Zahvaljujem dr Stefanoviću.
Reč ima ministar u Vladi, dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se na dosta konkretnih komentara, sugestija, pitanja, itd.
Mislim da neka pitanja zahtevaju mnogo dublju raspravu i mnogo, da kažem, drugačiji format. Najavio sam da ćemo čim završimo ovaj ciklus se vratiti na definisanje zakona, odnosno završavanja Zakona o lokalnoj samoupravi i finansiranju Vojvodine. Mislim da će to biti pravo mesto i način da se sve te stvari pogledaju smireno i ja bih da to stavimo u kontekst nekih međunarodnih standarda, makar onih profesionalnih koje sam ja gledao, koji su uspešni, gde se radi paralelno, ne samo finansiranje, nego i asignacija i obaveza i prava, prema tome, da se nađe jedan model koji će u Srbiji da to otvori na pravi i transparentan način. To je rasprava koja ipak zahteva malo više vremena, ne bih sada ulazio u te detalje.
Ako dozvolite, samo nekoliko korekcija koje mislim da su jako važne. Mi ćemo za par dana na Vladi usvojiti fiskalnu strategiju i dostaviti dokument svim zainteresovanim institucijama, uključujući i Skupštinu Srbije, i to će biti javni dokument. Samo želim da napomenem jednu stvar, to je jako važno, po našim poslednjim projekcijama mi očekujemo da će, obzirom na uštede koje su već ostvarene, obzirom na one deficite koje ovde planiramo, mi očekujemo da dug dostigne maksimum negde u trećem, četvrtom kvartalu 2016. godine, a za 2016. godinu prosek da bude 77,5% društvenog proizvoda i da krene da pada na 76,9 u 2017. godini.
Znači, to je naš plan i to je ono kako mi definišemo održivu fiskalnu konsolidaciju. To nam je cilj i ovo je uračunato u sve elemente, ne može se prosto izračunati zato što ovo smanjenje deficita koje smo danas pomenuli od 1% već doprinosi manjoj potrebi zaduživanja. Refinansiranje koje će smanjiti kamate, takođe smanjuje onaj deo sa 130 milijardi na nižu svotu. Mi smo uzeli dosta složeni model kojim pratimo sve. Naša projekcija je, sa kojom se slažu svi, da ćemo krajem 2016. godine, ako ostvarimo sve kao što planiramo u fiskalnoj strategiji, udariti taj plafon i krenuti da padamo sa učešćem duga u društvenom proizvodu.
Naravno da tu postoje rizici, naravno da tu postoje elementi koje ne možemo da kontrolišemo, ali je konzistentnost ovih cifara koje mi imamo nešto što želimo svima da predložimo i da pokažemo i da to bude osnova za neku diskusiju. Naše projekcije su nešto malo bolje. Tačno je da u našem zakonu napisano 45%, tačno je da su nam davno govorili o tome da je 45% naš plafon koji stoji u zakonu. Međutim, mislim da su se ključni parametri toga već promenili, Srbiji već pada cena duga. Kao što je mastriks 60%, tako će Srbija verovatno morati da prilagodi te svoje parametre iz zakona, jer oni uključuju ne samo nivo duga nego i ročnost duga i kamate i to zajedno daje neku cifru. Ta cifra je zavisna od svih elemenata koji u nju ulaze. Mislim da bi bilo zrelo da pogledamo koja je to cifra, odnosno, za mene je suština da u stvari imamo u nekoj diskusiji koji je to rok u kome želimo da dostignemo nivo mastriksa, svakako negde u momentu očekivanog članstva u EU.
Što se tiče deficita, tu nema nikakve dileme. Vi ste potpuno u pravu, pravi deficit koji mi predlažemo je 191 milijarda. To je po mojim računicama, pošto je društveni proizvod 3.970, to je 4,8%. Tu nema nikakve dileme, taj sam broj rekao, kolega je proverio kada sam pričao. Prema tome, 4,8%, ali to nije uporedivo sa onom prošlogodišnjom cifrom koju smo dali, pošto ta cifra nije uključivala garancije koje su realizovane. Da budem vrlo precizan, garancije koje se nalaze na prvoj strani budžeta, tamo u obrazloženju postoji neka fus nota, ali na prvoj strani budžeta stoji 30 plus dve milijarde. Da budem precizan, u fus noti bi trebalo da stoji sledeće, da se to odnosi, veći deo, 25 milijardi od toga se odnosi na stare garancije, samo pet milijardi su garancije izdate „Srbijagasu“ u 2014. godini. Sve ostalo odnosi se na garancije iz prethodnih perioda koje će se aktivirati u narednom periodu.
