Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Neka bude to moj greh, a predsednik Vlade vam drži lekcije o reformama u Srbiji.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Pavićeviću nemam osnov po kome da vam dam reč.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dozvolio je premijer.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam gospodine Vučiću, nisam siguran da ćete uspeti u reformama. To najiskrenije kažem baš zato što evo ceo dan slušamo kakvo licemerje generalno vlada. To nije samo u ovoj skupštini, to licemerje vlada kompletno u društvu zato što smo valjda navikli toliko godina da živimo u licemerju.
Onda imate jednu situaciju prosto neverovatnu, kada Fiskalni savet pogoduje, onda se pozivamo na Fiskalni savet i njegove kritike, a kada Fiskalni savet kaže da bi trebalo možda otpustiti 40% radnika iz javnog sektora, što vi naravno niste uradili jer bi to bilo samo ubistvo za ovu državu, onda Fiskalni savet ne valja.
Mi živimo konstantno u jednom strahovitom licemerju. Evo na primer sada što ste spomenuli, pa cela država je to videla, to – stoko jedna, ali izgleda da pojedini mediji to nisu želeli da vide. Da je to rekao recimo gospodin Babić ili gospodin Jovičić ili bilo ko drugi od nas, mi bi visili ovde ispred Skupštine. Nas bi ovde obesili. To bi bukvalno tako bilo. Pozvali na linč.
Ali to je valjda ovde dopušteno i nažalost takvom licemerju gde vi svaki dan imate nekakvu kritiku, a da ne znate ni šta se kritikuje, a opet ne znate ni šta se nudi kao alternativa. Pritom, ako uzmemo spoljni faktor kojem očigledno značajno smeta što Srbija napreduje, posebno u regionu, ako uzmemo i neke unutrašnje prilike, ja se izvinjavam gospodine Vučiću, mi smo imali situaciju da su ovde pojedini interesni lobiji oterali Al Dahru. To je možda najveći poljoprivredni konzorcijum u svetu. Izveli su pojedine seljake sa pričom – neko će da nam oduzme zemlju. Navodno će Arapi da nam oduzmu zemlju, a nisu protestvovali kada su recimo te iste kombinate privatizovali Šarićima. Šarići su izgleda bili dobri investitori, ali Al Dahra nije dobar investitor.
Kada imate u društvu, sa očiglednom namerom i to sam danas pokazao, zato što pojedini portali su isključivo, pazite uopšte ih ne interesuju prosvetni radnici ili da je bila neka parola za prosvetne radnike – teško nam je, loše su nam plate, ne nego mora da se sprovede revolucija. Revolucija je jedina solucija. Neko ovde priželjkuje revoluciju. Ali, moram da vam kažem svi koji smo ovde jasno vidimo u čemu se ovde radi i ako treba svi zajedno da stradamo stradaćemo, ali ovo mora da se sprovede.
Drago mi je što ste ovako odlučni na nivou Ataturka ili recimo knjaza Danila Petrovića u Crnoj Gori koga su mnogi tada osporavali, ali je stvorio državu i dan danas o njemu najviše piše, zato što je stvorio neki sistem, zato što je recimo prekinuo sa krvnom osvetom. Tako ste i vi ovde krenuli da prekinemo sa tom korupcijom, da prekinemo sa tim kriminalom i tu moramo da imamo svu podršku. Ne znam da li će ovo društvo biti spremno da vam u potpunosti da tu podršku. Iskreno se plašim da ovde neko želi i priželjkuje haos, posebno u eri ovakvih globalnih sukoba, kada ne odgovara nekome da Srbija bude što jača.
Ovde su lepe vesti zabranjene. Gospodine Sertiću, ispravite me ako grešim, prošle nedelje ste izjavili da smo uštedeli u našem budžetu 31 milijardu dinara od javnih preduzeća samo zato što su počela da primenjuju određene mere Vlade. Radi se o 26 preduzeća. Dvadesetšest preduzeća je uštedelo 31 milijardu dinara. To niko nije objavio, apsolutno niko. Zato što izgleda lepa vest ovde nije dozvoljena. Ovde su dozvoljene morbidnosti. Ovde je dozvoljeno da apsolutno svaki dan recimo gospodina Vulina neko čereči u novinama zato što ne da nevladinom sektoru više toliki novac. Na kraju krajeva, to je moje lično mišljenje, ne može da bude nevladin sektor ako se finansira iz budžeta. Onda je Vladin sektor. Izvinite što sam ovako otvoren, baš mi je drago ako se bude smanjilo za nevladin sektor.
Na kraju krajeva, ovde postoje neke nevladine organizacije koje se bave srpskom tradicijom i srpskom istorijom, pa ne dobijaju toliki novac koliko su dobijale pojedine nevladine organizacije na raznorazne načine i kako su ispumpavale novac odatle.
