Zahvaljujem gospodine Babiću.
Kao što ste i rekli, upravo sam se zamenio sa kolegom potpredsednikom, tako da nisam ceo govor gospodina Marka Đurišića saslušao i ne mogu da znam šta je u tom govoru rečeno.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Hvala.
Reč ima ministar u Vladi, dr Nebojša Stefanović.

Godine 2012, da se podsetimo, očigledno je sve cvetalo. Te godine nije bilo korupcije, nije bilo tajkuna, nije bilo krađe u firmama, nije bilo dugova Republike Srbije, verovatno nije bilo ničega negativnog. To je tako divna godina bila po građane Republike Srbije, da je tada prosto sve cvetalo.

Nego samo nema odgovora na pitanje – gde nestade 400 miliona evra iz Razvojne banke Vojvodine? Gde nestade? Ko je to uzeo? Ko je odobrio? Ko je potpisao? Ko je platio? Da nije neko iz Srpske napredne stranke, da nije neko od nas iz opozicije tada, da nije bilo nekog od nas tada? To utiče na budžet. Utiče i na današnji budžet, evo kako, pa objasniću vam i hvala vam na tom dodatnom pitanju.

To utiče na budžet, jer smo mi morali da se borimo, da isplaćujemo takve dugove, a ti dugovi nisu nastali da bi se nešto lepo izgradilo u Vojvodini, da bi se pomoglo nekom od građana, da bi se učinio neki napredak za privredu ne, nego su tajkuni i političari jedni drugima davali novac, družili se po jahtama i avionima, uživali u svojim automobilima i imanjima, sadili svoje velelepne, ne znam ni ja već šta i onda zaboravljali samo jednu sitnicu, a to je da vrate državi. E, to nisu voleli, nikako da vrate to državi, da pozajme, ali da ne vrate. Tako su uništavali i banke i firme i preduzeća. I nikako to da se neko seti.

Ja znam ko će se javiti kada dođe do pitanja korupcije, kada dođe do pitanja kriminala, ja tačno znam ko će posle toga uzeti reč da se javi da to brani i to će ljudi i videti u Srbiji. Svi znaju ko se uvek javi da brani kriminalce i oni koji su pljačkali Srbiju i neka se javljaju i to je u redu, ali, ova Vlada kriminal i korupciju neće trpeti.

Tada su ugledne ličnosti poput Kosmajca bili ugledni građani Zvezdare Beograda. Niko se nije usuđivao da pomene njihovo ime. Drhtali od straha kada prođu ulicom. Izvinite da je drugačije, što ga nisu uhapsili i ne samo njega, šta je bilo sa svima ostalim? Šta je sa „Farmakomom“, šta je sa svim onim ljudima i radnicima koji su u lancu firmi ostali bez svoje teško stečene imovine, jer su verovali, jer su radili u tome?

Danas je neko pominjao „ER Srbiju“, pa nije „ER Srbija“ nastala iz vazduha, nastala je od JAT-a. Izvinite, pa sve ove vlade koje su gledale nemo i dugove MUP-a i dugove JAT-a i glasale za to na budžetima i baš ih bilo briga tada, tada nije bilo pitanje 2009, 2010, 2011, 2012. godine na budžetima – izvinite, odakle dugovi, kako da trpimo ovolike dugove, što ne vraćamo dugove? Tada se ti ljudi to nisu pitali. Tada ih to nije zanimalo. Danas se pitaju i u redu je. Ja ću im odgovor.

MUP je ozbiljnim uštedama u svakom smislu gde smo mogli da uštedimo, nismo trošili i arčili ni državno gorivo, ni vozila, imali smo restriktivan prijem ljudi u MUP, smanjili za 700 zaposlenih, smanjili troškove na različitim vidovima održavanja, gde god smo mogli da smanjimo i uštedeli svojih skoro 700 miliona dinara. Odatle vraćamo naše dugove. Tako vraćamo naše dugove i nisu ljudi u policiji privilegovani. Oni rade najteži posao danas. Rade težak, mučan posao. Tim ljudima treba pomoći, ja ne kažem da u drugim sektorima nema, ali da ovi ljudi su u kontaktu sa kriminalom svakoga dana. U kontaktu su sa najgorima u ovoj zemlji. Tim ljudima treba pomoći. Ja to kažem, kao ministar unutrašnjih poslova, ali kao neko ko je sedeo u skupštinskih klupama.