To su – „Srbijagas“ ranije garancije 14 milijardi, „Železnica“ 5,1 milijarda, „Smederevo“ 3,2 milijarde, „Galenika“, koju vi pominjete, dve milijarde i JAT, stari JAT, ne ER Srbija, stari JAT 1,2 milijarde, zajedno 30,5 milijardi. To je ta cifra. Mi je otvoreno stavljamo unutra, većinu tih stvari mi nismo mogli da izbegnemo.
Predlažem da napravimo zaokret, da takvih garancija koje su bacanje para u suštini, nama se samo ispostavio račun koji u stvari moramo da platimo, to nije dobro i to moramo da zaustavimo u budućnosti.
Prema tome, ima prostora za diskusiju kako to da se uradi. Mislim da ćemo biti tokom godina izloženi pritiscima, ali želimo da upravo ovim budžetom ne dozvolimo te pritiske, znači da nema više garancija za likvidnost, odnosno za tekuće poslovanje.
Ovo o Vojvodini, to mislim da treba da se razgovara u širem nekom kontekstu. Cifre koje mi imamo se nešto malo razlikuju u budžetu ovde, 34,7 milijardi je neka naša cifra. Verovatno, kao što svi ostali, plate u obrazovanju i ostalo, smatraju, i mi smo protočni bojler. Država ogromna sredstva propušta kroz budžet kao protočni bojler. Pretpostavljam da je sličan odnos i za Vojvodinu. Verovatno time može aktivno da se upravlja, ali to zahteva drugačiji sistem budžeta zasnovan na performansama.
Kolege mi kažu u slučaju crkve, crkve plaćaju porez na imovinu, osim na onu koja se neposredno koristi za bogosluženje, čak i tada, ako je nekom izdata na više od 183 dana. Da li je to tačno ili ne, možemo da proverimo i da vam u pismenom obliku odgovorimo, ali mislim da je u redu da svi plaćaju i da svi imaju ravnopravni tretman. Princip mislim da je prihvatljiv, da li se u datoj situaciji, konkretnoj sve to uklapa ili ne, to je faktička stvar koju ćemo proveriti i javiti vam.
Što se tiče svih ostalih elemenata, želim da kažem sledeće. Predmet diskusije oko racionalnog upravljanja prirodnim resursima u širem smislu, a posle toga i u svakom konkretnom sektoru je nešto čime se mi vrlo ozbiljno bavimo. To nije lako preokrenuti zato što su neke stvari dogovorene u sklopu nekih širih aranžmana koji nisu bili dovoljno transparentni. Sigurno znam da je premijer to postavljao kao otvoreno pitanje u razgovorima sa NIS-om, odnosno razgovorima sa „Gasporomom“, glavnim vlasnikom. Koja su rešenja moguća itd, to je nešto što ćemo morati verovatno da vas izvestimo kad vidimo kako se situacija razvija. Trenutno ne znam šta se tu dešava, odnosno koje sve mogućnosti postoje. Mislim da će premijer biti vrlo spreman da vam na to odgovori.
Takođe se slažem da postoji čitav niz stvari gde mi možemo bolje da raspoređujemo prihode. Želim samo da kažem da se prema našim podacima porez na dohodak, odnosno na plate, onih 10% raspoređuje u proporciji 18% u Vojvodini, 80% lokalu i samo 2% Srbiji. Veliki deo, 98% ostaje u Vojvodini, ali lokal uzima gro. To je nešto što možda treba da se proveri, to je naša formula. To je diferencirano prema gradovima, prema lokalnoj upravi, ali mislim da su pravila dosta transparentna.
