Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Izvolite gospodine Arsenoviću.

Poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, danas raspravljamo o veoma značajnim zakonima i čuli smo razne, da kažem, i pohvale i kritike i od strane poslanika i od strane premijera i predsednika Vlade.
Ono što ja želim da kažem da je toliko izneseno argumenata da onaj ko je hteo da čuje čuo je, onaj ko je hteo da razume razumeo je, onaj ko to neće, čini mi se da je više i suvišno pričati. Zbog toga ja ću pokušati da budem veoma kratak. Jednostavno moje izlaganje ću zadržati na par konstatacija i na jedno pitanje.
Partija ujedinjenih penzionera će podržati sva dokumenta, zakone o kojima se raspravlja iz prostog razloga što smo svesni da samo merama koje preduzima Vlada možemo izaći iz ove krize.
Ja hoću da kažem da verujem i ubeđen sam u dobre namere i premijera i predsednika Vlade i svih onih koji žele dobro ovoj Srbiji, da su namere dobre, da postoji želja i volja, a čini mi se i snage, ali sigurno da koliko ćemo u tome uspeti ne zavisi samo od želje i volje nego i od onoga koliko ćemo i mi, svaki pojedinac i građanin doprineti, razumeti, dati svoj doprinos u razrešavanju svih pitanja počevši od onoga u kući pa do onoga na radnom mestu.
Zbog toga, mi ćemo podržati sve ove zakone i ne samo ove zakone nego i sve mere i aktivnosti koje Vlada preduzima sa ciljem da Srbija stane na svoje noge, da obezbedi novu budućnost.
Ja bih rekao, imam prava da kažem, pre svega, svoje dece i unučadi da ne mislim da li će mi sutra dete ili unuče imati posao, da ne ode u inostranstvo, jednostavno želim da ova Srbija postane blagostanje za sve naše građane, da žive i rade od svog poštenog rada.
Kada je reč o penzionerima, bilo je reči ovde o nepopularnim merama, merama koje su bile i možda preduhitrene itd. Budite sigurni da penzioneri jednostavno imaju samo jednu želju da dele sudbinu svih građana ove Srbije. Ne traže nikakve privilegije, ne traže nikakve povlastice. Žele jednostavno da uživaju koliko je to moguće i koliko to zdravlje dozvoljava u onome što su svojim radom zaslužili, a sigurno su ogorčeni na sve one aktivnosti koje su učinjene u proteklom periodu na rastakanju svega onoga što su oni stvarali. Neću da govorim o mafijama, svi to znamo od narko, do ne znam koje, putne, itd, već je postalo toliko svima to poznato.
Ono što veoma želim da kažem, a za mene veoma bitno jeste da mi moramo uspostaviti pravnu državu, da svaki čovek se oseća siguran, zaštićen i čini mi se da na tom planu, ja želim posebno da naglasim, boga mi i uspevamo. Ipak građani postaju sigurniji, bezbedniji. Daleko od onoga što mi želimo da bude, da ja ne mislim da li će moje dete noću u 12 sati biti slobodno da se kreće ili ne, i tako da mi niko neće upasti u stan itd. Na tom planu, znači, neophodno je stvarno da učinimo maksimalno. Želim jednostavan, miran i bezbedan život.
Jednostavno, mislim da sam u tom smislu, ono što želim da kažem ovom prilikom, neću da govorim ni o problemima penzionera i da kukam, itd, jednostavno sam imao potrebu da ovde kao narodni poslanik kao vaš kolega i čovek koji ima neko životno iskustvo, da kažem ono koja je moja želja i uverenje da ćemo mi, nadam se uspeti u svim svojim nastojanjima. U tom smislu ćemo imati podršku.
Kada sam govorio o pravnom sistemu, to je jedno moje pitanje, moram ga nažalost i pomenuti, moram ga pokrenuti, jesam o tom problemu unazad četiri godine uvek pokretao, ono je rezultat nepoštovanja zakona i propisa, a to je pitanje usklađivanja vojnih penzija vojnim penzionerima prvo iz 2004, pa iz 2008. godine.
Moram da vam kažem da je on rezultat jednostavno želje pojedinca da ne ispoštuje samo zbog postojeće uredbe i postojeće zakone. Sad smo mi doveli u situaciju da ova država, odnosno poreznici, su već platili nepotrebno oko osam milijardi, govorim o dugu iz 2004. godine, a Boga mi, ako, a po ovome kako sada situacija stoji, oni imaju pravo na to, taj dug će umesto devet milijardi narasti preko 20 milijardi, ako se otegne, onda pitanje koliko.
