Ukoliko budemo iznosili samo optužbe, vraćajući se u neka vremena od pre 20, 30 godina, govoreći na takav način kao da predlagač amandmana iako mlad po godinama, ali sa velikim iskustvom i sa strankom koja je obnovljena i uzela učešće u radu, učešće u vođenju ove zemlje, ovakvim nekim stvarima kao da se peru ruke, kao da se građanima Srbije nekako uliva u glavu nešto drugo.
Da se nešto nije desilo, da smo mi od 2000. do 2012. godine, a nažalost u Vojvodini i dan danas, kao da to nije Bojan Pajtić, kao da to nije DS. Ne to je neko drugi. Zaboravite ljudi u Srbiji, zaboravite sve ono loše što je rađeno.
To su sada neki drugi ljudi koji su se zabrinuli. To su sada neki ljudi koji su hteli da prodaju „Telelekom“ po najnižoj mogućoj ceni, a sada se brinu i kažu – zašto se prodaje „Telekom“?
Ne postoji kontinuitet u politici, u vašoj politici ne postoji kontinuitet, i ako od nečega neće ostati ništa posle narednih parlamentarnih izbora, mislim da je to poslanička grupa predlagača amandmana.
Ne čekajte nas mnogo i ne priželjkujte mnogo, možda vam izađemo u susret, a da onda jedino uz pomoć one trajne poslaničke legitimacije, jedino tada vidite parlament iznutra, zato što građani Srbije pamte, zato što oni koji su ostali bez posla znaju zbog koga su ostali bez posla, zato što građani Srbije znaju da ste oterali i MMF samo da bi javne finansije koristili u predizbornoj kampanji. Svaka takva optužba je slika autoprojekcije.
Da bi neko pričao i da bi neko kritikovao i da bi predlagao bolje, mora da se legitimiše. Gospodin Božović može da se legitimiše samo kao svetski rekorder, jer pod njegovom vlašću, pod njegovim vođenjem Grada Beograda, Grad Beograd je došao do deficita od 22 procenta, svetski negativni rekord. Da li ti i takvi ljudi mogu sada da se zabrinu nad budućnošću Beograda, nad budućnošću Srbije? Mogu jedino da se zabrinu nad budućnošću svojih interesa i ničega drugog.
Evo čime se legitimiše gospodin Božović. Gospodin Božović je podržavao, glasao i radio na privatizaciji preduzeća „Aleksa Šantić“ iz Alekse Šantića. Sada ću vam objasniti i kako je to uradio. Procenjuje se da je preduzeće oštećeno za nekoliko stotina miliona dinara. Konkretno, samo po osnovu ugovora o okvirnom kreditu obezbeđenom hipotekom iz 2008. godine u iznosu od 3,5 miliona evra, koja nikada nisu doznačena društvu, već su iskorišćena od strane povezanog pravnog lica sa bivšim kupcem „Valko“, d.o.o. Bačka Topola. Navedena sredstva zajedno sa kamatom, a to je omogućio predlagač amandmana i njegova politika i njegova stranka, u ukupnom iznosu od 444.654.758.000 dinara naplaćena su od strane Agencije za osiguranje depozita Beograd od iznosa dobijenom u postupku prodaje imovine A.D. „Aleksa Šantić“. U strukturi ukupnih obaveza, najveći je udeo obaveza po osnovu kreditnih i liznig aranžmana.
Dalje, „Bački Sivac“ iz Sivca, takođe na osnovu ugovora i na osnovu politike koju je podržavao gospodin Božović, koji je tako zabrinut nad budućnošću ove zemlje, nad mladima, nad zaposlenima, nad završetkom postupka privatizacije, zadužena je kreditima sa kamatama 13,6 miliona evra.
