Završite misao.

…ne, ne, zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Krkobabić. Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani članovi Vlade Srbije, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije koji posmatrate ovu diskusiju danas, pred nama su rebalans, to je drugi rebalans u ovoj godini za 2014. godinu i Predlog budžeta za 2015. godinu, sa zakonima koji ih prate.
Šta reći o rebalansu, novom, za 2014. godinu sem da je u neku ruku on u svemu ovome i neko pozitivno iznenađenje, ako može da se kaže za rebalans, rebalansa.
Zašto to kažem, jer vidljivo je da su načinjene određene uštede, da su smanjeni rashodi i da su na drugoj strani učinjeni napori da se povećaju prihodi. To je dobro. To je dobro opredeljenje bilo bi još bolje da je to opredeljenje bilo januara meseca. Na žalost, ono nas prati tek ova poslednja tri meseca. Bolja naplata PDV, bolja naplata akciza, smanjenje troškova. Ja bih rekao i prvi put, pratio sam malo rad i Vlade, ministri su sasvim ozbiljno shvatili svoj zadatak i počeli su da pretresaju svoje pozicije. Neki su čak nudili možda i nešto što u datom momentu i nije trebalo da se ponudi, ali sve u svemu napravljena je određena računica i kruna toga je i ovaj rebalans. Ne toliko nominalno, koliko izraz spreme i volje da se učine neke konkretne stvari. Onda mislim da je to i dobar primer da se pristupi izradi budžeta za narednu godinu.
Budžet za ovu godinu koji je pred nama, ne bih ponavljao ovo što su govorile kolege, jeste transparentan, jeste obiman, pod znacima navoda neki kažu i da je težak, on je dosta jasno definisao stvari. Neka moja razmišljanja idu u pravcu da je mogao i manje detaljan da bude jer ta detaljnost i odvlači pažnju od nekih suštinskih bitnih pozicija, ali dobro. To je nešto što su formalne zamerke ovom budžetu.
Budžet za ovu godinu je nastavak onog iz, mislim za 2015. godinu iz 2014. godine, rekao bih i pokušaj da se trasira neki put i za 16-tu, i za 17-tu. Ja ga tako i shvatam. Shvatam to malo šire od proste računice, shvatam da se lansira jedan novi koncept koji treba tek u 2016. i 2017. godini da da adekvatne rezultate.
Naravno, šta je bitno za ovaj budžet? Svi koji me danas gledaju i slušaju, i kolege u ovom parlamentu veoma dobro znaju, određuje se sudbina najvećeg broja ljudi javnog sektora, preduzeća, zdravstvenih ustanova, naučno-istraživačkog razvoja, nema potrebe da sada nabrajam. Upravo, on će odrediti koliko će on imati sredstava u idućoj godini, kako će ih dobijati, koliko će moći da potroše.
Ono što smatram da je bitno, bitno je da program Vlade Republike Srbije, žao mi je što i premijer nije ovde, to je ključna stvar. Postoje programi i Vlada i ministri pretpostavljam da stoje čvrsto iza tog programa, oni moraju da se naslone upravo na ovaj budžet. Taj program, realizacija tog programa može da verifikuje ovaj budžet i da mu da prelaznu ocenu, ali o tome ćemo pričati tokom sledeće godine. Ne isključujem ni rebalans sledeće godine i to nije ništa loše.
Konstanta je i dalje. Rashodi se u zadnjih nekoliko godina povećavaju, prihodi se smanjuju, budžetski deficit raste, ukupno zaduženje 70%. U redu, stavljamo tačku, hoćemo da idemo dole ka 60%, hoćemo da taj deficit smanjujemo. Sada smo ga sveli, koliko vidim, ovim predlogom na 191 milijardu. Uredu.
Ponovo se vraćamo, uštede. Gde smo štedeli? Štedeli smo na jednom izuzetno osetljivom segmentu koji se tiče najvećeg broja stanovnika ove zemlje ili bar najvećeg, da tako kažem, na penzijama, jednom delu penzija, i zarada u javnom sektoru. Oni koji su dotaknuti tim merama, o njima ne mogu da imaju neko izuzetno pozitivno mišljenje i ja ih razumem.
Nedavno sam čuo vašu jednu izjavu gde ste rekli da su ove žrtve, žrtve sa smislom, ako sam dobro parafrazirao. Zaista podržavam jedan takav koncept, ali u svom delovanju u idućoj godini u realizaciji budžetskih ovih pozicija, mi upravo moramo da dokažemo da je to žrtva sa smislom, da ta žrtva je imala smisla. Ako to uspemo onda svi ti ljudi koji su došli, da tako kažem, u onaj korpus ljudi koji su dali jedan svoj, ja to zovem solidarni doprinos na umanjenju plata i penzija, ne smatram to smanjenjem, naravno, znam ja da je to nominalno smanjenje, ali je veoma bitno da to ne shvatimo na takav način, da ne shvatimo da je to namet. Svaki namet je težak i čovek sigurno ne može biti zadovoljan tim namenom. Ako kažemo – da, ovo je privremena mera, ovo je solidaran doprinos u kratkom vremenskom periodu u kome ćemo pokušati da odradimo neke ključne, bitne stvari i da nam sutra bude bolje ali svima, onda to ima jedan drugačiji značaj. Ljudi se motivišu.
Gospodin Čanak nije ovde ali je izrekao jednu misao da je ovde potrebna i politička volja, saglasnost. Ja bih to proširio malo, ne samo politička, ne stvar saglasnosti konsenzusa vladajuće koalicije, to postoji, većina postoji, to nije problem. Potrebno je da svi u ovom parlamentu postignemo minimum nivo saglasnosti, da nađemo taj najmanje zajednički imenitelj oko koga možemo da se okupimo, a onda da bismo mogli da pošaljemo poruku građanima Srbije da svi skupa učestvuju u ovom konceptu bez sveopšteg konsenzusa, ja bih rekao, bez svenarodne saglasnosti ovaj koncept će imati manje šansi na uspeh.
Deo koji se tiče ušteda odnosi se i na subvencije. Već je istaknuto nekoliko puta, one su smanjene, tiču se subvencija u poljoprivredi. Tačno je, svi mi to znamo da su bile nelogične. Pomagali smo one koji su bili dovoljno pametni, dovoljno umni, dovoljno lukrativni da se već samo pomognu. Svi oni koji su imali hiljade hektara zemlje dovoljno su vešti da im pomoć ni ovog parlamenta, ni ovog budžeta ne treba i apsolutno je upravu to smanjenje subvencija.
Subvencije koje se tiču javnog sektora, posvetio bih par minuta ovoj temi, bavim se tim poslom, su veoma bitne. Javna preduzeća, to je poznato, to je kamen o vrat i srpskom budžetu i srpskoj državi.
Ministar Sertić je ovde, pokrenuo je nekoliko bitnih stvari. Mislim jedan veoma, veoma ozbiljan pristup, jedna nova metodologija, novi odnos prema javnim preduzećima, prosto, da se izvede odgovornost, da se vidi rezultat.
Nema tu velikih priča i velikih mudrovanja. Završni račun sleduje. Mi ćemo tačno znati koliko je koje javno preduzeće imalo. Da li je imalo poslovni dobitak, ili poslovni gubitak. Ako dobro pamtim podatke, gubici su bili negde, čini mi se, preko 50 milijardi u prošloj godini.
U ovoj godini projektujemo da budu nešto preko 20 milijardi. To je smanjenje za blizu 30 milijardi. To je sjajan iskorak. Zaista sjajan iskorak. Ali, prosto, pitanje, dobro ljudi kada je bilo 55 ili 50 i nešto milijardi u minusu, zbog čega to nije u plusu 55, i eto nama tih milijardu evra, i eto rešenja za sve naše probleme.
Niti bi penzioneri razmišljali kada će im se penzije ponovo uskladiti, niti bi radnici u javnom sektoru očekivali umanjenje, niti bi lekari smatrali da nisu dovoljno plaćeni, profesori takođe. Da ne govorim o onome o čemu smo potpuno smetnuli s uma, u 21. veku, kakva su nam i kolika izdvajanja za naučno istraživački rad.
Ali, dobro. prvi koraci su učinjeni.
Stojim na stanovištu da je nužno u narednom periodu da se izvrše izmene Zakona o javnim preduzećima, govorim ovo pragmatično. Danas smo sva javna preduzeća natrpali u isti koš, i ona velika i ona mala. Sva razlika između njih su u dvodomnom ili jednodomnom upravljanju, i da li u nadzornom odboru imaju pet ili tri predstavnika, to je potpuno nebitno.
To je suštinski nebitno pitanje. Moramo ih jasno definisati. Podeliti u nekoliko grupa, pogotovo pažnju posvetiti javnim preduzećima koja se nalaze na tržištu, koja tržišno posluju. Imamo ih, i ona moraju u tom slučaju da pune budžet Republike Srbije.
U ovoj godini mislim da je prihod od tih javnih preduzeća bio relativno skroman. Imam zadovoljstvo i čast i da građanima Srbije to saopštim, „Pošte Srbije“ su uplatile dve milijarde i 122 miliona neto dobiti. Uplatile su preko 500 miliona poreza na dobit. Završili investiciju od 46 miliona. Servisirali u potpunosti sva primanja za 15 hiljada zaposlenih, rastu i razvijaju se.
Znači, jedan lep primer jednog javnog preduzeća, kako može i kako treba da funkcioniše. Na isti način radi „Elektromreža“. Vidim, sada ministar Antić nije ovde, preduzimaju koraci za definisanje pozicije EPS. Zašto EPS?
Ja lično mislim da samo EPS, poštovani narodni poslanici zaslužuje ne jednu sednicu ovog tipa, dve, tri, nego 10, ako treba. To su najveći resursi Republike Srbije. Trenutno od toga nemamo mnogo.
Hajde da vidimo i da nađemo najbolji način da taj naš famozni EPS stavimo u funkciju, da ga stavimo servisiranja, ispunjavanja osnovne misije koju ima, ali s druge strane da na tržištu puni budžet Republike Srbije. mislim da će to biti ozbiljan zadatak. Moraju da krenu u transformaciju.
Jedan podatak koji je bitan za ovaj visoki dom, od 30 i nešto javnih preduzeća u Srbiji, samo tri su krenula u suštinske, strukturne duboke reformske promene, „Pošta“, „Elektromreža“ i EPS.
Šta to u praksi znači? Koorporatizacija, novi vid nastupanja na tržitštu, naučno istraživački razvoj, istraživanje tržišta, kontrola kvaliteta.
Sve su to elementi da bi neko mogao da kaže – da, danas smo konkurentni, a konkurentnost je osnov, i ja to, gospodine ministre finansija, u ovom predlogu budžeta, baš ne vidim najbolje. Gde je izvoz? Šta je sa izvozom?
Pre nekoliko godina predsednik SAD, ovo je interesantna stvar, je izdao naredbu, pazite, predsednik SAD, kao što naređuje vojne operacije, vi to dobro znate, ispravite me ako grešim, da se izvoz mora povećati za 50%. To su oni uradili za nepune četiri godine.
Mi moramo da izvozimo. Naravno, reći ćete mi – ljudi, a šta da izvezemo ako ne proizvodimo ništa? Dajte da proizvedemo.
Da vidimo gde nam je strategija industrije, gde nam je strategija substitucije izvoza, da krenemo u proizvodnju. Bez proizvodnje, bez stvaranja novih proizvoda, bez pružanja novih usluga, možemo samo da sanjamo o izvozu.
Naravno, pokazatelj svega toga je i vaš apel, malopre bio, i očekivanja direktne strane investicije. Direktne strane investicije su nešto, grinfild, da kažemo, nema ih mnogo u Srbiji, nema ih, ali su poželjne.
Moramo da učinimo da omogućimo, tu su sad i ovi pokušaji da sve skupa završimo za mesec dana.
Ne znam koliko su lokalne samouprave u svemu tome spremne da učestvuju. Ima ovde valjanih predsednika opština, koji to znaju.
Ali, tu moramo da uložimo energiju. Strani investitor, čime se rukovodi? Sigurnošću sredstava koja ulaže da može da ih vrati i profitom koji može da ostvari. Sve drugo je u drugom planu.
Ne verujem mnogo u relacije prijateljstva u biznisu. Vi to vrlo dobro znate. Postoje samo precizne procedure.
Prijateljstvo je u drugom planu. Zato je veoma bitno da imamo procedure.
Držeći se tih stvari, očekujem od Ministarstva privrede, da nastavi ovaj započeti posao, da definiše javna preduzeća na način kako sam rekao. da napravi razliku među njima, da odvoji rad od nerada, i da u idućoj godini, znatan izvor za punjenje budžeta, ta prihodna strana, pored akciza, pored PDV, pored poreza, upravo bude dobit tih javnih preduzeća.
Ubeđen sam da to možemo da ostvarimo, ali za to nam je nužan, apsolutno nužan, konsenzus. Ponavljam, ne jedne političke opcije, svih političkih opcija, konsenzus građana Srbije.
Znači, to je naš resurs. Ne smemo da ga se odričemo tek tako. Nemamo drugi.
Ono što bih imao na kraju da kažem, da će poslanička grupa PUPS podržati i Predlog rebalansa i Predlog budžeta i pratećih zakona, da kažemo, čistog srca, ali sa izuzetno, izuzetno pažljivim očekivanjima, šta i kako će se raditi u idućoj godini.
Nemojmo ponovo da konstatujemo da smo uštede završili na smanjenju plata i penzija.
Nemojmo ponovo, tokom sledeće godine, da neko ponovo izađe i kaže – e, sad nismo uspeli, sada ćemo dodatno.
Znači, na ovaj način smo uzeli vazduh u pluća, udahnuli smo. Dajemo šansu ovom dobrom timu. Očekujem da je to dobar tim da realizuje ove ključne stvari. Onda uspeh neće izostati.
Zahvaljujem.

