Spomenuto je njegovo ime i prezime?
Gospodine Bradiću, nije, nemojte, pročitajte malo Poslovnik.

Prepoznao sam se u izlaganju koleginice kada je rekla – dragi kolega.
Ono što je rekao prethodni govornik i ono što je negde celokupna tema ove naše debate i rasprave jeste pominjanje privatizacije od 2000. godine, a podsetiću vas da je privatizacija započeta još 1988. godine, odnosno transformacija svojine kada je u pitanju bivša Jugoslavije. Mnoge ministre privatizacije je imala ova vladajuća većina, neke od njih su bili Milan Beko i gospođa Jorgovanka Tabaković, ali dobro sada nećemo o tome.
Ono što je važno jeste da je ovo još jedan od zakona za koji je gospodin Vujović, kao današnji ministar finansija, rekao da je reformski zakon, pa svi ti reformski zakoni su doprineli tome da danas imamo učešće javnog duga u BDP od preko 73%. To vama nije mnogo, s obzirom kada ste poslednji puta bili na vlasti to učešće bilo 201,2%, pa vam verovatno 73% nije mnogo, ali 10 milijardi evra se zadužila Srbija zbog tih reformskih kurseva Vlade Republike Srbije u poslednje tri godine.
Ono što je, takođe, važno jeste da se industrijska proizvodnja smanjila za 7%, a siguran sam da ste sa tim, kao ministar privrede, gospodine Sertiću, upoznati. Četrdeset i pet hiljada radnika radi manje u poslednje tri godine, nego 2012. godine, a izvor za to je, naravno, Narodna banka Srbija koja se i dalje po partijskom ključu vodi. Takođe, ovo je godina recesije. Biće i naredna, kako izveštava Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ono što je, takođe, veoma simptomatično, svaki reformski zakon je vratio Srbiju 10 koraka unazad. Nas samo zanima kako će ova izmena i dopuna Zakona o privatizaciji sačuvati 25 hiljada radnih mesta u 17 strateških preduzeća. I sami znate da se odlaže rok za godinu dana od dana usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona, a samo zbog vanrednih parlamentarnih izbora, kako biste ubedili radnike u Srbiji da su im sačuvana radna mesta, a dan nakon toga, od tih 17 strateških, pod znacima navoda, preduzeća, neće ostati ništa. Svih 25 hiljada radnika će ostati na ulici.
Ono što je, takođe, veoma važno, a niste rekli građanima Srbije, jeste da ne postoji koncept i ovo ovde jeste nešto što ne liči na strateško planiranje. Od danas do sutra neki čelnici vladajuće većine su rekli da se protive privatizaciji „Telekoma“. Isto tako se protivi i DS privatizaciji „Telekoma“. Vi ni sami ne znate kakav vam je plan, ni šta zapravo želite da ovim izmenama i dopunama Zakona postignete. Niste saglasni prema građanima Srbije šta je zapravo vaš cilj.
Da li je ovo uvod u privatizaciju „Telekoma“, gde ćete sredstva od toga opet proćerdati u nekoj od narednih kampanja? Mi mislimo da jeste i bićemo strogo protiv toga. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Mislim da kolega koji je podržavao Vladu Mirka Cvetkovića o privatizaciji „Telekoma“ nema pravo da govori, jer je ta privatizacija i ponuda koju smo dobili, koja je ponižavajuća, trebala da se iskoristi za kampanju u 2012. godini.
Spominjani su mnogi modeli privatizacije. Lično se u jednom delu nisam slagao sa privatizacijom i Zakonom o privatizaciji, koji je tada predložila Jorgovanka Tabaković, kao nadležni ministar. Jedno od preduzeća po tom zakonu je privatizovano. To je „Bambi“ Požarevac.
Pitam sada kolege iz bivšeg režima – da li znaju da „Bambi“ Požarevac još uvek radi? Zaboravili su da više ne radi, recimo, „Zmaj“, da ne radi više IMT, da ne radi više IMR, da Mesna industrija „Požarevac ne postoji, da „Fabrika šećera“ Požarevac ne postoji, da Fabrika poljoprivrednih mašina „Morava ne postoji. Da nabrajam dalje?
Tada kolega koji je podneo ovaj amandman nije se sekirao za 400 hiljada radnih mesta. Što tada niste govorili o tome?
Pričaćemo i o vašem sledećem amandmanu, ali postavljam jedno drugo pitanje, to sam rekao i u raspravi u načelu, cilj zakona koji je donela DS, dok je ministar bio Vlahović, i DSS, dok je predsednik Vlade bio Koštunica, jeste da se za mali novac kupe preduzeća, opljačka njihova imovina, zaduže kod poslovnih banaka, a onda vrate Republici Srbiji koja će iz budžeta dalje da izdržava ta preduzeća, da pokriva njihove gubitke dok i onaj zdravi deo privrede ne dođe na red.
Svakome i svako od nas ima pravo na svoj politički stav i političko mišljenje. Ima samo jedan problem. Koliko je čovek u duši svojoj spreman da gazi svoja lična ubeđenja zarad politike koju sprovodi njegova politička stranka?