Što se tiče dobiti, naša informacija je da 42,7% dobiti ostaje u Vojvodini. To je nešto što treba imati u vidu kao činjenicu.
Što se tiče vaših amandmana, pogledaćemo ih i imaćemo prekosutra priliku da razgovaramo pojedinačno o konkretnim amandmanima. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Vujović.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Prvo ću se nadovezati na ovu diskusiju, a zatim ću odgovoriti i poslaniku Ugljaninu. Nažalost, on sad više nije u sali, ali mehanizam prijavljivanja me nije ubacio ranije.
Prvo, kada je reč o fiskalnoj decentralizaciji, koja je jedna bitna mera kojoj se moramo okrenuti u narednom periodu u sklopu celokupne reforme javne uprave, velike radikalne promene u načinu finansiranja lokalnih samouprava i pokrajine u toku 2015. godine ne mogu da se urade, zbog toga što je 2015. godina u kojoj se već radi jedna snažna fiskalna konsolidacija i jako je važno i potrebno da možemo da raspolažemo instrumentima koje imamo na najpredvidiviji mogući način. Sa druge strane, činjenica je da je raspodela nadležnosti i izvora finansiranja između Republike, pokrajina i lokalnih samouprava u Srbiji jedan vrlo složen problem kojim se do sada nismo dobro bavili. Bio je visoko politizovan i svaki put kad se prelamalo preko kolena napravljena je velika šteta.
Ovog puta nacrt akcionog plana za reformu javne uprave u Srbiji predviđa da se tokom 2015. godine rade pažljive analize problema i diskusija i da se dođe, možda ne već krajem 2015. godine, ali i rano u 2016. godini do društvenog konsenzusa, kojim merama možemo da krenemo i kako da taj zamršeni čvor, koji priznajemo da u Srbiji nije dobro rešen, a nije dobro rešen zato što je, kao što kažem, bio visoko politizovan u jednom ambijentu gde su partijski interesi bili važniji od ispravljanja grešaka i opet ishitrenih ili krajnje politizovanih mera još iz prethodnog perioda, iz 90-ih, nije urađeno u najboljem interesu i finansijske kontrole i prava na samoupravu i optimalnog donošenja odluka i poštovanja principa supsidijarnosti, sve zajedno nije rađeno kako treba i nećemo to ispraviti preko noći. Imamo 2015. i deo 2016. godine da tu reformu pažljivu i u jednom širokom dijalogu celog našeg društva osmislimo.
U međuvremenu najviši prioritet jeste ova fiskalna konsolidacija, u kojoj se po prvi put ozbiljno menja rashodna strana budžeta, u smislu trajno i strukturno, a to znači da menjamo način na koji će se stvari raditi. Do sada je bilo više puta nekakvog smanjivanja troškova na rashodnoj strani, pre svega materijalnih, a na kraju uvek kapitalnih izdataka. Znači, štitili smo potrošnju danas na račun rasta i mogućnosti da se ljudi zapošljavaju i da zapravo imamo veću proizvodnju, a samim tim i veću potrošnju sutra u svim budžetima do sada. Onda kada je i došlo do više investiranja, to je rađeno na račun privatizacionih prihoda u manjem delu, a dobar deo privatizacionih prihoda opet je otišao na potrošnju u svim prethodnim godinama. Ovo je jedan odgovoran budžet, u kome po prvi put kažemo – ne, mi moramo sada stvarno da se pitamo kolika je ta država sa kojom želimo i moramo da radimo i kakva je i koliko je ona delotvorna?
Postavilo se pitanje programa na osnovu kojeg ćemo zapravo i da dođemo do stvarne reorganizacije te države, odnosno do smanjenja i viškova zaposlenih kojih sada ima. U ovom trenutku mogu da najavim, a to je i jasno u akcionom planu, čiji je nacrt već bio jednom diskutovan, suština ovog dela tog nacrta se uopšte nije promenila i on je već sad ponovo na veb sajtu i sa njime može javnost da se upozna, i ne samo da se upozna, već i da učestvuje u diskusiji kako mislimo to da radimo. Suština je da postoje dve faze.