Reč ima ministar Željko Sertić.
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, nekoliko poslednjih diskusija je obilovalo pričom vezano za privredu, i moje je zadovoljstvo da mogu da dam par informacija i da par reči uputim na rad Ministarstva privrede, ali i rad članova drugih članova vlade koji imaju u svom portfoliju i javna preduzeća i privredu kao svoj osnov rada, pre svega poljoprivreda, elektroindustrija, energetika, infrastruktura itd.

Poslanik Krkobabić je i direktor jednog jako velikog i veoma značajnog preduzeća za Srbiju, i u tom delu ima puno informacija, i zna šta smo prošli u prethodnom periodu.

Poslanik Marković, je takođe, neko ko je ceo život u privredi, i svi ljudi koji imaju dodirne tačke sa tim, na jedan ipak specifičniji način pričaju o tome sa dosta razumevanja i sa dosta informacija sa kojima raspolažu.

Nama javna preduzeća jesu jedno od najvažnijih stvari u fokusu pripreme za narednu godinu, ne samo zbog ove pripreme fiskalne konsolidacije i oporavka kompletne ekonomije Srbije i ne samo zbog toga što je svakako iza MMF i za Svetsku banku i za sve međunarodne institucije koje sarađuju sa nama, jedno od glavnih pitanja bilo kada ćete smanjiti subvencije preduzećima.

Drugo pitanje koje se postavlja često u javnosti, a to je koliko ima viška zaposlenih u javnom sektoru. Tu moramo da odvojimo javnu administraciju, javna preduzeća, nekoliko puta sam davao izjave i stojaću čvrsto oko toga. U javnim preduzećima moramo prvo da vidimo precizno i jasno šta se radi i šta je to proces rada, kada utvrdimo jasne procese rada tada ćemo napraviti plan koliko ljudi treba da rade te poslove i za mene je mnogo važnija stvar ko će ostati u tim firmama i kako ćete te firme da budu vođene kako bi realizovale poslove kojima je država dala. Dakle, javna preduzeća vrše određene poslove koje im je država dala i u ime države treba da sprovedu.

Ogroman dug koji smo imali u 2013. godini, videćemo kako će biti po rezultatima tamo negde početkom marta ćemo verovatno imati, pošto do 28. februara je rok za predaju svih obračuna za 2014. godinu, ja se nadam da neće biti takav kao što je bio u 2013. godini, ali posao koji smo pokrenuli pre mesec i po dana o kome je gospodin Krkobabić pričao je po prvi put urađeno u Srbiji. Dakle, sa 36 najvećih preduzeća smo seli i naterali smo, pod znacima navoda, preduzeća, tražili smo od njih da odbrane svoj plan rada za narednu godinu. Stavku po stavku, svako preduzeće je po tri, četiri sata branilo svoj program rada.

Ne radi se o 19. tačaka koje smo im uputili kao Vlada sa zadatkom šta treba da sve u svom uputstvu urade, nego se radi o promenama procesa funkcionisanja. Dakle, vi imate jedan ogromni broj preduzeća u Srbiji koji zaista ne funkcionišu, ne po tržišnim osnovama, ne funkcionišu ni po jednom poznatom operativnom sistemu rada. Tu će nam trebati mnogo pomoći, trebaće nam, već smo razgovarali sa Fakultetom organizacionih nauka i sa nekim drugim ekspertima koji mogu da nam pomognu da implementiramo sve procese i sve stvari koje su nam važne da u konsolidaciji naših javnih finansija, a to znači, pre svega, u javnim preduzećima.

Nije dovoljno samo reći, ne znam, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, ili koji god drugo, treće preduzeće nema više subvencija. Mi tu odluku donesemo, ali to preduzeće treba da nastavi svoj život, mora da nastavi da funkcioniše. Nova preduzeća koja su na tržištu kao što su Pošte, kao što je Telekom gde imaju ozbiljnu tržišnu konkurenciju, dakle, jedno su preduzeća kojima imaju određeni monopol, druga su preduzeća koja nemaju izvorne prihode i treća kategorija su preduzeća koja funkcionišu na jednak način kao što to funkcioniše ostali sektor privrede.

Dakle, taj proces moramo za svako preduzeće da kreiramo pojedinačno, moramo da napravimo da javna preduzeća koja funkcionišu na tržištu do onog momenta dok budu u vlasništvu države ili država bude imala interes da ih drži u tom obliku, da mogu da funkcionišu i da zaista se bore sa tržištem, jer time ćemo i onog momenta ako se odlučimo za neku privatizaciju i prodaju imati daleko veću cenu, jer to preduzeće će biti sposobno da se nosi sa konkurencijom i da realizuje svoje planove.

Druga stvar koja je bila spomenuta, pitanje investicija. Pitanje investicija je veoma kompleksna stvar i veoma puno posla i aktivnosti mora da se obavi da bismo mi zemlju doveli do toga da budemo poželjna, velika i ozbiljna destinacija.

Procesi su počeli, posao je počeo, ali to vam je ono kao što više učite sve više vidite koliko ne znate, tako i ovde kada krenete, mislite, ne znam dovoljno uraditi, pet ili 10 stvari, a onda kada počnete da čistite shvatate koliko imate opstrukciju nekada administracije, koliko imate pravnu regulativu koja je neujednačena koja vam takođe pravi problem i nekada je najlakše doneti odluku - da hoćemo to da radimo, ali to treba implementirati.

Ja s obzirom da dolazim iz praktičnog života, iz privrede, pokušavam sa svojim saradnicima da pretočim političke odluke i zadatke koje imamo u realnost i to je veliki ozbiljan posao. Uključili smo sve asocijacije koje postoje u Srbiji. Pre neki dan smo na Vladi formirali tim za rešavanje problema o sivoj ekonomiji u kome su predstavnici NALED-a i Komore i svih asocijacija koje postoje u Srbiji i koje rade, koje zastupaju privredu. Savet stranih investitora, organizacije iz Nemačke, Austrije upravo kako bi nam pomogli da izađemo iz tog procesa.

