Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da imamo uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
Reč ima dr Blagoje Bradić.
Izvolite gospodine Bradiću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, po sedmi put ću postaviti ista pitanja predsedniku Vlade i ministrima.
Moje prvo pitanje koje postavljam je – Kada će iz grada Niša iz centra grada biti izmeštena železnička pruga?
Podsetiću predsednika Vlade i gospođu Zoranu Mihajlović da je grad Niš 2010. godine, za vreme kako vi kažete prošlog režima uzeo kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu Studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine kada je došlo do smene vlasti, kada ste vi preuzeli vođenje i odgovornost za vođenje grada, uradio planska dokumenta i to Generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge, plan detaljne regulacije nove trase pruge, kompletnu geodeziju buduće nove trase.
Postojeća trasa koja je u planu predviđena, tj. koja je sada postojeća, ona se predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza. Od planskih dokumenata trebali ste da uradite idejni projekat, glavni projekat, generalni projekat i da završite eksproprijaciju preostale trase koja nije eksproprijanisana do 2012. godine.
Moje pitanje je – šta je prvo bilo sa kreditom koji je povučen kod Svetske banke, da li je on realizovan do kraja i kada ćete nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra Niša.
Odugovlačenje i izmeštanje pruge na vodi, na razmišljanje da će u poslednjem trenutku kada bude završena cela trasa pruge između Niša i Dimitrovgrada zbog iznudice, prinudno biti, kako vi kažete, tj. vaš bivši direktor Železnica Srbije - privremeno biti elektrifikovana ta pruga.
Podsetiću vas da građani Niša su u više navrata skupštinskim odlukama, poziciji i opoziciji, znači, jednoglasnim skupštinskim odlukama, donosili odluku i slali poruku da traže apsolutno izmeštanje pruge iz grada Niša, bez ikakve privremene elektrifikacije.
Drugo pitanje, postavljam predsedniku Vlade i podsećam ga da je u izbornim kampanjama 2012. i 2014. godine obećavao građanima Niša i građanima juga i jugoistoka Srbije bolji život i više radnih mesta.
U gradu Nišu tri godine nakon, ili tri i po godine nakon vršenja vaše vlasti, tj. ove skupštinske većine i Vlade, Niš ima preko 36.000 nezaposlenih ili po zadnjim podacima službe za zapošljavanje oko 35.000 nezaposlenih Nišlija.
Ono što je urađeno u zadnje tri i po godine, to je otvaranje pogona „Džonson elektrika“, to je ugovor koji je potpisan još 2010. godine i dobro je što je to otvoreno, ali to je nekih 350 mesta, a od otvaranja novih radnih mesta imamo samo obećanje da će „Džonson elektrik“ u narednom periodu, kako vi kažete, zaposliti više hiljada ljudi.
Moje pitanje predsedniku Vlade i ministrima aktuelne Vlade – Koji je njihov plan za razvoj grada Niša i juga i jugoistoka Srbije i kada će napokon grad Niš zauzeti mesto na ekonomskoj mapi Srbija, koje zaslužuje?
U gradu Nišu narod ne radi, gradski budžet se puni sa nekih 60, 65%, tako da i ono što je osnovna funkcija grada je teško sprovesti i realizovati, jer nema dovoljno para. Ono što ste uspeli da uradite kao skupštinska većina i kao vlast u gradu Nišu je da se podignu porezi, da se podignu cene komunalnih usluga, a novih radnih mesta nema.
Te ponovo postavljam pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću – Koji je plan razvoja grada Niša, kada će se ispuniti predizborna obećanja data u kampanjama 2012. i 2014. godine i kada će građani Niša imati bolji i kvalitetniji život i kada će se zaposliti preko 35.000 nezaposlenih Nišlija?
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, ovo pitanje ću ponavljati svaki put kada budem dobio mogućnost na kolegijumu moje poslaničke grupe kojoj pripadam da postavim pitanje i postavljaću ga dok god ne dobijem kvalitetan odgovor.
