Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/537-15

2. dan rada

15.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 16.00 časova.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Hvala predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, mi danas raspravljamo o jednom izuzetno važnom setu pravosudnih zakona. Cilj seta ovih zakona je, po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nova Srbija i mene, da se postavi efikasnost pravosuđa i usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Vi ste to gospodine ministre, u obrazloženju koje je trajalo dugo i bilo veoma važno i istakli.
Međutim, negde odmah posle 2011. godine, kada je donet Zakon o izvršenju i obezbeđenju, došlo se do, uglavnom ću o njemu govoriti, jer po mom mišljenju, sve druge promene izmena i dopuna ovog Zakona su upravo da bi se uskladili sa ovim Zakonom. Nekako se stekao utisak da ga vrlo brzo treba menjati i da sve tradicionalne forme koje su ostale u ovom zakonu, treba promeniti na jedan moderniji i precizniji način.
Bilo je dosta manjkavosti u ovom zakonu. Po mom mišljenju je ovaj novi zakon bolji, jer menja suštinu nekog umreženog mišljenja koje je u najširoj javnosti postojalo, da su izvršitelji nekako dobili epitet privatnih, sa izrazito negativnim prizvukom, a po mom mišljenju razlog tome je što na pravi način nije definisana uloga i nadležnost izvršitelja i mislim da je to ovim predlogom novog zakona, na jedan dobar način urađeno.
Međutim, bez obzira na početni, negativni odnos javnosti prema novoj profesiji kao i, rekla bih, povremeno lošim iskustvima građana, pretežno u ulozi izvršnih dužnika, moram naglasiti da se u strateškim dokumentima, u oblasti pravosuđa predviđa dalje jačanje uloge izvršitelja i kao i da se njihovo uvođenje u naš pravni sistem pokazalo opravdanim u prethodne tri godine, jer je došlo do značajnog povećanja efikasnosti naplate u tzv. komunalnim predmetima, na primer.
Zato predlogom ovog zakona uvodi novi, po mom mišljenju potpuno adekvatan termin javni izvršitelji, kao što sam rekla, na ovaj način se posebno potencira njihov položaj u toku izvršenja postupka i postupka obezbeđenja. Dakle, ovim nazivom se na jedan pravi način naglašava njihova javno pravna komponenta, jer jedan od glavnih problema koji godinama unazad odvraća potencijalne strane investitore od ulaganja u Srbiju, jeste neefikasnost pravosudnog sistema. Posebno naši privredni sudovi tu prednjače, gde se tradicionalno favorizuje dužnik u odnosu na poverioca.
Kada pominjem ovo favorizovanje i materiju obezbeđenja, moram da navedem primer iz prakse, privrednih sudova od pre nekih desetak i više godina. Većina nas se dobro seća akceptnih naloga, čarobnih papira roze boje, kojima je većina privrednih subjekata garantovala za uredno ispunjenje preuzetih finansijskih obaveza, kako prema bankama tako i međusobno. Menice su tada još uvek bile u povoju, a praksa izdavanja akceptnih naloga izuzetno dobro je funkcionisala i većina poverilaca se bez problema naplaćivala sve dok se na stranu nesavesnih dužnika nisu stavili privredni sudovi. Počelo je da se tumači da je akceptni nalog sredstvo plaćanja a ne sredstvo obezbeđenja i da samim tim poverilac nema pravo da se naplati puštanjem akceptnog naloga na naplatu.
Uplitanje suda na naveden način iz čisto formalnih razloga, predstavljao je prekrajanje izvorne volje ugovornih strana i stavljanje na stranu dužnika koji je suštinski postupao u nameri da prevari poverioca. Poverioci su se, poučeni lošim iskustvom, dosetili i počeli su da prave ugovore u jemstvu, sve je to sada uzeto u obzir i promenjeno je i novi zakon lepo kaže, u članu 414. da pored ostalog vrste sredstava obezbeđenja jesu sticanje založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. Dakle, izvorni sporazum stranaka mora biti maksimalno ispoštovan u svakom obligacionom odnosu.