Sa jedne strane, strani investitori kada dođu u državu traže stabilnost političku, pravosudnu, traže stabilnost i dugoročnost vezano za poresku politiku i traže vam mnogo podsticaja. Bilo je često u poslednje vreme pitanja da li treba da imamo podsticaje, da li ćemo ih uračunati u budžet ili ne. Pa, jesmo stavili smo ih u budžet i nastavićemo da dajemo podsticaj, jer to je ulaganje dela projektnog budžetskog finansiranja koja ima svaka kompanija i to daju sve zemlje u regionu, to daju gotovo sve zemlje EU danas. Španija čini se preko 25 hiljada evra daje po radnom mestu, dao sam vam samo jedan primer. Svaka zemlja za sebe kreira određenu politiku i mi imamo naše prednosti i borimo se da naše prednosti prikažemo i da ugledom koji stvaramo s jedne strane političkim, sa druge strane konkretnim razgovorima sa predstavnicima i EU koji i te kako utiču na stabilnost i na ugled naše zemlje u Evropi i sa treće strane razgovor sa privrednicima da svedemo na istu meru, da kada pričamo o Briselu da ta priča ne bude drugačija od onoga što pričamo sa svakim preduzetnikom, odnosno sa svakom kompanijom koja dolazi u Srbiju.

Nisu laki razgovori. Velike kompanije znaju da imaju mogućnost i da im sve zemlje u okruženju nude određene stvari, ponekada nas čak i ucenjuju. Vi sad treba da budete mag da jednu firmu veliku koja će vam otvoriti 500 ili 1000 radnih mesta ili više dovedete u Srbiju, a da pri tome imate konkurenciju nekih zemalja koje ne poštuju pravila čak ni EU. Mi se trudimo zbog naših pretpristupnih pregovora i svih obaveza koje imamo i dogovora sa EU da budemo korektni u tom odnosu i da ni jedan dinar ne damo više od onoga što pravila EU propisuju i veoma brzo ćemo u narednih nekoliko nedelja u ovom parlamentu imati pred vama zakon o ulaganjima kojim želimo da definišemo jasna pravila investiranja u Srbiji.

Pod jedan, investicije strane i domaće su izjednačene, postoji problem da domaće kompanije ne mogu u svakom momentu tako jednostavno i tako lako da dobiju garancije jer su prezadužene jer imamo veliki broj problema. To strane banke rade lakše, odnosno strane kompanije preko svojih banaka. Kamatne stope su daleko manje, ali mi birajući između zapošljavanja i vođenja neke tvrde politike, ja sam uvek za to da nađemo model i način kako da zaposlimo naše ljude, da imamo dobar i kvalitetan dogovor sa stranim investitorima, da ne budemo samo radna snaga ovde ili ako to budemo da vidimo koji su to lanci proizvodnje koje možemo da vežemo sa njima kako bi smo zaposlili još pet, deset, petnaest, dvadeset ili više procenata dodatno preduzeća koja će biti zajedno sa njima.

Nekada je to veoma teško, nekada je lako, u zavisnosti od toga sa kim pričate. Nisu sve kompanije iste, nemaju sve kompanije istu ni poslovnu kulturu, pa na različite načine razgovaraju sa svima, sa onima sa kojima treba da to rade.

Sa treće strane, počeli smo veoma temeljno da čistimo našu kuću i naše dvorište. Već dve i po nedelje u SIEPA se nalazi jedna ekipa koja ide od dokumenta do dokumenta, od procedura, od poslova, od razgovora sa ljudima koji tamo rade kako bi smo utvrdili da li zaista i koji su to nedostaci koje trenutno naša agencija za promociju ima i kako da je osposobimo za poslove i obaveze koje funkcioniše. Da li je to što nama treba ili ćemo da pravimo nešto drugo pa ćemo da izađemo pred vas sa novim paketom mera kako to da radimo?

Dakle, znamo šta je zadatak i cilj, ali neću da izađem pred vas i da kažem ili u novinama ili u medijima bombastično gasimo nekoga, a da pri tome nismo kreirali put i način kako ćemo to da uradimo. Prvo ćemo reći – ovo je posao, ovo su ciljevi, ovo su metodi kako ćemo meriti svi zajedno uspešnost nekih institucija ili neke institucije, a onda ćemo da kažemo – da, smatramo da je iz tog i tog razloga, ostavićemo SIEPA kao agenciju koja će da radi na takav i takav način ili ćemo da kažemo – ne, brisaćemo to, napravićemo nešto drugo. Dakle, jedna odgovorna politika želim da bude manir rada svih nas.

Preduzeća u privatizaciji i stečaju, poslanik Dragan Marković je postavio jedno pitanje kako preduzeća koja su u problemu i restrukturiranju mogu da rade? Sva preduzeća koja su u procesu restrukturiranja su do kraja maja zaštićena od naplate putem sudskih procesa. To je mera koju je država uvela kako bi upravo omogućila da preduzeća pokušaju da se konsoliduju u određenom periodu i da mogu da rade. Problem je što naše domaće banke, poslovne, komercijalne banke, ne žele da ulaze u poslovne aranžmane sa takvim preduzećima. Iz tog razloga smo mi i u ovoj godini i u prethodnim godinama, a i u narednoj godini, formirali jedan deo sredstava koji će ići preko fonda za razvoj u kome ćemo moći da pomognemo određenim preduzećima sa tržišnim potencijalom da prevaziđu svoje probleme do momenta dok ih ne budemo privatizovali.

Zašto je nama važno da proces privatizacije bude brz i efikasan? Zato što smo shvatili, ne zato što je Svetska banka rekla da imamo 750 miliona evra godišnje dugovanje. Pitanje je da li je u toj meri i na koji način se računa metodološki u kompletnom iznosu, jer tu je uračunato i ono što su očekivani prihodi i ono što nije plaćeno i direktni troškovi itd. Suština je da zaista imamo osposobljena preduzeća koja mogu da žive i da rade.

Kompletni portfolijo preko 500 preduzeća je definisan. Za svako preduzeće se zna na kom modelu će biti privatizovano. Do prve polovine januara meseca preduzeća imaju obavezu da pripreme svoju dokumentaciju u skladu sa pravilima kako su dobili odluku o modelima i tada, već u toku januara meseca krećemo sa najvećim brojih onih zvaničnih objava.

Ono što je važno da znate, za svako preduzeće će biti javni poziv, bez obzira o kom modelu se radilo. Nijedan dogovor neće biti napravljen kod mene u kabinetu ili bilo čijem drugom. Dakle, oni uslovi koji budu objavljeni, svi će moći da se prijave i da kažu – mi želimo to.

Imate različite modele prodaje kapitala, najveći deo preduzeća koji definisan prodela imovine ili strateško partnerstvo. Imamo i nekoliko kombinovanih modela, čini mi se, tih preduzeća u kombinovanim modelima. Dalje, imamo jedan broj preduzeća koja će da odu u stečaj i ponovo se u medijima digao problem. To su preduzeća koja ne postoje. Imamo nekih 188 preduzeća, a trenutno tih 188 preduzeća, 90% posto ne postoji ili imaju jednog zaposlenog i to je formalno više neko ostao zaposlen u toj firmi.

