Hvala vam gospodine Halimi.
Reč ima ministar u Vladi, gospođica Jadranka Joksimović. Izvolite.

Samo kratko, vezano za prekogranične programe. Mi smo za ovaj period IPA dva, inače upućujem vas poslaniče, sutra imamo javno slušanje u Narodnoj skupštini vezano za IPA dva, između ostalog i dakle prekogranične programe za period 2014. godine do 2020. godine. To je osam programa Mađarska – Srbija, Ruminija – Srbija, Bugarska – Srbija, Hrvatska – Srbija, Srbija – BiH, Srbija – Crna Gora, Jadransko-jonski transnacionalni program,  transnacionalni program Dunav. Vi ste u pravu, sa Makedonijom, u ovom periodu nije definisan ali mogu da vam kažem da sam i sa ambasadorkom Makedonije u Beogradu razgovarala o tome i nadam se da ćemo uskoro imati jedan sastanak sa nacionalnim IPA koordinatorom Makedonije. Tako da u svakom slučaju, mi ćemo pokušati da nađemo neko rešenje. Razumem vašu primedbu ili konstataciju, ali ne bih se sada upuštala u detalje i zbog čega je došlo do toga. U svakom slučaju mi podržavamo prekograniče programe. To je značajno za regionalnu saradnju. Verujem da ćemo neki napredak ostvariti u narednom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, ministri saradnici, dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Zolatan Pek iz poslaničke grupe SVM kao naš ovlašćeni predstavnik je izneo naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu. U svom izlaganju želim da se fokusiram na predlog izmena i dopuna Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poslanička grupa SVM je na početku 2013. godine pozdravila odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo svi dobro šta je bilo sve prethodnih godina u vezi subvencija. Imali smo uredbe i naši proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Zbog toga je bilo izuzetno važno donošenje ovog zakona.
To je bilo prvenstveno važno za naše proizvođače, a kroz ovaj zakon je i država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi. Strateški je jako važno da imamo predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stvorila se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika. Nadali smo se da donošenjem jednog takvog važnog zakona neće se agrarna politika često menjati.
Međutim, zbog situacije u kojoj se država nalazi, došlo je do izmene i dopune ovog zakona, kako stoji u obrazloženju – donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Ono što je najveća novina da ovaj zakon stavlja u fokus i poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava i da država u budućnosti neće da daje podsticaje ni za državno zemljište.
Nadamo se da će ovakav način usmeravanja mera poljoprivredne politike pružati mogućnost za unapređenje biljne proizvodnje za manja gazdinstva, uz istovremeno stvaranje mogućnosti za unapređenje stočarske proizvodnje kroz uvođenje mera podsticaja za dodatne kategorije životinja.
Siguran sam da je odluka o izmeni bila teška i iskreno se nadam da ubuduće može sve da se vrati na staro – da se povećaju subvencije po hektaru i da se povećaju sredstva za podsticaje, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurentni na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno.
Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara je od izuzetnog značaja da će iznosi izdvojeni za poljoprivredu postati najmanje 5% od prihodne strane nacionalnog budžeta. Pozitivno je i to da se ovim zakonom proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja za stočarsku proizvodnju uvode nove mere i to: podsticaj za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi, čime se jača podrška stočarskoj proizvodnji.
Međutim, pored pozitivnih stvari, imamo jedan ozbiljan prigovor na Predlog zakona. Na početku 2013. godine mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smo amandmanom tražili da se propiše mogućnost Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku. Naš predlog tadašnji ministar poljoprivrede iz redova SNS, gospodin Goran Knežević, je prihvatio i taj amandman je postao sastavni deo i danas važećeg zakona. Međutim, nažalost, ovim predlogom je predviđeno da se član 13. zakona menja, a to utiče i na naš prihvaćeni amandman. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara protivimo se tome.
S obzirom da se u ovom članu radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koji imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom države, tražimo da nadležnosti ostanu. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan.
Ono što stvara problem je da organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade kako na pokrajinskom tako i na lokalnom nivou.
Želimo da se i dalje daju podsticaji, pored navedenih u Predlogu zakona, na primer, i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijal, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke i veterinarskih usluga.
Ne želimo da se paralelno finansiraju poljoprivredni proizvođači nego želimo da se omogući da poljoprivrednici koji gazduju da dobiju ta sredstva od lokalne samouprave.
Inače, ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, treba da napomenem da u opštini Bačka Topola imamo Fond za razvoj poljoprivrede već više godina unazad. Imamo razne programe, naravno, u skladu sa programima Ministarstva poljoprivrede. Znači, dobijamo uvek saglasnost na te programe i ti programi su izuzetno značajni za naše poljoprivredne proizvođače u opštini. Strateški je jako važno da te programe nastavimo i u budućem periodu.
Nadam se da ćete imati razumevanja za ovaj problem i očekujem od Vlade Republike Srbije da prihvati ovaj naš amandman.
