine, ali da će posle toga buduće generacije i da ćemo mi živeti bolje.
Nedavno je grupa poslanica iz srpskog parlamenta bila u nemačkom Bundestagu i tamo su nam Nemci poslanici rekli s ponosom da je posle 40 godina Nemačka usvojila budžet koji nema deficit. Dakle, 40 godina je to trajalo i zato i mi moramo da se priključimo borbi, odnosno finansijskoj konsolidaciji, da bi se predstavili u svetu kao ozbiljni ekonomisti, kao dobri privrednici, kao vredna i fleksibilna radna snaga, koja će privući te strane investicije.
Ja sam takođe danas bila inspirisana izlaganjem ministra privrede, koji veliku veru polaže, na osnovu svog ličnog iskustva, u mali i srednji sektor. Govorio je o potencijalima malog i srednjeg sektora. Naglasila bih da i nama predstoji ono što je zapisano u aktu o malom biznisu koji kaže - najpre razmišljaj o malom. Pred Srbijom su iskušenja da izgradimo velike infrastrukturne projekte i investicije, da privučemo ne samo infrastrukturu, nego i energetiku, ali isto tako one subvencije koje su možda pogrešno ili ispravno davane za privlačenje stranih investitora da sada ponudimo na odgovornost, na upravljanje i srpskim preduzetnicima.
Dakle, sve ono što smo mi danas govorili, čemu se nadamo i što nismo rešili u proteklih 14 godina ili od 2004. godine, kada je u bescenje počelo da se prodaje srpska privreda i srpske fabrike, zaista je krajnje vreme da se mi sa tim suočimo i da mi to pokušavamo da rešavamo kako znamo i umemo, ali isto tako uz veliku pomoć onih stručnjaka koji su to već iskušali na primeru drugih zemalja. Takođe su nedavno ovde bili, mi Srbi volimo da se upoređujemo sa tim Azijskim tigrovima, poslanici iz Južne Koreje koji su rekli da ove restriktivne mere fiskalne konsolidacije koje predlaže MMF, da su oni to oposlili, da tako kažem, za dve godine. Mi smo te mere oročili na tri godine i ja mislim da ćemo mi sa nekom novom kulturom finansijske odgovornosti, novom kulturom rada, jer mi smo dobri radnici, to znaju svi, naši radnici kada odu na zapad i kao gastarbajteri rade i teške poslove, puno teže nego što to rade u Srbiji, što znači da imamo potencijala.
Ovde su takođe dati i konkretni parametri u ovim dokumentima, u ovim predlozima zakona, gde je rečno da će uštede na smanjenju plata i penzija iznositi 3.1 milijardu dinara. To je naglasio i ministar Vujović, da onog trenutka kada učešće plata u BDP ne pretekne taj nivo od 7%, odnosno učešće penzija u BDP 11%, da se već tada može fleksibilnije razmišljati o eventualnom prilagođavanju tih plata i penzija koje sada moraju da budu smanjene.
Ono što mi koji smo možda rođeni u bivšem ekonomskom sistemu znamo, što nije dalo dobre rezultate ni posle pada komunizma, to je ta tzv. dogovorna ekonomija. Znači, moramo da se borimo protiv tog političkog kapitalizma, a neki od nas jesu, neki od nas nisu čitali Marksa i vrlo dobro su već iz tog kapitala, još kada smo živeli u socijalizmu, znali koja pravila igre vladaju u kapitalističkom sistemu. Danas je vrlo teško ostati na tržištu radne snage, ali jednostavno to suočavanje sa realnošću daje snagu, jer vidimo da neke druge zemlje u našem bliskom okruženju napreduju. Ako je uspela Hrvatska, ako je uspela Slovenija, ako je uspela Mađarska, Rumunija, Bugarska, zašto to ne bi mogla i Srbija?
Dakle, to je jedno suočavanje sa realnošću. Mi sami plaćamo račune svojih zabluda, možda prekomerne potrošnje, ali dobro je da taj račun naših zabluda i naše finansijske ili ekonomske neodgovornosti ne ispostavljamo budućim generacijama.