Mi smo svojim sredstvima vratili veliki deo dugova. Pomoglo nam je Ministarstvo finansija i sa drugim ministarstvima sa kojima smo radili, da ono što ne mogu da realizuju u ovoj godini kroz rebalans vratimo. Mi rebalansom budžeta, a vidim ceo dan je u određenim medijima tema podsmeh rebalansu budžeta. Pa mi vraćamo državi. Pokazujemo da smo uštedeli novac. Pa to je valjda dobro. Treba da neko kaže – odlično što ste to uradili. Ti dugovi su smanjeni, imamo zdraviju privredu, na zdravijim nogama i mislim da je to stvar koju građani Srbije mogu da vide da Vlada veoma uspešno radi.

Pre nego što vam pročitam te podatke pročitaću vam nešto drugo. „Prezenius medikal ker“ Vršac - 429 novih radnih mesta, PKC „Vajring sistem“ Smederevo - 1.500 novih radnih mesta, „Fleš Kalcedonija“ Apatin - 203 nova radna mesta, „Adrijana tekst“ Ruma - 164 nova radna mesta, „Leoni Varin sistem saltist“ Doljevac 1.500 novih radnih mesta, „Geoks“ Vranje - 1.250 novih radnih mesta, „Everest“ Ruma - 225 novih radnih mesta, „Viblak Balkani“ Jagodina - 300 novih radnih mesta, „Svarovski“ Subotica - 600 novih radnih mesta. To su konkretni rezultati, brojevi i cifre.

Žao mi je što se ovakvi spiskovi nisu čitali 2012. godine. Žao mi je što se tada nismo hvalili kao zemlja, a podržao bih to i tada ovakvim rezultatima. Tada su od 2008. do 2012. godine se uglavnom čitalo - iz ove fabrike je otišlo 5.000 radnika, ovde tri, ovde 500, ovde 200. Najureni, fabrika opljačkana, nisu platili privatizaciju, nestali, istopili mašine i pobegli u Indiju. To su bili naslovi koji su nas pratili.

Danas otvaramo kompanije, privatne kompanije. Stvaramo takvo okruženje gde ljudi mogu da rade u zdravom sektoru, u privatnom sektoru, odakle država crpi uspeh. Ovaj čovek, gospodin Vujović, učinio je veliki napor, svi mi kao ministri, mogu da vam kažem smo verovatno bili dosadni oko obaveza koje smo mi imali iz naših ministarstava, svako se borio, naravno, da u svom sektoru napravi što bolji rezultat, imao je smisla da napravi ovaj budžet na zdravim osnovama i mislim da ovi ljudi iz Ministarstva finansija su sad napravili jako, jako dobar posao.

Očekujem da ljudi pohvale ovo što smo sa 25,5% iz aprila 2012. godine smanjili na nezaposlenost na 17,6%. Jeste jedan deo nezaposlenih prebačen iz sive zone u redovnu belu zonu i ti ljudi danas imaju uredno i penzije i plate, odnosno penzioni fond i plate i zdravstveno osiguranje i to je valjda dobro. Dobro je da ne rade na crno, a istovremeno smo pročitao sam vam sam deo kompanija, zaposlili i nastavljamo da otvaramo nove kompanije, i time se ljudi bave.

Žao mi je što neki drugi ne pronalaze volju da se bave dovođenjem investitora što, nego se bave nekim drugim poslovima, ali to je svačiji izbor. Ova Vlada je na dobrom putu i mislim da građani Srbije i te kako dobro.

Zahvaljujem ministru Stefanoviću.

Reč ima ministar Aleksandar Antić.