Moram da vas podsetim, tu je i premijer i ministar rada i ministar finansija, Ustavni sud, uvažavam da se neko ne slaže, ali ako je Ustavni sud u ponovljenom postupku doneo odluku i potvrdio to pravo penzionera, navodeći da je došlo do diskriminacije i nepoštovanja ljudskih prava, itd, da ne obrazlažem odluku, da je Upravni sud doneo presudu, da Fond PIO uskladi penzije.
Od toga je već prošlo, sada već godinu dana, jednostavno se ćuti. Moja je bila želja, nekoliko puta sam ovde postavljao, da zaustavimo taj proces od koga imaju štete i država i penzioneri. Samo neko drugi ima korist, niti država ima koristi niti imaju penzioneri. Pre četiri godine predlagao sam da se to pretvori u javni dug, jer ja sam svestan čovek, mogu ovde da kažem šta hoću, ne želim da izražavam neke svoje nerealne želje, pokušavam da budem koliko je god to moguće realan i objektivan, da se to pretvori u jedan javni dug. Bilo je mogućnosti, moram da vam kažem, da je samo bila želja da se vodi jedan konstruktivan dijalog, verujte mi, da penzioneri možda ne bi ni tražili da im se isplati dug. Međutim, šta je došlo? Došlo je da su ljudi ušli u sudske procese i vi jednostavno ste zahuktali jedan proces da više nemate nazad.
Pretpostavljam da je ovo teško pitanje, ne znam, kada do sada nisam dobio, i ako sam to već četiri puta postavljao pitanje, ne znam iz kojih razloga nisam dobio odgovor na to, verovatno da ima problema, ali mislim da ćutanje ne vodi rešenju. Istina, bila ona ovakva ili onakva, povoljna ili nepovoljna, ona možda boli, ali je najbolji odgovor. Presecanje Gordijevog čvora je uvek rešenje nečega onoga što je možda teško rešivo.
Zato molim pre svega ministra finansija i ministra rada, računam da je to u njihovoj nadležnosti, ako su u mogućnosti da mi odgovore na ovo pitanje, na koji način i kako oni vide da se ovaj problem razreši i da se jednostavno zaustavi bar dalje rast tog duga, rast troškova, rast kamata, rast sudskih troškova itd. i to zaustavi na ovom nivou i da ne idemo dalje?
Mislim da sam bio jasan i sa ovim evo ću i završiti, sa još jednim naglašavanjem, budite uvereni da će naša partija PUPS podržavati sve one aktivnosti, bez obzira bila to ova vlada ili neka druga, ako mi budemo tu, ili neki drugi, sve one aktivnosti koje vuku državu napred, koje će da stvaraju dobrobit za sve građane.
U tom smislu želim vam uspeha, želim jednostavno da uspemo ne samo vi, nego svi mi da uspemo i da jednog dana se ponosimo na ovu Srbiju, lepu, koju imamo, koju ne umemo da koristimo, ne umemo da koristimo njena bogatstva i dobrobiti koje nam ona pruža. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, gospodine Arsenoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi…
Izvinite, reč ima predsednik Vlade, gospodin Vučić. Izvolite.

Poštovani gospodine Arsenoviću, pre svega da vam se zahvalim za stav koji ste izneli i da se osvrnem na veliki problem na koji ste ukazali.
Naime, da bi ljudi znali o čemu se radi, reč je o nečemu za šta nismo takođe ni krivi ni dužni, to potiče iz 2007. godine, donet je Zakon o usklađivanju penzija, kada je usledilo povećanje za civilne penzije za 11,06 a tih 11,06 je tek od 1. januara 2008. godine važilo za vojne penzionere. Neki su donosili pogrešne političke odluke koje nas danas užasno mnogo i užasno skupo koštaju.
Podsetiću vas da se u to vreme trebalo da se podigne na 60% od prosečne plate, a u to vreme su vojni penzioneri imali 95,2% prosečne plate bez tog povećanja. Na našu žalost, Kasacioni sud i Ustavni sud su donosili različite odluke i sada su sudovi počeli da donose presude protiv nas. Mi smo sad u nebranom grožđu, imamo dve mogućnosti. Obe su za našu državu veoma loše, bilo ta o kojoj ste vi govorili da to preuzmemo kao javni dug, bilo isplata, kako god okrenemo, mi smo u teškoj situaciji, a zašto, zato što je neko vodio računa o izborima, a nije vodio računa o budućnosti, upravo o onome o čemu smo govorili celo veče.