Prvo, kada će se izmestiti pruga? Odgovor koji će reći – da li ćete prinudno, tj. privremeno elektrifikovati prugu, ili ćete izmestiti i kada će napokon se čuti taj plan razvoja grada Niša?

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.
Moje pitanje biće upućeno ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković. Naime, prema podacima Svetskog programa za hranu, na globalnom nivou propadne negde između 30 do 50% ukupno proizvedenih namirnica. U Francuskoj na primer 7,1 miliona tona hrane.
Prema novom zakonu u Francuskoj prodavnice i trgovački lanci dužni su da potpišu ugovor sa humanitarnim organizacijama i narodnim kuhinjama kojima će kasnije prosleđivati namirnice koje ne uspeju da prodaju. Prema njihovom zakonu predviđene su i stroge kazne, dve godine zatvora ili 75.000 evra za one koji prekrše zakon.
Moje pitanje je ministarki Bogosavljević Bošković je – da li se u Srbiji zna koliko propadne proizvedene hrane i da li Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o ovakvom zakonu, jer po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, mislimo da bi to bilo veoma važno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite gospodine Božoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije – Kada će građani uživati plodove vladavine prava?
Danas gospodin Selaković mora da zna da postoje nebrojeni slučajevi u Srbiji, u Subotici, u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Smederevu, Nišu, Vranju, Leskovcu i u mnogim drugim opštinama i gradovima širom Srbije, slučajevi u kojima su građani koji su kupili stanove prevareni od strane investitora, od strane finansijskih institucija, gde ne mogu da se usele u stanove koje su pošteno zaradili i pošteno ih platili.
Danas su te lokacije pod sporovima. Šta ti građani onda da rade? Ko će te građane danas da zaštiti i zbog čega nema vladavine prava u Srbiji? Kada će građani uživati plodove vladavine prava i kada će institucije funkcionisati na način da zaštite one kojima je stečeno pravo oduzeto?
Da li je u pitanju stan, da li je u pitanju penzija, da li su u pitanju one stvari zbog kojih su mnogi ustavni sudovi i mnogi sudovi u različitim zemljama širom Evrope i sveta reagovali i zaštitili svoje građane, kada će vladavina prava uroditi plodom i u Srbiji i kada će građani moći da se osećaju sigurno?
Mi danas imamo situaciju u kojoj je 55% mladih nezaposleno. Oni su na marginama ovog društva, niti donose odluke, niti odluke utiču na njih, kao da nikoga ne zanima što danas budućnost Srbije u 55%, ne samo da nema posla, već apsolutno bez ikakve perspektive im se ostavlja da se snađu u nekom periodu koji se zove najveća kriza u istoriji Srbije.
Kako će na koji način oni da opstanu, da definišu svoje interese kada ih niko ne predstavlja? Kada će kada nikom ne pričam u njihovo ime i kada Vlada Republike Srbije dozvoljava da imamo razne investicije tzv. investicije u koje Vlada Republike Srbije izdvaja iz budžeta ogromna sredstva, stotine miliona evra, a sa druge strane imamo slučajeve kada 55% mladih ostaju bez bilo kakve budućnosti i perspektive u našoj zemlji.
Sutradan će mnogi mladi lekari, mnogi mladi pravnici, mnogi inženjeri naći pre svega, sreću u nekoj drugoj zemlji koja više brine o našim mladim ljudima, nego Srbija.
Mi smatramo da je to takođe jedna velika nepravda kojoj se priključuju i oni koji vode računa o bezbednosti naše zemlje. I pitamo Vladu Republike Srbije kako i na koji način će rešiti te goruće probleme danas u društvu.
Kada su pripadnici vojske i policije u pitanju, i kada su penzioneri u pitanju, i kada su zdravstveni i prosvetni radnici u pitanju.
Kada će Vlada Republike Srbije razumeti da je vladavina prava osnovni preduslov da svaki građanin sačuva svoje dostojanstvo.