Moram da vas pitam gospodine Vučiću, rekli ste nešto što mi se i nije dopalo, recimo za ovaj četvrti sektor vlasti koji se stalno stvara, pa zatim Zaštitnik građana, zatim Poverenik za informacije od javnog značaja, kažete – ako neko njima pomene platu, onda skoči neko iz Evrope, izvinite, jesu li oni jači od države? O čemu se ovde radi? Nas poslanike mogu u medijima, ne znam šta sve mogu da napišu u medijima i da nam pričaju kako jedemo u skupim restoranima i ne znam šta sve radimo, ali kada spomenete Zaštitnika građana, to je katastrofa, to je diktatura. Njemu izgleda ne sme niko ništa da kaže. Postavlja se pitanje da li je taj čovek jači od države i da li je taj četvrti sektor vlasti koji se očigledno ovde stvara i vidimo da postoje neke namere da se u Ustav uvede, da li su oni jači od države? Zaista moram da postavim to pitanje, kao i za ove klubove.
Veliki sam navijač Crvene zvezde i stvarno volim taj klub, ali izvinite to mora da se privatizuje. Ne može više država da baca novac u nešto što ne donosi nikakav profit. Ja se izvinjavam, ali baš bih voleo da tu sprovedete tu vrstu odlučnosti, zato što na kraju krajeva postoje ovde neki ljudi koji navijaju za Radnički iz Niša, za Vojvodinu, što tamo država ne bi investirala i davala, nego baš u Zvezdu i Partizan? Ne vidim nikakvu logiku, valjda treba sa svima jednako ili da se to privatizuje, a podržavam gospodina Udovičića da donese takvu vrstu zakona i da se to privatizuje.
Moram da pohvalim za ove podsticaje u poljoprivredi, zato što svaku anti-tajkunsku meru apsolutno podržavam. Ovo će konačno malom seljaku, malom poljoprivredniku da donese benefit i da mu donese određeni profit. Svaka čast za ove podsticaje i svaka čast što je Narodna banka Srbije prošle nedelje u jednom zakonu, između ostalog, u korisnike finansijskih usluga uvrstila i poljoprivrednika, zato što može sada da podigne kredit i kao svako fizičko lice i to su neke dobre stvari.
Vidim da ovde konačno neko kreće da zaštiti poljoprivrednike i da imamo jednu normalnu tržišnu utakmicu u poljoprivredi, za šta se svako normalan ovde zalaže, ali mi je nismo imali zato što su ovde tajkuni određivali cenu. Nažalost je to tako bilo, koliko god da smo želeli da imamo jednu normalnu tržišnu utakmicu. Onda on diktira cenu, otkupi od seljaka po zaista bagatelnoj ceni poljoprivredni proizvod i onda to izvozi duplo skuplje i ne plati, što je najgore. Onda smo imali velike i uspešne biznismene koji imaju ogromne megamarkete, a nikad dobavljačima ništa ne plate, ali su veoma uspešni zato što imaju monopol u maloprodaji. To je tako ovde funkcionisalo.
Vidite, u takvom jednom sistemu, gde je država bila bez ikakvih resursa i gde su ministarstva bila sa računima u blokadi, gde ste imali Elektroprivredu Srbije sa 400.000.000 dinara duga, gde ste imali monopolska preduzeća poput „Parking servisa“ u Beogradu koje je bilo u minusu, sad ste vi tu došli i pokušali negde nešto da napravite i to je, naravno, nekako krenulo, nekako se to vratilo u normalu. Mada, svako normalan kad vas pita – kako je moguće da je EPS imao 400.000.000 dinara duga, jer je to monopolsko preduzeće jedino zaduženo za distribuciju električne energije, prosto ljudima dođe da se krste i levom i desnom rukom, ali to je tako zaista i bilo.
Naravno, kako država jača, kako vraćate ove dugove, nažalost, mi zaista danas moramo, građani to moraju da znaju, da platimo negde, kako rekoste, milijardu i 300 miliona evra dugova naših, koji su naravno od kamata ostali od prethodnog režima, to valja platiti. To sve dospeva danas na naplatu i mi smo debelo nagrabusili. Zato smatram, zbog svih ovih pritisaka, a vi ste danas bacili rukavicu, pa ste lepo rekli – ako to narod neće, neka izabere nekog drugog. Samo molim tog nekog drugog da nam kaže šta nudi. Ako nudi „Razvojnu banku Vojvodine“ ili „Agrobanku“ ili tako nešto slično, nemojte to da nudite. Ponudite vi nama rešenje, alternativu, kako vi to mislite, recimo, prosvetnim radnicima sada da povećate platu? Iz koje ćete to suve drenovine da iscedite taj novac kako biste prosvetnom radniku dali veću platu? To bih voleo da nam odgovorite, ali nikako danas da čujem tu vrstu odgovora.