Što se tiče predloga zakona i ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge. Međutim, još jednom apelujem na Vladu Republike Srbije da prihvati i naše amandmane, kroz koje želimo samo da poboljšamo predloge tih zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Fremond.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, ostaje gorčina posle teških reči koje su neke kolege izgovorile u ovom visokom domu, koji se uvek i u svakom trenutku mora poštovati.
Uvek se pred raspravu o budžetu može postaviti pitanje da li je on mogao da bude bolji i da li je on dovoljno dobar, dovoljno socijalno prijemčiv za građane Srbije, ali se to uvek mora iznositi činjenicama i argumentima.
Po mom mišljenju, ovaj budžet pokazuje realnost u kojoj se Srbija nalazi i to na jedan veoma transparentan način. U njemu su prepoznati ključni problemi sa kojima se Srbija suočava, ali su ponuđeni i jasni i hrabri odgovori koji sa predlogom ovog programskog budžeta predstavljaju trogodišnji program finansijske konsolidacije.
Zakon o budžetu uvek govori o ekonomskoj politici Vlade u narednoj godini. Ja bih izdvojila samo tri, za mene veoma važna, cilja ovog budžeta. Prvi je konsolidacija budžetskih rashoda. Drugi je nastavak restruktuiranja i privatizacije državnih preduzeća i treći – sprovođenje strukturnih reformi. Cilj strukturnih reformi je da se uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast domaćih i stranih investicija i stvaranje uslova za novo zapošljavanje, zapošljavanje pre svega mladih ljudi.
Cena koju plaćamo jeste velika, ali ako reforme budemo odlagali, cena će biti još veća. Šta je naš cilj? Naš cilj je da ne budemo izdržavana zemlja, već zemlja koja može sama da zaradi svoj novac. Mnoge zemlje u ekonomskoj krizi nekoliko godina pre nas su prepoznale ove probleme i preduzele su slične mere koje mi preduzimamo danas. Premijer je pomenuo Estoniju, a ja ću spomenuti Litvaniju. Rezultati i parametri i u Litvaniji i u Estoniji i u Rumuniji i Portugaliji su danas mnogo bolji.
Budžet za 2015. godinu prvi put na rashodnoj strani uključuje rashode koji su do sada knjiženi ispod crte. To znači da će se u budžetu ubuduće videti koliko se troši na otplatu kredita koje su uzele „Železnice“, „Srbijagas“, „Galenika“. Na prihodnoj strani najviše se novca očekuje od poreza, i to od PDV-a i akciza.
Ohrabruju podaci koje je izneo premijer da je uplata po osnovu poreza povećana, što govori o finansijskoj disciplini. Dakle, nema povlašćenih naplata poreza, zakon je isti za sve i on se mora poštovati.
Na sivu ekonomiju odlazi mnogo bruto nacionalnog dohotka, neke su procene ekonomista i do 30%, ali ohrabruje sastanak koji je nedavno bio u Vladi i mere koje će se u 2015. godini preduzeti i na smanjenju budžeta.
Ja lično a i moje kolege iz NS očekuju da se kroz sistem platnih razreda reši sistem pravičnih zarada u Srbiji, a to je prilika i za radnike u prosveti i zdravstvu. U Srbiji postoji 900 koeficijenata, nekoliko desetina osnovica, mnogo je nelogičnosti.
U narednom periodu je važno da imamo jasne kriterijume i za transfere budžeta u lokalne samouprave, da imamo rodne indikatore. Mislim da je još potrebno u upravljanju ljudskim resursima uvesti ocenu učinka i stvaranje dodatne vrednosti u javnom sektoru, kao što je to bilo do sada i u privatnom sektoru.
Moram da spomenem jednu analizu Svetske banke po kojoj je produktivnost naše radne snage na nivou od nekih 40% i to je jedan od glavnih razloga što nemamo nivo konkurentnosti, čak i na regionalnom nivou, da bi mogli da postanemo izvozno orijentisana zemlja u punom kapacitetu. Tu mislim da imamo prostora da kroz saradnju sa kompanijama koje sa novim investicijama dovode i novi menadžment, inženjering nove tehnologije, napravimo svoju konkurentnost i baziramo je na kreativnoj ekonomiji.
Moram ovom prilikom da spomenem još jednom da imamo jako mnogo agencija. U raspravi o rebalansu, gospodin premijer je rekao da su one nedodirljive, ali sam sigurna da ćete vi i ministri u Vladi Republike Srbije u narednom periodu imati snage da se suočite i sa ovim problemom.
U svakom slučaju, poslanička Nove Srbije će u danu za glasanje podržati Zakon o budžetu.

Zahvaljujem se gospođo Filipovski.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.
Izvolite gospodine Vučiću.

Pošto kod nas u Srbiji obično postoji običaj da odgovarate ili da ulazite u političke rasprave i sukobe, a da ne komentarišete ono što kažu oni koji nisu zlonamerni, pokušaću da napravim izuzetak u zahvalnosti gospodu Arpadu Fremondu i vama, mislim da ste nekoliko tema pokrenuli koje su veoma važne.
