Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.10.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/409-15

2. dan rada

21.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:15 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Snežana Bogosavljević Bošković.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Ja želim da se kratko osvrnem na primedbe narodne poslanice Čomić. Prvo, primedbi je bilo više, ja sam ih nekako grupisala u nekoliko grupa.

Prva grupa primedbi odnosi se na naknade za posečeno drvo. Vi ste rekli da mi sada uvođenjem oslobađanja jednog broja sopstvenika ili korisnika praktično dajemo alibi da svako može koristiti ovaj način, dakle svako može oštećeno stablo, obolelo stablo proglasiti za stablo koje zaslužuje da bude posečeno bez naknada.

Mi smo u zakonu jasno i precizno naveli – oslobađaju se plaćanja naknada sopstvenici, odnosno korisnici šuma koje su pretrpele neku prirodnu nepogodu. Pri tome smo obrazložili šta su prirodne napogode. Znamo šta je poplava, šta su ledolomi, šta su klizišta. Dakle, pojedinačna stabla u šumama koja se seku, a koja su obolela ili oštećena, neće biti podvrgnuta ovom režimu oslobađanja od plaćanja naknada.

Jasno smo istakli to da nije nama cilj da sada umanjimo prihod budžeta, nego nam je cilj da ono što je nastalo kao posledica prirodnih nepogoda bude, što je moguće pre, sanirano, da se takva stabla izvuku iz šuma, da prosto ne budu izvor ili rasadnik zaraze.

Mi smo to jasno precizirali u ovom zakonu i tu ne sme i ne bi trebalo da bude zloupotrebe, prosto pratićemo to na terenu.

Što se tiče pitanja da li mi sada uvodimo neke nove naknade, da li mi sada nekim zakonskim rešenjem zadiremo u džepove naših građana, naših sopstvenika šuma, moram odmah da kažem da mi ovim zakonom apsolutno ni na koji način ne remetimo ono što je do sada bilo. Dakle, pitanje plaćanja naknada za prirodne resurse, u ovom slučaju za šume, je pitanje koje je određeno nekim drugim zakonom i ovo se apsolutno ne menja.

Takođe, određeno je ovim drugim zakonom, dakle Zakonom o naknadama, kako se te naknade koje se ubiraju po osnovu korišćenja prirodnih resursa raspoređuju na ovom republičkom i lokalnom nivou, a to je raspodela 70:30%. Dakle, naknade od drveta, od korišćenja drveta u republički budžet 70%, u lokalni budžet 30%, a iz ovih budžeta ponovo u šume, bilo kroz pošumljavanje, bilo kroz šumske puteve ili za bilo koji drugi posao u šumi, za zaštitu, u krajnjoj liniji, od ovih insekata, od štetočina, itd.

Postavili ste pitanje još jednih naknada, naknade za sakupljanje gljiva i šumskih plodova. Moram da kažem da to ovim zakonom nismo uređivali. To su pitanja koja su uređena Zakonom o zaštiti prirode i ovo je isto tako prihod budžeta Republike Srbije iz kog se kasnije finansiraju svi oni poslovi u životnoj sredini koje stalno svi pominjemo, ali ne samo poslovi u životnoj sredini, nego i poslovi u šumama, itd.

Smatrate da nije dobro što smo šumska područja zamenili šumskim oblastima. Tih šumskih područja je bilo 32, a sada imamo sedam šumskih oblasti. Ukrupnili smo šumska područja u šumske oblasti iz više razloga, a pre svega iz praktičnog razloga.

Prethodni zakon, zakon koji je donet 2010. godine i koji mi sada menjamo, je podrazumevao 32 šumska područja. Za svako ovo šumsko područje trebalo je da se pripremi plan upravljanja šumama. Ne moram da vam kažem, ali verujte, da sva šumska područja nisu dobro uradila ovaj plan. Pokazalo se ovo kao jedan glomazan mehanizam koji traži puno vremena, koji puno košta i ne vidi se ona jedinstvenost, odnosno onaj nivo strateški važnih dokumenata koji bi bili objedinjeni na nivou našeg Ministarstva i Republike.

Moram da vam kažem i to da ovakvu organizaciju šumskih područja, znači ovu novu organizaciju kroz šumske oblasti su podržali stručna javnost u oblasti šumarstva. Ne sumnjam da je tačno ono što su mi moji saradnici rekli, a rekli su mi da su prethodnim godinama organizovali jako puno tih radnih sastanaka, prezentacija, tribina na kojima se razgovaralo sa stručnog aspekta o opravdanosti jednog ili drugog modela i preovladalo je mišljenje da je ovaj model u ovom momentu bolji. Znači, bolji je iz mnogo razloga, a jedan od razloga koji je nama važan to je da ovi planovi budu što je moguće kvalitetniji, što je moguće bolji i u krajnjoj liniji što je moguće jeftiniji. Naše procene su da ćemo kroz ovakav način organizovanja i pripremanja planskih dokumenata uštedeti u narednim godinama čak i do milijardu dinara.