Na kraju bih vas nešto pitao. Neretko me ljudi pitaju, pa eto, koristim i ovu priliku vezano za sam budžet. Recimo, ljudi kažu – možda bi više novca bilo kad bi se doneo zakon o poreklu imovine. Eto, ja vas pitam da li ikakve šanse ima da se takav zakon donese? Ako ne, nema veze. Ako ima, bilo bi dobro da se to kaže građanima.
U svakom slučaju, puna podrška za ove mere. Ovo je jedina šansa da se država izvuče. Ko to ne shvata, šta mu mogu. Ali, znate, ovo društvo svojevremeno nije shvatalo ni da bi trebala železnica da prođe ovde u vreme kralja Milana, pa smo na kraju ipak prihvatili železnicu, jer smo govorili da će nam neprijatelj doći sa železnicom. Ostaje uvek za istoriju onaj ko je nešto uradio. Da li ga u tom momentu narod voli ili ne voli, to je najmanje bitno. Nisu voleli ni Ataturka, pa danas pišu, naravno, velikim slovima njegovo ime. U svakom slučaju, hvala vam i puna podrška.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Pokušaću da odgovorim, gospodine Đukanoviću, na više pitanja koje ste pokrenuli.
Možda bih se nekada emotivno saglasio sa vama vezano za određene organe i institucije, ali verovatno i podeli potpuno sigurno, svakako bliže istini da obojica grešimo i da treba da promenimo svoj odnos i prema Zaštitniku građana i prema Povereniku za informacije, iako se sa političkim komentarima ovog drugog gotovo nikad ne slažem. To je važno za funkcionisanje institucija sistema u našoj zemlji i svako od nas mora da promeni svoj odnos prema njima.
Što se tiče teme licemerja o kojoj smo govorili i činjenice da je Vlada bila kritikovana posle ostavke gospodina Krstića, koji je tražio da se 20% smanje penzije, a 15% plate, jer su nam tada rekli – to su prave reformske mere, kada smo za upola manje ili tri puta manje prihvatili te mere, onda su rekli – pa, što ste to uopšte radili, nije trebalo to da prihvatite. Kad Fiskalni savet kaže – nemojte da dajete subvencije za preduzeća u restrukturiranju, sutradan podrže sva preduzeća u restrukturiranju u kojima ništa nije proizvedeno, a gde radnici štrajkuju i traže plate koje nisu zarađene. Negde jesu, ali uglavnom nisu. To je ono čime se bavimo svakoga dana.
Važno je to što ste pomenuli Al Dahru. To je bio najbolji primer. Kada smo govorili o dolasku Al Dahre, rekli su nam – pa, nemojte Al Dahru, što da uzimaju našu zemlju, grozni su, terajte ih odavde. Kad su ljudi rekli - čekajte, mi idemo samo tamo gde smo dobrodošli i povukli se odavde, onda su rekli – pa, gde je ta Al Dahra, što nema tih investicija i što nema Al Dahre? Onda se pitate šta u stvari da uradite i kako to da napravite? Zato mene to mnogo ne interesuje. Naveo sam sve ove primere, izneo sam plan i rekao sam da od plana neću da odustanem. Vlada Srbije od svog plana i programa neće da odustane.
Postoje dva rešenja. Ili ćemo plan da izguramo do kraja i da budemo uspešni, kao što je bila britanska vlada, kao što je bila estonska vlada i neke druge vlade, ili će neki drugi da dođu pa da nas vrate, oni govore devedesete, da nas vrate u 16. vek, gde će da povećavaju valjda, da utovaraju pare u kamione kako bi nekome delili, pošto su to radili u nekim prethodnim godinama i da nas dovedu do potpuno apokaliptičnog stanja. Kako god narod hoće.
Što se tiče ponašanja pojedinih tajkuna i kroz medije i kroz sve drugo, slušajte, pa ovo - stoko jedna, što je upućeno predsedniku, odnosno predsedavajućem Narodne skupštine, to nije objavio ni RTS. Ne pričamo samo o jednoj, drugoj ili ne znam kojoj televiziji. Pa to ni televizija za koju govore valjda diktatorskom režimu ili ne znam ni ja šta sve, u kojoj diktatorski režim nijednog svog novinara nije zaposlio, a kamoli jednog urednika promenio. Ja sam srećan što nijednog urednika nismo promenili, što nijednog novinara nismo doveli svog. Ništa po tom pitanju nismo napravili i neka rade svoj posao kako god hoće, ali da nas ne obaveste da je predsednik jedne političke partije, čovek izabran na listi jedne opozicione stranke nazvao predsedavajućeg – stoko jedna.