Kao posledica ovakve prakse u oblasti izvršenja, kao i hronične nelikvidnosti, imamo situaciju u kojoj je normalno da svako svakome duguje i tako nastaje jedan začarani krug iz koga, po mom mišljenju, kada su u pitanju ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, treba na jedan pravi način izaći.
Zato su i javni izvršitelji bitan element novog zakona. Oni su osnovni nosioci sprovođenja izvršenja. Njihova osnovna delatnost postaje znatno šira i znatno izraženija, a sudska nadležnost se smanjuje i zbog toga od sudova s pravom očekujemo da budu efikasniji.
Mislim da i ovako prekomponovanje delokruga nadležnosti dobro, jer naši sudovi su i dalje izuzetno opterećeni svakakvim predmetima, bez obzira što su u pravni sistem, pored izvršitelja u međuvremenu uvedeni javni beležnici, tako da je proširenje nadležnosti izvršitelja neminovnost.
Takođe, u našoj javnosti kod građana Srbije je negde uvrežena predrasuda da je sud kao državni organ pouzdaniji u postupku izvršenja i mogućnost izvršnog poverioca da bira između suda i izvršitelja logično dovodi do dodatnog opterećenja suda i negativno utiče na kvalitet rada i česte greške.
Navešću jedan relativno svež primer od pre par meseci. Jedan naš sugrađanin nije dobio platu od poslodavca više od tri uzastopna meseca i koristeći odredbu člana 121. Zakona o radu da obračun zarade koju je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu, kao iskustva drugih zaposlenih, rešio je da više ne čeka, posebno zato što se pribojavao da će račun firme biti blokiran od strane velikih poverilaca i da više neće biti u mogućnosti da dođe do novca koji je zaradio.
Kao izvršni poverilac obratio se nadležnom sudu. Imao je uredni predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, konkretnu, isplatni listić, odnosno obračun plate koji je dobio od poslodavca. Međutim, sudija mu je rekao da dokumentacija nije sveobuhvatna i nije validna i rekao je da dopuni dokumentaciju i ponovo podnese sudu sve što je potrebno kako bi se krenulo u rešavanje ovog slučaja.
U međuvremenu, njegove kolege iz preduzeća su, takođe, se obratile sudu sa predlogom za izvršenjem na osnovu verodostojne isprave prilažući pri tome identičnu dokumentaciju i isti postupajući sudija je uvažio njihov predlog i dao nalog Narodnoj banci Srbije da se blokiraju novčani računi poslodavca, te je naknadno uvažio i predlog za izvršenje koji je hronološkim redosledom kao prvi podneo naš sugrađanin.
Međutim, pošto je to naknadno urađeno, njegov predlog se našao na začelju i koji je tu epilog? Apsolutno sve njegove kolege su dobile od NBS isplaćena sredstva za platu koja je zaostajala. On jednostavno nije, zbog toga što je u međuvremenu blokiran račun preduzeća. Napisao je prigovor predsedniku suda, žaleći se na postupanje sudije. Međutim, epilog je ipak da je on oštećen i prosto i član 18. Predloga zakona propisuje da se predmeti uzimaju u rad prema redosledu prijema. Dakle, sud nije nepogrešiv, postupio je onako kako je po zakonu, ali treba verovati da će davanje šireg kruga ovlašćenja javnim izvršiteljima popraviti ukupno stanje kada je ova materija u pitanju.
Dakle, ovo je još jedan primer i dokaz da građani Srbije treba da se okrenu javnim izvršiteljima, da prosto ne traže sve od suda za ono što sud može da uradi, ali je pretrpan i da sudovi mogu da pogreše, što je ovo još jedan konkretan primer.
Kada govorim uopšte o sudu kao organu koji sprovodi postupak izvršenja, takođe moram da napomenem da su i njemu ruke često u prošlosti bile vezane zakonskim rešenjima koja nisu pratila opšta kretanja i nove trendove, prevashodno u ekonomskoj sferi.