Dakle, pošto ljudi govore, ljudi koji su dobronamerni, i uvek je moguće pronaći nove izvore ušteda, uvek nove razdele u kojima možete da potrošite manje. Mi smo, recimo oko službenih automobila za koje su mi se svi smejali, uspeli da danas imamo oko 1.600 automobila ostavljenih po strani i videli ste koliko smo dobro očuvanih automobila mogli da upotrebimo za samit 16 plus jedan za naše goste, koje niko do naših ljudi ovde nije koristio.
Međutim, tri problema koje ste istakli, ja bih o njima govorio sa posebnom pažnjom. To jeste privatizacija ovih 502 preduzeća sa posebnim osvrtom na 160 preduzeća u restrukturiranju, govoriću i koja su to i da bi ljudi razumeli o čemu se tu tačno radi i problem nezaposlenosti kod mladih ljudi, a onda ću se osvrnuti još jedanput na agencije, na rezultate koje smo posle poplave postigli i na još neke stvari.
Dakle, suština svega što radimo i to nisam krio nijednog trenutka, i zato sam negde rekao da bih, da je moj san, da jednoga dana i kada izgubimo izbore neko kaže – tako je i Šreder u Nemačkoj radio, pa i danas izvlače plodove njegovog rada. Mi radimo to zbog, pre svega, mladih ljudi zbog generacija koje su pred nama, da to nismo sada uradili, pitanje je da li bi i kada neko to mogao da napravi. Svoj mandat i veliko poverenje naroda koje bismo imali još mnogo veće da smo se bavili ogovaranjem naših političkih protivnika a ne teškim radom i donošenjem najtežih mogućih mera, mislim da bi nam omogućilo još značajno veću popularnost.
Međutim, naš izbor je bio upravo taj da uđemo u te teške mere da bismo mladim ljudima omogućili posao i omogućili budućnost. Kada kažem posao, ja ne mislim na radno mesto i hoću da to podvučem, jer ovo što večeras govorim mislim da je od velikog značaja za naše drugačije ponašanje u budućnosti, zato što kod nas se obično tražilo radno mesto, da mene neko plati a da li ću ja da radim to je već druga stvar.
Svi to dobro znate i svi smo toga svedoci, ali ako je u pitanju neko naš, bilo da je rođak, bilo da je prijatelj, onda smo preko toga mogli da prelazimo. Plašim se da više nemamo vremena i mogućnosti za to. Zato sam zadovoljan, čak i večeras, ma koliko grešili što ima više ministara nego opozicionih poslanika, jer je i to dobro da ljudi vide u Srbiji ko se kako odnosi prema radu i ko se kako odnosi prema našoj budućnosti, pa čak i prema ovom budžetu.
Oko privatizacije, mi danas pokušavamo da izvedemo ono što, da pronađemo kupca za ono što je u najvećem delu ili uništeno ili u ogromnim dugovima. Dakle, mi nemamo ništa što je naša srebrnina, a što treba da prodamo. Kada govorite o velikim poljoprivrednim kombinatima za koje ćete reći – tu je naša zemlja, jeste i ogromni gubici, sve su gubici od 10 do 200 miliona evra. Nemamo ništa što je čisto. Nemamo ništa što je profitabilno. Od onog divnog PIK-a Bečej, a podsetiću vas u Bečeju je nekad postojao i „Fadip“ i „Flora“, naravno i „Soja“ je radila, sve je radilo do toga da je negde na kraju pogrešnom privatizacijom i lopovlukom sve uništeno. Neko to danas mora da popravlja.
Da li će svi ljudi da budu zadovoljni? Ljudi moraju da razumeju da mi danas treba da izvučemo za našu zemlju najviše što možemo i ono što neretko koristimo, da izgubimo najmanje što moramo, kao i u nekim drugim spoljnopolitičkim stvarima.
Oko preduzeća u restrukturiranju, tu imamo deo preduzeća koji više nemaju nikakve zaposlene i kada govorite, pošto su naše novine prepune informacija, ne valja nam hleb, ne valja nam voda, ne valja nam ništa, naravno da nam je dobar i hleb, naravno da nam je dobra i voda. Imamo struje procentualno više nego što ima Nemačka i Amerika u odnosu prema broju stanovnika, tek toliko da znate, samo što niko neće da kaže, čestitamo tim ljudima koji su se pentrali na onih 20 metara a ja sam ih bar trojicu pozvao telefonom u 11 uveče da im se zahvalim što su se borili da ona naša sirotinja dobije na istoku Srbije struju u nemogućim uslovima.