Dakle, ova prva faza je pre svega skoncentrisana na fiskalnu konsolidaciju i na najočiglednije viškove. Tačan program racionalizacije tih najočiglednijih viškova radiće ne samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa čak i ne samo Vlada Srbije, nego u svakom resoru sve institucije koje zapošljavaju radnike moraju da se preispitaju, da se povežu sa svojim resorom, a zatim i uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dođemo do sagledavanja tačno gde su ti, da tako kažem, najprevaziđeniji poslovi ili gde je bilo najviše zapošljavanja bez nekakvog istinskog osnova i bez proizvodnje pozitivnog efekta po rad države. Jer, nama je najvažniji cilj, ne samo da se smanji potrošnja, to bi bilo lako, to bi moglo da se uradi jednostavnim lineranim smanjenjem broja gde god nije otišlo dovoljno prirodnim odlivom. Međutim, mi ne želimo da idemo čisto linearno, upravo zato što želimo da nagradimo, odnosno ispoštujemo one koji su vodili računa o produktivnosti, o tome da se domaćinski ponašaju, a da sa druge strane identifikujemo one institucije koje su ili bile nedomaćinske ili se prosto nisu prilagodile potrebama novog vremena, evo već 15 godina.
U toj prvoj fazi fokus je, kao što kažem, na manjem smanjenju, na manjoj reorganizaciji, na očiglednim viškovima, ali već tokom sledeće godine mi idemo redom i spremamo za ceo period koji sledi od tri godine, koliko imamo da sprovodimo ovu prvu fazu strategije reforme javne uprave, da stvarno dubinski preispitujemo sektor po sektor, da li on do kraja odgovara onome što ova država zahteva i šta nam je potrebno da bismo ušli kako treba u 21. vek i u Evropsku uniju kao jedna moderna država. Ta faza neće nužno uvek dovoditi do smanjenja zaposlenih. Postoje i institucije i poslovi kojima i te kako nedostaju ljudi, a naročito kvalifikovani kadrovi.
Znači, suština posla koji je sada pred nama je pre svega stvaranje jedne drugačije, modernije i daleko delotvornije države koja će da podrži privredni rast, a ne da državu koristi za komplementarno socijalnu politiku. Socijalna politika mora da se vodi instrumentima socijalne politike, koje ovaj budžet takođe predviđa i koje ovaj budžet štiti. Detaljan plan racionalizacije još se radi i on će biti razrađen na vreme da se realizuje cilj koji je postavljen u ovom budžetu i na koji smo se obavezali, a to je da do smanjenja budžeta zaposlenih dođe do 30. juna 2015. godine.
Zašto nemamo više urađeno do sada? Volela bih da skrenem pažnju na to da je neverovatno koliko je malo rađeno, analizirano, pripremano, poznato nama samima o našoj državi, onako kako smo to nasledili od prethodnih vlada. Očigledno je da se time nije niko bavio. Bilo je potrebno krenuti od nule, srediti do kraja registar sa kojim se bavila i prethodna Vlada, ali koji još uvek nije bio dovoljno pouzdan. Pravi registar, prave pouzdane brojke, onako kako to imaju najmodernije države koje se oslanjaju na elektronsku upravu, imaćemo tek dve godine od sada. Toliko će da bude potrebno da se pripremi zakonski okvir i da se pripremi informatički okvir da imamo pravu osnovu i registre građana i zaposlenih i institucija kako treba. Znači, oni će krenuti da se uspostavljaju pošto se uspostavi zakonski okviru 2015/2016. godini.
Međutim, mi već sada imamo dovoljno podataka i pojačaćemo tokom 2015. godine sam registar zaposlenih kojim raspolaže Ministarstvo finansija, na način da možemo dovoljno dobro da identifikujemo gde su viškovi i gde su problemi i ko ne poštuje propise koje ćemo doneti u skladu sa planom racionalizacije cele javne uprave tokom prvog kvartala, do kraja prvog kvartala 2015. godine.
Nadalje bih da odgovorim poslaniku Ugljaninu da trošenje na unapređenje statusa i ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji nije u razdelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, nije ni u našoj nadležnosti. To je nadležnost, a prema tome i sredstva, su raspoređena u budžetu kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava pri Vladi Srbije. Ta kancelarija i njen budžet iznosi 470 miliona dinara u ovoj godini, a razdeo baš za nacionalne manjine je 286.
