Zahvaljujem ministru Udovički.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Izvolite.

Žao mi je što nije tu ministar policije, samo da jednu stvar razjasnimo. Ja zaista nijednog trenutka nisam govorio o strankama, ako ste primetili, nego sam govorio o stanju u društvu. Ako baš treba da govorim o strankama, podsetiću da je penzioni fond ukinut u vreme Slobodana Miloševića i da su tada penzije postale budžetski rashod, a pre toga su bile servisirane upravo iz Fonda za penziono-invalidsko osiguranje.
Što se tiče ovog problema sa bankama, koji je spomenuo ministar policije, ja sam prvi koji insistira na tome da se svi ti problemi reše, da se oni koji su kršili zakon nađu pred licem pravde i imam jednu jedinu molbu – da prilikom istraživanja svih tih stvari se prvo obrati pažnja na članove Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su bili ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine delegirani da vrše određene poslove toga tipa, jer, prvo se moramo rešiti mangupa u našim redovima, pa onda sve ostalo.
Što se tiče gospodina ministra finansija, ja bih imao samo jedno pitanje – da li vi priznajete, kao predstavnik države, da Republika Srbija duguje AP Vojvodini 150 milijardi dinara? Jer, to je vrlo važna stvar. Ja ne kažem da treba odmah isplatiti taj novac – novca nema. Ja ne govorim ništa takvo. Ali, ako se polovina budžeta opredeljuje na vraćanje dugova, da li postoji dug prema AP Vojvodini koji je nastao iz neisplaćivanja Ustavom propisane obaveze? Ako taj dug postoji, dovoljno je samo da konstatujemo da postoji. Jer, onda je pitanje šta ćemo dalje.
Ja ne govorim o tome iz nekog ne znam kakvog razloga, nego zato što bi se preko tog novca moglo rešiti pitanje nezaposlenosti u Vojvodini, a to je za celu Srbiju izuzetno značajno.
Znači, ja vas samo pitam konkretno – da li država Srbija priznaje da je dužna AP Vojvodini 150 milijardi dinara po osnovu člana Ustava kojim se garantuje da budžet AP Vojvodine ne može biti manji od 7%?
Time što transferna sredstva predstavljaju preko polovine budžeta AP Vojvodine, AP Vojvodina se svake godine dovodi u poziciju da radi protivzakonitu stvar zato što je takođe zakonom određeno da tri sedmine budžeta mora biti uloženo u kapitalne investicije, a to je nemoguće, obzirom da onda ne ostaje uopšte novca za druge stvari. Znači, AP Vojvodina je, neizvršavanjem obaveza Republike Srbije prema njoj, dovedena u poziciju da svake godine krši zakon.
Pitam gospođu ministra za državnu upravu, interesuje me jedna stvar. Vi stalno govorite o fiskalnoj konsolidaciji i govorite da je ona nemoguća ukoliko ne postoji centralizacija. Jel to što ste rekli oko alata kojima se to može uraditi? Vaše reči su – fiskalna decentralizacija nije moguća, jer radimo na fiskalnoj konsolidaciji, koje insistiraju na instrumentima da to možemo da sprovedemo. To su vaše reči.
Dakle, molim samo da mi ministar finansija odgovori – da li Republika Srbija duguje AP Vojvodini po osnovu Ustava 150 milijardi dinara? Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Čanak.
Primetili su narodni poslanici, pošto ste odgovarali na replike tri ministra, dao sam vam duplo vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Kori Udovički.

Ne mogu da tačno ponovim reči koje sam rekla, ali znam šta sam htela da kažem, a to je da ne možemo usred fiskalne konsolidacije menjati instrumente. To je da kao u sred trke menjate konje. Mi sad moramo da sa ovim sistemom koji nam je poznat, čijim instrumentima znamo kako radimo, bez obzira što nije nužno idealno, unapređenja može i mora da bude, mi sad moramo da uradimo taj najveći udar.
Pazite, u programu fiskalne konsolidacije prva godina je najjača, kasnije dolaze godine koje će ići lakše. Znači, u ovom trenutku koncentracija mora biti na tome da sprovedemo ovo kako smo zacrtali, bez velikih potresa u načinu na koji uređujemo državu. Ne možete sve odjednom, sve lopte baciti. Da li bi možda bilo bolje da smo uradili ranije kako treba, tj. da ste u prethodnim vladama uradili fiskalnu decentralizaciju kako treba, pa da sada upravljamo fiskalnom konsolidacijom – vrlo verovatno, veoma verovatno – da, ukoliko bi ta fiskalna decentralizacija bila urađena kako treba.
Jedan od problema u Srbiji je upravo što se nikada ne zna ko je odgovoran za koju odluku. Svaka je odluka raspodeljena na puno igrača, ne samo preko nivoa nadležnosti, nego i u okviru jednog istog nivoa i to je jedan veliki problem koji imamo. Taj se problem neće rešiti preko noći.