Da li ste primetili da ja ovim momcima koji su ustali, vikali i nešto mi dobacivali, nisam ništa zamerio? To je žar političke borbe u Skupštini. To je sve u redu, to se dešava u Narodnoj skupštini i nije ni prvi ni poslednji put. To je Narodna skupština, to je arena, to je borba i to je u redu. Emocije dođu do određenog stadijuma i to je sve u redu, ali da koristite te izraze, zaista uličarske, ne postoji druga reč kojom biste to opisali, i da to pokušate da sakrijete posle toga od celokupne javnosti, praveći se da se u prenosu RTS-a to nije videlo i da se ne zna. Slučajno se videlo. Hvala ovim momcima koji su svoj posao radili. To mnogo više i mnogo lošije govori o nama nego što sam i sam mislio.
Što se tiče privatizacije u sportu, gospodine Đukanoviću, ne donosimo zakon zato što ne bismo mogli da ga sprovedemo. Ja priznajem svoj poraz, lični poraz i poraz Vlade koja nije u stanju da provede reformske mere u oblasti sporta, bar u ovom trenutku, ma koliko se Vanja Udovičić za njih zalagao, jer očigledno je da su neki u našem društvu toliko snažni i imali bi podršku svih drugih, da mi to u ovom momentu ne možemo da provedemo u delo. Ne zbog toga što će da viču na stadionu – Vučiću pederu ili ne znam već šta, što, kao što vidite, meni nije problem da ponovim jer se na mene odnosi, te najbrutalnije gluposti koje izgovaraju valjda u nedostatku argumenata i u besu iz ko zna kog razloga.
Dakle, to je problem sa kojim ćemo se suočavati u mnogo godina unapred, jer, da vam sada kažem, tu vas niko ne razume. Kome god da od sportskih radnika to kažete, ja vam sada kažem, kucate na zatvorena vrata. Svi vas lažu da su za privatizaciju. Nije niko za privatizaciju. Znam da je tačno, dragi prijatelji, i na moju žalost ja to moram da kažem i da istrpim njihov bes, a sada ću da vam kažem i zašto lažu. Jer, dok je tako, možete da imate onaj cirkus od upravnog odbora juče u „Crvenoj zvezdi“, možete da imate cirkus od upravnih odbora u „Partizanu“, cirkus od upravnih odbora u svakom našem klubu u kojem imate gubitke od 50 miliona, 20 miliona, ne znam koliko miliona, ali oni raspravljaju kako će sada da objasne da su velike reformske mere proveli tako što su promenili ime stadionu ili tako što su ne znam šta drugo uradili.
Šta pričate, ljudi? I to sada treba svi da se pravimo blesavi i da to ne vidimo, jer niko to ne sme da kaže da se to u našoj zemlji zbiva. Priznajem, nemam snage, imam hrabrosti da to kažem, nemam dovoljno snage ni moći da ono što je pravično, pravedno, dobro da sprovedem do kraja. To vam najotvorenije kažem. Zato što znam kako bi se svi drugi dogovarali – daj nam prebaci još samo pet miliona i onda smo mi na zelenoj grani, a ovde mi daj samo da mi „Telekom“ još da ovamo i da mi da NIS ovamo i da mi da još malo „Lutrija“ nekih 300.000, „Komercijalna banka“ 200.000 i sve će to da dođe na svoje. Naravno, to ste bacili pare u bunar. Oni su svoje džepove napunili, a ti klubovi propadaju i propadaju i propadali bi ubuduće.
Privatizacija, deset puta im nudim svima. Deset puta o tome govorim. Oni kažu – jeste, mi smo za privatizaciju. A sutra – pusti onog ludog Vučića i njega i privatizaciju, šta mi imamo od privatizacije, ne možemo da krademo kada dođe privatizacija, jer tada gazda brine o klubu. Svi znate da je to tačno. Ne možemo, nemamo snage.
Što se tiče reformske spremnosti u Srbiji. Kada pitate ljude jesu li za reforme, 90% ljudi je za reforme, a kada dođete i kroz fokus grupe i kroz istraživanja i kada im kažete šta su reforme, šta pod tim podrazumeva svet, šta pod tim podrazumeva ceo civilizovani razvijeni svet, šta pod tim svi podrazumevaju i onda shvatite da su za reforme sedam, osam, 10% ljudi. To je priča o železnici i šljivama. Podsetiću one koji ne znaju tu istorijsku priču kada je železnica uvođena rečeno je nemojte da nam sečete naše šljive, šta će nama ove gvozdene trake, uništavate našu tradiciju, uništavate sve ono što smo vekovima stvarali i vekovima pravili.
To vam je kao i danas ili prošle godine što smo imali sudar auto-puta i hrasta i sada vas pitam sve - znate li šta je sa hrastom? Ja vam kažem da niko od vas ne zna. Niko od vas ne zna, ali je bilo važno da se pokrene priča o jednom hrastu samo da bi se reklo – ej Vučiću stani, zaustavićemo te, ne može da se ide napred. A nikoga više od vas taj hrast nije interesovao i niko ne zna kakva mu je sudbina i niko ne zna šta se sa njim desilo. Ali, je bila suština dok je to išlo po novinama, to je tako.