Ja ću samo kratko, jedan mali komentar vezano za ovo što je kolega narodni poslanik govorio, pre svega zato što verujem da nije zlonamerno, pa onda pojašnjenje i radi vas i radi ostalih kolega, a i radi javnosti.

Kao nacionalni koordinator za saradnju sa Kinom u mehanizmu saradnje Kina i centralna i istočna Evropa, čisto informacije radi- zvanični jezici na samitu su bili: srpski, kineski i engleski. Tako da kolege iz Slovačke i Bugarske, naravno, nisu mogle da govore na drugim jezicima i potpuno je prirodno da su naši ljudi govorili na srpskom jeziku, jer je bilo omogućeno simultano prevođenje za sve učesnike samita.

Ono što kao neko ko je bio moderator panel rasprave vezano za infrastrukturu, energetiku i saobraćaj moram da istaknem da je to bio najveći panel sa oko 500 učesnika i trajao gotovo tri sata. Više od 60% prezentacije su bile naše, naše prezentacije, a suština samita nije bila da samo Srbija predstavi svoje projekte, nego ceo region, svih 16 zemalja i dobili smo apsolutno sve pohvale i od ostalih kolega iz preostalih 15 evropskih zemalja, posebno od kineske delegacije i čitav niz komentara da smo kao država izuzetno dobro iskoristili ovaj samit za promociju Srbije, naše privrede i naših potencijala.

Tako da ovo čisto da posluži kao prilog ovoj raspravi, bez želje da ulazimo u polemike, čisto da pojasnimo i radi vas i radi ukupne javnosti.

 

Zahvaljujem ministru Antiću.

Reč ima ministar u Vladi Željko Sertić.

Izvolite, gospodine Sertiću.

Prijavite se ponovo.

Zahvaljujem. Ja ću samo dopuniti, pošto mi je ista tema bila kao i ministru Antiću.

Prvo, ovo je najkvalitetnije organizovan samit koji je…, ja sam imao priliku i da budem u Bukureštu i da vidim komentare iz Poljske, dakle, ubedljivo najbolje smo dobili pohvale. To je dobro za sve nas, kao zemlju.

Hiljadu trista petnaest preduzetnika iz 28 zemalja je prisustvovalo Biznis forumu i onim panelima koji su bili organizovani. Ministar je već spomenuo tri radna jezika i bio je dogovor nas koji smo vodili panele da mešano i dogovorno sa našim učesnicima se čuju različiti jezici.

Jedan predstavnik je imao direktora fri zone koji je govorio na kineskom, i to ste potpuno u pravu, a svi naši ljudi koji su govorili iz Ministarstva telekomunikacija i trgovine, Ministarstva privrede su ljudi koji perfektno govore engleski jezik, koji inače učestvuje u pregovorima u Briselu i bore se za naše kompanije. Tako da ne bi da se izvuče kontekst da ljudi ne poznaju engleski jezik kada je to potrebno, ali je bio dogovor da se govori na različitim jezicima kako bi i na taj način pokazali.

Još jedna stvar koja je bila vezana za broj preduzeća - upravo zato što znamo koliko je bolno i koliko su rešavanje problema preko 500 preduzeća koja će nam u portfoliju za narednu godinu, koliko će imati obaveza, zato je i dogovoren kvalitetan i dobar socijalni program kako bismo što veći broj ljudi koje žele da odu iz preduzeća i da pokušaju da rade u privatnom sektoru i da pokušaju da nađu na nekom drugom mestu posao, obezbedili sredstva kroz tranzicioni fond.

 

Zahvaljujem gospodine ministre.

Reč ima ministar u Vladi, dr Dušan Vujović. Izvolite.

Mi smo već šest sati ovde. Očekivao sam ciljanu kritiku, a ne rafalnu paljbu, ali ću odgovoriti onako šta mogu i kako mogu u domenu pristojnosti.