I vraćam se na to – ne bi bilo mudro da se taj problem rešava fundamentalno, u godini kada vi fundamentalno vraćate ovo i ovakav sistem u nekakve održivije okvire. Znači, biće dovoljno komplikovano i ovako da uradimo racionalizaciju o kojoj govorimo, a bilo je teško i sa drugim merama koje smo pripremili. Biće fokusa i na programima reorganizacije velikih javnih preduzeća itd. Radi se na neverovatno mnogo frontova i to bi bilo otvaranje još jednog fronta koji ne bi išao nikome u korist.
Ništa ne sprečava da tokom ove godine promišljamo i pripremamo, jer ako ste voljni i u strankama opozicije, a naročito regionalna Vojvodina, da se stvarno pitamo kako da sistem bolje funkcioniše, to neće biti stvar koja će se rešiti lako i osmisliti preko noći, jer je zamešeteljstvo koje smo nasledili zaista vrlo složeno. Ne smemo da rizikujemo, neće imati prostora da možemo da nekakvim merama se dese ponovo stvari koje su se desile i u prošlosti, da odjednom nekoga udarimo sa sredstvima koja zapravo ne zna kako da na najefikasniji način potroši, bez da se zapravo onda rasipaju ili potroše na pogrešan način. Znači, zadatak je tu, ali je prvi zadatak fiskalna konsolidacija.

Zahvaljujem gospođi Kori Udovički, potpredsedniku Vlade.
Reč ima ministar u Vladi dr Dušan Vujović.

Voleo bih da mogu da vam odgovorim direktno i nedvosmisleno. Predložio sam, između redova, proces koji bi doveo do nekog rešenja. Znači, drugim rečima da se odmah po završetku ovog procesa u januaru mesecu ponovo vratimo finalizaciji i usvajanju Zakona o finansiranju Vojvodine i u sklopu toga razmotrimo čitav niz stvari koji se odnose između ostalog i na lociranje resursa i na sve elemente koji u to ulaze. Rezultat bi mogao da bude odgovor na ovo pitanje. Tu cifru tačno ne znam kako ste je dobili, ali sam siguran da proces može da dovede do cifre koja je i zasnovana na zakonu i prihvatljiva svima.
(Nenad Čanak, s mesta: Pitam za dug prema Vojvodini, da li postoji?)
Vi vidite, kada se menjaju pravila sva. Da, znam, vidite postoji pravilo da poljoprivreda ima pravo na određeni procenat i da Vojska ima pravo na određeni procenat i postoji čitav niz stvari koje se zajedno ne sabiraju do celine zato što se u budžetu pojavljuju autonomni tokovi drugi koji ugrožavaju celu sumu. Znači, ja sam zadužen za celinu budžeta. Želim da pogledamo kako to može na najbolji način da se reši i da taj proces konverira. To je najvažnije. Da li će to biti 158 ili ne znam koliko ste rekli milijardi ili neka druga cifra. Zato vam kažem, to se rešava u konceptu da to bude i po Ustavu, ali ne cifra, ne mogu cifre da se stavljaju kada se menjaju uslovi, razumete. Ako se promene ključni elementi. Rekao sam nešto što je jako važno, a to je da se radi u okviru održivog sistema to se engleski zove revenue and expenditure assignments. Znači, to je predlog prenošenja ili udela u prihodima i zaduženja u rashodima. To treba da bude definisano, dogovoreno i onda je to sistem koji je održiv.
To je nešto što moramo da uradimo u svim elementima budžeta i onda ćemo imati situaciju u kojoj su i delovi i celina konzistentni. Znači, moj predlog je da se rešenje, da se dovođenjem Zakona o finansiranju Vojvodine, do finala i usvajanja u Skupštini, Zakona o lokalnoj samoupravi i svih ostalih sistemskih zakona koji su nam bitni uključujući i suštinski, sistemski prelazak na programsko budžetiranje, naći ćemo rešenje za sva ta pitanja istovremeno.
(Nenad Čanak, s mesta: Da li ima duga ili nema?)
To ne mogu da kažem, nije moje da licitiram svote. Znači, taj proces je sledeći, Vojvodina će u tom procesu reći - meni je trebalo da bude locirano toliko i toliko sredstava za te i te namene, a neko će reći – da, ali te namene su rešavane na drugi način i bili su drugi problemi u pitanju i onda će se naći neko rešenje. To je suština, da i jedni i drugi kažu šta misle i da se onda traži rešenje.
(Nenad Čanak, s mesta: Govorili smo po Ustavu.)
