Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvek rado i sa osmehom na licu slušam izlaganje svog uvaženog prethodnika dr Veselinovića.
Jedva čekam da uđem u suštinu svakog od 70 amandmana, budite uvereni da hoćemo i ja i tim iz Ministarstva pravde i Sektora za normativne poslove. I, dalje sam srećan što on i svega jedan dan nakon otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja u pristupanju EU, dakle, u pristupanju Srbije EU tvrdi da je upravo ova Vlada jedina kojoj je to pošlo za rukom, najneefikasinija Vlada u istoriji Srbije, i ako je to potvrda neefikasnosti ja nam takve neefikasnosti želim još više i svakog dana mnogostruko više.
Da li je neki, izvinite me, dakle, samo ću citirati tuđe reči, ne svoje, - da li je neki zakon krpež ili krpa, kako rekoste? Zakon donosi Narodna skupština u kojoj sede izabrani predstavnici građana Srbije. A ako je nešto krpež ili krpa onda to znači da je doneto bušno i pocepano, a oni koji danas to spočitavaju nama su bili deo vladajuće većine koja je donela takav zakon.
Dakle, Zakon o javnom beležništvu niti je donela ova vladajuća većina, ni vladajuća većina iz perioda 2012-2014. godina, donela ga je ona koja je bila na vlasti od 2008-2014. godine, a meni se nekako čini da je dr Veselinović bio jedan od bitnih činilaca te vladajuće većine.
Da li je taj zakon primenjiv ili neprimenjiv, to pokazuje praksa. I najbolji zakon kada se donese ne može da predvidi sve one situacije u svakodnevnom životu, pa i najuređenije države na svetu imaju period u kome mere prolazno vreme nekom zakonu i intervenišu u njemu, najčešće upravo u tim delovima koje zakonopisac nije mogao da predvidi.
Kada je reč o ovom pretposlednjem o čemu je govoreno, a to je Zakon o sudskim taksama. Opet pitam, a koja je to bila vladajuća većina na vlasti kada su ukinute de fakto sudske taksene marke. Da li je to možda bila vladajuća većina SNS? Ja sam deo te vladajuće većine i odmah da vam kažem – nije bila.
Ko je pravio posao bankama, pa na račun od 30 dinara naplaćuje 57 ili 60 dinara proviziju? Da li je to uradila ova vladajuća većina? Biće da nekoga pamćenje slabije služi. Ne, a upravo ova vladajuća većina ima priliku da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, za početak da ponovo vratimo sudske taksene marke, ja sam vam čak i doneo da biste shvatili da to nije samo mrtvo slovo na papiru, ovde ću pokazati jednu od verzija kako će te marke da izgledaju, one će biti rađene u apoenima kao i gotov novac od deset dinara do pet hiljade dinara. Evo, jedna ili dve uvećane verzije.
Dakle, ovo je samo idejno rešenje. Na ovakav način će građani biti lišeni upravo tog nameta, evo ovde izgleda najviše, gde će svaka imati svoj serijski broj, svoju numeraciju. Gde će svaki od kolega advokata, kojih znam da ima i među narodnim poslanicima moći da kada odlazi na zakazano ročište, da kupi jedan broj ovih taksenih marki. Da kada traži kopiju zapisnika ne silazi na šalter, da odlazi u poštu ili u banku da uplaćuje taksu, da čeka u redu, da mu u međuvremenu počne drugi pretres ili rasprava, pa da onda kasni tamo, pa da onda najčešće i ne dobije zapisnik ili nekada dobije zapisnik, a ne plati taksu na to.
Mi smo radeći analizu, evo upravo je rađena jedna analiza na primeru Privrednog suda u Novom Sadu, gradu iz koga je i dr Veselinović dolazi, koja je pokazala da se ne postajanjem ažurnog i dobrog sistema naplate samo taksi na kopije zapisnika, godišnje izgubi između sedam i osam kompleta najsavremenijeg računara za rad u našim kancelarijskim uslovima sa štampačem. To je za nas mnogo.
A da ne bude da ja prebacujem gospodinu Veselinoviću, i ono što jeste i što nije, a što on zna često drugima da prebacuje, sudske taksene marke nažalost, dame i gospodo narodni poslanici, prestale su da se koristi u vreme hiper inflacije zato što su bile obezvređene kao i novac. Kada je došlo do stabilizacije kursa dinara, kada je inflacija opala, onda je nekome odgovaralo da poslovne banke koje su preuzele platni promet od službe za obračun i plaćanja, zarađuju na ovakvim stvarima. Nije sporno koji danas hoće da plaća u banci može to da radi i dalje.