To u Americi stoji po mesec dana pa ne dobiju. U Sloveniji, jedna Postojna, grad, dve nedelje nije imao struju. U jednoj Sloveniji, zemlji EU, dve nedelje nije bilo struje, ali nije bilo takvih napada na radnike koji su se vredno borili i koji su se borili da ti ljudi dobiju. Ko danas u Srbiji nema struju, bili smo suočeni sa najtežim poplavama. Bili smo suočeni sa rušenjem celog našeg sistema, od Tenta u Obrenovcu do Zapadne Tamnave koja je poplavljena. Sve smo uspeli da rešimo, sve smo uspeli da napravimo ali nema lepe reči za te ljude, nema kod nas lepe reči ni za šta zato što mi sada kad govorimo o privatizaciji ovih preduzeća, mi pokušavamo da pronađemo, da iscedimo nešto iz suve drenovine.
Nema nikoga Dubravka ko je zainteresovan za FAP. Ne postoji taj. Ako ima bilo ko od vas ko zna nekoga ko je zainteresovan za FAP, kažite mi ga odmah. Mi smo uspeli da pronađemo Finsku kompaniju Sisu, nema ga. Neće niko ljudi, neće niko.
Kažete – pa što ste preuzeli dugove? Pokažite mi tog koji bi da prihvati da preuzme neko preduzeće sa 300 miliona evra duga. Šta pričate ljudi, o čemu se radi? To u našoj zemlji kao da smo se vratili u šezdesetu godinu, mi ne poznajemo tržišnu ekonomiju. Kod nas oni koji su najkrupniji kapitalisti ili tajkuni, u svojim medijima podržavaju radničko samoupravljanje, u pravom smislu te reči.
Neću u tome da učestvujem, mislim daj e to propao sistem, da je to sistem koji je razorio našu zemlju, koji je razorio naše umove, da je to sistem koji nas je napravio lenjim, da je to sistem koji je uništio našu budućnost. To najbolji si, najpoželjniji, super je zato što sam izašao na ulicu da se bunim. Ja se ne bunim Nisam išao na more, nisam išao i neću ići na zimovanje, ni jedan dan. Super, uživajte, radite i samo se bunite protiv nečega. Šta je rezultat? Ništa.
Dakle, mi u okviru te 502 privatizacije očekujemo da barem tri petine uspemo da nađemo nekog vlasnika, ali da znate da od tih 502 da za pet nađemo pravog kupca,a da isključimo Galeniku i PKB, za pet da nađemo, nije malo.
Od ovih 170 ni je dan slučaj nije rešen u prethodnih 14 godina, ni jedan. Mi isplaćujemo plate koje svi traže od nas da isplaćujemo za ljude koji nisu ušli u fabriku po godinu dana i svi to znate i svi se pravite da to ne znate. Niko ne pita ljude – čekajte bre, pa zašto to radite i sada vam kažem to jednom mora da se prekine i zato ćemo da uzmemo otpremnine da rešimo to tamo gde nemamo rešenje. Tamo gde imamo rešenje da ta fabrika, da ta firma posluje u skladu sa tržišnim uslovima.
To je ekonomija budućnosti. To je jedina ekonomija koja ima šansu za uspeh. To je jedina ekonomija u kojoj nešto možemo da napravimo. Druga ekonomija ne postoji. Ovo sve drugo bih nazvao ekonomijom laži.
To zaposli mi snaju, zaposli mi šurnjaju, zaposli strica, može država sve iz ćupa, pa nije država ćup u kojem ima, pa izvuci i svi imaju rešenje i svi ga znaju i zato ne retko kažu – ukinite agencije, povećajte nam plate. Ljudi, mi da dirnemo u neke od te dve, tri agencije, ovde biste nas razapeli na krst i rekli – nemojte, buni se cela međunarodna zajednica. Pa, samo da nekim od onih nezavisnih tela da pipnemo platu sa 300.000 dinara, a imaju tri puta veću platu nego što imam ja, rekli biste – nemojte, ne smete u to da dirate. Dokle više to licemerje? Dokle više? Čemu to licemerje - ne možemo da ukidamo, ne da nam, s jedne strane Evropa, ovo drugo vam ne daju svi silni za ljudska prava i za šta hoćete i sve to dobro znate, a i tu nema para.
Rekli su mi - ukinite plaćanja za upravne odbore. Negde možemo, negde ne možemo. Da li znate kolika je ukupna ušteda? Četiri do pet miliona evra, a nama treba da uštedimo 550 do 600 miliona evra. Zato sam govorio danas koliko nam je važno to i koliko smo se radovali što smo u prethodna tri meseca videli porast akciza za cigarete, porast akciza za naftu, bez obzira na smanjenje cene benzina i naftnih derivata i što smo imali ozbiljan porast naplate PDV-a i zbog finansijske discipline, ali i zbog još jedne stvari koju nemojte da smetnete sa uma, koja će pokazati rezultate u 2016. godini, ali već vidim i u 2015. godini.