Podsetiću vas po novinama je išlo kada ćete da objavite ugovore, po televizijama, tema odjedanput najšira moguća – kada ćete da objavite ugovore sa „Er Srbijom“, mora da je Vučić tu neke pare dobio ili neko. Pročitasmo im sve ugovore, objavismo sve, ućutaše, a više ih ne interesuje „Fijat“, a bilo je kao interesuje nas i „Er Srbija“ i „Fijat“. Za „Fijat“ smo dali deset puta više para, najmanje deset puta više para, čak ne smem da govorim sve. Ali, više ako ste primetili u srpskoj javnosti nikoga ne interesuje taj „Fijat“ i koliko smo dali subvencija i svega drugog.
Samo da vidite kako je sve u stvari nepošteno organizovano i kako se prema nekome lomi sve a neko može da radi šta hoće, da govori šta hoće i kako hoće. Tako da nam je to „stoko jedna“ postalo valjda merilo demokratičnosti i kako neko reče nedokidanja ostataka parlamentarizma.
Izvinite, hoćete li da vas pitam kada je poslednji put predsednik Vlade u neko drugo vreme bio na celoj raspravi o budžetu i odgovarao opozicionim poslanicima. Nemojte da vas podsećam da gotovo se to nikada nije desilo, gotovo nikada.
Što se tiče mogućnosti usvajanja budžeta imamo ovde datume uglavnom ste ih usvajali 29. decembra, završni račun da se položi građanima nikada nisu doneli. Kako su trošene pare nikada nismo dobili, nije valjda niko tada ni interesovalo. Imali smo dva puta donošenje budžeta u junu mesecu i aprilu ali za onu prethodnu godinu. Da li vi to možete da razumete? Znači, ne za onu godinu pa da su za šest meseci uranili, nego za šest meseci unazad smo donosili budžete.
Ali je važno da nam se kaže kako smo zakasnili. Slažem se da smo zakasnili. Zakasnili smo iz jednog prostog razloga, a to je taj što smo radili sa MMF da bismo vam napravili ovako transparentan budžet i da biste ga imali na 1.700 stranica, pošto sam video da se neki šale i sprdaju valjda i sa tim, a ne znam šta je u svemu tome smešno. To je prvi put da imate transparentno svaki dinar gde, kako i na koji način se troši. Mnogo rada i mnogo truda i mnogo energije smo u sve to uložili.
Ove fotografije ovih što pišu revolucije, solucije i neke druge kako sede na klupama ko na kafanskim stolovima, nemojte više da mi donosite. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću. Reč ima dr Janko Veselinović.

Hvala. Poštovani predsedniče Vlade, predsedavajući, niste bili na celodnevnoj raspravi, došli ste u pet sati u Skupštinu ali postaviću vrlo konkretna pitanja jer imam vrlo malo vremena i govoriću o budžetu. Pitaću ono što bi vas pitali zdravstveni radnici, ljudi u prosveti, penzioneri ne kao gospodin koji je govorio u ime PUPS.
Rekli ste – imali smo dramatično dobru naplatu u oktobru mesecu. Pitam vas predsedniče Vlade znači li to da li smo do tada imali dramatično lošu naplatu jer da bi napravili dramatično dobru, morali smo imati dramatično lošu.
Drugo pitanje koje bi vas pitali ti ljudi jeste da li je moguće da mi nemamo direktora poreske uprave i da li je moguće da postoji direktor poreske uprave i efikasna poreska uprava da bi mogli na ovih 924 milijarde dinara poreskih prihoda da naplatimo još 5% poreskih prihoda i da dođemo do 50 milijardi, koliko su po vama uštede od smanjenja plata?
S druge strane, gospodine predsedniče, recite mi zaista na koji način jeste pohvala za ovaj rebalans koji je donet, drugi rebalans koji je donet, kako je moguće da je to pohvala, pohvalno ako znamo da je budžet za 2014. godinu probijen na gore i da smo pre toga imali rebalans?

Molim vas, nemate više vremena.
Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Odgovoriću na to što ste rekli iako se taj poslednji deo nije čuo da bih mogao da vam odgovorim. Dakle, reč je bila kako je moguće kad smo probili na gore budžet, odnosno prvim rebalansom kako je moguće da se hvalimo drugim.
Zato što smo drugim pokazali da je manje, da smo manje potrošili nego što smo planirali prethodnim rebalansom kojim smo priznali da smo ga probili i zato pokazujemo da smo potrošili manje od onoga što smo očekivali i što ste vi ovde kao narodni poslanici usvojili u Skupštini.