Primer na ovu temu je da su pre, opet, nekoliko godina radnici jednog društvenog preduzeća iz centralne Srbije potraživali od firme novac na osnovu neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Srećom po njih, imali su dobrog advokata koji je otkrio da propalo preduzeće ima u vlasništvu i veliki kontingent akcija, jedne tako jako popularne banke među investitorima na beogradskoj berzi i ceo posao su uspeli da završe na najbolji način.
Zašto pominjem ovaj slučaj? Zato što mi je drago da konstatujem da zakonodavac prati kretanja u društvenoj i ekonomskoj sferi poslednjih godina i da su u aktuelnom Predlogu zakona hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti posebno apostrofirani, kao predmet izvršenja i to na dosta precizan način.
Mi smo ipak na par mesta intervenisali kao poslanička grupa tehničkim amandmanima trudeći se da precizno i dodatno, odnosno preciziramo neke detalje. Takođe, vezano za prvi primer, uložili smo amandman kojim predlažemo da se u skladu sa odgovarajućom odredbom u novom Zakonu o radu isplatni listić posebno navede kao izvršna, odnosno verodostojna isprava upravo zbog velike važnosti da zaposlene koji su na ovaj način prinuđeni da dođu do svoje zarade, u slučaju da je poslodavac nesavestan ili hronično nesolventan. Pri tom, potpuno uvažavamo konstataciju predlagača zakona da se u poslednjih desetak godina povećao broj izvršnih isprava koje po svojoj prirodi nisu sudske ili upravne odluke, već su akti drugih uglavnom nedržavnih subjekata ili izjave volje stranaka, kao da ih sadrži poseban zakon.
Bez obzira na navedeno i odredbu u članu 41. Predloga zakona, smatrali smo da je zbog povećanog stepena društvenog značaja potrebno posebno navesti isplatni listić, odnosno obračun neisplaćene zarade kao posebnu ispravu kojom se inicira izvršni postupak pa smo u tom smislu i podneli amandman.
Neophodan preduslov za proširenje nadležnosti javnih izvršitelja jeste i precizno definisanje njihovog položaja unutar trougla sud, stranke i izvršitelj. Po mom mišljenju je to dobro urađeno ovim zakonom. Takođe, pozdravljam nameru predlagača da se novim rešenjima postigne kompromis između brzine izvršenja i opšte pravne sigurnosti oličene u ujednačavanju sudske prakse pa će zbog toga NS, poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set pravosudnih zakona.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospođo Filipovski.
Prelazimo sada na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč i reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.
...
Srpska napredna stranka

Biljana Pantić Pilja

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo set pravosudnih zakona koje je predložila Vlada i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na dva zakona koja su ustanovila nove pravosudne profesije kada su prvi put usvajana – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu pohvaljujem predložene izmene i ako je možda ministarstvo trebalo čak i da razmisli o predlaganju potpuno novog zakona. Sadašnji zakon koji je pisao bivši režim u pravosuđu nije uradio ništa dobro, pa ni ovaj konkretni zakon i to vidimo tako što isti menjamo već nekoliko puta.
Kada je počeo da se primenjuje uočene su nelogičnosti, nepreciznosti, pravne praznine o kojima je ministar već govorio u svom izlaganju i mislim da ih ovim predlogom nadležno ministarstvo sa uspehom otklanja.
Nije čudno da je bivši režim kada je pisao ovaj zakon omanuo tako što je omanuo u svemu, a posebno u oblasti pravosuđa jer kada spomenete reformu pravosuđa, čitava stručna javnost se seti 2010. godine koju je teško zaboraviti šta je učinjeno, reizbor sudija, ukidanje sudova, uvođenje sudijskih jedinica, bilo je svega, ljudi bliski bivšem režimu su birani za sudije, ovi drugi nisu birani bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvih kriterijuma. Imamo odluke ustavnih sudova, sudije su vraćene na rad i sve zbog bivšeg režima koji je vodio računa samo da upodobi bliske svojoj stranci.
