Drago mi je što ste bar tiho pokušali da iznesete najgore moguće i uvrede i neistine, ali analiziraćemo svaku.
To oko režisera i predstava, režiser je uvek bio vaš predsednik stranke, podsetiću vas, onaj koji nije dozvolio da ijedan medij sme da objavi da je podneo ostavku nego je stiglo naređenje da skraćuje mandat. To je onaj isti zbog kojeg kad mi pominjete brata, prebijenog, a ne da je nekog pretukao, zaboravljate da kažete da ste devet puta imali prebijanje žandarma i vojske zbog čudnih odnosa koje je vaš predsednik pravio na različitim mestima. Samo devet puta su se tukli, sa sve zvaničnim službenim beleškama. Ali, znate, negde stid i sramota ne stanuju. Ja tu ne mogu da pomognem ni vama, niti bilo kome drugom.
Govorite o režijama. Sigurno je režija ta da ja uvredim Maju Gojković, odnosno neko drugi. Umesto da pokažete neku vrstu razlike i da pokažete da ste razumeli i tu vrstu političke lekcije koju smo svi valjda naučili šta može a šta ne može, ne, sve ono što je vama dozvoljeno, drugome nije i sve što drugome nije dozvoljeno, vama jeste.
Pričate o sažaljenju i žalopojkama, nikakvog sažaljenja i žalopojki ovde danas nije bilo. Bilo je konstatacija da je Bata Gašić dobar ministar, da je dobro radio i da mora da ide sa tog mesta. Nikoga ni na koji način nije žalio, jer mu se ništa nije ni dogodilo. Čovek je živ i zdrav. Nikakvih problema nema od njegovog rada. Od toga šta je iz ovog naučio zavisiće i njegova budućnost. Bez obzira na to bio u našoj stranci, ne bio, radio neki drugi posao, bilo šta, uvek to zavisi od njega, od njegove marljivosti, ni od koga drugog.
Kažete – jedini karakter za izbor ministra je da je moj prijatelj, pošto su svi kumovi smešteni. Kako vas nije stid i sramota? Pa, vi ste kuma postavili za ministra odbrane. Bata Gašić nije moj kum. Vaš predsednik je kuma postavio za ministra odbrane. Evo ga ovde kum. Samo što zaboravljate ko su vam kumovi. Valjda sami počnete da verujete u sopstvene laži i u izmišljotine tabloidne štampe i onda ne znate šta ćete, nego ćete lično da vređate, ali onako usput, au al sam mu rekao, pa neću da dobijem odgovor. Dobićete svaki odgovor. Znate li zašto ćete da dobijete odgovor? Zato što vas se uopšte ne bojim. Ničega se ne bojim što možete da izgovorite, jer mi je savest čista. Pošteno radim od jutra do mraka, svakog dana. Nisam ukrao ni dinar. Nemam nikakve kumove ni u biznisu, ni tajkune u biznisu, niti me bilo šta zanima, apsolutno ništa. Živim normalno i ništa bolje od onoga kako sam živeo, za razliku od vas, ali to ćemo drugom prilikom.
Ono što se primedbe dva meseca za smenu, pa, u pravu ste, bilo mi je potrebno, nije dva, nešto malo manje. Ali, uvek volite da dodate, kao što pričate o četiri godine itd, kao što sebi smanjujete tih 16 godina na vlasti, tako ovde uvek volite da dodate. Dakle, tačno je, bilo mi je potrebno mnogo vremena, zato što nisam planirao ono što je Bata Gašić uradio, zato što kod nas nema režije kao kod vas, zato što kod nas nema scenarija kao kod vas, zato što kod nas je život taj koji kreira okolnosti, a ne ono što vam donosi jedan ili dva poena manje ili više.
Još jedna stvar, kao što vidite, nisam imao rezervnu varijantu, iako su pisali mnogi kako se smenjuje Bata Gašić, vidite da nisam imao rezervnu varijantu. Sada pišu po novinama – biće predstavnik Srbije u NATO. Neće. Kažu – biće direktor „Mtela“ u Srpskoj. Neće. Samo neka prekinu da izmišljaju svi ti koji svakoga dana izmišljaju. Prekinite da se bavite čapraz-divanima, bavite se ozbiljnim poslom i ozbiljnom politikom. Prekinite da se bavite režijama i scenarijima koje ste umislili u svojoj glavi, umesto da se bavite činjenicama.
Kažete - postupio u skladu sa karakterom i vaspitanjem, a sa kakvim karakterom i vaspitanjem ste vi istupali kada govorite o žandarmima i Kobrama, a znate i sami zbog čega i na koji način su se tukli žandarmi i Kobre u vaše vreme, ne zbog toga što je neko napadnut… Koje vaše vreme? U pravu ste. Tada ste bili predsednik odbora ovde, predsednik vam je isti, ako se ne varam, i tada i sada, Boris Tadić, u njegovo vreme. Da, u njegovo vreme su se tukli žandarmi i Kobre devet puta, devet službenih beležaka o tome imamo.
(Aleksandar Senić, s mesta: Nisam video.)
Niste videli, pa dobro je. Ovde ste videli da je moj brat prebijen. Da nije prebijen, verovatno bi bio ubica ili ne znam ni ja šta već, srećom pa smo to mogli da vidimo. O razlozima zašto su se tukli, sramota me je da vam govorim. Verujte, sramota me je da vam govorim. Sramota me, građana Srbije. Nikada se nigde neće pojaviti. Sramota me da vam pričam zašto su se tukli pripadnici naših bezbednosnih snaga. Užasno je me sramota. Bolje gledajte…
(Aleksandar Senić, s mesta: Šta?)