Da se vratim na dve stvari. Ja sam rekao da nam je bila odlična naplata. To je bio jedan od dva ili tri naša najbolja meseca koja smo imali u prethodne dve godine, ali pošto to možete da računate zbog odnosa prema valuti, dakle, svakako najbolji naš mesec. Dakle, bilo je dramatično bolje. Reći ću vam ja, nije nikakva tajna, to je bilo valjda i u rebalansu reči. Imali smo ogromne probleme naročito posle poplava. I pre poplava smo imali probleme, ali ogromne probleme smo imali od maja, juna, jula i avgusta.
Svi brojevi su krenuli da se pomeraju na bolje od septembra meseca. Svi, i akciza na duvan, i akciza na naftu i naplata PDV-a. Sve je krenulo i sve je u poslednja tri meseca postaje sve bolje i bolje. Mi samo prvih 15 dana decembra meseca, dakle, imamo naplatu PDV-a, 22 milijarde u odnosu na 19 milijardi koliko je bilo 2013. godine 15. decembra kada je bio odličan decembar, a mi smo planirali da nam bude na nivou 20 milijardi, da bude nešto veći, on je stigao do 22 milijarde. Dakle, uspeli smo i prihodi nam idu bolje i to je odlična vest.
Što se tiče poreske uprave. To je sada jedno od najtežih i najinteresantnijih pitanja zato što ćemo mi morati da provedemo ozbiljne i teške reforme u poreskoj upravi u naredne dve godine. To neće biti moguće za mesec dana da se reši, kao što znate, suviše je komplikovan sistem. Međutim postojale su pritužbe na rad gospodina Marinkovića od velikog broja ljudi iz poreske uprave. On je onako pomalo nezgrapan, pomalo čudan, ali znate od kada je on vršilac dužnosti, nama je naplata povećana zato što on nema straha i njega niko ne može da kupi.
Možda nije najstručniji na svetu ali njega niko ne može da pozove telefonom i da mu kaže – nemoj da ideš ovamo ili onamo. Njemu je pretio jedan čovek iz vladajuće većine koji ima mnogo kafana i restorana nedavno na Kopaoniku.
Rekao, pošto mu je našao četiri kafića ili, ne znam, pet kafića, nigde nema prijavljene radnike i ne izdaju fiskalne račune. Onda je ovaj došao da mu preti policijom, da mu pretim svim i svakim. Ovaj čovek je čudak i nema nikakvog straha.
U tom smislu, mislim da je lično doneo jedan novi talas i jednu novu energiju, a da li su nam potrebni ljudi koji u obrazovnom i u svakom drugom smislu mogu da imaju mnogo veće kapacitete nego što imam ja, ili Marko, ili bilo ko drugi nema nikakve sumnje da jesu.
Ako imate dobre predloge spremni smo da ih prihvatimo. Zato što, ako što ste videli, mi ne poturamo tu bilo kakve partijske kadrove ili bilo šta slično. Pokušavamo da pronađemo najbolje moguće ljude.
Nadam se da ćemo po tom pitanju uspeti da postignemo još bolje rezultate i ključni odgovor na vaše pitanje od 50 milijardi, dakle nekih 50 milijardi je 440 miliona evra.
Dakle, nije realno, odmah da vam kažem, nije realno.
Ukoliko se to desi, a mi ćemo dati sve od sebe da se pola od toga desi. Nama MMF odmah priznaje te mere. Dakle, oni nama, zato sam ja danas rekao više puta – sve što zaradimo, sve što uradimo nama će biti kao priznata mera ali tek kada se to desi.
Oni su nam unapred priznali ove tzv. „hard measures“, ove tvrde mere. Ne priznaju ništa drugo dok ne vide rezultate. Oni ne priznaju unapred „Železaru“. Tek kada budu videli obe visoke peći upaljene, kada budu videli rezultate, ali kada vide onda ih odmah prihvataju.
Zato ulazimo u žestoku borbu protiv sive ekonomije ili kako god hoćete već. Ulazimo u tu žestok borbu i ako bilo šta od toga smanjimo odmah taj problem možemo da rešavamo. Zato je važno da svaki čovek, da svaki penzioner, da svaki mlad čovek na svakom mestu, kada idete u radnju za prodaju pljeskavica, svuda, zatražite račun. Zato što time ne štetite državi, time štetite sebi ako ga ne uzmete.
Mi bolnice moramo da gradimo odatle, mi škole moramo da gradimo odatle, mi vrtiće moramo da gradimo odatle, mi prevoz, mi sve što ulažemo u auto-puteve koje imamo moramo da platimo odatle. Zato nam je potrebna ta vrsta discipline, ta vrsta jedinstva, ta vrsta zajedništva da to pokušamo da napravimo na svaki mogući način.
Mislim da to ljudi odlično razumeju i zato mi je baš drago da ste ovo pitanje postavili. Da, bilo je dramatično bolja naplata u odnosu na prvi deo godine, pogotovo u odnosu na vreme poplava. Sve nam je stalo u vreme poplava. Na stranu što smo imali pad zbog ne proizvodnje uglja, ne proizvodnje električne energije, a to nam je uvek dizalo BDP kao što znate.