Mi smo imali jedan čudan sistem gde nam se to videlo na početku godine. Uz poplave, gde smo imali bukvalno katastrofu do avgusta meseca, imali smo sistem u kojem su tajkuni, kako god ih nazovete, nije važno, biznismeni, kontraverzni biznismeni, nije bitno, neki ljudi uzimali iz banaka po 100 miliona evra na godišnjem nivou, onda vam oni kroz PDV vrate 30 miliona evra i ovi koji u našem Ministarstvu finansija rade analizu PDV-a kažu vam – imamo sad problema, te dve kompanije, one neće više moći da uplaćuju PDV, pošto su u problemima, jer više ne postoje banke od kojih mogu tako da kradu pare, a vi onda kažete – pa, čekajte, šta da radimo, a oni kažu - hajde da ih spasemo malo, da nam uplate neki PDV i tako smo mi spašavali iz meseca u mesec na neke načine i samo doprinosili našim većim gubicima, glavobolji Vujovivićevoj, glavobolji Jorgovankinoj i svih drugih, zato što nikada nismo hteli zdrav sistem da napravimo.
Ono što ne prođe na tržištu, nije prošlo, tačka. Sada hoćemo i pravimo zdrav sistem, pravimo ono što može da ostane i ono što može da opstane. Ono što nije za tržište nemojte da ga na silu ostavljamo.
Jedna od reformi koju sam predlagao, koju nisam u stanju da provedem, sad vam kažem, nisam u stanju, molio sam vas sve za pomoć i podršku, tražio sam od svih pomoć i podršku da se privatizuju srpski klubovi, da nam to ne služi za pranje para i da nam se mafijaši tuku, pre svega u fudbalu, da ne pričam o drugim sportovima, i koliko će država da da ovome, pa da da onome, pa da li je ovo jedno javno preduzeće dalo ovome, a da li je dalo drugome. Zašto je to tako? Zato što niko neće da imamo transparentne finansije, zato što niko neće da prihvati da se to privatizuje, zato što svi živimo u 1960. godini, u radničkom samoupravljanju, gde mi mislimo svi da nam pripada „Crvena zvezda“ i „Partizan“, nemoj da nam pripada, nađite bilo koga da mu pripada i jedno i drugo, samo neka plaća poreze državi, neka izvuče iz bule te klubove i neka to urade. Ne možemo to da provedemo. Ne možemo, jer kad ja ovo izgovorim, ja znam da me sutra na stadionu čekaju i povici i transparenti zbog toga što sam tražio privatizaciju, što je jedino zdrav sistem. Zato su „Real Madrid“, „Čelzi“ i ne znam koji klubovi mnogo jači od svih naših. Ne može. To u Srbiji ne može. Ne možete to da izvedete zato što sve što je zdravo i sve što je uspešno – nemoj to da radiš.
Zauzeli su radnici upravnu zgradu, ne može vlasnik da odlučuje ko će da bude direktor? Ljudi, 2014. godina, decembar mesec. Sada će 2015. godina. Kod svih nas na podršku nailazi radničko samoupravljanje. Molim vas, zapitajte dokle smo stigli. To podržavaju svi mediji u ovoj zemlji, od RTS-a do svake druge privatne televizije koju drže kapitalisti i koji nikome ne daju da im se meša u to i ni jednog radnika ne pitaju koga će da postave za direktora i ne znate da li da se smejete ili da plačete, ne znate šta da radite zato što to više nikakvog smisla nema.
Mučeni Bata Gašić treba da se plaši da li će da postavi ovog ili onog direktora, a država je vlasnik 100%, ljudi, a oni najveći poreski dužnici u celoj Srbiji, naravno, iz nekih prethodnih vremena. Ubedljivo najveći. Ako to kažete, bićete stavljeni na stub srama. Ako im kažete istinu, ako svima kažete istinu i svi znate da sam u pravu, i na jednoj i na drugoj strani, ma koliko procenata bilo ko da ima ovde, svi mislite isto, samo što niko neće da kaže jer treba neko ko će da plati za sve i ko će da bude kriv za sve, a najkrivlji je onaj koji ljudima govori istinu.
Nemamo od tih agencija, Dubravka, dovoljno novca da izvučemo. Nema ih. Nije niko od nas lud. Lakše bi nam bilo da ovo ne radimo na ovako težak način. Znači, to radimo zato što ne postoji drugi način i zato što znamo da ako, ponavljam to ljudima u Srbiji, MMF kaže, ko je vrlo konzervativna institucija, koji nam ne računa rast, ukoliko „Železara“ bude radila sa obe visoke peći, a kažem vam, radiće obe visoke peći, to nam za 1,3% čak povećava GDP. Dakle, oni to nisu uračunali. Oni vam kažu - 2015. godine vam je minus 0,5%, 2016. godine vam je plus 1,5%, 2017. godine više od 2%. Dakle, oni vam govore - imaćete stabilan rast, stabilno smanjenje fiskalnog deficita i stabilno smanjenje javnog duga od kraja 2016. godine, za koji nismo ni krivi, ni dužni, ni luk jeli, ni luk mirisali.
Ove godine moramo da isplatimo milijardu i 300 miliona evra samo na kamate, ljudi, a uzimali smo kredite po 7,8%, kratkoročne kredite na pet godina 2008. i 2009. godine po 7,8%. Pa, ko će to da vrati? Pa, ljudi, neko se bavi poslom u ovoj zemlji. Koja je to firma? Koja to država može da vrati? Mi to moramo da vratimo.
