Zahvaljujem gospodine Petronijeviću.
Reč ima ministar u Vladi dr Kori Udovički.

Samo da se zahvalim poslaniku Petronijeviću na komentarima o Zakonu o platama u javnoj upravi koji se priprema, da je on neophodan i samo bih da mu potvrdim da ga spremamo sa najvećim zalaganjem, da ne odustajemo od tog puta i da naglasim da kada se nacrt tog zakona pojavi u javnosti negde, verovatno krajem prvog tromesečja naredne godine, da će to biti u rekordnom roku, s obzirom na koliki je posao i koliko je vremena bilo potrebno za takav rad i izradu zakona u drugim zemljama. Hvala.

Hvala gospođo Udovički.
Reč ima narodna poslanica Marjana Maraš.
Izvolite gospođo Maraš.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas između ostalih i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Na samom početku prvenstveno bih izrazila zadovoljstvo što će rebalansom biti isplaćene sve zaostale subvencije iz ranijih godina, koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo, podsticaja za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaja za priplod grla.
Izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta.
Izmena Zakona stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava, a istovremeno kategoriju koja čini okosnicu poljoprivredne politike Republike Srbije.
Na ovaj način nastavlja se sa podrškom malim poljoprivrednim gazdinstvima, dok se velikim poljoprivrednim proizvođačima usmeravaju ka korišćenju sredstava iz predpristupnih fondova EU. Poljoprivredna površina do 100 hektara koja je do sada bila raspoloživa za podsticaje po osnovu direktnih plaćanja, zakonom se izuzima iz navedenih podsticaja za nivo preko 20 hektara. Takođe, iz prava na ostvarivanje podsticaja po istom osnovu izuzimaju se površine poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup, odnosno na korišćenje.
Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u registar, ima površinu gazdinstava od tri do pet hektara, ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava koji se nalazi u grupi do 20 hektara iznosi nešto preko 300 gazdinstava, a ona čine okosnicu agrarne politike Republike Srbije. Usmeravanjem finansijske podrške će se uticati da ona postane ekonomski jača i konkurentnija, kako bi se pravovremeno pripremila na promene koje dolaze priključenjem EU.
Promenom ciljne grupe do 20 hektara se postiže pravednija raspodela budžetskih sredstava. Ova sistemska mera je usmerena rešavanju disbalansa u subvencionisanju biljne i stočarske proizvodnje i na ovaj način se delimično ova dva sektora dovode u ravnotežu.
Predložene izmene Zakona o podsticajima su posledica izdvajanja ogromnih sredstava iz agrarnog budžeta za subvencionisanje površina do 100 hektara, pri čemu su izostali rezultati ovih mera. Očekivanja su bila da će podsticajima ratarske proizvodnje efekat biti razvoj i unapređenje stočarstva.
Dosadašnjim sistemom subvencionisanja nažalost cilj nije postignut. Sve ostale mere agrarne politike ostaju iste, uključujući i premije za mleko, a uvode se i nove mere kao podsticaj razvoju stočarstva, koje se odnose na uvođenje u sistem podsticaja za kvalitetne priplodne tovne krave. Iznos podsticaja je minimum 20.000 dinara po grlu. Kod podsticajnih sredstava koja se odnose na tovna grla, definisan je iznos podsticaja za tov jaradi u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu, ako je grlo namenjeno za proizvodnju menja predatog klanici, ili namenjeno izvozu.
Kod podsticaja tova junadi izmena se odnosi na uslov podsticaja da se sredstva ostvaruju nakon predaje grla klanici, ili nakon izvoza. U delu podsticaja koji se odnosi na krave dojilje, pored čistih rasa dodaju se i melezi tovnih rasa.
Suština je da se u kontekstu mera štednji i racionalnog trošenja stimuliše razvoj stočarstva, a da su zaštićeni mali proizvođači sa posedom do 20 hektara, bez državnog zemljišta uzetog u zakup.