Prvo, voleo bih da svi citiraju jedni druge sa minimumom pažnje. Ja sam rekao da su bili, da su podaci bili, ceo budžet je bio objavljen u elektronskom vidu na sajtu države koju su mediji preneli. Prema tome, svi su imali dostup, to samo zbog toga da kažem, da ste i vi imali dostup. Prema tome, nisam rekao da čitate iz medija, a pogotovo vam nisam rekao da čitate samo naslove i to pogrešne naslove. U tekstu u kome neko skandalozno napiše - 60 milijardi sakriveno, da bi u prvoj rečenici teksta bilo napisano – da novinari u stvari ne znaju da čitaju ni jedan dokument, onda ako vi to citirate, onda vi prihvatate taj nivo. Ne želim da ulazim u tu polemiku, stvarno bi trebalo pročitati ceo tekst i da makar taj deo izdvojimo.

Drugo, pregled rebalansa nije skandalozan, ponavljam vam. Rekao sam vam rečima, objasnio sam sve da smo ostvarili sa petkom 19. decembrom rezultat koji kombinaciji mera na strani prihoda i na strani rashoda daje deficit od 155 milijardi. Subota i nedelja su prošle bez promena. Danas ćemo dobiti podatak za danas, ostalo je još devet dana. Trezor je zatvoren, sem posebnih, ako budemo ovo usvojili u Skupštini, onda ćemo morati trezor da se otvori, da se plate ovi iznosi koji se nalaze u rebalansu.

Prema tome, očekujemo samo one kontrolisane rashode koji nisu predmet tih ograničenja i očekujemo samo one isplate koje će biti odobrene od strane narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Znači, devet milijardi koje ovde tražimo.

Šta tražimo? Tražimo vrlo jasno rečeno, pošto smo ostvarili rezultat koji je toliko bolji od onoga što smo sa najboljom namerom planirali u rebalansu želimo da se deo tih sredstava preusmeri na otplatu davno dospelih potraživanja, davno dospelih obaveza države prema advokatima koji su branili građane Srbije očekujući da će biti plaćeni, prema veštacima koji su u sudskim sporovima radili svoj posao očekujući da će biti plaćeni, prema porotnicima i svima ostalima u osnovnim i višim sudovima, prema poljoprivrednim proizvođačima koji godinama očekuju plaćanja koja kasne. Primedba formalna na način podnošenja predloga izmena i dopuna zakona možda stoji, ali ja kao ekonomista ne razumem suštinu te primedbe.

Uzeću jedan primer. Ova subvencija u poljoprivredi, to je deseti red otprilike odozdo Predloga izmena i dopuna zakona, koja glasi – ekonomska klasifikacija 45 – subvencije, broj u koloni, iznos u dinarima 93.735.955.772 dinara zamenjuje se brojem 97.511.222.772 dinara. Ako izračunate razliku, dobićete te četiri milijarde o kojima pričamo. Ne znam kako da se napiše ta cifra, velikim slovima? Brojevi se pišu isto i veliki i mali. Prema tome, ne znam šta možemo da izmenimo u zakonu. Subvencije se nisu promenile, izmena je jedino u cifri. Ako želite, možemo da tražimo da se izmene zakona poštuju, takav formalni standard, ali mislim da ovde ipak razgovaramo o suštini. Ako mi kažemo da smo ostvarili uštede i tražimo od poslanika Skupštine da nam odobre da te uštede iskoristimo da platimo davno dospele obaveze, onda mislim da moramo da se razumemo.

Drugo, jako važno, mislim da svi pretpostavljamo da znamo budžetski proces i prirodu budžeta. Mislim da je ipak velika neistina reći da je neko uzeo pare od navodnjavanja. Te pare nisu iskorišćene do 20. decembra i te će se pare ugasiti 31. decembra. Kao što znate, tu se ne raspoređuju pare, nego pravo trošenja. Ako neko nije uradio ni javne nabavke, Ministarstvo poljoprivrede jako dobro zna status svih aproprijacija, onda su to pare koje bi inače nestale, bile bi ugašene i ušle bi u smanjenje deficita, odnosno suficita, imamo suficit. Prema tome, čista je obmana javnosti da govorite o tome kao o realnom novcu. Te pare su planirane da budu potrošene, a ako do određenog datuma u godini nisu potrošene, one nestaju. One nestaju 31. decembra i te pare više ne postoje.