Sadašnji zakon mislim da je bio previše liberalan, da je previše davao slobode beležnicima i ako je to nova profesija. Ovim predlogom daje se značajna uloga nadležnom ministarstvu u nadzoru i kontroli javnih beležnika. Uvedeni su i saradnici, što je logično pošto imamo izvršiteljske saradnike, sudijske saradnice, pa je logično i da imamo i javno-beležničke saradnike.
Ja ću se posebno osvrnuti na član 24. kojim se proširuju u slučajevima u kojima javni beležnik je dužan da odbije obavljanje tražene službene radnje. Predloženim izmenama govori se o sumnji.
Ja sam uložila amandman, nadam se da će Ministarstvo razmisliti o tom amandmanu, da se reč: „sumnja“ promeni u: „raspolaže činjenicama“, jer sumnja je subjektivna. Ono što je nekome sumnjivo, nekom drugom nije, pa ako imamo da raspolaže činjenicama, mislim da je to objektivnija kategorija za uslov. Odredbe koje se odnose imamo na disciplinsku odgovornost, pa na nadzor i kontrolu javnih beležnika, smatram da će doprineti pravilnijem radu beležnika i samim tim će doprineti većoj zaštiti građana.
Što se tiče Zakona o izvršenju i obezbeđenju, potpuno novom zakonu, kao neko ko svakodnevno primenjuje ovaj zakon u praksi, koji je imao dosta problematičnih odredbi, ja zaista izražavam veliko zadovoljstvo što usvajamo ovaj zakon, odnosno što je ovaj predlog zakona pred nama.
Kada je 2011. godine sadašnji zakon počeo da se primenjuje i kada je uveo instituciju privatnog, odnosno javnog izvršitelja, ustanovljena je nova profesija koja je doprinela da se izvršni postupci brže rešavaju. Poboljšan je rad izvršnih postupaka, ali su se otvorila mnoga druga pitanja, a posebno pitanja izvršnih postupaka koje sprovodi sud. Izvršenja koja sprovodi sud su spora i troma i traju godinama, iako se išlo na načelo hitnosti, pa su ukinute i žalbe i neki drugi instituti. Ukinut je i dvostepeni postupak, a sud je rukovodio se načelom hitnosti, ali u mnogim slučajevima nismo imali hitno postupanje.
Navešću vam primer podnetog predloga za izvršenje u 2012. godini, u januaru mesecu, gde je tražena prodaja nekretnine na osnovu izvršne isprave, pravosnažne izvršne sudske presude. Nakon četiri godine, evo sad će četiri godine, izvršenje nije sprovedeno. Održana je jedna javna prodaja, koja je odložena i promenjene su čak četiri postupajuće sudije. Ili, jedno javno komunalno preduzeće je podnelo 2011. godine predloge za izvršenja i sud je tek sada, krajem 2015. godine, poslao na adrese dužnika rešenja o izvršenju, pa su se i poverioci i dužnici našli u čudu posle četiri godine šta se dešava. Imamo i sudije koje neretko dostavljaju strankama zaključke sa rokovima od pet radnih dana i samo bombarduju bukvalno stranke, u nadi da će stranka promašiti rok i da će doći do obustave postupka. Sudija je rešio postupak, a posle nema žalbe, nego zahtev za zaštitu otklanjanja nepravilnosti itd.
Sadašnji zakon je, slobodno mogu reći, uveo pravnu sigurnost, dok je ovaj zakon koji imamo na snazi uveo pravnu nesigurnost. Ukinuta je žalba kao redovan pravni lek, ukinuo je institut odlaganje izvršenja, vraćanje u pređašnje stanje i grubo su prekršena prava stranaka. Imali smo načelo dvostepenosti, o prigovoru je odlučivao isti sud, a protiv zaključaka izvršitelja nije mogao da se izjavi prigovor. Ovaj predlog zakona rešava problem stranaka i to je najbitnije. Kao što je ministar i rekao, od sada će izvršitelji biti nadležni za sprovođenje izvršenja, sem za određene postupke. To je vrlo pohvalno i sada se stvarno nadam da će izvršni postupci brže da se rešavaju.