Kada će Vlada Republike Srbije shvatiti da je danas more obespravljenih ljudi u Srbiji, more onih koji pokušavaju da dođu do svojih prava koja im pripadaju po zakonu, koji im pripadaju po Ustavu Republike Srbije, a to jednostavno nije slučaj u ovom pravosudnom sistemu kakav se nalazi danas u Republici Srbiji.
Kada će građani Republike Srbije moći da uživaju plodove pravne države i ne samo kada su u pitanju mladi, kada su u pitanju penzioneri i oni koji rade danas u javnom sektoru Republike Srbije, već kada su u pitanju i oni koji su nekada učestvovali kao pripadnici Vojske Jugoslavije u ratnim sukobima, a danas su ostavljeni da se snalaze kako god znaju i umeju.
Obespravljeni u smislu da im država duguje ogromna sredstva, obespravljeni zato što niko ne želi da ih sasluša, obespravljeni zato što Vlada Republike Srbije smatra da su oni ti koji su pogrešili kada su bili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, a ne tadašnje Vlade Jugoslavije i Republike Srbije koje su ih slale u taj rat.
Imamo velike probleme da danas objasnimo građanima Srbije zašto ne funkcioniše sistem pravosudni u našoj zemlji i kada će odgovarati svi oni koji su na nelegalan način došli do svoje imovine.
Kada će odgovarati oni koji su 90-ih godina i kasnije raznim mahinacijama dolazili do uvećanja svoje lične imovine. Zahvaljujem.

Da li još neko ima od prijavljenih?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala predsedavajući.
Moje pitanje za ministra Antića. Naime, pre nekoliko godina, međudržavnim sporazumom između Republike Srbije i Ruske Federacije, postignut je energetski sporazum po kome smo dobili usmena obećanja predstavnika prijateljske Ruske Federacije, da će naime Srbija sa kasnijom izgradnjom imati energetsku stabilnost i od toga veliku finansijsku korist, pre svega ne samo država Srbija nego i svi građani Srbije.
Ne smatramo da je u pitanju prevara, sticaj nekih drugih okolnosti je doveo do toga da izgradnja južnog toka nije započeta i po svoj prilici nikada neće biti ni započeta.
Pored toga što je narušena u velikoj meri energetska stabilnost koju će morati da reši ova Vlada Republike Srbije, i mi verujemo da će premijer Vučić naći neko rešenje da, pre svega, što se tiče snabdevanja Republike Srbije gasom, ne bude ugrožena ta vrsta snabdevanja, i građani koji žive običnim životom, imaju velikih problema zbog postignutog sporazuma, trpe i mnoge vidove štete. O čemu se radi? Mnogo građana se nama kao narodnim poslanicima obraća da u njihovo ime pokušamo da postavimo prava pitanja na pravu adresu i da se reše njihovi problemi. Jedan od zadnjih građana koji se obratio našoj poslaničkoj grupi je gospodin Goran Dumitrov iz Mokrina kod Kikinde.
O čemu se radi? Eksploatacija naftnih derivata je u toj zoni velika, jer postoji blizu 200 bušotina. Svakodnevno prolaze veliki kamioni i cisterne i velike se štete nanose lokalnim i atarskim putevima. Država je u nekoj meri sanirala štetu na tim putevima, ali i dalje je veća šteta koju građani trpe, nego korist.
Rudna renta, bez obzira što je jedna od najnižih i što se neredovno uplaćuje, iako se uplaćuje deo do rudne rente lokalnim samoupravama, lokalne samouprave novac ne prenose tamo gde se šteta nanosi.
Često se novac troši za neke druge svrhe, za primanja zaposlenih, za isplatu dnevnica, u neke druge projekte, a ne sanira se šteta koja je naneta običnim građanima.
Zbog toga građani očekuju od nas i narodnih poslanika i od resornog ministarstva da te probleme rešimo.