Podsećam vas, ljudi, Beograd je 2013. godine je imao deficit 20,25%. Govorim vam o konsolidovanom budžetu grada zajedno sa javnim preduzećima.
Ljudi, znate li šta je to? Molim vas, razmislite, 20,25%. Pa, mi smo lagali sebe, isplaćivali lažne penzije ljudima da bismo dobijali glasove, iz gradskog i iz opštinskog budžeta. Pa, ljudi, vi niste normalni da se tako nešto uradi. To je nemoguće da nekome padne na pamet da tako nešto radi.
Izvinjavam se, nisam se nikome „ad personam“ obraćao. I na mene se odnosi, kao i na svakog drugog.
Hoću da vam kažem to je takva razina i razmera katastrofe da to ljudi u Srbiji moraju da znaju.
Došli smo ovde pred vas i rebalansom budžeta se hvalimo. Kažemo vam – ljudi, valjda ćete ovo da pozdravite, rebalansom budžeta uštedeli smo 300 do 350 miliona evra. Dakle, 300 do 350 miliona evra vam govorim da smo manje potrošili od onoga što smo vam pre tri ili četiri meseca rekli da ćemo da potrošimo. Ne valja. Ne valja ništa. Šta god da uradite, ne valja. Kad potrošite mnogo, ovi su ludi, ovi nam povećavaju deficit i dug. Kad potrošite malo, ne valja ni to. Čekajte, pa šta valja u ovoj zemlji? Šta je to dobro? Za šta se to vredi boriti? Koja je to vrednost? Da li je to marljivost, da li je to poštenje, da li je to napredak zemlje? Da li to treba da se ne radujemo otvaranju mosta? Da li to treba da se ne radujemo otvaranju topionice sutra u Boru? Pa, srce mi igra koliko se radujem otvaranju topionice, jer ste svi znali da je to bilo Potemkinovo selo za koje smo negde mislili da se nikada neće završiti. Sutra otvaramo to Potemkinovo selo u Boru. Završili smo za nekoliko poslednjih meseci. Našli smo novac, uložili, prihvatili da deficit bude veći da bismo ne samo zbog Borana, ne samo zbog ljudi iz Borskog okruga, već zbog cele Srbije to mogli da napravimo, jer to nam diže i BDP i to diže sve ono što mi radimo u ovoj zemlji. To reindustrijalizuje našu zemlju, kao i železara. To je ono što možemo da uradimo.
Oko poljoprivrede, ne možemo da bacamo novac na određene stvari. Ja znam da će tu da bude problema, a znam da vi, gospodine Fremond, to odlično znate.
Mi smo do sada davali, jer to je neko doneo odluku kad su mu bili potrebni glasovi i kada je trebalo da se, pod znacima navoda, kupuju glasovi, da se ubede ljudi, eto dobro ste prošli na taj način, evo vam državna zemlja i on uzme državnu zemlju koju plati 110 evra i mi mu damo sutradan subvenciju od 110 evra, a on to onda ni ne obrađuje, nego izdaje u podzakup stvarnim seljacima koji njemu tu cenu plate i onda on niti je šta radio, niti bilo šta drugo, tu državnu subvenciju uzeo za sebe. I onda vam se skupe, jer to vam je skup obično najmoćnijih ljudi, obično najvećih tajkuna, ne pričam o izuzecima, dođu - e sad ćemo mi ispred Vlade da se skupimo, sa tim ste se i vi suočavali i za razliku od drugih, ako se sećate, gospodine Petroviću, ja sam vam rekao i izvinio vam se, da li je tako bilo, i izvinio vam se, posle, a vidite, ni danas mi nije teško da to kažem i rekao da ste za zakon koji ste predlagali bili u pravu. Da li je tako bilo?
Dakle, kao što vidite, meni nije teško svoju grešku da priznam, ali mi više da bacamo pare onima koji ih imaju najviše nemamo. Hoćemo da imamo poljoprivredu zasnovanu na tržištu, da ona bude što uspešnija, u našu zemlju donosimo Klemensa Teniza, najvećeg privatnog evropskog proizvođača mesa, koji će da radi sa našim proizvođačima, odgajivačima svinja, pre svega, dovodimo Kremonini, zajedno sa arapskim kompanijama, to je najmoćnija italijanska i evropska kompanija za odgajivanje goveda i za preradu junećeg, telećeg i ostalog mesa. Dovodimo ih i oni će verovatno na Pešteru najviše ljude da angažuju i pokušaćemo da podignemo, pre svega, stočarsku industriju i više ćemo u budućnosti da pomažemo stočarstvo, nego što ćemo da pomažemo pšenica, repa, pšenica, pšenica, repa, pšenica, pa posle pet godina ispošćena zemlja itd.
Oni koji moraju da rade 365 dana u godini, njih ćemo najviše da pomažemo. Pomagaćemo najvrednije ljude.