Ponudili smo socijalni program. Preko 5.000 ljudi nam se javilo u ovom delu iz budžeta, iz rebalansa koji smo već usvojili. Ovih dana su krenuli programi za radnike koji žele da napuste preduzeće kako bismo oslobodili preduzeća od balasta da možemo lakše da pregovaramo sa nekim od investitora.

Dakle, ozbiljan posao je urađen u prethodnom periodu i ozbiljan posao nas čeka. Svaki delić ove pazle je važan da vidimo na koji način ćemo da ga radimo, što pažljivije, sistematičnije kako bismo došli do krajnjeg rezultata. Taj krajnji rezultat je dobar za sve nas.

Ono što je veoma važno, poslanik Krkobabić je spomenuo pitanje izvozne privrede. Da, izvozna privreda je stub razvoja Srbije. Bez izvozne privrede mi se našim kapacitetima unutar Srbije zatvoreni ne možemo ništa da uradimo. Zato nam je važan svaki elemenat koji možemo da uklopimo, koji se odnosi na naše prijateljske odnose sa zemljama, bez obzira gde, pre svega okruženja, a onda i šire, duž cele zemaljske kugle, kako bismo omogućili našim privrednicima podizanje kapaciteta izvoza.

Prošle godine smo imali 186 miliona dolara izvoza za rusko tržište. Ove godine ćemo dostići cifru od 300 miliona dolara, o kojoj smo pričali pre šest meseci.

Mi smo počeli podizanje naših kapaciteta i pre sankcija 1. avgusta koje su uvedene, one prve prema poljskoj robi. Dakle, svi sada spominju politički kontekst. Hajde da se sklonimo od političkog konteksta. Ekonomski otvoreno tržište Ruske Federacije za nas je veoma značajno. To što mi nemamo dovoljno kapaciteta da to budu tri milijarde ili 33 milijarde, to je stvar 25, 30, 50 godina prethodnog rada. Ne možete u tri meseca ili tri godine sve da uradite kako biste obrisali sve probleme iz prošlosti, ali je važno da imamo… Prošle godine smo imali preko 700 preduzeća, a ove godine ćemo imati preko 1.000 preduzeća koja izvoze na tržište Ruske Federacije.

Dakle, suština je u tome da moramo zaista na pravi način da se okrenemo izvoznim potencijalima, a to podrazumeva i ono o čemu smo pričali kada pričamo sa investitorima, bez obzira odakle dolaze, da li domaći koji žele da dalje investiraju ili stranci koji nam ulaze ili, kao što sam pre neki dan imao veliko zadovoljstvo da otvorim u Čačku jednu tekstilnu kompaniju koja proširuje svoje kapaciteta, koja 100% svog izvoza, odnosno stoprocentni svoj proizvod u tekstilu izvozi na zapadno i evropsko tržište i to dvoje mladih ljudi koji su povratnici iz Nemačke. Dakle, ljudi su prihvatili izazov da dođu u svoju zemlju, da zaposle nekoliko stotina radnika i da krenu da rade. Na takvim preduzećima treba da počivaju naša ekonomija, pored onog velikog dela, što možemo očekivati velikih kompanija koje će doći.

Zbog toga danas u 11.00 sati u Privrednoj komori Srbije predstavljena je strategija razvoja SME sektora u Srbiji, dakle, malih, srednjih i mikro preduzeća, dakle dokument koji će Vlada Srbije da usvoji u narednih nekoliko dana, kako smo i obećali, do kraja godine će biti gotova, u kojoj smo takođe kroz najširi mogući konsenzus svih ljudi i svih asocijacija, svih zainteresovanih osoba koje se bave razvojem ekonomije u Srbiji definisali koji su to strateški i kako ćemo se baviti malim i srednjim preduzećima, 99,8% privrednih subjekata u Srbiji spada u SME sektor.

Kako da uradimo drugi stub? Šest stubova postoji na kojima počiva ta strategija. Drugi stub te strategije je finansiranje. Kako mi da smanjimo naše kamate ako ne uradimo fiskalnu konsolidaciju? Kako da uradimo fiskalnu konsolidaciju ako zadržavamo sva prava i sve obaveze koje imamo? Pričamo o prebacivanju iz javnog u realni sektor, a to niko nije uradio a da ne boli.

Ja imam osećaj nekada da više su spremni ljudi naši penzioneri i zaposleni u javnom sektoru da otrpe mere koje nisu popularn, ali su neophodne i da razumeju korak napred, nego nekada mediji, a kako čujem i poslanici.

Da li mislite da postoji čarobni štapić kojim neko može da pukne i da kaže – u redu, imamo sad par milijardi viška u budžetu, pa se sad neko igra, pa iz tog razloga, da bi nekom naudio, će da smanji penzije i plate. Ne, sve je povezano.

Ja nisam neko ko kritikuje prošlost, ali postoje ozbiljni problemi i ozbiljne odluke koje su u prošlosti donete koje nas danas koštaju ovakvih mera.

Hajde da pričamo šta je to što svako od nas može da uradi za naredni period, šta je to što svako ministarstvo, svaki poslanik, svaki direktor javnog preduzeća, u krajnjoj liniji svaki građanin će da uradi na svom poslu. Ako je sekretarica danas svoj posao uradila sa 50%, neka sutra radi sa 60% ili 70%. Ako je direktor na jedan način vodio svoje preduzeće šta mi treba da učinimo da stimulišemo, da postavimo korektivne mere i mere prolaska merenja rezultata preduzeća kako bismo napravili posao.

Nadzorni odbori moraju da budu deo rešenja, moraju da pomognu direktoru u sprovođenju mera, a ne da bude mesto za primanje nekih nadoknada ili samo da bi neko sedeo tamo. Dakle, ceo sistem menjamo. To je ozbiljan posao. Ne može preko noći da bude, ali sam siguran da će se za godinu, dve, tri naredne ozbiljne promene videti.

Ako mi dobijamo te pohvale sa svih strana, onda nemojte da mi budemo ti koji ćemo jedni drugima da podmećemo klipove u noge. Žao mi je što nismo imali priliku da javne sednice budu bilateralnih sastanaka, a sada kada smo imali Samit Kine i 16 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Svaki sastanak je počinjao onako kako se radi bilo gde u svetu, prva priča o ekonomiji, razgovori direktni. Sa svakim od šefova država naš premijer i tim koji je bio uz njega je razgovarao o ekonomiji, šta je urađeno do sada u odnosu na prethodni sastanak, šta su problemi, da li su problemi koje smo imali, kao što je bio na primer sa Albanijom, oko farmaceutske industrije, da li su rešeni i kada su rokovi za rešavanje tih stvari i vide se opipljivi rezultati. Rokovi za infrastrukturne projekte su postavljeni takvi da Kinezi koji su gotovo do savršenstva doveli neke stvari u svojoj državi, rad, kvalitet, brzinu, su bili iznenađeni zahtevima koje je tražio premijer na tom sastanku i prihvatili su to. Do 15. januara je dogovoreno da se naprave modeli, najkasnije do juna meseca da budu urađena sva strateška dokumenta i da već za leto počnu radovi.