Poštovani prijatelji, građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, oni koji su sada tako zabrinuti nad budućnošću, su omogućili privatizacije u režiji Mileta Jerkovića, Balše Božovića i njemu sličnih, da te firme dobiju kredite, da ti krediti ne završe na računima firmi koji su garanti vraćanja, nego su završili u privatnim džepovima. Te iste firme, gospodin Božović, kada ih je zadužio, kao i Grad Beograd za 22% deficita, vraćene su nazad državi. Rekli su - uzeli smo šta nam je trebalo, oteli smo šta nam je trebalo. Otimali su i traktore u „Agrobački“ iz Bača, i traktore su prodavali, pokretnu imovinu su prodavali. Nisu im trebali traktori, nisu oni navikli da rade. Navikli su samo šta može da se uzme, šta može da se otme. Gde su te firme sada? Gde su zaposleni u tim firmama? Kući, sa zaparloženom imovinom.
Zahvaljujem se. Znate, ja sam iz Vrnjačke Banje, ne govorim tako dobro, ali radim pošteno i odgovorno. Radim pošteno i odgovorno i bolji je svaki moj lapsus od svog kriminala, od svega onoga što Bojan Pajtić radi i ovog trenutka. Možda govori bolje od mene, ali radi nepoštenije, i od mene i od svih ovih ljudi ovde.
Da li ste rekli da je neko nešto od nas uradio nepošteno i o kojoj privatizaciji govorite? Ne postoji privatizacija. Ne postoji privatizacija, ovo je samo rešavanje gorućeg problema. Govorite o nekim firmama. Ko je bio na vlasti do 2012. godine? Zašto niste procesuirali? Zašto niste završili sve to? Zašto u vašem reformisanom pravosuđu, za koje niko ništa dobro nije rekao, zašto te postupke niste odradili do kraja? Ili ta dela nisu postojala ili ste vi bili nesposobni. Birajte šta je od ta dva. Birajte šta je od te dve mogućnosti. Zašto to niste uradili?
Znam da se vi sada kajete i da bi najradije nas, koje ste pre nekoliko dana nazvali botovima, jer za vas su botovi i omalovažavanje svakog ko podržava SNS. Vodite računa o vama, vodite računa o vama koji se približavate statističkoj grešci. Bio sam prisutan kada je u Osmom sazivu jedna poslanička grupa se ponašala baš tako. Kritika radi gole kritike, bez ikakve ideje. Gde je sada? Van parlamenta, ali neću voditi računa o vama. Vodiću računa o ovom procesu koji mora da se završi.
Kakvi su efekti vaših privatizacija? Nikakvi. Govorite o učešću industrijske proizvodnje u BDP. Znate li, kolega Božoviću, koliko je učešće industrije proizvodnje u BDP u Rumuniji? Četrdeset i jedan procenat. Znate li koliko je u drugim zemljama u okruženju? Trideset i šest procenata u Češkoj. U Srbiji 18%. Četrdeset i pet hiljada ljudi polugodišnje ste ostavljali bez posla. Kakav je prihod od privatizacije? Gde je otišao taj prihod od privatizacije? Gde su te silne vaše investicije, a pad u broju radnih mesta? Velika investicija je vama prodaja Miškovićeve imovine. Toliko ste se zbližili sa njim, da čak i imovinu njegovu svojatate i kažete da je to vaša. Toliko vam je blizak i dan danas.