Pošto poslanik sada nije tu, neću ovu temu dalje razrađivati, ali samo da naglasim da su ova sredstva strogo usko usmerena na, da tako kažemo, dopunu realizacije prava ovih nacionalnih manjina u četiri oblasti, koje su njihova ustavna nadležnost. Međutim, nacionalne manjine, kao i svi građani Srbije, realizuju svoje interese i svoje potrebe kroz rad cele Vlade i u tom smislu je i poslanik Ugljanin pravilno uputio na problem da je veliki deo problema u statusu nacionalnih manjina u Srbiji u tome što su one nastanjene u regionalno najmanje razvijenim delovima Srbije. Tu trpe, kako nacionalne manjine, tako i većinsko stanovništvo, i Srbi i svi drugi.
Rad na unapređivanju regionalnog razvoja i na njegovom ujednačavanju je jedno od najsloženijih ekonomskih zadataka koje bilo koja država ima, pogotovo kada je nasleđena tako velika razlika u nivou razvijenosti kao što ih imamo mi u Srbiji. Istina je da radom i ulaganjem na regionalnom razvoju, kao i u svim razdelima, odnosno u trošenju svih ministarstava koje se bave temama od naročitog interesa za nacionalne manjine, troše se vrlo ozbiljna budžetska sredstva koja su zapravo glavna sredstva sa kojima treba da unapredimo status pripadnika nacionalnih manjina, kao i svih građana u Srbiji.
Ova sredstva koja sam spomenula, vezana za aktivnosti rada Kancelarije za ljudska i manjinska prava, su specijalno usmerena na dopunska i posebne programe, koje smatramo da moramo da razvijamo i trebamo da razvijamo. Samo još da spomenem da se priprema u sklopu Poglavlja 23 sa EU, jedna od predviđenih aktivnosti jeste i Akcioni plan na unapređenju statusa nacionalnih manjina u Srbiji, koji će mnogo preciznije i mnogo ciljanije opredeliti kako će se ta sredstva usmeravati.
Istovremeno, moramo da skrenemo pažnju da do sada nisu rađene revizije kako su ta sredstva trošena u prošlosti i da će i na to ova Vlada obratiti mnogo veću pažnju nego što je to rađeno u prošlosti. Hvala.

Zahvaljujem ministru Udovički.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Izvolite.

Žao mi je što nije tu ministar policije, samo da jednu stvar razjasnimo. Ja zaista nijednog trenutka nisam govorio o strankama, ako ste primetili, nego sam govorio o stanju u društvu. Ako baš treba da govorim o strankama, podsetiću da je penzioni fond ukinut u vreme Slobodana Miloševića i da su tada penzije postale budžetski rashod, a pre toga su bile servisirane upravo iz Fonda za penziono-invalidsko osiguranje.
Što se tiče ovog problema sa bankama, koji je spomenuo ministar policije, ja sam prvi koji insistira na tome da se svi ti problemi reše, da se oni koji su kršili zakon nađu pred licem pravde i imam jednu jedinu molbu – da prilikom istraživanja svih tih stvari se prvo obrati pažnja na članove Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su bili ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine delegirani da vrše određene poslove toga tipa, jer, prvo se moramo rešiti mangupa u našim redovima, pa onda sve ostalo.
Što se tiče gospodina ministra finansija, ja bih imao samo jedno pitanje – da li vi priznajete, kao predstavnik države, da Republika Srbija duguje AP Vojvodini 150 milijardi dinara? Jer, to je vrlo važna stvar. Ja ne kažem da treba odmah isplatiti taj novac – novca nema. Ja ne govorim ništa takvo. Ali, ako se polovina budžeta opredeljuje na vraćanje dugova, da li postoji dug prema AP Vojvodini koji je nastao iz neisplaćivanja Ustavom propisane obaveze? Ako taj dug postoji, dovoljno je samo da konstatujemo da postoji. Jer, onda je pitanje šta ćemo dalje.