Naše vreme, političko vreme je oročeno. Mi u okviru SPS, to ste možda i videli na našem kongresu, Dačić je rekao, da će uvek biti spreman da se povuče. Razmišljam eto, o tom datumu 2020. godine. Ove su mere oročene na tri godine od 2018.
godine. Zaista mislim da je pred nama svim zajednički veliki zadatak da do 2020. stabilizujemo naše finansije i našu privredu, zato će poslanici SPS glasati za ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Vukomanović.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite gospodine Vučić.

Zahvaljujući se gospođi Vukomanović, želim samo da još jedanput kažem da sam u parlamentu proveo mnoge godine, da je bilo teških i svakakvih rasprava, ali da te reči „stoko jedna“ koje je upotrebio poslanik izabran na listi stranke bivšeg režima, ne sećam se da ih je neko na takav način u Skupštini ikada upotrebio.
Ali, nije to bio kraj, želim da vas obavestim da je ovde ispred sale, isti čovek rekao da bi trebalo da prođem test alkoholisanosti, iako je valjda svima jasno da sam s posla došao. Takođe, je nazvao predsedavajućeg Narodne skupštine „kondukterom“, i tako dalje. Dakle, nije mnogo ni važno. U svakom slučaju, verujem da će te ružne stvari ostati u prošlosti i da će ljudi kad god da dođu izbori za neki naredni mandat, obratiti još jedanput pažnju kome svoje poverenje pružaju.
Što se tiče našeg izlaganja, želim samo jednu stvar da kažem, da nisu penzije smanjene 10%, ne govorim o vašoj nameri, lošoj, ukupan nivo smanjenja penzija je na 5,08%, dakle, da znate. Naravno, nekima smanjujemo i 12%, ali to je mali broj ljudi, a nekima što je većina ljudi, ne diramo uopšte u penzije, 60% penzionera uopšte ne pipamo. Dakle, 60% penzija onima koji su do prosečne penzije, njih uopšte nismo dirali, zato što smo želeli da im sačuvamo socijalnu sigurnost. Naravno, da ovi ljudi kojima smo dirali u taj deo imaju pravo da budu ljuti na nas, i naravno da mogu i da nas krive, ali ja verujem da ti ljudi, bolje od svih ostalih razumeju koliko su naše mere važne i koliko smo usmereni i na njihovu budućnost i za budućnost naše dece. Mislim da penzioneri bolje od svih ostalih ljudi razumeju koliko su ove naše mere značajne.
Želim samo još jednu stvar, zašto sam reagovao? Reagovao sam ne zbog procenata, svako ih tumači inače kako želi u našoj zemlji, i to je ona priča od malo pre, kad dinar izgubi vrednost od 0,1% to je glavna vest, kada dinar uveća vrednost za 0,9% to nije vest nigde.
Zaboravio sam malo pre da vam kažem, kada smo imali pad dinara od 28% u odnosu na evro u te tri godine, u kojima su neki drugi vladali, dakle, bio je branjen sa 4,5 milijarde evra i nije bio odbranjen, 28%. A sada imamo tri koma nešto posto za isti vremenski period od tri godine. Nisu nam baš aršini uvek isti, ali ima nešto kod nas da uvek volimo da se žalimo, da kukamo i da vidimo negativne stvari, kao i oko ovih stvari sa benzinom.
Suština mog reagovanja je u tome da ste rekli da su mere ograničene na tri godine. Aranžman i naš ugovor i dogovor sa MMF je ograničen za tri budžeta, ali to ne znači da će biti tri godine, posebno kada je reč o smanjenju plate i dela penzija. Dakle, mi imamo drugu normu koja to rešava i mislim rešava na najpošteniji mogući način.
Mi kažemo, principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije, to je ono što smo dogovorili sa MMF, na održiv nivo tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u bruto domaćem proizvodu bude do 7%, odnosno učešće penzija u bruto domaćem proizvodu do 11%. Da to prevedem na narodni jezik, ili pravilnije narodski jezik, dakle, onog sekunda kada mi budemo stvorili tu novu vrednost, zašto se toliko radujem Železari? Zato što Železari treba da se raduju i penzioneri i drugi radnici. Zašto se toliko radujem Topionici sutra u Boru? Zašto se toliko radujem svim ovima koji dolaze, i FAP-u i Azotari i MSK, ne samo zbog tih ljudi koji će biti zaposleni, a to vam je u Azotari 1.400, u MSK 600 ljudi, 5.020 ljudi je u Smederevu, u FAP-u je to oko 1.000 – 1.200 ljudi. Dakle, na sve to, kada mi povećamo naš bruto domaći proizvod, nama pada udeo plata i penzija i tog sekunda mi možemo da donesemo odluku o povećanju plata i penzija.