Dakle, ne samo u tih 45 opština već i šire. Kao da je stao život, a onda od septembra mnogo smo se mučili u julu i avgustu da to pokrenemo i onda od septembra je zaista to krenulo na mnogo bolje i zato su nam svi brojevi dobri, zato se hvalimo rebalansom u kojem, ne kažem – opet smo probili to na gore kako ste vi to ispravno rekli, ne, nego ono što smo rekli da ćemo da probijemo mnogo na gore, e sada to vraćamo unazad, idemo u rikverc pošto to nismo potrošili i tolike rashode nismo imali, a prihode smo takođe uspeli da povećamo.
Mi smo do danas imali koliko? Ja mislim svega, ma manje od dve milijarde deficita za decembar. Dobro, ali svakako minimalan. Imali smo u oktobru minimalan, gotovo da nije bilo deficita.
Dakle, hoću da vam kažem kada bismo to uspeli da napravimo sledeće godine, a vidite da preduzimamo tačku po tačku mnoge od ovih stvari da te probleme rešavamo i da idemo sa tim, da iz privatizacionih prihoda finansiramo velike investicione radove, onda nam je rezultat zagarantovan.
Naravno to je sve, ukoliko bi nam se sve kockice složile, a videli ste da u prethodnih 20 godina to nismo uspeli da složimo sa svim ovim velikim firmama o preduzećima, ako bilo koji deo toga složimo, veliki rezultat ćemo da napravimo.
Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite gospodine Vujić.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, ja pre svega želim da kažem da osuđujem ponašanje koje smo danas u jednom trenutku, posle ovoliko kvalitetne rasprave koja traje već skoro 13 sati, imali jednu situaciju koja bi možda mogla da pokvari sve ovo.
Želim da vam kažem da poslanička grupa JS uvek podržava kritičare zato što i mi znamo da uputimo kritiku, ali nikako ne podržavamo kritizere. Danas ste od gospodina Dragana Markovića - Palme čuli da će poslanička grupa JS podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.
Trudiću se da, kao i moj predsednik, što manje danas koristim brojeve iako raspravljamo o budžetu gde svakako više ima brojeva nego u bilo kom drugom zakonu koji smo radili.
Budžet je toliko široka tema da svakako ne čudi to što ima puno onih koji mogu da ga pohvale i naravno ima onih koji mogu da upute kritike na ovaj budžet. Ja prvo želim da pohvalim rebalans budžeta koji je danas pred nama u vrlo kratkim crtama zato što je ovo jedna dobra stvar. Dobra je zato što smo uspeli, pre svega, vi kao Vlada ste uspeli da za kratko vreme uštedite 50 milijardi i to je ono što trebamo da pričamo i to je ono što treba da dođe do svakog građanina Srbije.
Upravo ta štednja treba da bude i potencijal koji će ovaj budžetski, ovaj reformski budžet, ovo je prvi reformski budžet od početka do kraja, znači, koji pored ovih ušteda i racionalne potrošnje ima i plan za podsticanje proizvodnje investicija.
To je jedini put da Srbija ide ka nekoj ekonomskoj stabilnosti i finansijskoj konsolidaciji. Najveći deo ovih ušteda će se svakako koristiti za plaćanje nekih starih dugova koji nije napravila ova Vlada, a ono što građani trebaju da znaju je svakako da su sastavni deo tih dugova,dugovi prema ljudima koji su imali po službenoj dužnosti obavezu da u sudovima brane određene građane, da ovim izmirujemo i subvencije u poljoprivredi iz ranijih godina koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo i različite podsticaje za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaje za priplodna grla.
Običnim građanima ovo svakako znači. Preuzeli smo veliki teret svi zajedno jednu veliku odgovornost sa restriktivnim merama štednje ali evo vidite da upravo ta štednja koju smo već napravili rezultirala je sa prvih 50 milijardi. Konkretno se koristi i vraća se dobrim delom opet građanima Srbije.
Ja kod novog budžeta mogu da iskažem jedno samo svoje malo lično nezadovoljstvo, a to je kada je upitanju pozicija subvencija za turizam zato što je rekordno mala, ali kako sam danas razumeo ministra finansija, mi ne možemo svaku pojedinačnu poziciju ovako da gledamo i da tumačimo zato što je ovo jedna kompleksna stvar, kompletan budžet.
Ono što mogu danas da iskoristim priliku da zamolim premijera, da zamolim vas ministra finansija i ministra privrede je, upravo ono o čemu smo svi danas dosta pričali, a to je privatizacija 500 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Ja dolazim iz Vrnjačke Banje, turističkog mesta i upoznati ste da se tamo ide u privatizaciju HTP „Fontane“.