Ja sam se ovde kao poslanik nagledao, kolega iz DOS-a, koji su ušli u ovu Skupštinu sa iskrzanim i pocepanim farmerkama, sa rupama na đonovima od cipela, a danas na sebi više obuku skuplje nego što je moja godišnja plata. Hoćemo da pričamo o povezanim licima koja su radila javne poslove i za Grad Beograd? Šta pobeđivali su na tenderu? U kom postupku? Pregovaračkom? Sednu tri mangupa i dogovore se koja će cena da bude, pa neko dobije posao 10 puta skuplji nego što realno vredi.
Hoćemo da pričamo o preduzećima koja su od strateškog značaja, hoćemo da pričamo, recimo o „Hidrogradnji“ i „Eroziji“ iz Požarevca, preduzeće koje je održavalo za potrebe Đerdapa, obalu Dunava, od Smedereva do Donjeg Milanovca? Gde vam je sada to preduzeće? Prodato u privatizaciji, rasprčkana imovina, vraćeno Republici Srbiji i sada se vodi u stečaju. Pa, gde su ti radnici iz tog preduzeća, što se tada nije podnosilac amandmana brinuo o tome?
Ima još jedan problem, pošto je u pitanju obala Dunava, što se čudite onda kada su poplave u pitanju, pa više nemamo preduzeća koja svojom opremom i stručnom radnom snagom mogu da zaštite naselja od Dunava u tom potezu. Vama vidim je sve to smešno.
Da sam na vašem mestu ja bih izašao iz ove sali i više se nikada ne bih bavio politikom i lažnom demagogijom. Samo, sva sreća nisam na vašem mestu i činimo nešto za ovu državu da pokrenemo konačno privredu. Pa sam podnosilac amandmana je rekao – da se ova Vlada i ona prethodne od 2012. godine pokušavaju na svaki način da podignu upropašćenu privredu.
Pa, šta je to nego priznanje za sve ono što je radila DS u prethodnih 12, 13 godina dok je bila na vlasti? Ne vidim ja nikakvu razliku i nemojte da se posipate pepelom između dve DS, jedna je bila parlamentarna, više nije. To i vas čeka.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Srpska napredna stranka je danas na vlasti četvrtu godinu. Kažete, trudite se da napokon pokrenete privredu. Nemojte više da se trudite. Četiri godine ništa niste uradili. Sve je više radnika koji su bez posla, sve manje onih koji imaju nadu da u Srbiji ostanu i da dobiju zaposlenje.
Ako pričamo o privatizaciji 24 sporne, pošto je SNS na vlasti, pozivam vas, tako časne i poštene da ispitate svaku od te 24, da one koji su kršili zakon da ih privedete pravdi. To bih ja lično uradio da sam na vašem mestu. Samo od tih 24, 23 su za vreme vlasti Vojislava Koštunice.
Neke su bile poništene kada su ih vodili vaši ministri poput Milana Beka, Jorgovanke Tabaković, ali u svakom slučaju stojim iza toga da svaka korupcija mora da se privede pravdi, svaka. I kada pričate o poslanicima, kada pričate o onima u izvršnoj vlasti koji su dolazili sa rupama na cipelama, a danas nose satove od nekoliko desetina hiljada evra, savetujem da se malo okrenete oko sebe i da pogledate malo među svoje redove gospodine Arsiću. Ne bismo voleli da se privatizacija u Srbiji nastavi kao one 24 sporne ili kao ona koja je predstavljala vašu, kada smo prodavali hotel na Kopaoniku za 600.000 dolara manje nego što je platila Vlada Republike Srbije, vašim ortacima iz Emirata.

Vreme.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Znate šta, postoje i oni koji vrše vlast i nije to samo Vlada Republike Srbije. Postoje agencije za privatizaciju. Čini mi se da su baš te privatizacije bile dok je tu agenciju vodio Mirko Cvetković. Baš mi se čini da je bilo tako.
Hoćemo da pričamo o „Ces Mekonu“? Hajde da se okrenem i ja oko svojih kolega, ne vidim nikog sa takvim ni satovima, ni odelom. Ja ne bih želeo da krenemo na lične obračune, da pričam koje je preduzeće učestvovalo u kom postupku javnih nabavki, ko su vlasnici preduzeća, ko su povezana lica, kako su se dobijali poslovi od Grada Beograda. Naravno onda nije problem da se da jedan stan, jer se zaradilo 50. Meni to nije smešno.
Ima još poslanika koji imaju preduzeća, samo nisam saznao koliki je obim javnih radova bio, koliki je bio tada, koliki je sada. Nešto mora da se žrtvuje kada se bavite politikom, ali mi se čini da se neki bave politikom zato što im se to sviđa, zato što im je to lepo, a sa druge strane tu istu politiku koriste da njihova preduzeća rade i da zarađuju ogroman novac u pregovaračkom postupku, iza zatvorenih vrata. Baš vi voleo da uporedimo 2014. i 2015. godinu sa 2009, 2010 , 2011. godinom.
Nemojte više da pričate o radnicima, ko Boga vas molim. Koliko vam je stalo do njih to ste pokazali do 2012. godine, koliko vam je stalo do spornih 24 privatizacija pokazali ste za četiri godine vlasti. Ni jednu niste smeli da otvorite, ni da taknete.