Dakle, sve zavisi od toga kako ćemo mi da radimo i zaradimo. Zato sam ja govorio koliko je važno, to je suština bila mog dolaska da to obični ljudi razumeju. Da to i svi narodni poslanici razumeju. Sve zavisi od nas. Ako mi budemo radili i zaradili, ako budemo radili vredno, nemamo problema povećaćemo plate i penzije. Onda ćemo dodatno da podstaknemo agregatnu tražnju i nećemo da imamo problem. Moramo ove norme da ispunimo, a to znači da moramo značajno da povećamo BDP. I to znači da moramo da radimo na velikim infrastrukturnim projektima, zato smo i dogovarali Beograd – Budimpešta. Zato ćemo 2016. godine da imamo više kilometara otvorenih auto-puteva nego Nemačka. Nego Nemačka, verovali ili ne.
Mi smo završili iako je to prošlo nezapaženo, završili smo auto-put Ub – Lajkovac, onaj za koji smo toliko kukali. Ali, nismo išli niko da se slika, niko da pokazujem bilo šta. Završili smo ga, ali je bilo loše programirano i ide iz njive, završava u njivi. Nemojte nikoga da okrivljujemo, molim vas. Ulazi iz njive, izlazi iz njive. Završićemo pre roka put Ljig – Čačak. Značajno pre roka. Ostaje nam da spojimo Lajkova – Ljig, tri deonice, Lajkova – Ljig, Ub – Obrenovac i Obrenovac – Surčin. Sve je završeno.
Svi poslovi su podeljeni sada nam ostaje da ti ljudi taj posao završe. Krajem 2016. godine, rok je 30. april 2017. godine, mislim da ćemo pre kraja 2016. godine moći da otvorimo auto-put od Beograda do Čačka. Negde u to vreme ili malo posle toga otvorićemo i prugu Beograd – Budimpešta. Imaćemo otvoren i istočni krak i južni krak Koridora 10 u potpunosti otvoren. Nikada toliko posla nismo napravili i uradili. Nikada. Znam da ljudi kažu – jeste, to je dobro, to je važno, kad ću ja da osetim. Kada mi budemo ovih radova imali više, kada BDP se poveća, tada ćemo moći da povećamo plate u javnom sektoru, plate u privatnom sektoru nismo dirali.
Videćete i sa ovim smanjenjem biće manje smanjenje plata i manji pad neto zarada nego što su mnogi očekivali. Neće biti ni blizu 10%. Videćete biće negde oko četiri oko četiri i po posto. I to će polako da se nadomešćuje i već u naredna tri, četiri meseca će se vratiti na isti nivo.
Dakle, želim da ljudi znaju da se zavisi od nas. Koreja i Kina, kada o tome govorite, recimo, ti veliki zmajevi azijske ekonomije, Koreja je 90-te godine ušla u aranžman, govorim o Južnoj Koreji, glavni grad Seul. Dakle, oni su ušli u aranžman sa MMF-om na dve godine. Završili su aranžman. Nisu više imali aranžman, ali su se ponašali kao prema aranžmani još šest godina, ukupno osam godina. Danas je to jedna od najjačih ekonomija.
Estonija je uspela da sprovede mere slične onima koje sprovodimo mi. Danas je Estonija veoma stabilna i veoma uspešna zemlja. Ja sam to sa ponosom isticao i to je razlog zašto mnogi iz inostranstva i danas hvale Srbiju, zato što su prepoznali tu hrabrost u odnosu na politički kukavičluk, u odnosu na kukavičluk svake vrste koji je vladao ovom zemljom. Jer, suština vladanja je bila – daj da preživim još jedan dan, daj da napravimo još neku kombinaciju i da prođe još taj jedan dan, a baš nas briga za budućnost.
Ta filozofija se promenila i kao što vidite nije me sramota da to stotinu puta ponovim. I to je suštinska promena. To je suštinska promena. Sada se bavimo budućnošću, a ne sadašnjošću. Sada se bavimo i onima koji dolaze i onima koji dolaze pred nas, a ne onim što mi treba da uradimo samo danas ili sutra.