Mi smo nažalost u nekim prethodnim Vladama imali situaciju da su određeni ministri zagovarali privatizaciju na taj način da preduzeća trebaju da kupe oni koji nemaju novac ali imaju znanje, oni donose „knou hauver“.
Svi mi koji živimo u mestima koja bukvalno zavise od takvih preduzeća kako i HTP „Fontana“ to je „žila kucavica“ najlepšeg turističkog mesta u Srbiji, se nismo sa time složili.
Danas imamo jednu drugačiju situaciju. Pokazalo se da se već prijavio veliki broj zainteresovanih lica za kupovinu tog velikog turističkog kompleksa i ja vas molim da ukoliko je moguće, upravo tim ljudima pomognemo da što lakše i što brže obave taj svoj posao, tu svoju namenu za koju su i spremili novac, a to je ulaganje u Vrnjačku Banju.
Ako smo već imali, hajde da kažem, malu, ne mogu da kažem štetu, ali ukoliko smo imali jedno uskraćenje u tim subvencijama koji nisu veš od 1,2% ja vas molim da nam pomognete da ova privatizacija bude određena na pravi način i ja verujem da će to biti i najveća investicija u turizam u Srbiji u 2015. godini.
Pričali smo danas i o radnim mestima. Radna mesta i kada se otvore u broju od par stotina su ozbiljne priče i ozbiljne investicije u današnje vreme. Rešavanjem ovog velikog turističkog kompleksa, jedan grad, turistički grad od 30 hiljada ljudi bi svakako mnogo kvalitetnije i radio i živeo.
Niko nije ni licitirao danas kada pričamo o svim privatizacijama kolika će ta cifra da bude. Vrlo odgovorno ste pristupili tom poslu i to je još nešto što treba pohvalite. Ovo kako sam ja danas tumačio dok sam čita budžet vide sam da u zavisnosti od tih prihoda koliko se budu ostvarili, znači proporcionalno o tome trebamo da smanjujemo kreditne izvore i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem međunarodnom tržištu.
To što neko kritikuje veličinu ovog budžeta koji je danas ovde pred nama, u stvari treba da bude pohvala, pre svega vama, koji ste na ovom budžetu radili, zato što je u ovom budžetu sve transparentno. Možda treba malo više vremena i želje, pre svega, da se čovek udubi i da ga pogleda, ali toliko je sve transparentno, i mislim, po prvi put ima toliko indikatora u samom budžetu da vrlo lako možemo da gledamo transparentno da pratimo kako se budžet po različitim pozicijama ostvaruje, što je dobro. To nam daje vreme da možemo da reagujemo, a u svakom slučaju opoziciji koja bi trebala da prati budno šta se dešava u realizaciji budžeta 2015. godine, i lakše je i olakšano maksimalno da tim poslom mogu da se bave.
Naravno, kako je malopre premijer rekao, možda sada to ne zvuči lepo, ali je vrlo praktično pre svega, za građane, želim vam da u 2015. godini imate što više rebalansa budžeta kakav je ovaj koji danas radimo sa uštedom koju smo ovog puta pokazali u cifri od 50 milijardi dinara.
Ono za šta mi iz JS dajemo podršku ovom budžetu to je što ste ostali dosledni onim obećanjima koje su građanima data na početku ovog mandata, to je da se socijalni program drastično ne smanjuje, socijalni program se uvećava i pre svega se odnosi na izdvajanje za porodilje i za decu. Svi mi koji se bavimo politikom, mislim da u tome upravo i vidimo smisao i da možemo da pomognemo drugima. Ovo je jedan od najkonkretnijih načina i upravo ono što je možda veći problem Srbije, i od trenutne situacije u kojoj se nalazi naša privreda i svih ostalih problema koji su nas za kratko vreme stisli, ja mislim da je upravo taj problem nataliteta, nešto na čemu najviše treba da radimo.
Verujem u ono što je premijer rekao, a to je kada u jednom trenutku stanemo na noge i kada budemo imali konkretne stvari i opipljivije u smislu finansija da ćemo svakako kao najveći zadatak ispred sebe staviti borbu protiv bele kuge. To je ono, gospodine premijeru za šta JS podržava i rebalans i ovaj budžet i sve ono što ste do sada uradili.
Obzirom da smo danas čuli dobre predloge, ja ću vas podsetiti, ministre finansija, na samo jedan od tih predloga, predlog koji je dao gospodin Dragan Marković Palma, a to je da pored otvaranja firmi i dovođenja investitora u gradove, svi zajedno treba da se pozabavimo i dovođenjem investitora na sela. Vi ste danas to prihvatili kao predlog. Video sam da ste konkretno odgovorili upravo i gospodinu Markoviću, da ćemo se svi zajedno potruditi da i ovo rezultira određenim brojkama u narednom periodu.
Još jednom kažem da ćemo iz svih tih razloga koje sam pobrojao, mi iz JS iz naše poslaničke grupe podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.