Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek uživam u žaru rasprave u koju pojedini poslanici nekada uđu i to je prava skupštinska rasprava i volim kada tako i izgleda.
Rečeno je nekoliko stvari na koje ću se osvrnuti i visoko uvažavajući i ceneći pravničko iskustvo i pravničko obrazovanje uvažene prethodnice, mislim da se vredi osvrnuti na to.
Naravno da je reč, kada govorimo i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da eventualno usvajanje ovih predloga zakona podrazumeva za sobom obavezu donošenja izmenjenog Poslovnika, odnosno izmena ili dopuna Poslovnika o radu. Svakako da je to nešto što se podrazumeva, kao što čusmo da se podrazumeva zaštita podataka o ličnosti, a imamo niz državnih organa koji to ne podrazumevaju, pa ako ne piše izričito u zakonu, tu obavezu ne poštuju.
Ukoliko mislite da je preširoka odredba u kojoj se može isključiti javnost, ja očekujem da vidim amandman gde će biti taksativno nabrojani slučajevi u kojima javnost može da se isključi. Pa, imamo još uvek mogućnost i delovanja preko odbora. Što se mene tiče, apsolutno nemam nikakav problem s tim, imajući u vidu i strategiju prema kojoj ministar pravde, ko god to bio, nakon promena Ustava više neće biti član ni Visokog saveta sudstva, a da li će biti DVT-a, to ćemo videti s obzirom da tužilaštvo ne uživa nezavisnost kao sudstvo, pa prema tome i treba da bude drugačije tretirano i u drugačijem položaju.
Gde će biti održavane sednice DVT ili VSS? Odmah da vam kažem nešto što mislim da je mnogo dobro. Naime, DVT, a uveren sam i VSS, će od polovine sledeće godine dobiti smeštaj u možda najboljoj zgradi pravosudnih organa u Beogradu, u Katanićevoj ulici, tik uz Hram Svetoga Save. U takvoj zgradi nalaziće se i prostorije koje mogu da prime i više desetina, pa i do stotinu ljudi. Tako da, neće biti nikakav problem održavati sednice kojim želi i stotinu ljudi ili 150 ljudi da prisustvuje u toj zgradi, za razliku od sadašnje zgrade u kojoj, u dobroj meri takvi uslovi za rad ne postoje. Mada, vrlo dobro znate da su i do sada čitavom nizu puta održavane javne sednice, pa nije postojao ovaj problem nikada do sada. Dakle, kao što sam rekao, biće menjan Poslovnik o radu i DVT i VSS.
Kada su slučajevi u kojima javnost treba da bude izuzeta? Naravno, kada je u pitanju većanje i glasanje uvek, naravno kada je u pitanju odlučivanje u disciplinskim postupcima.
Kada je reč o primedbi da svaka odluka DVT ili VSS treba da sadrži pouku o pravnom leku, možda sam vas pogrešno čuo, ali tako sam čuo, u redu, dakle, pravni akti koje donose Visoki savet i Državno veće jesu po svojoj prirodi odluke. Mnogi od njih ne sadrže pouku o pravnom leku zato što je posebnim zakonima jasno predviđeno kada na odluku VSS ili DVT postoji pravo na pokretanje upravnog spora. Niti su sve odluke po svojoj prirodi takve da one treba da sadrže i mogućnost izricanja pravnog leka, pa i pouku o samom pravnom leku.
Zanimljiv mi je deo rasprave koji se ticao usklađujućih izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, pretpostavljam i Zakona o sudijama, jer otprilike i jedno i drugo je saobrazno. Ja pokraj sebe ovde imam dva dopisa. Jedno je uputilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, drugo je uputila Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije. Nakon dobrih i plodotvornih sastanaka koje smo imali sa rukovodstvima ova dva strukovna udruženja, postoji potpuna saglasnost kada je u pitanju predloženi tekst zakona i spremnost, kako VSS, tako i DVT, da u najtešnjoj saradnji sa predstavnicima ovih udruženja budu izrađeni podzakonski akti koji će definisati način polaganja ispita i sadržinu toga ispita.
Daću vam samo jednu stvar kao primer. Ako se sudijskim i tužilačkim pomoćnicima omogućava da polažu identičan ispit kao što su ga polagali i polaznici početne obuke Pravosudne akademije, ne vidim zašto bi to bio problem. Uostalom, programski savet u potpunosti, a upravni odbor u ubedljivoj većini Pravosudne akademije imenuju VSS i DVT.