Sutra se ne zaboravite topionica koja je bila san svakog čoveka u Boru, sutra se konačno otvara. Udisaće čistiji vazduh. To je jedna rekao bih čak sporedna stvar u odnosu na to koliko će topionica ljudi da zaposli i koliko će novog profita, ukoliko budemo uvozili koncentrat, profit će biti 10 miliona evra. Ukoliko budemo bili sposobni da pronađemo strateškog partnera ili nekoga ko bi nam finansirao otvaranje otkrivki u Cerovu i Majdanpeku, onda će to ići i na preko 27, 28. možda i 30 miliona evra čistog profita, a podizanje BDP dramatično ide gore, čim rudu vadite. I za to smo se spremali.
Mi u petak, želim takođe da obavestim građane, mi u petak otvaramo na zapadnoj Tamnavi i počinjemo da proizvodimo prvih 10.000 tona uglja. Uspeli smo da spustimo vodu, došli smo i postavili prvih 700 metara trake, ako se ne varam, Saša. Prvih 700 metara trake smo već postavili i u petak krećemo…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ja samo tražim reč.)
Molim vas, nemojte da dobacujete.

Molim vas, radite to na primeren način.

: Dakle, za više od desetina metara smo oborili nivo jezera i verujem da ćemo to uspeti u narednom periodu da ponovo podignemo bruto domaći proizvod i negde do kraja aprila, maja, nemojte da vam garantujem tačno u mesec, verujem da možemo i dodatnih 25.000 tona da počnemo da proizvodimo. To nam je uticalo i na pad BDP, na pad stope rasta i svega drugog. To su ozbiljne stvari kojima se Vlada bavi i kojima će uvek da se bavi.
Ono što mislim da je važno, to je da ljudi u Srbiji znaju da te stvari nije lako i jednostavno postići i one ne dolaze preko noći. Ako neko misli da može drugačije, izvolite, pokažite nam kako, samo nemojte da nam ponavljate modele koje ste već pokazivali, ili modele koje prikazujete i izrabljujete već 14 godina, a da je svima sve lošije i da zemlja samo propada.
Ovo je veliki pokušaj velikog i značajnog preokreta i u tome moraju da učestvuju građani Srbije. Zato sam rekao, mi to bez građana ne možemo. Ako građani misle da je moguće da svaki dan štrajkujemo i da je u tome izlaz, pošto vidim da se mnogi raduju tome pa prikazuju samo plakate ili postere u kojima će da bude revolucija jedina solucija, pa, evo vam.
Evo vam je odmah, samo nemojte nikoga da linčujete kao što ste već jednom radili. Evo vam je odmah. Evo, pa pokažite šta to znate i odjednom će da pobegnu i svi investitori i odjednom će svi ovi koji danas govore pozitivno o Srbiji, a to su i Evropa i Rusija i MMF i Svetska banka i Ibijardi, to su svi koje bilo šta pitate o Srbiji, svi govore dobro i pozitivno.
Pitajte ih šta će onda da govore o Srbiji? Govore pozitivno zato što su konačno videli provođenje pravih i istinskih reformskih mera, zato što su konačno videli kako se jedna ozbiljna zemlja ponaša, iako je na jugu Evrope, jer retkost u zemljama na jugu Evrope imate da se ovako hrabre mere preduzimaju.
Ja sam zato zadovoljan, srećan i ponosan, ali mi to sami da izvedemo, nemoguće je. Nama je za to potreban naš narod, naši ljudi. Ako naši ljudi to neće, mi nemamo pravo da ih teramo na to. Niko neće bičem ili na bilo koji drugi način da tera ljude da mere budu provedene.
Ako je većina ljudi protiv toga, izvolite ljudi, izaberite one koji će da vam provode te lake i lepe mere, bez obzira na to kakva će vam budućnost i to ne budućnost na dugom štapu, kako mi to obično govorimo, već budućnost za šest meseci, godinu ili dve, da bude.
Ja nisam spreman da se kockam sa budućnošću. I te kako sam spreman i lično i u ime Vlade da preduzmem rizike političke odgovornosti i mislim da sam to ne jedanput pokazao.
Ali, verujte mi na reč, presrećan sam i prezadovoljan zbog činjenice što nisam i neću nikada hteti i želeti da se kockam budućnošću i Srba i svih građana Srbije.
Ne pada mi na pamet. Hvala najlepše.