Nama infrastrukturni projekti nisu samo rešenje da li ćemo da putujemo od Beograda do Budimpešte za dva i po sata. Nama je važno što, ako pričamo o pruzi od Pireja do Budimpešte možemo da prevezemo kontejnere, a onda je vezana šira slika. Da biste to uspeli uspešno da uradite, da biste imali kargo saobraćaj podignut sedam do deset puta, koliko je moguće na našem prostoru, vi morate da garantujete svim međunarodnim prevoznicima vreme prolaska kroz vašu državu. To će nas naterati da rešimo sve carinske barijere, da kompjuterizujemo naš sistem prenosa, da kontejner koji je zaključan u pirejskoj luci može da izađe bilo gde u Evropu u najkraćem mogućem roku. Nateraće nas regionalno da sarađujemo.

Nama treba nekada godinu dana da sastavimo sve premijere na jednom mesto kako smo imali danas, a imali smo tog dana sastanak premijer Makedonije, naš premijer, premijer Crne Gore i premijer Mađarske. Izvinjavam se, premijer Kine je bio na sastanku, a ne premijer Crne Gore. Na tom sastanku su dogovoreni rokovi kako će se, odakle i na koji način funkcionisati pruga od Pireja do Budimpešte.

Postoji mnogo stvari, da ne pričamo o slobodnim zonama, da ne pričamo o svim drugim elementima koji su direktno vezani za razvoj infrastrukture. Kada pričate sa strancima, oni vas pitaju pa ne samo za zakone, ne samo da li imate autoputeve, da li imate gas, da li imate telekomunikacionu mrežu, danas vas pitaju koliko ste vi kao nacija spremni da izdržite udare tržišne ekonomije? Da li ste spremni da, ako izgubite posao u jednoj firmi, nastavite da se školujete da bi prešli u drugu firmu? Da li ste spremni, ako ste preduzetnik, da firmu, ako ste napravili neku grešku ili je tržište učinilo da izgubite preduzeće, da se ponovo pokrene i da radite u novim poslovima? I danas su to elementi, jer jednostavno, cena raste. Svi žele da dođu tamo gde mogu, da imaju ljude sposobne da se bore.

Mi imamo veliku prednost, dobijamo pohvale, ne samo za naše radnike koji su u proizvodnji. Mi dobijamo pohvale za naše menadžere, za mlade ljude koji su spremni, koji su odgovorni, koji imaju međunarodna iskustva, koji hoće da rade. Dakle, stvaranje ambijenta poslovanja je ogroman posao i zavisi od svih nas, i od zaposlenih i od ljudi koji rukovode, ali i od ljudi koji sede u ovoj sali, a pogotovo od kolega ministara.

