Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo, sada već skoro godinu dana, prinuđeni da podnosimo, a to su amandmani kojima mi pokušavamo da lektorišemo tekstove koje ovde Vlada podnosi i da ih usklađujemo sa standardima i normama srpskog jezika i da terminološki uskladimo one zakone koje Vlada Republike Srbije ovde nama nudi na usvajanje, verovatno misleći da su oni sasvim dobri.
Neko bi rekao da ovo nisu važni amandmani, da se bavimo nekom formom, a ne suštinom. Suština je ovde vrlo jednostavna. Suština je da nam Vlada u Skupštinu šalje zakone koji govore isključivo o njenoj površnosti, o načinu na koji sprema ove zakone, a to se posle ogleda i u načinu na koji ih primenjuje, i to jeste jedan veliki problem sa kojim sve češće moramo da se suočavamo.
Ovim amandmanom, ko je čitao zakon može videti da se u zakonu spominje autonomna pokrajina, nekad se spominju autonomne pokrajine, nekada lokalna samouprava, nekada lokalne samouprave. Vi ste, gospodine ministre, makar čovek iz nauke, vi ste doktor nauka, vi znate koliko je terminološko usklađivanje važno u svemu što radimo, koliko je preciznost važna. Zahvaljujemo se na prihvatanju ovog amandmana, ali ne znam po koji put dolazi sugestija i traženje od Vlade da ipak ti zakoni, koji dolaze u našu Skupštinu, budu pisani standardnim srpskim jezikom, a u skladu sa pravilima pravopisa srpskog jezika, gramatike srpskog jezika i da zaista neko u Vladi gleda te zakone pre nego što dođu u ovu Skupštinu, mada nama nije problem da se i na ovakav način njima bavimo.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović…
(Jovan Marković, s mesta: Izvinite, ja sam se javio.)
Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, želeo sam da se javim po ovom članu i da još jednom ukažem na raspravu koja je vođena u načelu pre nekoliko dana, gde smo više puta i od ministra, i od gospodina Babića, i od mnogih drugih poslanika čuli kako zakon do sada nije postojao…

Poslaniče, ako umete, pričajte o amandmanu. U redu je, zbog toga sam se vratila, ali ako će biti ovo što ste rekli i da se vratimo na raspravu od pre dva dana, to ne mogu da dozvolim. Znači, imate li nešto konkretno o ispravci u duhu srpskog jezika, organa autonomnih pokrajina ili organa autonomne pokrajine, onda u redu? Ako ne, sačekajte neki drugi amandman koji će se uklopiti u vašu zamisao.

Mislim da je dobro što je amandman prihvaćen. Naš cilj je bio da se otvori diskusija i oko usklađivanja amandmana u članu 1. i predloga koji smo dali u članu 8. Suštinski smo hteli da upozorimo da je ipak ovaj zakon pisan na brzinu, da su greške koje su ovde, u 23 člana koje postoje u zakonu, očigledne i nedopustive i da je jako loše što ovaj zakon nije prošao javnu raspravu.
Pre mesec dana vi ste odbili Predlog zakona koji ste pisali više meseci. To je bio zakon koji je prošao javnu raspravu, trebao je da bude u Ministarstvu poljoprivrede, a sada ste vrlo nevešto i na brzinu predložili novi zakon, čini mi se, samo da bi skinuli odgovornost sa jednog organa i prebacili ga na drugi.
Ove greške koje se ovde pojavljuju govore o neozbiljnosti ove vlasti i ove Vlade. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović, replika.

Nažalost, izgleda da cenjeni kolega poslanik nije čitao ni prethodni ni ovaj zakon. Pošto, da je čitao ne bi to tako diskutovao.
Prvo, zakon je prošao javnu raspravu, a da ste pažljivo čitali taj Predlog zakona i sadašnji videli biste da iz tog zakona samo su isključene one norme koje daju obaveze lokalnoj samoupravi, nije nametnuta nikakva nova obaveza koja nije bila u prethodnom Predlogu zakona. Dakle, to apsolutno nije tačno što ste izrekli.
Druga stvar, Vlada svom organu, koji je osnovala za obavljanje određenih poslova, daje nalog. Drugo, neće Vlada odlučiti sama nego ćete vi odlučiti, Narodna skupština. Dakle, Narodna skupština će dati nekom organu nadležnost da nešto radi ili neće. To će odlučiti narodni poslanici Narodne skupštine izabrani na demokratskim izborima, na kojima su građani Srbije poklonili poverenje jednoj grupi ljudi u koju veruju da može na najbolji način da vodi Srbiju.
Što se tiče ovih drugih primedbi, stvarno mislim da je od 1992. godine bilo toliko vremena da se mudri, iskusni, pametni, sjajni, divni ljudi okupe da napišu to, da krene to napred i propustili su. Nije ih interesovalo. Imali su važnija posla. Ta važnija posla ispituje i moje Ministarstvo, između ostalog, a ovi koji su imali, imali su mogućnosti.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje ministarstvo?)
Pričamo o protivgradnoj zaštiti, dakle, Ministarstvo koje ja vodim.

Molim vas poslaniče Šutanovac, bez dijaloga.

Te poslove ispituje sada Ministarstvo koje ja vodim, neke detaljno, neke manje detaljno, ali vrlo se intenzivno bavimo time. Bavili su se, da kažem, započeli su taj rad ljudi i pre nego što sam ja postao ministar, a vidim koliko je posla, da će nastaviti i kada ja više ne budem ministar. U svakom slučaju, imali su toliko prilike da urade ovaj zakon, sve prilike propustili, apsolutno bili neodgovorni i sada nama prebacuju. Mi smo ga uradili.