Ovo je postupak koji mora da se završi. Ovo je ideja Vlade Republike Srbije za koju će dobiti podršku danas na glasanju i od narodnih poslanika i SNS i, verujem, ostalih partnera u Vladi Republike Srbije, ali ovo je ideja za koju smo dobili podršku i međunarodne zajednice zato što je ovih 17 kompanija, koje možda nisu do sada prodate, a kritikujete nas zato što nisu prodate, ali su postavljene na svoje noge, ali mogu da žive, ali mogu da funkcionišu, ali mogu da plaćaju i struju i vode i plate i poreze i doprinose i gas i sve ono što ostale kompanije rade. I nismo im pevali uspavanku, nego smo ih terali da rade. I nismo im pevali uspavanku rečima – evo, donećemo vam pare, evo, daćemo vam novac ostalih građana Srbije, evo, otimaćemo od zdravog dela privrede, daćemo vama, a vi glasajte za nas. E, to je bila uspavanka Demokratske stranke, to je bila uspavanka Balše Božovića i tako je trajalo godinama i tako je trajalo decenijama i dok su mnogi dobri vozovi prolazili i dok su prolazile mnoge mogućnosti da se ti ljudi probude, da počnu da rade, da se modernizuju, da nešto urade od svojih kompanija. Ne, pevali ste im uspavanku, a sada kažete – pa zašto nisu bolji, zašto nisu prodati? Kome, šta? Ono što ste oteli, kao što ste oteli u „Alekse Šantiću“, „Maloj Bosni“, u „Agrobaču“? Do sutra bih mogao da pričam o takvim kompanijama i o tim firmama i o vašim zloupotrebama u postupku privatizacije.
Da bi nešto kritikovali, i vi i ja, morate da izađete pred građane Republike Srbije i da kažete – e, mi smo to uradili bolje. Ono zbog čega ja imam obraza i časti da izađem i da kažem – ovo je dobro, zato što ni ovih godinu dana nismo potrošili zaludno. Zato što je 17 kompanija podignuto na svoje noge. Zato što 1.770 zaposlenih u „Jumku“ imaju i svoje tržište i svoju proizvodnju, svoje račune i svoje plate i uzgred su platili, eto, samo 50 i nešto miliona dinara za struju. Malo li je? Čime vi da se pohvalite? Traktorima koje ste odvezli? Kreditima kojima ste ih zadužili, oteli, a onda vratili državi? Od koliko firmi u restrukturiranju? Niste bili pre neko veče kada sam govorio. Niste imali vremena da ostanete i da saslušate sve to. Imali ste pametnija posla, da glancate te traktore, ili da prebrojavate taj novac koji ste izneli iz firmi u privatizaciji.
U restrukturiranje ste uveli 234 kompanija, gospodine Božoviću. Znate li to? Od tih 234 prodato je 104. Odlično! Ali, nažalost, za 89 je raskinuta privatizacija. Prodali ste 15, a od tih 89, baš kao „Aleksu Šantića“ i sve ove koje ste prodali tom vrhunskom investitoru Miletu Jerkoviću, vraćeno je nazad 75. Sedamdeset i pet puta Mile Jerković, 75 puta sve ono što ste zadužili i oteli i u „Aleksi Šantiću“ i u „Mladom borcu“ i u „Maloj Bosni“ i u „Graničaru“ i u „Agrobački“. I vi sada ustaje i kažete – pa vi ste neki novi ljudi, pa vi sada imate ideju, pa vi se sada brinete, pa kako će to da se desi? Pa, vi i vaš Bojan Pajtić, koji ste kritikovali vaš Zakon o radu, sada kažete – ovaj Zakon o radu nije reformski. Dogovorite se jednom šta nije reformsko. Jel komunicirate, razgovarate, jel imate vi neke stranačke organe, ili možda preko društvenih mreža komunicirate? Vidim da je to modernije sada, da preko društvenih mreža iznosite svoje pamflete i političke stavove, kako se od desnice postaje levica, pa ultralevica. Ali dobro, to je više stvar za vas.
Ali, da bi pričali o nečemu, da bi pričali o postupku privatizacije, morate da izađete pred građane Srbije i da kažete – izvinite, da priznate svaku grešku, da priznate svaki kredit koji ste uzeli, oteli i osiromašili. I što je najvažnije, gospodine Božoviću, ovim građanima nije dovoljno izvinjenje. Građanima je potrebno da vratite sve što ste uzeli, sve do poslednjeg dinara što ste uzeli. Jedino tada možemo da sednemo, da budemo partneri i da se dogovaramo kako može i šta može bolje. Niste se kvalifikovali, gospodine Božoviću.
