Hvala, potpredsedniče Bečiću.
Dame i gospodo narodne poslanici i narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, uvažene ministarke i uvaženi ministri, pred nama je, kao što smo svi imali prilike da čujemo u celodnevnoj raspravi, budžet za 2015. godinu i drugi tehnički rebalans za prethodnu godinu.
Da krenem prvo od ovog drugog, koji je danas bio predmet raznih manipulacija. O čemu se radi? Ovde je u pitanju tehnički rebalans i nije nikakva nesposobnost da se planiraju javne finansije, nego jedna tehnička operacija kojom pokazujemo da ništa ne krijemo i da nemamo razloga da neke stavke koje su bile ispod crte nastojimo da sakrijemo. Mogu samo da kažem da srpsko budžetiranje ide u pravcu dobrih praksi zemalja EU.
U drugom rebalansu nema novih troškova. Slobodno mogu da kažem da se iskazuje jedno domaćinsko poslovanje, upravljanje državnim finansijama i ono se povezuje sa odgovarajućim izvorima finansija, odnosno mestima troškova, gde treba da ih smestimo.
Budžet za 2015. godinu je gotovo identičan po visini rashoda i prihoda kao i budžet za 2014. godinu. Sve ono što nam se desilo u 2014. godini i što će nas pratiti u 2015. godini shvatamo kao iskušenje da nastavimo da radimo na oporavku javnih finansija.
Pitanje je da li nam se moglo još nešto desiti od onoga svega što nam se desilo ove godine, a i godinama unazad? Poplave kakve se dešavaju jednom u stotinu godina, a da ne pričamo o sukobu između dve velike sile, gde smo se našli između i gde jednostavno nismo hteli da se svrstamo ni na jednu stranu, koji nam je doneo pritiske da uvozimo robu iz EU i da smanjimo izvoz robe u Rusiju. Da ne pričam o posledicama neodgovornog, burazerskog bankarstva, koje nam je, ni krivima ni dužnima, došlo i stiglo na naplatu.
Ako neko misli da se ovo ne odražava na budžet i na ekonomske troškove, prvo, to je maliciozno, a mogu slobodno da kažem i da je nepromišljeno.
Pravo pitanje je – šta će biti izazovi koji nas čekaju u 2015. godini? Prihodi u budžetu su realistično procenjeni. Naravno, imaćemo izmene kod prihoda od dobiti javnih preduzeća i agencija, koji će biti precenjeni ako se ne izvrši upravo ono što nameravamo da uradimo u 2015. godini. Znači, moramo suštinski da poboljšamo upravljanje javnim preduzećima. To nam je glavni zadatak u narednoj godini, koliko sam mogao da shvatim.
Rashodna strana pokazuje da smo se odlučili na realističnu štednju, ne želeći da zbog štednje izbrišemo bazične potrebe ljudi, našeg naroda u Srbiji, uz neke vrlo pozitivne korake, kao što su smanjenje subvencija, ali, i u tom delu će nam opet najveći izazov biti kod javnih preduzeća.
Da bi se danas moglo govoriti o tome da li je budžet realističan potrebno je, pored procene prihoda i rashoda, imati u vidu i nivo inflacije, ekonomski rast, kretanje kursa i relevantno finansijsko okruženje.
U narednoj godini se očekuje inflacija, kako je predviđamo, od 2,5 do 5,5%, što je u skladu sa ciljevima u budžetu. U današnjim okolnostima, ovaj cilj je realan i očekivan.
Procenjeni ekonomski rast u narednoj godini će biti oko 1%, i to prema procenama MMF. Moguće da će ova procena biti optimistična, jer nas čeka mnogo posla na stvaranju dobrog ambijenta za poslovanje u 2016. i 2017. godini, a koje će možda morati biti plaćeni kroz nisku stopu rasta u 2015. godini. Ali, ipak je naše mišljenje da je projekcija od 1% dostižna.
Kurs je za budžet vrlo bitna stavka, upravo zbog otplate kredita koji su izraženi u stranim valutama. U oceni Fiskalnog saveta, kada je budžet u pitanju, navodi se jedan primer da samo slabljenjem kursa za jedan dinar u odnosu na evro može povećati izdvajanje za kamate od jedne milijarde dinara. Znači, moramo da napomenemo da kamate čine preko osminu ukupne rashodne strane budžeta, što je više nego što dajemo za socijalnu zaštitu. A moram i da kažem da mnogi krediti imaju varijabilnu kamatnu stopu, tako da kretanje na međunarodnom tržištu može znatno uticati na cenu po kojoj otplaćujemo dugove, odnosno refinansiramo iste.
Poštovani poslanici, čeka nas mnogo izazova. Na izazov ćemo odgovoriti na pravi način. Reforme koje Vlada preuzima, jasno je da nemaju alternativu. Projektovani prihodi mogu delovati kao donekle optimistični na prvi pogled, ali to je slučaj kada se dublje analizira.