Postavili ste i pitanje i zašto izmene i dopune zakona, zašto ne novi zakon? Mi jesmo zaista bili u dilemi da li ići na novi zakon, jer zaista su dugo rađene ove izmene i dopune, dugo su pripremane, i mi smo se odlučili da ide na izmene i dopune, ne zato da bi uštedeli onu javnu raspravu, jer imali smo dakle, jako veliki broj radnih sastanaka, tribina, prezentacija, ali i zvaničnu javnu raspravu. U okviru zvanične javne rasprave tri velika skupa, na kome su zaista učestvovali i stručna javnost, i zainteresovani korisnici, imam i spisak svih tih učesnika, koga interesuje, i nevladine organizacije i udruženja Gorana itd, Prosto nismo želeli da ovde bilo šta sakrijemo, da bilo šta provučemo. Mi smo želeli da dobijemo kvalitetan predlog. Sve primedbe i sve sugestije smo slušali, i verujte da je ovaj predlog zaista rezultat i struke i korisnika i zainteresovanih itd.

Pitanje hitnosti. Odlučili smo se da budu izmene i dopune zato što je bilo pitanje da se što pre dođe do ovog zakona, do ovog Predloga zakona, jer neke stvari na terenu prosto nisu mogle da čekaju dalje odlaganje. Vi znate da samo donošenje novog zakona zahteva i jedno znatno duže vreme. To je bio razlog. Znači, hitnost. Rekli smo danas, desetine hiljada hektara državne šume nema trenutno korisnika, nema ko da brine o njima i da se stara. One su, lako je zaključiti, na meti šumokradica, znači oni koji bespravno seku, mi prosto moramo da što pre njima odredimo korisnike. Možemo nakon usvajanja ovog zakona. Predložićemo Vladi korisnika. Vlada će ga usvojiti i te šume ćemo na jedan način zbrinuti.

Naravno i pitanje kada se radi o nedozvoljenim sečama, ili krađi šuma, da ne upotrebim baš taj termin krađa, ali u nekim slučajevima je i krađa, pitanje je i neophodnost da se što pre tome stane na put.

Tako da je bilo više tih razloga zbog kojih smo se mi odlučili na izmene i dopune. Pritom, želim da vam kažem da smo nedavno bili ovde u Skupštini pre 15-ak dana sa Zakonom o nacionalnim parkovima, nadam se da ćemo vrlo brzo se ponovo sresti početkom novembra kada imamo nove zakone iz oblasti poljoprivrede. Jako puno zakona smo pripremili. Bili smo vredni, ali i naše ministarstvo je veliko i od nas se to i očekuje, ali ni jedan zakon do sada, od kada sam ja na čelu ovog ministarstva nije išao po hitnom postupku. Svi zakoni su pratili one normalne redovne procedure. Trudili smo se maksimalno da animiramo sve zainteresovane, sve oni koji mogu da nam pomognu, jer uve verujemo da ima mnogo onih i dobronamernih i onih koji su spremni da nam pomognu da naši zakoni budu što bolji.

Cilj mi je da ovaj zakon ostaje da traje. Inače moram da kažem da sam srećna, da sam zadovoljna jer meni kao ministru dopalo da radim ovaj Zakon o šumama, kao što sam i prošli put Zakon o nacionalnim parkovima branila, to je za svakog ministra koji je nadležan za ove poslove sasvim sigurno velika čast i veliko zadovoljstvo.

Pitanje i šuma i nacionalnih parkova, prirodnih resursa, to je ono što je zaista za mene izuzetno i vredno i važno. Kažem zadovoljna sam i zahvalna što je meni došlo da se ja ovim pitanjima bavim.

Na kraju saglasnost Vlade. Zašto saglasnost Vlade na program, a ne saglasnost Narodne skupštine. Opet želim da kažem da mi ovim ne želim oda izbegnemo Narodnu skupštinu. Naprotiv, mi sa narodnim poslanicima razgovaramo, dogovaramo sa njima, njima nudimo naša rešenja, oni usvajaju. Njima u krajnjoj liniji podnosimo i izveštaje o radu našeg ministarstva. Vi znate na odborima, poljoprivrede, zaštite životne sredine, na tri meseca, na šest meseci mi dostavljamo izveštaje.

Tako da će Narodna skupština sasvim sigurno imati mogućnost da prati primenu ovog zakona. Sada, što mi dajemo Vladi da ona usvaja program? Prosto zato što Vlada vodi politiku, između ostalog Vlada vodi i sektorsku politiku i ona je i odgovorna za sprovođenje politike. Tako da, nemojte da mislite da bi ovde bilo ko želeo da umanji važnost narodnih poslanika. Naprotiv, vi ste ti koji saslušavate, vi ste ti koji prihvatate, ili ne prihvatate naše predloge.

Programe rade stručne ekipe ljudi, znači stručnjaci na osnovu utvrđenih planova, na osnovu utvrđenih strategija, planskih dokumenata i mislim da ništa nije loše u tome što mi poveravamo Vladi da ih usvoji i zbog efikasnosti i zbog brzine i zbog činjenice koju sam rekla da Vlada vodi globalnu politiku, a naravno i sektorsku. Još jednom podvlačim da mi vama uvek podnosimo izveštaje, a vi ste ti koji svakako imate priliku i kroz odbore i kroz poslanička pitanja i na razne druge načine da ukažete na to šta je dobro, a šta nije dobro. Hvala vam.