Hvala lepo.
Pokušaću kratko da predstavim dva osnovna zakona i objasnim suštinu pratećih zakona. Iako broj zakona koji je ovde naveden zvuči impresivno veliki, praktično je reč o minimalnim promenama zakona koje omogućavaju sprovođenje budžeta.
Prva tačka o kojoj želim nešto da kažem je rebalans budžeta. Jako je važno da stvari stavimo u realni kontekst i prvo donošenje rebalansa i ovog rebalansa kojim predlažemo prenamenu sredstava u okviru ušteda koje očekujemo. Znači, prva i najvažnija informacija – rebalans budžeta koji je usvojen u ovoj Skupštini predviđao je deficit od 225 milijardi dinara. Sa stanjem na 19. decembar, petak, naš deficit je 155 milijardi dinara. To je za 70 milijardi niže od deficita koji je bio predviđen u rebalansu. Razlog je manje izvršenje kapitalnih rashoda, manje izvršenje, odnosno manji materijalni troškovi, povećanje prihoda i smanjenje finansijskih troškova. U takvoj situaciji mi projektujemo da do kraja godine deficit neće biti veći od 190 milijardi.
Razloge svake od ovih stavki možemo da diskutujemo i da sebi objašnjavamo zašto se to dešava u našem budžetskom sistemu koji je dosta rigidan. Od 70 i više milijardi očekivanih ušteda mi ovim rebalansom predviđamo samo da upotrebimo te uštede da platimo dugove koji su nastali pre dve, tri, pet i više godina, koje vučemo godinama i nismo imali snage, ni finansijske ni moralne, da te dugove rešimo. Nema grešaka u obračunu, ništa se ne krije apsolutno.
Pročitaću cifre koje se predlažu, a predlažu se isključivo zbog toga što je ova Skupština usvojila Zakon o budžetskom sistemu koji ne dozvoljava pomeranje ušteda sa jedne kategorije, sa jedne aproprijacije na drugu. Prema tome, predlažem da raspravu o suštini ograničenja koje sami sebi namećemo i suštini odgovornosti prebacimo na neku drugu raspravu, možemo razmatrati izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Danas samo rešavamo pitanje koje je goruće pitanje, a to je da se približavamo kraju godine, da ćemo imati dobar, fantastičan rezultat od skoro 2% ukupnih smanjenja i jedan i nešto posto posle ovih predloženih izmena, da upotrebimo ta sredstva da platimo ono što dugo vremena dugujemo.
Sada ću vam reći kome – višim sudovima i osnovnim sudovima ukupno dve milijarde 756 miliona, uglavnom za troškove advokata koji su po službenoj dužnosti branili građane Srbije i troškove veštaka koji su sudskim sporovima obezbeđivali nepristrasnu informaciju, da bi sudski procesi mogli da se privedu kraju po zakonu, zato predlažemo dve milijarde 756 miliona.
Predlažemo da Uprava za agrarna plaćanja plati četiri milijarde i 33 miliona dinara zaostalih potraživanja poljoprivrednih proizvođača koji se godinama vuku i povećavaju, da jednom zaustavimo to, da imamo čist početak i kada budemo razmatrali politiku subvencija u poljoprivredi da znamo da nemamo ispod stola dugove koji se vuku pet, šest ili više godina.
Treća stavka, MUP Srbije ima tri, četiri elementa troškova koje želimo da im pomognemo da vrate. Jedno je dug prema „Telekomu“. Kao što znate, MUP koristi permanentno komunikaciju u svakoj situaciji i ima troškove koji su za 700 miliona veći od onoga što su mogli da plate. Ne možemo da očekujemo da ćemo „Telekom“ da stabilizujemo, restrukturiramo i privatizujemo ako ne rešimo njegova potraživanja u zemlji. Predlažemo da se iz ovih ušteda koje su ostvarene 700 miliona odvoji da MUP Srbije plati „Telekomu“ dug. Drugo, isto obrazloženje za EPS, ne može EPS da posluje na zdravim osnovama ako ima potraživanja u milijardama. Predlažemo da 470 miliona MUP Srbije vrati dugovanje EPS. Pored toga, predlažemo još 518 miliona za kombinovano plaćanje zaostalih naknada, tzv. jubilarnih nagrada i naknada za prevoz službenicima MUP.