Poseban naglasak u ovom zakonu je stavljen i na proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla i sa sertifikovanom organskom proizvodnjom, s obzirom da se ovim zakonom predviđa i uvođenje podrške za ove kategorije proizvođača u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja.
Imajući u vidu sve ove razloge, kao i mere koje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preduzima u želji da na sve načine podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji, Socijalistička partija Srbije će u Danu za glasanje podržati usvajanje Predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođice Maraš.
Socijalistička partija Srbije nema više vremena.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Vlade, ulazimo u petnaesti sat današnje rasprave i stvarno ću se truditi da ne budem ni opširan i da se ne ponavljam. Jer, zadovoljstvo mi je bilo, ovo je već treći-četvrti put kako radim na budžetu. Prvi put je kompletna Vlada bila ovde i na sva postavljena pitanja dali ste kvalitetne i valjane odgovore.
Ponovio bih samo reči uvaženog kolege Arsenovića, ko je čuo - čuo je, ko je shvatio – shvatio je, a ko neće – neće ni u sledećih 15 sati.
Da bih malo plastično progovorio koju reč o Predlogu budžeta, biću lokal patriota i komentarisaću stavku Ministarstva privrede – 95 miliona dinara na ime sudskih troškova zbog loše privatizovanih preduzeća. Među tim preduzećima je i „Magnohrom“ iz Kraljeva, za koga vrlo dobro znamo da je u procesu privatizacije uništen, isečena je jedna tunelska peć, isečeno 70% kapaciteta i ti isti kapaciteti su prodati i kroz staro gvožđe instalirani na Kosovu i Metohiji. Posle tako uspešne, posle tako dobre privatizacije, ovaj budžet i ova Vlada Republike Srbije će morati da plati čak i sudske troškove upravo onim Indijcima koje je predsednik Vlade pominjao na početku svog izlaganja.
Da ova Vlada misli i na socijalni deo govori i deo u budžetu koji se odnosi na urbanu regeneraciju, odnosno na oporavak jednog dela grada Kraljeva nakon katastrofalnog zemljotresa posle četiri pune godine. U Predlogu budžeta nalazi se osam miliona evra i početkom 2015. godine biće započeti i radovi na tom vitalnom projektu za grad Kraljevo.
Nadam se, sa time ću završiti, da će se i u onom razdelu gde se nalazi 111 subjekata, odnosno projekata iz Nacionalnog investicionog plana, naći i nalazi se sigurno, a mislim da ministar privrede to i zna, i Zavod za javno zdravlje i treća faza završetka objekta koji je takođe uništen u katastrofalnom zemljotresu. Toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo ministri, žalosno je što imamo 12 tačaka objedinjenih sa budžetom koji je krovni zakon svake Vlade, ali očigledno je da većina može da nametne i takve okolnosti. Šta da radimo, radimo pod tim uslovima koji su nam nametnuti.
Da bi znali u kojim okolnostima se država nalazi i građani Srbije i celo društvo u celini, treba da malo izanaliziramo stanje u kome se nalazimo već nekoliko godina. Dakle, stanje je takvo da imamo istorijski najveći dug od 22 milijarde i 700 miliona, ili malo više, imamo rekordno visok kurs evra, privreda Srbije se nalazi u recesiji u poslednja tri kvartala, imamo pad proizvodnje, pad građevinske industrije koji je ogroman, imamo stagnaciju izvoza i imamo pad stranih investicija. Podsećam da Srbija nikada nije imala ovoliko visoke poreze kao što ih ima danas, sa 18% na 20%. Konačno, smanjujemo plate i penzije, koje nas vode otprilike negde na neki afrički standard. Teško da mogu da zamislim da Srbija može da ide ka EU sa afričkim standardom. U isto vreme imamo štajk advokata, koji vas kao ministra finansija i verujem ostale ministre treba da zabrine, jer siguran sam da određeni deo privredne aktivnosti ne funkcioniše upravo zbog tog štrajka. Da ne govorim o ostalim štrajkovima, pre svega prosvetara itd.