Hvala, Milija, na aplauzu, aplaudirao je Milija koji se diči time da je čovek seljak iz Svrljiga, hvali se time, ali on dobro zna o čemu govorim. To je ono na šta će Vlada da stavi poseban akcenat. To je ono gde mi možemo da podstaknemo celu našu privredu i te rezultate ćete videti već u 2015. godini.
Kao što vidite, polako nam dolaze stvari koje smo radili, od Frezenijusa, PKC-a, mosta, topionice, sledi Železara, sledi FAP, slede mnoge druge stvari, dakle, sledi nam azotara. Moramo pre 1. marta da je završimo, moramo MSK da završimo pre 1. marta, petrohemiju, iako je to veoma teško, jer bez investicije od 150 miliona u fabriku Polupropilena, mi ne možemo ništa da uradimo u petrohemiji. Ako to budemo uspeli da nađemo, mi smo naše probleme rešili. Onda nam više neće biti problem onih 7 i 11% u udelu BDP-a za plate i penzije, onda mi možemo da donosimo odluku šta ćemo da radimo.
Ali, za to je potrebno jedinstvo i razumevanje ljudi. Za to je potrebno da ljudi shvataju za šta se to borimo i kakvu to zemlju hoćemo, a ne zemlju licemerja u kojoj kad nešto kažemo Toma Nikolić i ja, a nije primereno, onda se to vrti kao glavna vest na svim televizijama, a kada predsedavajućeg u Narodnoj skupštini nazovu „stoko jedna“, onda kažu – ne zna se ko je to rekao. Kao da smo svi gluvi, glupi i pomalo ludi. Ali, to je ta vrsta licemerja koja nas prati i koju ćemo morati zajednički da pobedimo i moraćemo da pobedimo i zato što od našeg uspeha zavisi budućnost ove zemlje i to vam danas kažu i Rusi i Amerikanci i Nemci i cela EU, to vam kaže i MMF i Svetska banka i IBRD i EIB i svi ostali.
Ja vas samo molim da razumete da niko nema nikoga u nekoj od tih agencija. Naprotiv, tamo su uglavnom ljudi koji su najvećim delom ili protiv nas, kojima je posao otprilike da budu protiv nas. Šta god da uradimo, njihov je posao da budu protiv nas, ali kad im dirnete u platu, strašno su alergični. Kad im dirnete u 300.000 dinara, to je strašno teško što ste im dirnuli u 300.000 dinara, zato što su oni bogom dani da imaju 300.000 dinara, a ti neki Vučiću, i svi vi ostali koji imate 100.000 dinara, vi ste zlikovci, pa treba da ostanete na tome. To što radite malo više i što imate odgovornost neuporedivo veću, koga to briga za sve. Samo vas hoću da zamolim da razumete da je suština svega ovoga o čemu govorim da mladi ljudi dobiju posao, da njima obezbedimo šansu.
Naći ćemo načina, o tome sam sa ministrom finansija razgovarao, da krenemo sa ozbiljnom start-ap podrškom i to ćemo da uradimo, sad da vam otkrijem, iz privatizacionih prihoda, jer nam je to of-balans, to nam je ispod linije. Primetili ste da mi u budžetu nismo uračunali nijedan privatizacioni prihod, ni od „Telekoma“, ni od „Galenike“, ni od „PKB“, ni od jednog preduzeća, a biće ga.
Taj novac ćemo pola odmah da vraćamo stare dugove, a pola idemo na velike investicione projekte, Beograd-Budimpešta, idemo na ono gde može odmah da se vidi kroz start-ap kredite kako da se podstakne preduzetništvo kod mladih ljudi, kako da se podstakne zapošljavanje ljudi, dodatno.
Uzgred, nisam vam rekao da je najniža stopa nezaposlenosti u poslednjih pet godina trenutno u Srbiji, na 17,6%. Verujem da je to mnogo, da je to i dalje veoma loš rezultat, ali nemojte da smetnete s uma da smo nasledili rezultat od 26,7%.
Znam da je teško priznati nekom drugom da je negde u nekoj sferi određeni rezultat napravio, ali ovde smo napravili. Ono gde jeste problem, problem je u tome što to nije rezultat pre svega ili ne samo otvaranja novih pogona, proizvodnih, grinfild ili braunfild investicija, već je dobrim delom to rezultat poboljšane discipline, rada inspektora, rada mnogo većeg nego što je to bio slučaj ranije, dakle, značajnije discipline, ali i to je veoma važno za radnike, jer ti radnici danas imaju i svoje socijalno i zdravstveno osiguranje, osećaju se sigurnije, osećaju se bezbednije.
Da vas podsetim samo da su nam pričali, kada smo govorili o Zakonu o radu, da ćemo da imamo 300.000 novih nezaposlenih, pa vas pitam sad – a gde je tih 300.000 novih nezaposlenih?
Mi se ponosimo tim zakonom i ceo svet nas hvali zbog toga, ceo svet i oni koji su nas kritikovali, pošto nemaju čime drugo da se pohvale, kada odu u inostranstvo uglavnom se hvale tim zakonom, pa nas kritikuju za neke druge stvari.