Da li Pravosudna akademija treba da radi bolje? Apsolutno sam saglasan sa vama. Da li smo mogli nekada da vodimo polemiku o tome da li ona treba da postoji ili ne? Da. Danas EU i Evropska komisija, a naročito Direktorat za pravosuđe, od nas zahtevaju, dakle, zahtevaju da Pravosudna akademija postane jedini način ulaska pravosudnih funkcionera u naše pravosuđe.
Da li je to dobro ili nije? Nažalost, izgubili smo mogućnost da više polemišemo o tome. Na nama je da to poboljšamo što možemo više. Uz ovakva rešenja, mi ostavljamo mogućnost ljudima koji su ušli u naš pravosudni sistem kao sudijski ili tužilački pomoćnici pre nastajanja Pravosudne akademije da imaju ravnopravan tretman. I to će im se naročito kroz pravilnike o ispitima i omogućiti.
Postavljeno je jedno u nizu pitanja – zašto bi se više verovalo oceni koja se dobije od ispitne komisije na Pravosudnoj akademiji nego, recimo, javnom tužiocu ili zameniku? Reći ću vam zašto. Zato što nam je više od 98% sudijskih i tužilačkih pomoćnika bez argumenata ocenjeno ocenom „naročito se ističe“. Sistem ocenjivanja je u potpunosti obesmišljen. Ja sam rekao – više od 98%, a to znači sigurno i 99%. Da li je to verodostojno, da li je to smisleno, da li je to argumentovano?
Visoki savet je radio dugo na izradi Pravilnika o vrednovanju sudijskih pomoćnika. Došlo se, uz veliku pomoć i učešće i Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije i Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, došlo se do poslednjih rešenja koja uživaju podršku svih činilaca koji su učestvovali u izradi. Mislim da je to veliki, kvalitativni pomak koji predviđa jedan mnogo bolji sistem ocenjivanja.
Ali, dozvolićete, postoje u našem sistemu sudijski, tužilački pomoćnici. Tu još uvek nemamo razrađen taj sistem. Postoje sudijski pomoćnici koji nikada ne žele da postanu sudije. Postoje ljudi koji u svojstvu savetnika u Vrhovnom kasacionom sudu odlaze u penziju.
Mi moramo da jačamo karijerni sistem napredovanja među pravosudnim službenicima. U tom smislu, a na osnovu poslednjeg sastanka koji su predstavnici sindikata pravosuđa imali sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, tokom prošle nedelje, nedvosmisleno je zaključeno da ćemo u narednoj godini otpočeti rad na izradi posebnog zakona o pravosudnim službenicima, čime bi se ova kategorija zaposlenih lica u sistemu države izvukla iz državno-službeničkog sistema i formirao poseban pravosudno-službenički sistem. Takav sistem će omogućiti ovo što sam rekao, a to je da imate karijerne pravosudne službenike, karijerne sudijske i tužilačke pomoćnike, kojima nije cilj da postaju funkcioneri, odnosno da postanu nosioci pravosudnih funkcija.
To je razlog zašto smo mi u situaciji da se više oslonimo, ali samo kod nekih, i to moram da napomenem, iako ste rekli da nećete govoriti o predloženim izmenama i dopunama Zakona o Pravosudnoj akademiji, osvrćući se na izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, vi ste u dobroj meri govori i o Pravosudnoj akademiji, kao i o predloženim izmenama i dopunama.
To što je neko dobio odličnu ocenu na završnom ispitu posle završene početne obuke Pravosudne akademije ne znači da će biti predložen za sudiju osnovnog ili prekršajnog suda, niti za zamenika osnovnog javnog tužioca. To je samo jedno od merila koje se uzima u obzir. Negde će se desiti da bude predložen kandidat koji nije završio početnu obuku Pravosudne akademije. To je i razlog zašto smo i pored saglasnosti oko toga kako načelno treba regulisati, kroz pravilnike VSS-a i DVT-a, ispit, ova pitanja zajedno sa tužilačkim, odnosno zajedno sa udruženjima tužilačkih i sudijskih pomoćnika i asocijacijom pravosudnih savetnika…
To je jedan od razloga zašto oni u svojim pismima ističu potrebu da „vakacio legis“, dakle početak primene ovog zakona, bude od 1. septembra sledeće godine. Ja tu njihovu primedbu, odnosno tu njihovu sugestiju apsolutno podržavam. Potrebno je dovoljno vremena da se organizuje i da se na pravi način propiše i organizuje polaganje ovih ispita. Mislim da će to biti urađeno na način koji će apsolutno uzeti u obzir interese svih učesnika u ovom poslu i da ovde nemaju ni sudijski ni tužilački pomoćnici. Da se razumemo, i prethodna govornica i ja pripadamo generacijama koje su završavale pravni fakultet u vreme kada nije postojala Pravosudna akademija i ubedljiva većina naših vršnjaka jesu ljudi koji su sada već iskusni i dobri sudijski i tužilački pomoćnici, koji u našim pravosudnim organima rade po sedam, osam, devet, deset godina i koji nisu imali prilike da budu predloženi za sudijsku ili javno-tužilačku, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca.