Prema tome, govoriti o tome da se time gasi nešto, kao što je npr. milijarda koja je bila u Ministarstvu zdravstva namenjena za gama nož, pošto proces javne nabavke nije mogao da bude završen na vreme, onda je Ministarstvo zdravlja samo predložilo da se ta stavka ugasi u ovoj godini, da bi bila nadomeštena istom takvom stavkom u narednom budžetu. Pošto to u ovoj godini smanjuje deficit, a u narednoj ga povećava, to je fiskalno neutralno ako posmatramo obe godine, a normalna budžetska procedura u svim zemljama sveta. Pošto mi nemamo sistem fakturisanih pozicija, mi ne možemo da prenosimo, nego moramo da računamo, s tim da će one pozicije koje nisu dovoljno spremne da budu iskorišćene u tekućoj godini nestati.

Dakle, da građani razumeju, mi smo sklonili novac, pod znakom navoda, sa pozicija koje bi ostale neiskorišćene i stavili ga na pozicije koje su, čini mi se, i socijalno i politički i ekonomski opravdane. Znači, vraćanje dugova advokatima, veštacima, porotnicima, vraćanje dugova poljoprivrednim proizvođačima koji to godinama očekuju, kao i plaćanje dugova MUP-a prema „Telekomu“, prema EPS-u itd, to su sve krajnje opravdani rashodi. Isto tako, postojale su stavke u Ministarstvu rada i socijalne zaštite, od kojih su neke smanjene, a neke povećane. One koje su smanjene, smanjene su iz istih razloga – zbog gašenja. One koje su povećane, a to je poslednja promena, povećane su na osnovu prijavljenih ljudi koji će koristiti otpremnine.

Znači, ovde je sve kristalno jasno i mislim da stvarno nije u redu da od stvari, oko kojih možemo da se slažemo ili ne slažemo, pravimo utisak da neko ovde nešto muva, da neko ovde nešto, kako ste rekli – premeće. Niko ništa ne premeće, ovo je zatvaranje pojedinih aproprijacija i otvaranje drugih aproprijacija. To su pravi termini za Skupštinu i za budžet. Niko ovde ništa ne premeće, niti neko nešto sakriva.

Šta smo mogli da predvidimo u budžetu? Moram da vam kažem, ako ste vi vidoviti, bili ste ovde, mogli ste da kažete. Naprotiv, vi ste nam govorili da deficit bude još veći, ako se dobro sećam. Ja nemam zabeležen citat, ali ste tvrdili da naša tada predložena smanjenja plata i penzija nije trebalo raditi. Onda bi deficit bio ne 225, nego još veći, da smo vas poslušali. Prema tome, ne razumem moralnu, stručnu i budžetsku opravdanost vaše primedbe. Naša primedba je bila da ne možemo da sklonimo one elemente planiranih kapitalnih rashoda, jer nismo imali dovoljno osnova da ljudima kažemo – to neće stići za dva meseca ili dva i po meseca. Sada kada smo videli da to ne može, to ćemo smanjiti. Niko ništa nije izgubio, ništa nije ni povređeno, ni uskraćeno i te će pare, odnosno ti će projekti ostati i mi ćemo planirati u potrebnoj meri sredstva u narednoj godini.