Mi ćemo u toku ove rasprave imati priliku da amandmanima pokušamo da popravimo ovaj budžet. Kažem pokušamo da popravimo, jer mislimo da je budžet jako loš. Pogotovo je jako loš ukoliko pogledamo šta u stvari vi kao ministar finansija, a do skoro i premijer, govorite o tome šta treba da budu ukupni prihodi i šta smatrate prihodima. Mislim da je za građane Srbije važno da znaju da se ovim budžetom smanjuje izdvajanje za poljoprivredu za gotovo 38%. Nije ovo kritika ministarki poljoprivrede. Mislim da ste i vi, kao uostalom i svi ostali ministri, insistirali da se taj budžet ne smanjuje, ali to je činjenično stanje. Privreda u Srbiji je u jako lošem stanju. Hvalili smo se ovih dana da smo duplirali izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Umesto da investiramo upravo u tu granu, nažalost, to se smanjuje.
Ono što je za nas iznenađujuće i što je premijer pokušao da objasni, nažalost nekvalitetno, to je da je u raspravi pomenuto da, recimo, Vlada Vojvodine troši 109 miliona na putovanja. Vašim budžetom koji ste predložili na stavci 422 ukupno izdvajanje za troškove putovanja svih ministarstava je šest milijardi i 352 miliona dinara, oko 55 miliona evra. Ali, nije to sve, imamo na stavci 423 ukupno izdvajanje za usluge po ugovoru. Molim vas da građanima Srbije i poslanicima objasnite šta su to usluge po ugovoru, na koje građani Srbije, odnosno budžet treba da izdvoji 135 miliona evra, odnosno 16.373.692.000 dinara. Ako kažemo da za godišnje povećanje, odnosno održanje plata prosvetara treba 25 miliona evra, kažite nam ko crpi ovoliki novac, ukoliko imate i više zaposlenih u Vladi nego što treba?
S druge strane, u više navrata je pričano o tome kako imamo jako velike i pozitivne rezultate po pitanju zaposlenosti u Srbiji, odnosno po pitanju smanjenja nezaposlenosti. Pa, zanima me da li vi kao ministar finansija, odnosno vaše kolege, vidim da premijer to ne čita, pratite bilten Narodne banke Srbije? Da li ste imali priliku da na 112. strani, tabela 35, gde piše – zaposlenost i zarade, pročitate sledeće: da je u maju mesecu 2012. godine u Srbiji bilo zaposleno milion i 733 hiljade ljudi, u maju mesecu ove godine milion i 697 hiljada ljudi, što je u prevodu 40 hiljada manje zaposlenih u maju mesecu ove godine; nezaposlenih 763 hiljade u maju mesecu 2012. godine, a 779 hiljada u maju mesecu ove godine, što je 40 hiljada više nezaposlenih? Šta je onda Narodna banka Srbije uradila? Narodna banka Srbije je promenila način, odnosno metodologiju izračunavanja nezaposlenih, odnosno zaposlenih i virtuelno zaposlila ljude za koje ne znamo gde su zaposleni.
Znači, gospodine ministre, ja vas smatram ozbiljnim čovekom, imali smo više puta ovde raspravu. Voleo bih kada bi kamera mogla ovo da uveliča, ove brojke, ali pozivam sve građane koji imaju internet da uđu na sajt NBS i da vide da li ministri i premijer govore istinu ili NBS ne govori istinu. Naprosto to su stvari koje su takve i činjenica je da se u Srbiji danas mnogo lošije živi nego samo pre dve godine.
Ono što je još lošije, to je što je premijer pokušavao da nas ubedi da su građani Srbije sa ovim budžetom i ovim odlukama koje su donešene u proteklih tri meseca prošli kroz klanac opasnosti i da praktično mi sa 2015. godinom krećemo u jedan boljitak, da će biti prihodi budžeta veći, da će građani zbog toga biti srećniji itd. Ta stvar ne stoji. Kriza tek sada ulazi u građanstvo. Smanjenje penzija i plata proizvešće smanjenje prihoda od PDV, smanjenje potražnje, smanjenje proizvodnje i na kraju će sve to platiti opet onaj srpski seljak koji proizvodi povrće i koji se nada da će penzioner kao i do sada moći da kupi njegove proizvode.