Ako sam dobro ja vas razumeo, vi ste otprilike rekli, zašto ne sve takse plaćati u taksenim markama. Mi smo proširili taj opseg, bilo je ranije do hiljadu dinara, mi kažemo do pet hiljade dinara. Mislim da je to za početak dobro. Hajde, da vidimo za početak kako će to da ide. A onda kao što je koleginica dala dobru primedbu da se potrudimo da već negde 2017. godine, 2018. godine da imamo mogućnost da preko mobilnog telefona platimo taksu, da imamo mogućnost da platimo i platnom karticom. Samo znate šta nam je tu problem? Sve što bi podrazumevalo ostavljanje novca u sudu, dakle, plaćanje u sudu, podrazumeva zapošljavanje ljudi koji se bave platnim prometom, od onoga koji novac prima, do onoga ko je kontrolor.
Ovo je dobar prvi kora, ali ja opet pitam, ko to nije hteo da vrati upotrebu sudskih taksenih marki iako su one sve vreme postojale. Znači, sve vreme u zakonu postojale, jednostavno ovo se nije radilo. Na ovaj način mi dolazimo u priliku, koliko god to zvučalo neverovatno, ali stranke i advokati koji ih zastupaju, na neki način da nas kreditiraju, jer advokat može da kupi taksenih markica u vrednosti, recimo da kupi 50 taksenih markica koje nose apoen 100 dinara, a da ih troši u narednih meseca dana.
Dakle, po meni je ovo dobar put za uvođenje reda u biranje prihoda od sudskih taksenih marki, gde imamo ozbiljne probleme. Doneo sam, mogu i da vam pokažem posle, skraćenu funkcionalnu analizu pravosuđa gde se kaže da od obračunatih taksi naplatimo do 40%.
Ako hoćete, jezikom brojeva, imajući u vidu da je u prethodne dve godine u proseku godišnje naplaćivano između 7,5 i 8 milijardi dinara, to znači da nama ostane ne naplaćeno oko 12 milijardi dinara.
Složićete se, naročito oni koji su među vama, dame i gospodo narodni poslanici, kolege pravnici, advokati, kada građanin ode u svoju opštinu i treba mu iz određenog razloga da podigne izvod iz Matične knjige rođenih.
Dakle, to je jedan klik na mišu, na kompjuteru i odštampa se izvod i ta tehnička radnja košta građane nekoliko stotina, 800, 900 dinara. A kada donesete, odnosno napišete vi ili vaš advokat tužbu i podnosite je sudu, vi ne tražite jedan klik na kompjuteru da se sprovede tehnička radnja, već tražite da država pokrene jedan veliki i složen pravosudni aparat, gde neko upotrebom svog znanja, intelektualnih sposobnosti, treba da reši vaše sporno pravno pitanje.
Mi smo u situaciji da se maltene svaka treća takva taksa u Srbiji plati. Svaka treća se plati, a dve se ne plate. Da biste videli koliko je generalno suđenje skup sport, što bi rekao naš narod, ja ću vam dati jedan primer i želim to i građanima ovom prilikom koji prate naš prenos rasprave da pokažem.
Vi znate da smo mi doneli Zakon o posredovanju i rešavanju sporova ili tzv. Zakon o medijaciji. Medijacijom se rešava ubedljiva, pretežna većina sporova u uređenim pravnim zemljama. Ja sam ovde uradio dve male analize. Evo danas, hoćete da podnesete tužbu, parničnu tužbu, gde je vrednost spora 100.000 dinara, a čudi me da niste jednu drugu stvar primetili o Zakonu o taksama, a to je da mi snižavamo cene sudskih taksi. Mi uvodimo efikasniji sistem naplate, ali određene tarifne brojeve smanjujemo. Mislim da je to jedna od poruka koja treba danas odavde da ode, da se snižavaju cene sudskih taksi.
U vrednosti spora od 100.000 dinara, u sudu opšte nadležnosti, taksa za tužbu je 5.900 dinara, a taksa za odluku je 5.900 dinara, što znači da je 11.800 dinara ukupan trošak na ime sudskih taksi koje građanin treba da podnese.