Poreski prihodi su vrlo konzervativno prilagođeni, a kada se koristi ova inflacija koju sam napomenuo, od 2,5% do 5,5%, i stopa rasta društvenog proizvoda od 1%, naravno, očekuje se i rast od akciza. On je vrlo realan i projektovan za one koji znaju da je stepen posvećenosti da se šverc nafte svede na nultu vrednost, a da se slični efekti ostvare i na duvanu.
Uspesi kod nafte u 2014. godini daju nam osnova da verujemo da će 2015. godina značiti kraj sivog tržišta naftnih derivata i početak ozbiljnog uvođenja reda na tržištu duvana.
Postoje prilične skepse kod procena dobiti javnih preduzeća, koja u ovom budžetu su predviđena duplo veća u odnosu na 2014. godinu. Ova procena je stepen naše sigurnosti da će se izvršiti potrebne reforme koje nas očekuju u poslovanju javnih preduzeća. Ja mislim da u to treba da verujemo svi. Vrlo brzo ćemo se uveriti u to ko je u pravu. To je neminovnost.
Ukupni rashodi budžeta su manji za šest milijardi dinara. Smanjeni su rashodi za zaposlene i za kupovinu roba i usluga. Subvencije su manje za šestinu, a subvencije koje idu privredi za oko 25%. Ovo je vrlo jasan pokazatelj da će se staviti tačka na restrukturiranje i bez da se ceo proces vrši na neosetljiv način.
Država će se povući iz privrede, ali ne tako da ostavi pustoš, jer to nije politika ni SPS, a ni SNS.
Budžet je, naravno, naš test za narednu godinu da li ćemo naći formulu za jedinstvo i da većina u ovoj zemlji podrži reforme na vrlo konkretan način, a da će te reforme biti usmerene i dozirane na pravi način. Stoga je smanjenje subvencija koje imamo realno i proporcionalno našoj želji da srpski brod zaokrenemo u mirnu luku u naredne dve godine.
Mnogi se pitaju da li će aktuelna većina umeti da odoli pritiscima grupa koje nisu za reforme. Ja mogu slobodno da kažem da je odgovor da hoće, jer mi jednostavno nemamo izbora kao odgovorni ljudi koji sede u ovoj većini.
Smanjenje transfera penzionog fonda je računarska operacija usled izmene visine doprinosa za PIO koji je povećan sa 24% na 26%. Taj efekat je uvećan i kroz smanjenje penzija većih od 25.000 dinara. Deficit PIO fonda, odnosno suma sredstava izdvojena iz republičkog budžeta za redovnu isplatu penzija je još uvek veća od ukupnog budžetskog deficita, ali su ovo prvi koraci ka postavljanju PIO fonda na zdrave osnove.
Ovo je problem koji je stvaran decenijama i nije lako rešiv i nećemo ga možda rešiti u ovom mandatu, kao i za mandata nekih drugih većina, ali kako mogu da vidim, vrlo je izvesno da će biti sledeće većine slične u ovom sastavu.
Ako možemo da vidimo da je kod PIO fonda postignut uspeh, onda i kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, gde imamo povećanje transfera, nas čekaju velike promene da bi ostvarili dovoljno ušteda koje neće smanjiti raspoloživost lekarskih usluga i kvalitet zdravstva.
Biće teško, ali od toga se ne beži, o tome se govori, ali se na tome ponajviše i radi. Izazovi nas čekaju, kao što sam već rekao, i kada su i rashodi za javna preduzeća. Neka od tih preduzeća su navikla na subvencije. Zbog njihovog lošeg poslovanja, koje je uglavnom posledica nekih uloga koje su namenjene tim preduzećima. Veliki deo tih preduzeća ne služi generisanju profita, nego čuvanju socijalnog mira.
Ono što smo i danas čuli, ministar privrede je rekao da je najveći problem poslovanja i „Srbijagasa“, EPS, Železnica Srbije i Železare Smederevo, pored subvencija postoji izdavanje garancija, što je bio čest slučaj sa „Srbijagasom“.
Predlog budžeta predviđa izdavanje garancije od 681 miliona evra, od kojih će neki postati obaveza države. Ovde je potrebno dati odgovor na pitanje šta mi želimo od tih firmi i ja mislim da tu nemamo nikakvu dilemu. Mi ih moramo reformisati tako što ćemo razumeti zašto neke od njih generišu gubitke i da to nije posledica lošeg upravljanja, nego nametanja nekih zadataka koji nisu tipični za takve firme. Imaćemo izazov da rešimo pitanje Železare Smederevo, a čuli smo danas da će se to desiti u 2015. godini, kako je već najavljeno. Ja mislim da će to biti pozitivni efekti koje očekujemo.
Dakle, na rashodima ćemo pokazati našu rešenost i sposobnost da budemo odgovorni i kredibilni. U suprotnom, ne zaslužujemo da budemo gde jesmo.
Na samom kraju bih rekao, uvažene koleginice i kolege, ovo je istorijski budžet, zato što je u njemu sve. Nema ničega sakrivenog. Naša rešenost je da sve bude vidljivo. Naša rešenost je da prikupimo prihode koji neće gušiti inicijativu naših privatnika i naša rešenost je da rešavamo najteža pitanja koja se tiču budžetskih rashoda. Hvala na pažnji.