Ja vas molim za podršku za ovaj program i za sve ovo što radimo, jer su namere potpuno iskrene i čiste. Da li može da bude bolje? Može da bude bolje. Moja su vrata uvek otvorena za bilo koga, bez obzira sa koje strane dolazi, pozicija, opozicija, da razgovaramo o svakom modelu koji može da učini ekonomiju boljom. Ako imamo ekonomiju, imaćemo sutra i budućnost, imaćemo i našu državu i sve ono što je potrebno da budemo zadovoljni svuda ovde. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovani članovi Vlade, kolege poslanici, ministar, kada je obrazlagao budžet, osvrnuo se na naše kritike sa početka, kako nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo sa predlogom budžeta, pa je rekao – bio je u medijima, mogli ste da vidite šta ima novo u budžetu. Mislim da ministar treba da zna da narodni poslanici ne mogu iz medija da se upoznaju sa sadržajem budžeta ili bilo kog drugog zakonskog predloga, nego jedino kada predlog nekog zakona iz Vlade stigne ovde u parlament, kao što je stigao predlog budžeta u četvrtak, a predlog rebalansa u subotu popodne i danas, u ponedeljak, počeli smo raspravu.
Kada bi čitali medije i ono što piše u medijama, onda bi možda čitali, kaže: „Vujović sakrio minus od 60 milijardi dinara“. Možda bi tako čitali o budžetu. Ili: „Srbija najlošija u regionu po uslovima za poslovanje“, istraživanje Forbsove liste, najlošija u regionu. „Srbija je na 78. mestu liste zemalja po percepciji korupcije, pad sa 72 na 78 mesto“. „Srbija je tek 78. u svetu po kvalitetu života starih“, od 96 zemalja u kojima je rađena ova anketa, a rađena je pre smanjenja penzija. Pa, „Vučić obećava – živećete bolje krajem 2014. godine“. Ja se izvinjavam, ovo je od pre godinu dana. Ima nova, to je od juče: „Boljitak kreće od 2015. godine“.
Da li mi na osnovu ovih naslova iz novina treba da vodimo diskusiju ovde ili treba da vodimo diskusiju na osnovu ovoga što piše u predlozima zakona koji su danas pred nama? Ja mislim ovo drugo.
Još jednom ponavljam, predlog rebalansa je skandalozan. On nema obavezan pregled članova koji se menjaju i šta se menja. Čuli smo od ministra kako se tu nekih devet milijardi samo premešta sa jednog na drugo mesto, ali smo čuli da je napravljena ušteda, da je deficit bio krajem novembra 155 milijardi, a da je procena da će na kraju godine on biti 190 milijardi, za razliku od 225 milijardi, koliko je planirano rebalansom budžeta, koji smo usvojili ovde krajem oktobra.
Sada, ministre, da citiram ono što ste izjavili na početku rasprave 24. oktobra. Kaže – kao što znate, valjda mi treba ovde da učimo, rebalans budžeta svake godine donosi se zbog toga da bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija kroz uredno izvršavanje budžeta, tj. plaćanje rashoda i izdataka i usklađivanje sa onim elementima ostvarenja koja nisu mogla da se predvide.
Šta vi niste mogli da predvidite i šta se promenilo u ova dva meseca? Kako ste za toliko promašili deficit, ako je istina ovo što nam kažete, da deficit nije 225 milijardi, koliko smo usvojili u oktobru, nego da će biti 190 milijardi?
Zamislite da ste vlasnik neke kompanije i da vam dođe CFO i kaže – imaćemo ove godine gubitak, pa onda dođe posle dva meseca i kaže, izvinite šefe, preračunao sam se, nije baš toliki gubitak, malo je manji. Mislim da bi mu se vi zahvalili na saradnji i da biste mu rekli – ako vi ne možete u dva meseca da predvidite šta će da se dešava sa budžetom, vi ne zaslužujete da budete na tom mestu. Kako mi vama da verujemo u ove brojeve za budžet za 2015. godinu, ako vi niste mogli da pogodite brojeve za dva meseca, ako ste za ovoliko promašili?
Šta piše u rebalansu? Rekli ste – skida se sa aproprijacija za Ministarstvo finansija, ali ne skida se samo za to, samo sa tih mesta. Skida se sa Ministarstva zdravlja jedna milijarda. Tu je napravljena ušteda, kako vi kažete. Skida se sa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 450 miliona sa mesta naknade za socijalnu zaštitu u budžetu. Pa, isto 450 miliona sa klasifikacije, pošto je ovo sad nečitljivo, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta i prebacuje se onda Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 500 miliona u tzv. tranzicioni fond.
Treba reći ko je jedini na dobitku ovim rebalansom, a to su zaposleni u MUP-u, jedini kojima, kako ste rekli, biće plaćena dugovanja koja postoje već godinama, koje je ne znam ko napravio, a sada će 518 miliona dinara biti podeljeno zaposlenima u MUP-u. Verujem da i u zdravstvu i u prosveti postoje neka dugovanja. Ako smo već uštedeli, kako vi kažete, 35 milijardi, hajde onda isplatite ta dugovanja i zaposlenima u MUP-u ili samo neki su u ovoj zemlji povlašćeni, pa će samo u MUP-u da se isplate zaostale nagrade i ostala dugovanja. Zašto baš u MUP-u?
(Zoran Babić, s mesta: A ko je zadužio?)
Ja bih vas molio, ako može bez dobacivanja. Znate da je to kršenje Poslovnika.
Pitajte vašeg koalicionog partnera, koji je bio šest godina ministar unutrašnjih poslova, ko je napravio taj dug?
Kako zvuči ovaj rebalans o kojem vi nama govorite ovde ceo dan? Zvuči kao da imate 1.000 dinara u džepu i krenete u grad i kažete – ja ću da potrošim 2.000 dinara. Onda se vratite kući i kažete – super, potrošio sam samo 1.500 dinara, uštedeo sam 500 dinara.
Ništa niste uštedeli, samo niste potrošili sve ono što ste mislili preko onoga što imate da potrošite. Ništa niste uštedeli. Gde su te silne nove naplate PDV-a? Zašto se to ne vidi kroz ovaj rebalans u prihodnoj strani? Tu se ništa ne menja. Toga u ovom rebalansu mi ne vidimo. Možemo da vam verujemo na reč. Ali, moram da vam kažem da vaša reč ne vredi, čini mi se, mnogo više.
Slušao sam 54 minuta vrlo pažljivo vaše izlaganje i čitao sam obrazloženje budžeta. Prosto mi je fascinantno da nigde, ni jednom rečju, niste rekli koliki je pad bruto nacionalnog društvenog proizvoda za 2014. godinu. Ni jednom jedinom rečju. Postoji u obrazloženju da će biti povećanje, kad se gleda iznos u dinarima, od 0,2%. Treba da kažete građanima da je pad 2%. U 2014. godini 2% je pad GDP, iako ste nam u oktobru rekli da će biti 1%. Taj pad će biti 2%.
Ono što vi nama nećete da kažete i što se ne nalazi u obrazloženju budžeta, koji ste nam poslali, nalazi se u jednom drugom dokumentu skinutim sa sajta Ministarstva finansija, jutros, izveštaj za decembar - tekuća makro-ekonomska kretanja. Tu piše kako se GDP kretao u Srbiji za ovu godinu, po tromesečjima. U prvom tromesečju je pad bio, izvinjavam se, teško se ovde snaći, 0,2%, u drugom tromesečju pad je 1,3%, u trećem 3,6%. Vi ste ovde napisali u budžetu prognozu da će pad biti u sledećoj godini 0,5%. To je vrlo optimistično. Vrlo optimistično, zato što kretanja u 2014. godini ne govore da će biti tako.