Moje konkretno pitanje gospodinu Antiću, šta će Ministarstvo kojim on rukovodi, preduzeti, da deo novca od isplate rudne rente ide u saniranje štete, pre svega na lokalnim i atarskim putevima, da bi makar u tom delu naši poljoprivrednici bili na nuli. Ako ne mogu da imaju korist od ovog energetskog sporazuma, ako ne mogu da imaju bolje puteve, makar da imaju onakve puteve kakve su imali pre ovog sporazuma.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, želim da u ime poslaničke grupe SPS čestitam građanima Srbije i Vladi Srbije, otvaranje pregovaračkih poglavlja 32 i 35, u nadi da ovaj naš put ka Evropi neće biti previše dug i mukotrpan.
Sada ću preći na poslaničko pitanje, koje postavljam Ministarstvu kulture, ponukan time, kao i vi, verovatno sam prethodne nedelje pratio ovu živu diskusiju između dva funkcionera, direktora Javnog servisa i ministra kulture, pratio razmenu argumenata, za finansiranje Javnog servisa. Ono što je toj diskusiji nedostajalo, jeste način na koji će javni servis da se finansira uz ovu državnu subvenciju od četiri milijarde dinara.
Imam konkretan predlog koji bi voleo da podelim sa Ministarstvom kulture, ali i sa svima vama. Videćete da je taj predlog lako izvodljiv, veoma praktičan. Dakle, on se tiče mehanizma ostvarivanja ovog dela od četiri milijarde dodatne pretplate koja je potrebna da bi nesmetano funkcionisao javni servis i da bi na taj način imao nezavisnu ulogu koja mu pripada. Ovim predlogom, stavljam poseban akcenat na moguće poželjno rasterećenje budžeta Republike Srbije.
Predlog vodi računa o još jednom važnom aspektu, a to je drastično smanjena platežna moć građana Srbije.
Realno sagledavanje trenutnog stanja sugeriše da je građanima u ovom trenutku veliki izdatak i značajan udar na budžet, da mesečno izdvajaju po 500 dinara za funkcionisanje javnog servisa.
Odluka države da u 2016. godini delimično finansira RTS i RTV sa četiri milijarde dinara je racionalna i predstavlja znak odgovornosti i respekta prema Javnom servisu.
Dugoročno ovakvo finansiranje je neodrživo, uz činjenicu da se još četiri milijarde dinara mora obezbediti iz pretplate, a mehanizam pretplate još uvek nije formulisan, a moram da podvučem da je rok za uspostavljanje efikasne naplate ističe za 15 dana.
Moj predlog je sledeći, da se pretplata za Javni servis veže uz postpejd račune mobilnih telefonija i to sa 50 dinara po mesečnom računu.
Ovim bi se na godišnjem nivou, od preko 4,3 miliona postpejd brojeva moglo sakupiti preko 2,5 milijarde dinara. Pored ovoga, predlažem da se taksa za Javni servis veže i za račune za kablovsku televiziju i internet, takođe u iznosu od 50 dinara. Godišnji prihod namenjen RTS i RTV na ovaj način dostigao bi četiri milijarde.
Ovakva naplata takse za javni servis ima daleko više logike od vezivanja za račune za električnu energiju.
U današnje vreme razvojem novih medija i tehnologija korisnici Javnog servisa koriste mogućnost da prate sadržaje RTS i RTV i preko kablovskih operatera na internetu i kroz 3G i 4G mreže mobilne telefonije.
Sada ću svoj predlog proširiti sa idejom da se budžetsko finansiranje javnog servisa u potpunosti ukine i to tokom perioda od četiri godine. U periodu od četiri godine, od 2017. do 2020 godine, budžetsko finansiranje bi se smanjivalo za milijardu dinara godišnje, da bi potpuno nestalo iz budžeta za 2021. godinu.
Istovremeno, u istom periodu, računi za postpejd i kablovske usluge bi se povećavali za po 30 dinara svake godine. Tako da bi 2018. godine pretplata bila 80 dinara mesečno, 2019. godine 110 dinara itd.