Konačno, što se tiče prihoda, što se tiče rashoda i svih ostalih elemenata, već sam rekao globalne cifre, ali samo ću da ponovim. Mi smo pre dve godine, odnosno vi ste pre dve godine, ja nisam bio tu, planirali određen nivo prihoda koji se nije ostvarivao tom dinamikom zbog raznoraznih slabosti, zbog raznoraznih faktora, uključujući i efikasnost Poreske uprave, uključujući mnoge stvari. Ja sam otvoreno rekao da smo mi tendencije u prihodima preokrenuli tek poslednja tri–četiri meseca i kompenzirali veći deo. Prema tome, porediti planirane prihode u prethodnim godinama, koji nisu ostvareni… Da vam samo napomenem jednu cifru. U fiskalnoj strategiji koja je uključila i ovu godinu, svi su znali jako dobro šta smo planirali pre, očekivano je bilo da će prihodi od akciza na duvan biti oko 100 milijardi dinara. Oni se ostvaruju ispod 80 milijardi do avgusta, a posle toga se vraćamo na trend da vratimo te prihode i očekujemo naredne godine da ćemo nastaviti taj trend. Nema tu nikakvih tajni, nema tu nikakvih nedoumica, sakrivanja ili bilo čega drugoga. Nas čeka poboljšanje kratkoročne funkcije Poreske uprave i nas čeka duboka reforma Poreske uprave i celog tog sistema koji je vitalni sistem u modernim državama. Tu se u mnogim stvarima u principu slažemo, samo ne razumem zašto to rezultira disonantnim ocenama i tonovima.

Što se tiče formalno i neformalno zaposlenih, to je teška tema. Mi merimo broj nezaposlenih, to je naša ciljna veličina. Koji je broj formalno zaposlenih mene interesuje sa stanovišta poreza i doprinosa, ali me broj formalno nezaposlenih interesuje jer je to ciljna kategorija koju treba da smanjujemo. Borba sa sivom ekonomijom, koja se nalazi između te dve kategorije, je mnogo komplikovanija stvar, koja ne može tako lako da se razmatra u okvirima budžeta. Krupne razlike koje su se dogodile u ostvarenju ovog budžeta i tiču se kapitalnih rashoda, tiču se finansijskih troškova i te uštede koje smo ostvarili predlažemo da se iskoriste za namene koje smo predložili.

Što se tiče mistične cifre od 2,5%, to je cifra koja je navedena u budžetu kao budžetirani iznos ukupnog fonda plata, koji će biti rezultat kombinacije prirodnog odliva i planiranog optimalnog zapošljavanja u državi i u širem javnom sektoru. Prema tome, zašto 2,5%? Zato što je to neka srednja godišnja očekivana veličina za godinu dana. Mi detalje ne rešavamo u budžetu, detalji će biti rešavani posebnim zakonima, posebnim planovima. Ministarka Kori Udovički može da vam objasni proceduru koja pred nama stoji i formu u kojoj će to biti saopšteno, između ostalog i u formi zakona o kojem će ova Skupština imati priliku da diskutuje.

Ukratko, želim samo da naglasim još jedanput, u budžetu se krajnje transparentno traži odobrenje poslanika da od ušteda koje smo ostvarili, umesto da uštede budu od 155 do 225, što je 45 plus 25, što je 70 milijardi, mi predlažemo da se devet milijardi preusmeri na plaćanje prioritetnih starih obaveza koje su i ekonomska i fiskalna i socijalna obaveza, a da se preostali deo budžeta knjiži u ostvarenju kao ušteda i time ćemo smanjiti dug. Ove će kategorije sve biti ugašene 31. decembra, ali će potreba za finansiranjem biti manja i naš dug će biti manji i pre ćemo okrenuti učešće duga u društvenom proizvodu, kao jedan od ključnih ciljeva fiskalne konsolidacije. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ministar u Vladi, gospođa Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo sada čuli i pitanja vezana za izgradnju sistema kanala za navodnjavanje, zarad javnosti, zarad istine, želim da kažem da će kanali za navodnjavanje biti izgrađeni u narednoj godini i jedan deo projekata će biti realizovan u 2015. godini.

U ovoj godini projekti nisu mogli da budu započeti u smislu praktične implementacije na terenu iz proceduralnih razloga. Naime, izbori raspisani, sve ono što je pratilo izbornu proceduru i formiranje nove Vlade zaustavilo je sam ovaj proces tehničke pripreme za implementaciju postojećih projekata.