Još jedanput ću da vam se zahvalim na dobroj veri i na dobroj nameri da nam pomognete. Molim vas da se dodatno uključite u taj rad i da samo razumete da mi četiri meseca bukvalno na ovome radimo sa MMF-om. Mi smo ovaj budžet doneli sa MMF-om. To su valjda ljudi koji znaju bolje finansije nego mi. Zajednički smo ga doneli. Onog sekunda kada ga budete ovde usvojili, izaći će vam pisano saopštenje MMF-a o podršci reformama, o podršci budžetu i svemu drugom.
Pitajte bilo kojeg stranog investitora šta je to prvo što vas pitaju? To je makroekonomska stabilnost i sigurnost – imate li aranžman sa MMF-om ili ga nemate?
Hvala još jednom i želim da nam još jače i snažnije pomognete u obavljanju ovog posla. Hvala.

Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Javljam se zato što ste postavili pitanje – da li je budžet mogao da bude socijalniji, da li je mogao više da vodi računa o socijalno ugroženim kategorijama?
Pre nego što na to odgovorim, da vam kažem oko Zakona o radu. Sećate se, ne samo da su najavljena masovna otpuštanja, nego je najavljeno da ćemo imati, kako se tada zvalo, ekonomiju na određeno vreme, da će svi radnici biti prijavljeni na određeno vreme, jer smo produžili mogućnost rada na određeno vreme? Statistike kažu da se čak povećao broj zaposlenih na neodređeno vreme zato što zakon daje sigurnost, daje mogućnost i poslodavcu i zaposlenom da zna koje su njegove obaveze i u jednom i u drugom smeru i onda nemate strah od toga da zaposlite čoveka, da ga primite na stalan rad.
Oko socijalnog budžeta, naš budžet nije mogao da bude više socijalan od ovoga, da bude odgovorniji od ovoga, pa vas moram podsetiti da kada su mere štednje najavljene, kada su sprovedene, sprovedene su isključivo tako što su se najsiromašniji čuvali. Šesdeset posto penzionera nije obuhvaćeno merama štednje. Oni koji primaju minimalnu zaradu i iznad nje nisu obuhvaćeni merama štednje i onda, preko svega toga, Vlada Republike Srbije, stvarno moram da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade koji me je potpuno podržao u tom stavu, da se socijalna davanja ne smeju smanjiti ni za jedan jedini dinar.
Na socijalna davanja ide 30% našeg budžeta. Ovaj budžet Ministarstva za rad je 155 milijardi. Na socijalna davanja ide 94% tog budžeta i ona se nigde ni za jedan jedini dinar ne smanjuju. U vreme najrigoroznije štednje novčane socijalne pomoći, invalidnine, nadoknade, ne smanjuju se ni za jedan jedini dinar, čak je povećano na 50 milijardi, razdel koji se bavi porodiljskim pravima, koji se bavi dečjim dodatkom, koji se bavi roditeljskim dodatkom, koji se bavi nadoknadama naše dece za odlazak u vrtiće, oni koji naravno imaju pravo na tako nešto. Jednostavno, nije moguće u ovoj situaciji imati više socijalno odgovoran budžet.
Nadao sam se da će to biti pozdravljeno, da budem iskren. Međutim, to se ili prenebregava, ili se potcenjuje. I jedno i drugo, naravno, nije dobro, ali ono što jeste dobro to je da smo, recimo, merama aktivne politike zapošljavanja posebno vodili računa o onima koji tek treba da se zaposle.
Prošlogodišnji budžet je bio milijardu i 800 miliona plus 600 miliona za osobe sa invaliditetom. Današnji budžet je dve milijarde i 800 miliona plus 500 miliona za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđene su subvencije u iznosu od 150.000 do 250.000 dinara zavisno od stepena opštine u kojoj zapošljavate mladog čoveka, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 dinara do 300.000 dinara. Predviđeno je subvencionisanje mladih koji prvi put, koji nemaju radno iskustvo, dobijaju posao, pa će deo njihove plate, deo njihove zarade subvencionisati nacionalna služba, odnosno subvencionisati ovaj budžet, a poslodavac će imati obavezu da ih nakon isteka subvencije još šest meseci zadrži na poslu. To je dobra mera.
Po prvi put ćemo uvesti, takođe, da primaoci novčane socijalne pomoći čuvaju socijalnu pomoć, da im se subvencioniše delom za ono što rade, da bi se vremenom to smanjivalo dok ne počnu samo da rade i žive isključivo od svog rada.
Vidite, sve su to konkretne mere i sigurni smo da ćemo obuhvatiti 129.545 ljudi ovim merama. Zaštitićemo ih. Očigledno je da Vlada Republike Srbije eksplicitno vodi računa i o novom zapošljavanju i u smislu socijalnog budžeta. To su dobre vesti. Dobro je da u vremenu krize imate ovako socijalno odgovoran budžet. Hvala.