Ja ne govorim o tome iz nekog ne znam kakvog razloga, nego zato što bi se preko tog novca moglo rešiti pitanje nezaposlenosti u Vojvodini, a to je za celu Srbiju izuzetno značajno.
Znači, ja vas samo pitam konkretno – da li država Srbija priznaje da je dužna AP Vojvodini 150 milijardi dinara po osnovu člana Ustava kojim se garantuje da budžet AP Vojvodine ne može biti manji od 7%?
Time što transferna sredstva predstavljaju preko polovine budžeta AP Vojvodine, AP Vojvodina se svake godine dovodi u poziciju da radi protivzakonitu stvar zato što je takođe zakonom određeno da tri sedmine budžeta mora biti uloženo u kapitalne investicije, a to je nemoguće, obzirom da onda ne ostaje uopšte novca za druge stvari. Znači, AP Vojvodina je, neizvršavanjem obaveza Republike Srbije prema njoj, dovedena u poziciju da svake godine krši zakon.
Pitam gospođu ministra za državnu upravu, interesuje me jedna stvar. Vi stalno govorite o fiskalnoj konsolidaciji i govorite da je ona nemoguća ukoliko ne postoji centralizacija. Jel to što ste rekli oko alata kojima se to može uraditi? Vaše reči su – fiskalna decentralizacija nije moguća, jer radimo na fiskalnoj konsolidaciji, koje insistiraju na instrumentima da to možemo da sprovedemo. To su vaše reči.
Dakle, molim samo da mi ministar finansija odgovori – da li Republika Srbija duguje AP Vojvodini po osnovu Ustava 150 milijardi dinara? Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Čanak.
Primetili su narodni poslanici, pošto ste odgovarali na replike tri ministra, dao sam vam duplo vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Kori Udovički.

Ne mogu da tačno ponovim reči koje sam rekla, ali znam šta sam htela da kažem, a to je da ne možemo usred fiskalne konsolidacije menjati instrumente. To je da kao u sred trke menjate konje. Mi sad moramo da sa ovim sistemom koji nam je poznat, čijim instrumentima znamo kako radimo, bez obzira što nije nužno idealno, unapređenja može i mora da bude, mi sad moramo da uradimo taj najveći udar.
Pazite, u programu fiskalne konsolidacije prva godina je najjača, kasnije dolaze godine koje će ići lakše. Znači, u ovom trenutku koncentracija mora biti na tome da sprovedemo ovo kako smo zacrtali, bez velikih potresa u načinu na koji uređujemo državu. Ne možete sve odjednom, sve lopte baciti. Da li bi možda bilo bolje da smo uradili ranije kako treba, tj. da ste u prethodnim vladama uradili fiskalnu decentralizaciju kako treba, pa da sada upravljamo fiskalnom konsolidacijom – vrlo verovatno, veoma verovatno – da, ukoliko bi ta fiskalna decentralizacija bila urađena kako treba.
Jedan od problema u Srbiji je upravo što se nikada ne zna ko je odgovoran za koju odluku. Svaka je odluka raspodeljena na puno igrača, ne samo preko nivoa nadležnosti, nego i u okviru jednog istog nivoa i to je jedan veliki problem koji imamo. Taj se problem neće rešiti preko noći.
I vraćam se na to – ne bi bilo mudro da se taj problem rešava fundamentalno, u godini kada vi fundamentalno vraćate ovo i ovakav sistem u nekakve održivije okvire. Znači, biće dovoljno komplikovano i ovako da uradimo racionalizaciju o kojoj govorimo, a bilo je teško i sa drugim merama koje smo pripremili. Biće fokusa i na programima reorganizacije velikih javnih preduzeća itd. Radi se na neverovatno mnogo frontova i to bi bilo otvaranje još jednog fronta koji ne bi išao nikome u korist.