Gledaćemo kako da rešimo, postojale su ideje Aleksandrove da preuzmemo to u javni dug, ali bežimo od toga, verujte mi. Tražio je Vujović da se i ranije dodatno zadužimo. Nisam dozvolio zato što čekam da krenemo i u dobijanje određenih privatizacionih prihoda i uveren sam da ćemo i na nižem od 78 na 77% umeti da zaustavimo rast javnog duga u odnosu na BDP, tako da izbegavamo sve gde bi smo mogli da uzimamo zajmove i gde se traže garancije države.
Dakle, mi ne ulazimo u veće infrastrukturne projekte, tražimo nove modele, pi pi pi modele, koncesione modele i sve drugo, samo da ne bi smo ulazili u dodatno davanje garancije koje su nekada davane, kako god stignete, zašta god stignete, pošto je bilo potpuno svejedno koliki će da nam bude javni dug i fiskalni deficit.
To je problem veliki koji ćemo morati do kraja godine da rešimo i za to ćemo takođe da tražimo saglasnost svih u ovoj sali. Nadam se da će oni koji su taj problem napravili imati dovoljno razumevanja da pokušamo da ga rešimo.
Što se tiče položaja penzionera, ja sam danas o tome govorio i ovde sam u ekspozeu rekao da ću sve da pružim i da sve dam da se ne dogodi bilo kakvo ugrožavanje penzionera.
Nažalost, najveću cenu plaćaju oni koji imaju pravo da kažu da su radili i zaradili velike i najveće penzije. Uzgred, među njima su moj otac i majka. Njih sam, ako hoćete, pošto sam ja kriv za sve, njih sam najjače udario po džepu. Dakle, verujem kao što moji roditelji veruju da to radimo za našu budućnost i za našu decu, verujem da tako to svi penzioneri razumeju.
Mislim da penzioneri mnogo bolje od nas sredovečnih ili nešto starijih, kako god hoćete, razumeju i državu i probleme države. Prošli su i kroz mnogo teže situacije. Gledao sam jednu baku pre neki dan. Na nekoj televiziji su je intervjuisali i sad obično uvek ti novinari kada intervjuišu izvuku nešto najgore ako mogu, pošto nisu ništa napravili ako nešto neko nije opsovao ili ružno rekao, pa su se izgleda i na te ankete neki u Narodnoj skupštini ugledali, pa gledaju da što jače opsuju nešto, to će da im skoči rejting. Dakle, jedna baka je rekla, i samo je ona puštena – hajde, sine, nemojte više da dosađujete, mnogo teža vremena smo mi prošli i mnogo teže situacije da biste kukali ceo dan. Ja sam beskrajno zahvalan penzionerima koji najbolje razumeju situaciju u kojoj se zemlja nalazi, koji dobro razumeju trud, koji dobro razumeju i snagu reformi koje preduzimamo.
Vratiću se ponovo na ono o čemu je gospodin Petrović govorio i o čemu sam ja pre njega govorio, dakle, mi sve ovo ne možemo da izvedemo ni bez podrške penzionera. Mi ovo ne možemo da izvedemo bez podrške celog našeg društva.
Ja želim da verujem da neretko to licemerje koje i vas naljuti, koje ne mogu da kažem da me naljuti, ali mi bude krivo kada primetim da se takve stvari dešavaju, da po ceo vi otprilike morate da se pravdate da rebalans niste zakazali zbog „Er Srbije“ ili zbog ne znam čega, a niko od svih tih silnih prepametnih ljudi, koji treba ljude da obaveste da li je to istina ili nije, nije u stanju da kaže – ljudi, ne lažite više, ne izmišljajte više, to prosto nije tačno. Ali, ne vredi. Ako bi trebalo svaki dan da govorim šta sve nije istina i šta je to što ljude koji rade i koji se bore boli i pogađa, onda ne znam dokle bismo stigli?
Još jedna važna vest, pre nego što završim odgovor, duboka prerada je dogovorena, kao što sam vam rekao, i u junu kreće izgradnja. Mislim da je to jedna dobra vest ali nam to neće rešiti sve probleme. Investicija je 300 miliona, kao što je Saša malo pre govorio. Dakle, ne mislim da će nam to rešiti sve probleme, čak ni veći deo problema, a da je bolje da radimo nego da ne radimo – svakako jeste.
Vama, gospodine Arsenoviću, Partiji ujedinjenih penzionera Srbije veliko hvala još jedanput.
Još jednom, ja ne želim da se izvinjavam, i hoću to da naglasim, bilo kome za nešto najbolje što mislim da radimo. Neću nikome da se dodvoravam i nikome neću da se izvinjavam. I ono što radimo, radimo najbolje, i za penzionere. Ono što radimo, radimo najbolje za našu decu. Radimo mnogo, radimo posvećeno i mislim da je ceo svet te napore prepoznao. Ceo svet, bez izuzetka. Ne postoji niko u svetu koji ne podržava naše reforme. Mogu spisak od 10 stranica da vam navedem najuglednijih ljudi iz sveta – svi su na istoj strani, svi su na strani Srbije i na strani Vlade Srbije. Na strani naših reformi, zato što razumevaju značaj i razumeju činjenicu da smo krenuli u nešto što je teško, ali smo krenuli hrabro i krenuli smo pre ostalih.