Mislim da je odlična i odredba gde imamo da stranke koje već vode izvršni postupak mogu da se odluče u datom roku da li će da nastave postupak pred sudom ili će da te započete postupke završi javni izvršitelj.
Onda, imamo odredbu kojom viši sud postaje nadležan za odlučivanje u drugom stepenu. To hoće usporiti izvršni postupak, ali će dovesti do pravne sigurnosti. Imali smo da prigovor bude izjavljen, o njemu odlučuje isti sud, veće istog suda, a nemamo mogućnost žalbe. Sada imamo normalnu pravnu situaciju, primenu načela dvostepenosti, odlučivanje o drugom stepenu viših sudova.
Interesantan je i član 20, da sudovi prodaju nekretninu čak i ako je ista prodaja u vansudskom postupku u skladu sa Zakonom o hipoteci, čime je ozbiljno bilo narušeno načelo sigurnosti. Sada je članom 20. takva praksa zaustavljena i stranka ima mogućnost izbora, ili će primenjivati Zakon o hipoteci, ili Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Jasno je definisano i pravo odgovora na žalbu, a jasne su i odredbe u drugostepenom postupku. Spomenuću član 26, koji je ministar već spomenuo, ja mislim. Zabranjeno je ukidanje i vraćanje na prvostepeni postupak. Znači, primenjuju se odredbe koje već postoje u Zakonu o parničnom postupku, jer smo imali slučajeve da direktno veće samo ukida i vraća, ukida i vraća i to je moglo da ide u krug. Sada je primenjen institut koji je postojao i koji postoji danas u Zakonu o parničnom postupku.
Spomenuo je ministar i odlaganje izvršenja, koje nije postojalo u sadašnjem zakonu, pa su sudovi koristili zastoj. Zaista mislim da je odlaganje dobro, jer imali smo slučajeve da poverilac pokrene izvršni postupak, dužnik se javi i krene da otplaćuje svoj dug, ali moli poverioca da zastane i da odloži izvršenje. Poverilac nije imao tu mogućnost, neke sudije nisu želele da zastanu, nego je odmah zaključak poverioca – da li hoćete postupak ili nećete? Rok je pet dana da se izjasne, poverilac nema koristi da odustane od postupka, ne zna da li će dužnik nastaviti da plaća i onda je najbolje rešenje stvarno odlaganje, pa u određenom momentu da dužnik nastavi da plaća, a ukoliko prestane poverilac može da traži da se nastavi postupak. Mislim da je odredba odlaganja zaista zaslužila da se nađe opet u zakonu.
Koleginica je spomenula danas pravosudnu akademiju. Mislila sam da se ne osvrćem na taj zakon, ali uvaženi kolega Martinović je isto spomenuo. Pravosudna akademija je plod reforme iz 2010. godine, koju sam već spomenula. Nije na nama da ukidamo nešto što treba da zaživi, samo na bolji način. Tako da, mislim da nisu bile osnovane primedbe koje je iznela koleginica. Smatram da je predloženi Zakon o izvršenju i obezbeđenju zaista dobar. Ja se radujem njegovoj primeni i prosto mi je žao što će početi da se primenjuje tek u junu 2016. godine. Ja sam jedva čekala da dođe na dnevni red.