Evo šta piše ovde u ovom papiru, u ovom pregledu, koje je vaše ministarstvo uradilo. Po prvi put od početka 2012. godine izvoz je u trećem kvartalu 2014. zabeležio pad od 10,6%. To je stanje srpske privrede danas i nije realan optimizam koji ste vi stavili u ovaj budžet. Voleo bih da budete u pravu, kao građanin ove zemlje, nemojte da imate sumnju, ali mi ovde treba da govorimo otvoreno i realno i da otvoreno i realno govorimo o stanju zaposlenosti u Srbiji. Vidim da ste i vi ovde, a drugačije je urađen rebalans koji smo usvajali u oktobru, izbacili neke cifre, verovatno zato što smo na osnovu njih kritikovali rebalans, sada se to ne nalazi, pa i vi ovde govorite o anketi, o radnoj snazi koja govori da je stopa nezaposlenosti pala na 17,6%.
Konstantno postavljam pitanje – koliko je formalno zaposlenih u Srbiji? Čuli smo to, na kraju krajeva, danas i od ministra Vulina, da je to jedini parametar, jer se na osnovu onih formalno zaposlenih puni budžet i da treba da radimo na povećanju formalne zaposlenosti u Srbiji. Kakvo je stanje danas? Evo, na ovom ovde papiru možemo da vidimo da je u 2014. godini prvi put taj broj pao ispod milion i 700.000 i da se nije pomerio, da stoji na milion i 690.000 plus, minus koju hiljadu. Gde su sad ti silni zaposleni? Evo ih ovde. Evo šta piše zašto je smanjena nezaposlenost na tih 17,6% na osnovu ankete. Kaže – između ostalog povećan je broj neformalne zaposlenosti, a u zagradi piše, rad na crno. Znači, to piše na papiru Ministarstva finansija. Rad na crno je povećao formalnu nezaposlenost. Toliko o borbi protiv sive ekonomije i rezultatima te borbe. Vi ste samo uspeli da izmerite da je više ljudi zaposleno na crno, nego što je bilo.
Prihode u budžetu za sledeću godinu ste planirali, poreske prihode, praktično na istom nivou kao u 2014. godini. Povećanje manje za pet milijardi dinara, ali niste rekli da su prihodi manji planirani za 2015. godinu nego što su bili prihodi u 2013. godini, 73 milijarde dinara su manji, iako ste povećali poreske stope u međuvremenu. Jedino značajnije povećanje u prihodima na koje računate je dobit javnih preduzeća i čuli smo ovde od ljudi iz vladajućih stranaka da izražavaju sumnju da ta javna preduzeća mogu u narednoj godini da ostvare prihod koji vi od njih očekujete i da uplate iznos sredstava koji je planiran Predlogom budžeta.
Rashodi su umanjeni za 27 milijardi u odnosu na rebalans budžeta iz oktobra ove godine. Tada ste rekli da 40 milijardi ćemo uštedeti na platama i penzijama. Znači, da su ponovo povećani rashodi.
Rekli ste da se budžet ne može izolovati i posmatrati samo za jednu godinu. Ne može. Zato postoji zakonska obaveza, ministre, da fiskalna strategija bude u parlamentu pre budžeta. To je Zakon o budžetskom sistemu. Ako vam se ne sviđa zakon, promenite ga.
Zašto to nije obuhvaćeno ovim promenama koje danas usvajamo, ako nećete da poštujete taj zakon? Nama govorite – usvojićemo, pa ćemo ga poslati narednih dana. Ne, on mora da bude tu da bi mogli danas da raspravljamo o njemu, da vidimo kakve projekcija Vlada pravi za budućnost, onda bi možda mogli da vidimo kako je, recimo, ovim rebalansom danas, tehničkim, kako vi zovite, napravljena ušteda, pod znacima navoda, u Ministarstvu poljoprivrede od 300 miliona dinara. Na poziciji, izvinjavam se, ta pozicija kaže – revitalizacija postojećih sistema za navodnjavanje. Bilo je planirano 358 miliona, a sada 58 miliona. U fiskalnoj strategiji za prošli budžet bilo je planirano do 2015. godine za tu namenu da se odvoji milijardu dinara, a 2016. godine milijardu i 150.
Zašto je ovo važno? Bez navodnjavanja, nema razvoja poljoprivrede. Bez navodnjavanja, mogu da nam se ponovo dese štete od poplava koje smo imali u maju ove godine. Vi sada to smanjujete rebalansom, a budžetom za sledeću godinu planirate za to 182 miliona dinara. Toliko o brizi za poljoprivrednika, poljoprivredu kao razvojnu granu Srbije, a i brizi da nam se ne ponovo ono što nam se dešavalo u maju mesecu ove godine.
Ima još stvari, ne mogu sve da stignem. U članu 21. Predloga zakona o budžetu obrisali ste da Narodna skupština mora da da saglasnost na otpis na osnovu duga koji se napravi kao pozajmica iz budžeta ili pretvaranja tog duga u kapital. Obrisali ste „parlament“. U svakom prethodnom budžetu stajao je „parlament“, kao institucija koja je morala da da saglasnost. Toga više nema.
U članu 36. govori se o tome da lokalne samouprave, pored smanjenja ukupne mase plata, na osnovu usaglašavanja sa izmenama i dopunama ovog Zakona o smanjenju plata, treba dodatno da smanje masu plata za 2,5%. Šta to znači? Da naprave plan racionalizacije za koji će biti nadležan ministar. Da li je to otpuštanje, koliko ljudi ili dodatno smanjenje plata?
Zakon o podsticajima u poljoprivredi, o kome nije bilo reči danas od ministarke, jer je ona nadležna, prvo, je katastrofalan, obrazloženje je uvredljivo, a drugo smanjuje se 20 hektara po gazdinstvu, ne više, ali se smanjuje. U dosadašnjem predlogu je bilo da će ukupna sredstva za podsticaje biti najmanje 5% od prihoda budžeta, a sada se kaže da je ceo budžet Ministarstva tih 5%. Znači, na sve ove druge stvari će se trošiti, pa koliko ostane za podsticaje. Tako ćemo mi ulagati u poljoprivredu, kao našu granu.
Rekao je na kraju ministar Sertić šta možemo da uradimo danas, da bi nam bilo bolje sutra. Ministre, imali smo prošle nedelje nekoliko hiljada privrednika, uglavnom i državnih delegacija na Samitu u Beogradu, Kine sa zemljama jugoistočne Evrope. Između ostalog, bilo je nekoliko okruglih stolova gde su države predstavljale svoje potencijale za ulaganje kineskih kompanija.
Onda je predstavnik vašeg ministarstva održao prezentaciju na srpskom jeziku pred stranim gostima, na ćiriličnoj prezentaciji, power point, drugi predstavnici Vlade su takođe govorili na srpskom jeziku, a predstavnici Bugarske i Slovačke su imali prezentaciju na kineskom. Njihovi predsednici su govorili na kineskom, prezentacija i za njih je bila na kineskom, bio je i film napravljen u skladu sa kineskom kulturom, od strane slovačke delegacije.
Šta mislite vi sada, kakav je bio utisak privrednika koji su otišli sa tog sastanka, kineskih? Gde će oni otići i investirati svoj novac? Propustili smo šansu. Za to vam nismo mi krivi ovde u Skupštini.
Puno ste ovde govorili o tranzicionom fondu, vi ste ministre govorili - ne zna se šta će biti sa firmama koje su u postupku restrukturiranja, ali ovaj budžet govori suprotno. Evo, ovde na strani 1.262 kaže – da će u 350 preduzeća biti regulisano radno-pravno pitanje viška zaposlenih i da će biti rešeno radno-pravni status za 26.550 zaposlenih i to je ono na osnovu čega Fiskalni savet, čiji smo izveštaj dobili danas u toku rasprave tek, kaže da će biti 27.000 otpuštenih. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvolite, po Poslovniku narodni poslanik Zoran Babić.