Prema tome, njihovi interesi će ovde svakako i te kako biti uzeti u obzir i ovde nema razloga za brigu o njihovoj diskriminaciji. U jednom razgovoru sa njima ja sam im rekao – kolege da li biste vi nešto imali protiv ispita, gde bi se unapred objavio po pet, šest meseci, godinu dana set od 500 ili 1.000 mogućih pitanja? Kaže – ne bismo. U čemu je problem? Ko zna odgovore na ta pitanja, kod njega nije ni problem.
Druga stvar, neko ko je dobio na Pravosudnoj akademiji trojku, on može da polaže ovaj ispit. Opet kažem, ako se organizuje ispit na isti način kao što je završni ispit na Pravosudnoj akademiji, pa šta ko ima protiv toga? Dakle, neka to regulišu sa Visokim savetom i Državnim većem udruženja. Od mene imaju apsolutnu podršku u tome, a što se tiče Pravosudne akademije i njenog delovanja, mislim da ga treba unaprediti i da ga treba učiniti još boljim.
Pogledajte jednu stvar vrlo važnu i posle odluke Ustavnog suda interesovanje ljudi za upis na Pravosudnu akademiju ne opada. Taj podatak ipak nešto govori.
Okončao bih nečim što nije tema ove sednice, ali će biti tema neke od narednih sednica. Po Ustavu Republike Srbije predlagač kandidata za javnog tužioca je Vlada. Ulogu predlagača, dok se ne promeni Ustav, Vladi Republike Srbije neće promeniti niko, dok se ne promeni Ustav.
Državno veće tužilaca je imalo zadatak da utvrdi koji su to kandidati koji zadovoljavaju uslove da budu birani na tu funkciju. Ko će biti izabran odlučiće Narodna skupština. Možda će se dogoditi da Vlada identičnu listu prosledi Narodnoj skupštini, možda neće.
Podsetiću vas, malo manje od decenije i po kako je Vlada preuzela sebi nadležnost da ona bira tužioce, i to ne javne tužioce, nego i zamenike, pa je to bilo ocenjeno neustavnim. Ovakav sistem, a u skladu sa direktivama Saveta Evrope koje kažu da između, i to ne samo za javne tužioce, nego to kažu i za sudije, organa koji predlažu kandidate za pravosudne funkcionere i onoga koji bira treba da postoji stručno telo koje će utvrditi ispunjenost uslova za obavljanje te funkcije. U ovom slučaju to je apsolutno ispoštovano od strane Državnog veća tužilaca.
Dakle, nije Državno veće tužilaca to koje predlaže kandidate, odnosno kandidata. To je posao Vlade, i to u Ustavu jasno piše. Dokle god se Ustav ne promeni, to će tako da bude. Da li postoje javna tužilaštva za koja nisu predloženi kandidati od strane DVT-a Vladi? Postoje i mislim da ništa ne treba osuđivati unapred, jer Državno veće tužilaca uvek može za ta tužilaštva da pozove na dodatne razgovore one kandidate koji su već prošli kroz razgovore sa komisijom. Mislim da će to DVT i uraditi i više sam zato da to uradi.
Što se tiče izbora javnih tužilaca, isključivo nadležan da predloži je Vlada, isključivo da bira je Narodna skupština. Moje mišljenje, skromno pravničko, jeste da to ne treba menjati. Javno tužilaštvo nije nezavisno, ono je samostalno. Javni tužilac je samostalan u konkretnom predmetu kada postupa. Politiku krivičnog gonjenja donosi izvršna i zakonodavna vlast.
Znate, u Srbiji, time ću okončati, postoji jedna tendencija u dugom nizu godina, da svako sebi dodaje prefiks nezavisnog. Samo niko nije nezavisan kada iz budžeta treba da primi pare. Tu niko nije nezavisan.
Dakle, uveren sam da sam makar na neka pitanja koja ste postavili dao odgovore. Da li ste zadovoljni ili ne, vi ćete to pokazati kroz nastavak rasprave i kroz vaše pravo poslaničko da glasate, a u svakom slučaju zahvaljujem i na onome što ste rekli, kada je u pitanju Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne umanjujući značaj ovih predloga zakona, mislim da je to najveći i najznačajniji zakonodavni projekat sa kojim smo izašli pred poslanike u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.