Jasno je da je nadležno ministarstvo imalo sluha za sve probleme koje stranke imaju u postupcima, da ministar i njegov kabinet sprovode reformu pravosuđa kako to treba, a ne kako smo imali 2010. godine i sa zadovoljstvom ću glasati za predložene zakone. Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Pantić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Pokret za preokret je podneo oko 70 amandmana na ove zakone. Videćemo u raspravi u pojedinostima od člana do člana, ali voleo bih ministre da pročitate naše amandmane, radili smo ih detaljno. Pokušali smo da struku stavimo na prvo mesto. Naročito vam skrećem pažnju na naše amandmane na Zakon o izvršenju i obezbeđenju.
Meni je žao, ministre, što ste vi član jedne od najneefikasnijih vlada na svetu. Ja mislim da ste vi neki drugi posao mogli dobro da radite. Kao i uvek kada pričam, ja ću pričati sa pozicije građana Srbije i reći ću zašto Preokret smatra da su ovi zakoni loši za građane Srbije.
Prvo, Zakon o javnom beležništvu. Poštovani ministre, ovaj ovakav zakon, sa dosadašnjih sedam izmena i dopuna i ovom osmom izmenom i dopunom, nije čak ni ono što moj kolega Pavićević iz Nove stranke ponekad kaže da je krpež od zakona. Ovo je krpa od zakona. On je štetan za građane Srbije, zato što je on, gospodine Selakoviću, neprimenljiv.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ja vas molim, gospodine Veselinoviću, pošto poslanici negoduju, da se ipak sa uvažavanjem obraćate Narodnoj skupštini.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Dakle, pomislite vi, gospodine Selakoviću, na koji način će građanin primenjivati zakon koji se odnosi na njega, a koji ima osam izmena i dopuna. Kako će se u njemu snaći javni beležnik, a ne obični građanin koji treba da zakuca na vrata javnog beležnika i da ostvari svoja prava?
Da je to tako, to ste i vi rekli. Vi ste rekli da nakon jednogodišnje primene Zakona o javnom beležništvu, pretpostavljam ove poslednje od pre godinu dana, da on toliko ima nepreciznosti i protivrečnosti u njegovim odredbama, ali i pravne praznine koje su uglavnom takve da ne ostavljaju prostor za iznalaženje bilo kakvog rešenja u određenim situacijama. Mi smo vam, ministre, poslanici opozicije, a ja posebno ukazivao na ovo i pre godinu dana.
Zakon o notarima ili o javnim beležnicima je neprimenljiv. Donesite novi zakon, napravite reviziju postojećeg zakona, dođite u Skupštinu sa novim zakonom o javnom beležništvu i to je možda rešenje da ćemo makar znati koji je zakon na snazi.
Kada je u pitanju Zakon o sudskim taksama, zašto je on loš za građane, odnosno za državu. Daću vam jedan drugi primer. Jutros sam imao nekih administrativnih obaveza i dobio sam uplatnicu za republičku i za gradsku taksu, taksu grada Novog Sada. Druga taksa je bila 30 dinara. Znate, li ministre koliko sam platio bankarsku uslugu? I, svaki dan je građani plaćaju, 60 dinara, bankarsku uslugu, na taksu od 30 dinara. Znači, 60 dinara u džep banci, a 30 državi. Zbog toga sam tražio da se briše odredba o sudskim taksama, sada govorim o sudskim taksama, gde se na volju ostavlja da li će se plaćati u novcu ili u taksama, taksenim markama. Treba izbrisati ono da se može plaćati u novcu, odnosno taksama, treba da se plaća taksenim markama baš zbog ovoga da ne punimo džepove banaka.
Kad je u pitanju Zakon o izvršenju i obezbeđenju tu ima puno primedbi. Pričaćemo kada budemo govorili o amandmanima. On je pre svega loš zbog toga što se ostavlja mogućnost antidatiranja odluke. Andidatiranja onog što se izvršava to sve pre svega rade javna preduzeća. Zatim, problematičan je kad su u pitanju troškovi izvršenja. Oni su netransparentni. Problematičan je u pogledu zahvatanja plate zaposlenih koji može biti predmet izvršenja. Ovo je previše gospodine ministre da ovaj iznos bude opterećen …
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.