Znam, ali Ustav ima mnogo kategorija, ima kategorija stečenih prava gde stalno imamo problem šta to znači, razumete. U okviru tih kategorija to moramo i da rešavamo. Kada bi postojali apsolutni resursi kojim se apsolutna prava tako rešavaju, onda ne bi bilo problema, međutim, na žalost to ne postoji, postoji samo jedan dohodak iz koga jedna poreska osnovica iz koje se sve to rešava. To je problem.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Dakle, pošto se ovde pominjao deficit kada su u pitanju penzije. Deficit u penzija se ne može isplatiti, odnosno ne može se sanirati jednokratnom podrškom budžetu, ne može prodajom „Telekoma“, ne može jednom uplatom. Odnos kada penzije postaju naš deficit, kada imamo pad zaposlenosti. Jedini način da se ovaj problem reši jeste povećanje zaposlenosti i jeste povećanje broja osiguranika. Nema drugog načina. Mi sve vreme i ne radimo ništa drugo nego radimo na povećavanju zaposlenosti što uostalom brojke zaista i pokazuju.
Moram sa ponosom da kažem da je sada značajno povećana količina novca koju dobijamo na osnovu prijavljenih radnika, pa i u penzioni fond, ali to nije nešto što će se završiti u toku jednog dana. Dakle, ne možemo jednokratno, ne može prodajom jednog preduzeća, nego isključivo povećanjem zaposlenosti.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Zakonu o budžetu za 2015. godinu pošto mislimo da je ovo najvažniji zakon od ovih 12 zakona koji su pred nama.
Predlogom budžeta za 2015. godinu je planiran deficit, kao što čuli od gospodina ministra, u iznosu od 191 milijardu dinara. Čuli smo nekoliko puta u toku današnjeg dana da je ovo prvi budžet gde su neki rashodi planirani koji do sada nisu bili planirani u prethodnim godinama kada je bilo reči o budžetu, a to su oni rashodi koju struka zove rashodima ispod crte. Znači, oni rashodi koji se u ovom budžetu odnose na otplatu glavnice za ranije pozajmice javnih preduzeća i tu je reč oko 30,7 milijardi dinara. Ako gledamo staru metodu pravljenja budžeta, onda ovaj deficit od 191 milijardu dinara bi bio smanjen sa ovih 30 milijardi, onda bi se iskazalo oko 160 milijardi dinara. Ali, mislimo da je ovaj metod načina pravljenja budžeta realniji i pozdravljamo ovu novinu.
Kao što smo čuli deficit će biti smanjen. Neto nije smanjen znatno u velikoj meri, ali je smanjen. To je znači pozitivan korak napred. One mere i ovde su dve najvažnije mere koje ću istaći i koje će smanjiti deficit u 2015. godini i ne samo za 2015. godinu već i za naredne godine. U ovoj godini smo doneli zakone kojim mi smanjujemo plate i penzije i ovo je jedna mera koja u sledećoj godini, u 2015. godini će doneti pozitivne efekte.
Mislim da je značajnije da je Vlada odlučila da obustavi izdavanje garancija, novih garancija za likvidnost, znači, za pokrivanje gubitaka javnih i državnih preduzeća. Zato mislim da je to pozitivno, jer u ovom budžetu vidimo da je nivo garancija oko 81 milijardu dinara, s tim ako ne dajemo nove garancije za likvidnost ovih firmi uzimamo na vrat neke probleme koje moramo da rešimo u toku sledećih godina, a problem je „Srbijagas“ i ako mogu reći i povezana javna preduzeća koje snabdevaju gasom, ovde je reč o Azotari, Petrohemiji. Znači, oni su gubitaši i do sada nisu mogli da plaćaju gas. Znači, moramo da rešimo problem ovih javnih preduzeća.
Mislim, možda grešim, ali mislim da procene za dividende javnih preduzeća su malo predimenzionisane, znači, oko 16 milijardi dinara je u pitanju kod prihoda. Dosadašnja praksa je bila, da jedva smo dobili neke pare u budžet, a sada je predviđeno oko 16 milijardi dinara. Ali, znamo da u ovoj godini u 2014. godini imamo već pozitivan rast kod ovih dividendi, ako je dobro iskazano po realizaciji ovogodišnjeg budžeta, to je oko 9 milijardi dinara.
Ako će biti onih svih 16 milijardi dinara ili 15 milijardi, 15 i nešto milijardi dinara, ja mislim da će tu biti pozitivni uticaj na naš budžet.
Mislimo da je u poslednjih nekoliko meseci je došlo do pozitivnih povećanja naplate prihoda od poreza i malo smo uveli reda u poreskom sistemu. Ja se nadam da ćemo u sledećoj godini isto ovaj trend održati i sa tim ćemo moći isto da povećavamo prihode, znači, sa povećanjem poreske discipline i naplate poreza.