Videćete, poštovani građani Srbije, za nekoliko godina koliko ćemo biti ispred nekih drugih koji vam danas tako daleko izgledaju, samo zato što, kako smo to danas gospodin Petrović i ja rekli, neki danas nemaju kuraži ili su kukavice pa nisu smeli da krenu u reforme i nisu smeli da preduzimaju ozbiljne političke i ekonomske korake. Mi jesmo.
Politika se vodi zbog budućih generacija, zbog onoga što će istorija da sudi, a ne šta će u svakom trenutku politička javnost da vam oceni kao dobar ili loš potez. Ja do sada još nisam primetio i nismo dobili priznanje ni za jedan jedini potez. Šta god da smo uradili, nije bilo dobro. Kad gorivo poskupi dva dinara, to je katastrofa. Kad pojeftini 16 dinara - ćuti, ne pominji to. Kad dinar padne – nemojte, to je veoma loše, ruši stabilnost. Kad dinar poraste – ubijate izvoz. Šta god da uradimo, ništa ne valja.
Ali, ja mislim da narod ipak dobro razume šta je dobro za Srbiju, šta je to što valja i uveren sam, posebno da penzioneri to odlično razumeju i da će i taj trud umeti da poštuju i da cene, a to će im se vratiti i brže nego što misle – imaće veća primanja i veću mogućnost da i sebi, ali i svojoj deci i unucima, nešto ostave. Hvala vam najlepše.

Gospodine Arsenović, imate reč.

Gospodine predsedniče, svi znamo da ovaj dug nije ova Vlada skrivila, ali, želim da vam se zahvalim na odgovoru i da izreknem jednu konstataciju. Vi ste prvi čovek koji je dao bilo kakav odgovor vezano za ovo. I u tom smislu hoću da vam se zahvalim. Da je bilo takvog pristupa pre tri, četiri, pet godina, verujte da bi ubedili pojedine penzionere da niko ne tuži. I ne bi sada bilo ovoga što je bilo. Ćutanje, zato sam i rekao, ne vodi ničemu, već rešenje, bilo ono pozitivno ili negativno, uvek je bolje nego ćutanje.
Zato vam se ja zahvaljujem i verujem u ovo što ste rekli, da ćete pokušati da nađete rešenje da se ovo razreši. Još jednom vam hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsenović.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i poštovana gospodo, ja smatram da o važnosti Zakona o budžetu najbolje svedoči član 99. našeg Ustava.
Poštovani gosti, ministri i predsedniče Vlade, u članu 99. Ustava, tačka 11) piše da Narodna skupština usvaja budžet i završni račun Republike Srbije na predlog Vlade. To znači da je ovaj zakon poseban zakon u odnosu na druge zakone.
Kada smo ovde sa vama razgovarali, gospodine Vujoviću, o prvom rebalansu, o Zakonu o privatizaciji, vi ste tada nama rekli ovde imaćemo 15 dana za pripremu za Predlog zakona o budžetu.
Poštovana gospodo, nismo imali 15 dana za dobru pripremu za Predlog zakona o budžetu. Ja vas pozivam sada na princip etike odgovornosti, gospodine Vujoviću, koji kaže da ako se da reč i ta reč se ne održi, mora da se pomeri sa tog mesta sa koga je data ta reč, poštovana gospodo.
Ili, da dodam ovde još jednu stvar, pošto je Zakon o budžetu poseban zakon, mi ovde imamo Vladu Srbije i sada se obraćam pre svega predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, kome su pridodati drugi zakoni. Uz Predlog zakona o budžetu imamo još 11 predloga zakona o kojima treba ovde da raspravljamo i meni to liči na pokušaj dokidanja ostataka našeg parlamentarizma i što je posebno zabrinjavajući…

Gospodine Pavićeviću, molim vas, nismo pri utvrđivanju dnevnog reda, nego smo na predlogu zakona i molim vas da govorite o zakonu.

Gospodine Bečiću, ja govorim o onome što je tačka dnevnog reda. Ja se pozivam, poštovani gospodine, na Ustav, na važnost ovog predloga zakona o kome razgovaramo.
Gospodine Bečiću, sada vas molim da mi vratite vreme koje ste mi oduzeli.
Ja ću da se odjavim i ponovo da se prijavim da biste mi uračunali vreme.