U Privrednom sudu, za takođe spor od 100.000 dinara, građanin plaća dva puta po 9.900 dinara, što će reći skoro 20.000, odnosno 19.800 dinara.
Ako želite taj spor da rešite putem posredovanja ili medijacije, to će vas koštati 7.500 dinara.
Dakle, onog trenutka kada uvedemo red u naplatu sudskih taksi, možemo da vodimo raspravu, po meni je to tehničko pitanje, da li sve plaćati taksenim markama, zašto biste privredna društva koja virmanski posluju, obavezivali da kupuju taksene marke, onda nalog za isplatu na račun za uplatu sudskih taksi, i nema dodira ni sa kešom, ni sa taksenim markama.
Zašto ne biste građaninu omogućili, kada dođe u banku čiji je klijent da kaže, evo ga nalog za isplatu, prebacite toliko sa mog računa na račun za sudske takse.
Kada se uvede red u naplatu sudskih taksi, tada će ljudi shvatiti, jer sudska taksa mora da se plaća, a s obzirom da je to kao što rekoh, skupa rabota, hajde da tražimo zakonom propisane pravno priznate alternativne načine rešavanja sporova.
U pravno uređenim zemljama od 2/3 pa naviše sporova, rešava se na takav način.
Za vrednost spora od 500.000 dinara, u sudu opšte nadležnosti, platićete taksu, tužbu za taksu i odluku, ukupno 39.600 dinara. To nije mali novac.
To je jedna pristojna plata van Beograda i Novog Sada, a bogami i u Beogradu i Novom Sadu, mnogima je to pristojna plata. Takvu platu ne može da dobije ni 80% zaposlenih u našim sudovima i tužilaštvima, dobijaju manje od toga. Tu je za vrednost sporova u sudovima opšte nadležnosti, spor do 500.000, od 500.000 dinara skoro 40.000 dinara se plaća za taksu.
U Privrednom sudu, 51.200, a ako putem medijacije rešavate ovaj spor, plaćate 15.000 dinara.
Ovde se građanima zaista pruža dobra alternativa, pruža im se medijacija na kraju koje dobijaju ispravu koja nosi izvršni naslov, ne kao u starom Zakonu o medijaciji, gde ste mogli, što se kod nas kolokvijalno kaže, da uzmete tu ispravu i da se slikate, pa smo onda bili jedina država u Evropi u kojoj je medijacija skuplja od suđenja, što je potpuno suprotno od onoga što se želelo postići.
Prema tome, ja neću da zadržavam mnogo, iako volim rasprave i uvek su mi zanimljive, pretpostavljam da je podnet amandman u kome se traži da se čitav iznos takse plaća u sudskim taksenim markama, a sa nestrpljenjem očekujem i obrazloženje zašto mislite da je to dobro.
Samo ću vas podsetiti, još jedan od razloga zašto su izopštene negde sudske taksene marke, svojevremeno jeste bila hiperinflacija prvi razlog, a drugi razlog je bio što tada nismo posedovali takve vrste štampe koje su mogle da obezbede taksene marke od zloupotreba, odnosno falsifikata. Danas to posedujemo i danas ta štampa može dobro da se uradi i u granicama Srbije.
Naravno, opet pominjem, gospođa Martinović je rekla pravu stvar, ovo jeste stara metoda, hajde da mi počnemo sa tom starom, napravimo rezultat, pa ćemo da pređemo na savremenije. Evo ja vam obećavam da ćemo zaista ozbiljno da radimo na tome i postoje mnoge stvari gde ćemo mi moći da unapredimo naš IKT sistem, ali kao što smo to počeli da radimo i u državi kada smo dobili priliku, kada su nam građani dali poverenje, krenuli smo prvo da sređujemo finansije, zato što bi, rekao gospodin Veselinović, najnesposobnija, najneefikasnija Vlada u istoriji Srbije je prva posle četiri decenije koja nije imala rebalans budžeta, zato je to Vlada koja je prva počela da svodi fiskalni deficit na nivo mastrikta i ta Vlada je juče nagrađena otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja.
Pravo da vam kažem, ja sam ponosan na ovu, što reče gospodin Veselinović, dr Veselinović, neefikasnost, a uveren sam da je svako razuman u Srbiji ponosan na to. Zahvaljujem se.