Dakle, kada je formirana nova Vlada, kada je formirano novo ministarstvo, nije bilo dovoljno vremena da se sprovedu procedure koje su vezane za međunarodni tender. Inače, mi smo pripremili 14 projekata u potpunosti i do kraja juna naredne godine biće spremno još 11 projekata. Za četiri projekta je spremno sve da nakon usvajanja budžeta i sa početkom nove godine bude raspisan međunarodni tender. Mi činimo sve što je u našoj moći da započne konačno izgradnja ovog sistema kanala za navodnjavanje za koji su inače obezbeđena sredstva kao što znate. U budžetu za 2015. godinu predviđena su sredstva i isplanirana za sufinansiranje samog ovog postupka izgradnje, odnosno same implementacije projekata na terenu.

Zarad javnosti i zarad svih onih koji pominju danas subvencije u poljoprivredi, hoću da kažem da se zna, budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine, odnosno za sledeću godinu je projektovan na iznos od oko 41,3 milijarde dinara. To je za oko 4,9 milijardi dinara ili oko 10% manje u odnosu na ovogodišnji budžet. Smanjene su plate. Smanjeni su tekući troškovi finansiranja, ali smanjen je i ukupan iznos za subvencije u poljoprivredi. Vi znate, da smo mi predložili izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi u sladu sa neophodnim merama štednje u kontekstu sveukupnih mera ekonomske konsolidacije i štednje koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

Ali, želim da kažem da je to jedan razlog, a drugi razlog je taj što smo analizom mera agrarne politike konstatovali da dosadašnji sistem subvencionisanja nije dao očekivane rezultate. Ogromna sredstva smo izdvajali za podsticanje biljne proizvodnje i sa pravom smo očekivali da će ovako podsticanje biljne proizvodnje, odnosno ratarske imati za rezultat i razvoj stočarstva. Na žalost, cilj nismo postigli, a velike novce smo utrošili. Zbog toga smo mi predložili da se izmeni Zakon o podsticajima, ali su minimalne izmene. Izmene se odnose samo na subvencionisanje poljoprivrednih površina. Dakle, kriterijum od 100 ha sada je smanjen na 20 ha. Takođe predložili smo da se ne daju subvencije za izdavanje državnog zemljišta u zakup.

Sve ostale mere agrarne politike uključujući i premije za mleko koje se vrlo često pominju ostaju iste. Znači, sve je isto samo se smanjuje kriterijum za ostvarivanje prava na podsticaj u biljnoj proizvodnji, a usput mi smo uveli i dve nove mere kao podršku stočarstvu. Moram da vam kažem, da na ovaj način mislim da niko nije oštećen, pre svega, do 20 ha mi imamo 94,4% od ukupno registrovanog broja poljoprivrednih gazdinstava 310 poljoprivrednih gazdinstava koja ostvaruju pravo na podsticaje što je 94,4% od ukupnog broja, to je praktično do 20 ha.

Znači i mali, i srednji poljoprivredni su zaštićeni. Velika poljoprivredna gazdinstva su velika i sama po sebi su moćna i jaka i ona će moći da koriste druge mere koje su im na raspolaganju, kao što su recimo povoljni krediti. Moram da kažem da smo mi učinili veliki napor da pripremimo IPARD program, odnosno da obezbedimo upravo za njih, a naravno i za sve ostale naše poljoprivrednike mogućnost da na još jedan izvor računaju, a to su sredstva iz predpristupnih fondova. IPARD program je prihvaćen i dobio je zeleno svetlo od Evropske komisije i mi činimo sve na uspostavljanju operativne procedure za povlačenje ovih sredstava. Radi se o ukupnom iznosu od 175 miliona eura koji će biti dostupan našim poljoprivrednicima. Trudićemo se da što pre postignemo i taj nivo tehničke pripremljenosti. Radićemo sve na tome da to bude već krajem 2015. godine.

Dakle, smatram da smo zaštitili mala, srednje proizvođače, da smo podstakli dodatnu stočarsku proizvodnju i da smo i mi zajedno sa ostalim granama privrede i društva učestvovali u sveopštim merama štednje koje se sprovode zarad konsolidacije i zarad stajanja na zdrave noge naše ekonomije u narednom periodu. Hvala vam lepo.