Ništa ne sprečava da tokom ove godine promišljamo i pripremamo, jer ako ste voljni i u strankama opozicije, a naročito regionalna Vojvodina, da se stvarno pitamo kako da sistem bolje funkcioniše, to neće biti stvar koja će se rešiti lako i osmisliti preko noći, jer je zamešeteljstvo koje smo nasledili zaista vrlo složeno. Ne smemo da rizikujemo, neće imati prostora da možemo da nekakvim merama se dese ponovo stvari koje su se desile i u prošlosti, da odjednom nekoga udarimo sa sredstvima koja zapravo ne zna kako da na najefikasniji način potroši, bez da se zapravo onda rasipaju ili potroše na pogrešan način. Znači, zadatak je tu, ali je prvi zadatak fiskalna konsolidacija.

Zahvaljujem gospođi Kori Udovički, potpredsedniku Vlade.
Reč ima ministar u Vladi dr Dušan Vujović.

Voleo bih da mogu da vam odgovorim direktno i nedvosmisleno. Predložio sam, između redova, proces koji bi doveo do nekog rešenja. Znači, drugim rečima da se odmah po završetku ovog procesa u januaru mesecu ponovo vratimo finalizaciji i usvajanju Zakona o finansiranju Vojvodine i u sklopu toga razmotrimo čitav niz stvari koji se odnose između ostalog i na lociranje resursa i na sve elemente koji u to ulaze. Rezultat bi mogao da bude odgovor na ovo pitanje. Tu cifru tačno ne znam kako ste je dobili, ali sam siguran da proces može da dovede do cifre koja je i zasnovana na zakonu i prihvatljiva svima.
(Nenad Čanak, s mesta: Pitam za dug prema Vojvodini, da li postoji?)
Vi vidite, kada se menjaju pravila sva. Da, znam, vidite postoji pravilo da poljoprivreda ima pravo na određeni procenat i da Vojska ima pravo na određeni procenat i postoji čitav niz stvari koje se zajedno ne sabiraju do celine zato što se u budžetu pojavljuju autonomni tokovi drugi koji ugrožavaju celu sumu. Znači, ja sam zadužen za celinu budžeta. Želim da pogledamo kako to može na najbolji način da se reši i da taj proces konverira. To je najvažnije. Da li će to biti 158 ili ne znam koliko ste rekli milijardi ili neka druga cifra. Zato vam kažem, to se rešava u konceptu da to bude i po Ustavu, ali ne cifra, ne mogu cifre da se stavljaju kada se menjaju uslovi, razumete. Ako se promene ključni elementi. Rekao sam nešto što je jako važno, a to je da se radi u okviru održivog sistema to se engleski zove revenue and expenditure assignments. Znači, to je predlog prenošenja ili udela u prihodima i zaduženja u rashodima. To treba da bude definisano, dogovoreno i onda je to sistem koji je održiv.
To je nešto što moramo da uradimo u svim elementima budžeta i onda ćemo imati situaciju u kojoj su i delovi i celina konzistentni. Znači, moj predlog je da se rešenje, da se dovođenjem Zakona o finansiranju Vojvodine, do finala i usvajanja u Skupštini, Zakona o lokalnoj samoupravi i svih ostalih sistemskih zakona koji su nam bitni uključujući i suštinski, sistemski prelazak na programsko budžetiranje, naći ćemo rešenje za sva ta pitanja istovremeno.
(Nenad Čanak, s mesta: Da li ima duga ili nema?)
To ne mogu da kažem, nije moje da licitiram svote. Znači, taj proces je sledeći, Vojvodina će u tom procesu reći - meni je trebalo da bude locirano toliko i toliko sredstava za te i te namene, a neko će reći – da, ali te namene su rešavane na drugi način i bili su drugi problemi u pitanju i onda će se naći neko rešenje. To je suština, da i jedni i drugi kažu šta misle i da se onda traži rešenje.
(Nenad Čanak, s mesta: Govorili smo po Ustavu.)
Znam, ali Ustav ima mnogo kategorija, ima kategorija stečenih prava gde stalno imamo problem šta to znači, razumete. U okviru tih kategorija to moramo i da rešavamo. Kada bi postojali apsolutni resursi kojim se apsolutna prava tako rešavaju, onda ne bi bilo problema, međutim, na žalost to ne postoji, postoji samo jedan dohodak iz koga jedna poreska osnovica iz koje se sve to rešava. To je problem.