Ovde u ovom budžetu još nisu, ali i mislim da ne bi ni trebalo da se ukalkulišu oni efekti koji će doneti borba protiv sive ekonomije. Ja mislim da ćemo sa tim moći da povećavamo prihodovnu stranu našeg budžeta.
Što se tiče rashodovne strane budžeta, ovde je predviđeno 1.115 milijardi dinara rashoda i imamo u nekim kategorijama, rashodi se smanjuju, a u nekim kategorijama rashodi se povećavaju.
Kod smanjenih rashoda ovde, kao što smo istakli ili kao što sam istakao da najveće uštede imamo kod plata i penzija, to je, kod plate, oko 22 milijarde dinara.
Što se tiče subvencija, ovde moramo istaći da nažalost, subvencije za poljoprivredu su sada smanjene za oko šest milijardi dinara. To smo čuli iz nekih pretkazivanja ili sada u novom zakonu piše da će biti samo za 20 hektara zemlje podsticaj. To je oko, ako tako gledamo, oko šest milijardi dinara. Baš od tih šest milijardi dinara će biti smanjena.
Ali treba da istaknem kod subvencija za poljoprivredu što je pozitivno da ćemo i vršiti neka kapitalna ulaganja što se tiče navodnjavanja i uradiće se jedna laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka.
Najveći rast u rashodovnoj strani su, ono što je sada rečeno da rashodi ispod crte, znači, onih 30 milijardi rashoda koji su sada u ovoj godini planirani kod rashoda za otplatu aktiviranih garancija javnih preduzeća.
Ovde treba istaći da u drugim zemljama Evrope, garancije su takve prirode da jedan, dva ili tri posto se aktiviraju u toku godine, a nažalost kod nas to je oko 99 ili iznad 90% ovih garancija se aktivira, još moramo i plaćati, nažalost, i kamate na takve garancije.
Meni je drago i našoj poslaničkoj grupi da je gospodin ministar nekoliko puta izneo problem što se tiče finansiranja Vojvodine, što će se doneti zakon o finansiranju Vojvodine, jer mislimo da je to najveći problem i mislim da sa tim bi mogli da rešimo problem finansiranja Vojvodine.
Ovde kod, ako smo još kod Vojvodine, treba istaći da se vidi da su smanjena transferna sredstva za Vojvodinu, ali to su ona transferna sredstva ili ona sredstva koja se odnose na zarade radnika u javnom sektoru.
Najveći rast imamo kod rashoda u kategoriji kamata. Ovde mislim da je najveći problem, kod rashoda, imamo u vezi te kategorije jer to je treća kategorija, najveća kategorija što se tiče rashoda.
Posle penzija i zarada, mislim da su kamate treća kategorija. Ovde je reč o rastu oko 19 milijardi dinara. U poslednjih nekoliko godina za kamate smo više desetina milijardi dinara izdvajali i to, ja bih rekao, godinu na godinu, više milijardi dinara izdvajamo i nažalost ova tendencija će ostati i za naredne godine.
Mislim, ako su moji podaci tačni, da smo za kamate u 2014. godini izdvajali oko 112 milijardi dinara, a u 2015. godini ćemo izdvajati oko 131 milijardu. Ovde isto treba reći da jedan deo, udeo kamate je nažalost na ove aktivirane garancije što smo dali javnim preduzećima, to je oko, ako sam dobro izračunao, oko devet milijardi dinara.
Vlada je unela nekoliko bitnih mera koje će trajno smanjiti fiskalni deficit naše države, a to su, kao što sam rekao, smanjenje plata i penzija, smanjenje garancije za likvidnost javnih preduzeća, znači, novih garancija. Nadam se da će to i moći da izdrži i nažalost, smanjivanje prava za poljoprivredne subvencije.
Mi, poslanička grupa SVM smo predali dva amandmana, ustvari jedan amandman na član 7. Zakona o budžetu, ali ovaj amandman sastoji se iz dva dela.
Prvi deo se odnosi na sredstva Međuakademske komisije. Radi se o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Mađarskoj akademiji nauka.
Prošle godine smo nažalost izostavili ovu kategoriju rashoda i sa prvim rebalansom na našu inicijativu je stavljeno dva miliona dinara, ali nažalost u 2015. godini isto smo zaboravili ovu kategoriju sa ovim našim amandmanom bi mi ispravili ovu grešku i tražimo za troškove ove međuakademske komisije, za te troškove, 10 miliona dinara.
Što se tiče drugog dela amandmana, taj deo amandmana se odnosi na izgradnju ili na adaptaciju Narodnog pozorišta u Subotici.
Predviđeno je 35 miliona dinara za ovu svrhu. Mi smo tražili da se poveća ovaj iznos na 50 miliona dinara. Nadamo se da ćete ove amandman prihvatiti.
Na kraju, da kažem da poslanici SVM će glasati za sve predložene zakone koji su po dnevnom redu na zasedanju. Hvala vam.