Predsedavajući, znam da ste se promenili sa kolegom na mestu predsedavajućeg, verujem da tada niste pratili taj tok izlaganja prethodnog govornika, ali, znate svaka uređena, stabilna, normalna, pristojna zemlja se bori da smanji deficit. Još ako dođe …
(Janko Veselinović, s mesta: Koji član.)
Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ste dozvolili da se kritikuje ministar, da se kritikuje Vlada koja je smanjila deficit.
(Negodovanje narodnih poslanika.)
Ja znam da neće odgovarati, da nekome dobre vesti iz Srbije ne odgovaraju, da burno reaguje na to. Ali, molim vas gospodine ministre Vujoviću da i dalje nastavite sa ovakvom borbom, da i dalje nastavite ovako da smanjuje deficit, bez obzira na burna reagovanja onima kojima to smanjenje deficita ne odgovara.
Ujedno vas pozivam gospodine predsedavajući, znam da pažljivo pratite na sednici šta je narodni poslanik izložio, ali mi recite samo molim vas, da li ima logike u rečenici, u goloj kritici Vlade Republike Srbije, bar kada je deo oko poljoprivrede u pitanju, bukvalno pitanje - bez navodnjavanja mogu da nam se dese štete od poplava.
Kakve veze imaju navodnjavanje i sistemi navodnjavanja sa poplavama i sa svom onom mukom koja nam se desila? Znači, samo mi sa tehničke strane, sa ljudske, pristojne, normalne strane objasnite mi. Ono oko 1.000 dinara ste poneli u grad, a potrošili 1.500, to verujem da niko više nije ni razumeo, ne verujem ni onaj koji je to izrekao.