Konačno, predlažemo da Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu odobrimo 500 miliona dopunskih sredstava za otpremnine radnika, koje nisu mogle da se predvide u oktobru pošto je odziv na ponuđene programe bio veći od planiranog. Na osnovu podataka od prošle nedelje, a to pre toga nismo mogli da znamo, očekujemo da će troškovi biti veći za 500 miliona i predlažemo da se odvoji aproprijacija dopunskih 500 miliona za socijalne programe.
Ukupno to je devet milijardi. Sa današnjim danom, ako to dodamo na deficit budžeta od 155, dobijemo 164, to je i dalje, 36 plus 25, 60 milijardi i dalje više. Po našim procenama, deficit neće preći 190 milijardi i dalje ćemo imati uštedu od 40 milijardi ili 1% društvenog proizvoda u odnosu na ono što smo planirali rebalansom. Mislim da je to fantastičan rezultat. Mislim da bi bila loša politika da se ovako prost rebalans, u kome nema ni ER Srbije ni ničega što se ovde aludira, ne upotrebi da se vrate dugovi prošlosti. Imamo moralnu obavezu da to uradimo. Oni koji misle da ne treba, da imaju većinu u parlamentu, ja bih se suprotstavio. Ja nisam političar, ni član nijedne stranke, ali da imate većinu, ja bih se suprotstavio tome da svoje dugove koje godinama guramo ispred sebe ne vratimo sada kada možemo. Ovo je prilika da se počne od nule, da se počne od čistog računa i da u sledećoj godini radimo ove mere na pravi način.
Odakle su se ova sredstva našla? Našla su se pre svega od ušteda koje je ostvarilo Ministarstvo finansija na stavkama koje su bile određene za finansijske troškove i za eksproprijaciju zemlje. Pošto proces eksproprijacije uglavnom za infrastrukturne projekte ide sporije u realnom životu nego što se planira, tu su ostala neupotrebljena sredstva i platili smo manje kamate i troškove finansiranja, što takođe mislim da je dobra mera uspeha u radu Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija je ponudilo tri milijarde i 462 miliona neto da bi se isfinansiralo ovih predloženih devet milijardi. Poljoprivreda je veliki deo od ovih četiri milijarde obezbedila smanjivanjem aproprijacije na drugim mestima, da ne ulazim u detalje, tako da je neto efekat na nivou Ministarstva poljoprivrede milijardu i 940. Znači, od četiri milijarde i 33 miliona poljoprivreda sama ostvaruje više od polovine uštedama na drugim aproprijacijama, a ostatak budžeta im obezbeđuje dve milijarde.
U mnogim ministarstvima uštede su ostvarene na onim kategorijama gde neće biti moguće utrošiti sredstva do kraja godine. Ukupan efekat, ponavljam, na budžet je nula, svih ovih transakcija. Znači, mi smo pronašli uštede na svim stavkama, koje ne verujem da će biti, odnosno uvereni smo da neće biti iskorišćenje do kraja godine, tako da će povećanje deficita, posle ovih očekivanih devet milijardi plaćanja dugova, biti na nivou od 164 milijarde dinara. Dakle, ponavljam još jedanput, to je 35 plus 25, odnosno 60 milijardi.