Naprosto, ovo što je danas ovde u „prajn tajmu“, znači, u vremenu dok su građani gledali izgovoreno, nije odraz realnog stanja u Srbiji niti je odraz realnog stanja naše privrede niti je odraz realnog stanja u smislu optimizma kojim vi zračite. Razumem, da postoji višak energije onih koji treba da ubede građane Srbije da upravo zbog nekih loših vremena se danas ne živi bolje, ali ta stvar je završena.
Molim vas da konačno preuzmete odgovornost za svoj rad. Molim vas da podnesete izveštaj o svom radu, a ne o radu prethodnih vlada koje već ne postoje gotovo tri godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao ovlašćeni predstavnik.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako on sada ima reč?)
Samo momenat, da vidimo redosled narodnih poslanika, kao ovlašćeni predstavnik Veroljub Arsić ima pravo na repliku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kakva replika? Nisam nikoga pomenuo?)
Gospodine Šutanovac, ja vas molim nemojte, imate dve opomene, nemojte molim vas da dobacujete sa mesta i da remetite rad Narodne skupštine. Znam da je to vaš manir, ali nemojte večeras to više da radite. Molim vas još jednom.
Gospodine Arsiću, ministar Snežana Bogosavljević Bošković ima prednost.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto ste nekoliko puta pomenuli poljoprivredu, subvencije u poljoprivredi, ja bih još jednom zarad javnosti i zarad istine rekla – tačno je, povećan je izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju. To je rezultat upornog i napornog rada ministarstva i naših nadležnih službi da usaglase sertifikate, povećan je, ali nije dostigao onaj nivo koji mi želimo da bude postignut. Radićemo na tome da sledeće godine bude još veći i da dostignemo 500 miliona eura.

Kada se radi o subvencijama, vi kažete da će biti smanjene za 39%. Ja ne znam kako ste vi došli do te cifre?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Iz budžeta.)

Budžet. Budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je 5% kao što je bilo i do sada, 5% od nečega je 5%. Sada da ne ulazimo u matematiku i previše statistike, mi smo izmenili zakon samo u delu subvencionisanja biljne proizvodnje. Znači, umesto 100 subvensionisaćemo u narednom periodu, u narednim godinama 20 ha. To je otprilike oko 5% poljoprivrednih gazdinstava koja se uopšte javljaju za subvencije i koje koriste subvencije. 94,4% ili 310.000 gazdinstava ne podleže izmenama zakona i neće uopšte osetiti ovo smanjenje subvencija na našem ministarstvu. Dakle, oni će imati mogućnost da koriste sve kao i do sada, sve mere agrarne politike čak uvodimo i dve nove mere kao stimulaciju u stočarstvu.

Naravno, svima treba da bude jasno da ni jedan ministar ne želi da ima manji budžet, jer svi mi tražimo da bude veći, ali mi moramo da se suočimo sa realnošću. Poljoprivreda u ovoj sada situaciji dobila ono što je mogla da dobije. Zahvalna sam ministru Vujoviću, Ministarstvu finansija i svim ministrima koji su nam omogućili da isplatimo docnje, dugovanja koja smo prenosili mnogo godina unazad. Vi znate, svake godine četiri milijarde, nege godine pet milijardi. Uštedeli smo i taj smo novac iskoristili, platićemo sve ono što je stiglo za naplatu i ući ćemo čisti u novu godinu. Nismo srećni, ali prosto mi delimo sudbinu sa ostalim građanima države Srbije.

Opet podvlačim, 310.000 gazdinstava, 94,4% neće osetiti ništa od ovoga što ste vi rekli. Javila sam se, jeste kasno, jeste da sam sve ovo pričala više puta, ali prosto rekli ste neki broj, neku cifru 39% i da to ne ostane tako u javnosti. Nemojte da mi se plaše poljoprivrednici i da misle da su vaši podaci tačni. Samo se zbog toga javila. Hvala.