Budžet za narednu godinu. Kao što sam rekao kad smo usvajali rebalans, efekat manjeg deficita će se odraziti pre svega na kredibilitet reformi koje smo započeli, na smanjenje duga i na smanjenje troškova finansiranja duga. Uzgred budi rečeno, budžet za 2015. godinu je bio dostupan preko dve nedelje na medijima. Imamo izvore koji obezbeđuju pune podatke u elektronskom vidu, pa prema tome, mislim da ste svi znali. Ako su mediji znali i objavili sve podatke, mislim da su verovatno i poslanici znali. U budžetu za 2015. godinu predviđamo povećanje prihoda od 27 milijardi dinara, sa 897 na 924. Predviđamo i smanjenje troškova takođe sa 27. To su zaokružene cifre. To znači sa 1110 na 1083 milijarde. Ovo je prvi put u više godina koje smo gledali da imamo predviđanje nominalnih troškova koji su manji u tekućoj od prethodne godine. To je za nas veliki uspeh. Iako je inflacija mala, smanjenje nominalnih troškova je retkost. Pri tome, ono se ostvaruje pri uslovima kada ukupni troškovi duga rastu. Znači, mi imamo još mnogo veće smanjenje troškova ako uzmemo u obzir to da nam troškovi servisiranja dugova, odnosno kamate, odnosno tzv. primarni deficit se značajno smanjuje ovim potezom.
Drugo, jako važno, povećavamo stepen transparentnosti budžeta. U skladu sa onim što smo obećali prošli put, mi sve garancije prebacujemo iznad linije. Znači, posle ove dve kategorije koje sam rekao, deficit je 158,6 milijardi dinara i to je uporedivo sa deficitom u rebalansu od 212 milijardi. Ako tome dodamo garancije od 30,7 milijardi i ostale finansijske troškove od oko dve milijarde, onda dobijamo deficit od 191,3 milijarde dinara. Taj deficit nema direktnu uporedivu cifru u prošloj godini zato što su drugačije bili klasifikovani finansijski rashodi. Ali, ono što je bitno, on vodi ukupno očekivanom deficitu opšte države, koji nije predmet razmatranja u ovom parlamentu, a to je predmet međunarodnih analiza i naših analiza, on vodi ukupnom deficitu očekivanom od oko 232 milijarde, što je skoro 70 milijardi dinara niže od deficita koji je pratio rebalans, kada smo to računali u oktobru mesecu. To je ta cifra koju ciljamo u razgovorima sa Fondom. To je ta cifra koju gledaju međunarodni investitori. To je ta cifra koja označava početak novog puta.
Šta je značajno u svemu ovome što smo rekli? Izmena u strukturi budžeta nema mnogo, ali se na svim mestima na kojima smo mogli ostvaruju uštede. Ono što je najvažnije, preokreće se trend prihoda. Mi sa trenda pada prihoda počinjemo da povećavamo prihode, od avgusta meseca ove godine prihodi rastu i preokreće se trend. Nama je kumulativ deficita posle avgusta ove godine bolji nego u 2013. godini. Nama je trend naplate ključnih poreza, akciza i PDV-a pozitivan i prevazilazimo cifre koje su ostvarene prošle godine, delom zbog agilnijeg rada poreske uprave, a delom čini mi se i zbog toga što se očekivanja ljudi menjaju, što ljudi shvataju da će poreska disciplina biti prioritet Vlade broj jedan i što neće biti moguće više utajivati porez, a da pritom ne odgovarate ni pred kim, ni pred poreskom upravom, ni pred zakonom.
Važna druga tendencija je da, kao što sam rekao na početku, smanjujemo ne samo ukupne rashode, nego posebno smanjujemo one rashode koji su takozvana stečena prava. Znam da je to teško, ali sam zahvalan građanima što prihvataju smisao reformi koje sprovodimo, smisao smanjenja. Moram da vam kažem jednu stvar, nijedan sektor nismo izdvajali, pošto ne mislimo da postoji fiskalna mera koja može sektore da favorizuje ili ne favorizuje. Nisam političar, ali želim da napomenem jednu stvar, imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima obrazovanja, prosvete. Ljudi su ogorčeni nivoom svojih plata. Znate li šta je glavni razlog? Glavni razlog je da se žale da su oni 2008. godine propušteni u sistemu prilagođavanja plata. To je glavni razlog zašto danas traže jednokratnu pomoć ili prilagođavanje njihovih plata. Mi ne možemo da rušimo naša pravila…
To oni kažu i molim vas da sa njima razgovarate. Bilo bi dobro da razgovarate sa njima, kao što mi razgovaramo sa njima.