Ne morate da mi dobacujete, završiću svoje reči, kako i na koji način da izgradimo pristojnu Srbiju, nego da drugima prebacujete ono što biste prvo sebi u stotinu puta većem i težem obimu mogli da prebacite.
Koje su to reference da li je lepio pločice u garnizonu? Nisam znao da je lepio pločice u garnizonu, ali nije loše. Vi nikakve pločice niste lepili, ni u garnizonu, niti bilo gde drugo. Lepo ako je lepio, ali Bata Gašić je u međuvremenu uspeo da zalepi pločice u mnogo garnizona, da vrati vojsku u mnogo gradova. Bata Gašić je uspeo da zalepi te pločice i u Krušiku, uskoro će i poslednju pločicu da zalepi u Uzićima, ili neko drugi da nastavi to što je on počeo, i na mnogo drugih mesta u Srbiji. To je velika razlika. Ne znam šta je loše u tome kada neko lepi pločice, dobro i časno zanimanje. Neko pošteno obavlja svoj posao.
Ne vidim kakve su reference ima li neki drugi koji su postajali ministri odbrane. U čemu su bili bolji? U čemu? U godinama završavanja škole? Po čemu? Po kom kriterijumu? Ili, ono što je nama dozvoljeno, drugima nije. Pokazalo se da su reference i razlozi zbog kojih je gospodin Gašić bio izabran bili ispravni.
Ono što nije bilo dobro, to je bila njegova reakcija zbog koje danas plaća visoku cenu. Cenu koju niko od vas nije bio spreman da plati nikada. Cenu koju ni danas, sa jednim malim izvini, niste bili spremni da platite. Da ne pričam o ostavkama. Cenu kojom ste se otprilike zgražavali nad onim što je izgovorio Bata Gašić, a smejali ste se lakejski nad svim onim što je mnogo gore i mnogo strašnije od onoga što je izgovorio Bata Gašić, a izgovorili su potpredsednici vaše sadašnje, ili dojučerašnje stranke i nikakav problem sa tim niste imali.
Pričate o helikopterima. Upravo je nedavno spašavajući dete oboren helikopter sa pet mrtvih u Slovačkoj. Dete su spašavali. Niko im nije tražio ostavku ministra. Slovačka ili Kazahstan. Proveriću ja, pa ću vam reći do kraja sednice. Pet mrtvih zajedno sa bebom, pa nije bilo skandala.
Pravili ste skandal na silu. Ne znate šta biste drugo, zato što živite od te režije i tih izmišljenih scenarija. Ne znate šta drugo da kažete, a i šta biste rekli. Tamo su hteli da se slikaju, novinari su ih čekali na aerodromu. Koji novinari? Nema novinara. Imate li ime novinara? Pa, nemate ga, naravno, jer ni jedan novinar nije čekao na aerodromu. Sve izmišljotina izmišljotinu stiže, kao i za displej na vaterpolo utakmici, kao i za to što sam bio u Dubajiu, kako ste rekli. Jesam bio pre dve godine na pola dana, kada sam predstavljao „Beograd na vodi“, ni toliko, tri sata, ali ne ove godine i ne za Novu Godinu. Laž stiže laž, jedna drugu sustižu i koga briga, nastavićemo sa tim.
Ovo što smo uradili oko Bate Gašića, ma koliko meni bilo teško, a jeste mi teško, jer jeste i moj prijatelj, i ne stidim se toga, i zato i danas ovde moramo da radimo i da nam ne bude prijatno i da nam ne bude lako. Nadam se da će da ostane. Napravio je strašnu stvar, neoprostivu stvar, i zato plaća tu cenu. Ta neoprostiva stvar je neoprostiva samo za nas i samo za Batu Gašića, za mene i za Vladu koju vodi, a za vas je ona vrlo oprostiva kada su vaši ljudi u pitanju. Samo je neoprostiva kad su naši. To govori o političkoj arbitrarnosti i ne govori ni o kakvoj političkoj principijelnosti. To je ona stvar koju ljudi u Srbiji sasvim sigurno vide.
Na kraju, ja volim tu politiku „mrzimo Vučića“. To je najbolja politika…
(Aleksandar Senić, s mesta: Nisam to rekao.)
Ja nisam rekao da ste vi to rekli. Ne, mislim da se ta politika ne očitava u tome što će to neko da vikne. To svaki čovek ume da oseti, da vidi i da prepozna. Mislim da je to idealna politika, jer ta politika na najbolji mogući način ostavlja prostor nama da pokažemo koliko volimo Srbiju, koliko nikoga ne mrzimo i koliko smo u stanju sebe pre svega da menjamo, a onda da pokušamo i na druge da utičemo da se menjaju da bi naša zemlja izgledala drugačije. Tolstoj je davno rekao da stid i sramota ostaju.
Ja se osećam ponosnim što sam predsednik Vlade koji odgovorno obavlja svoju dužnost, što je Vlada u teško vreme, u jednom od najtežih vremena, mnogo teških i nepopularnih mera i odluka donela, ali što je polako i sigurno zemlju počela da izvlači iz krize. U tom poslu svako od vas, da ne misli neko da pričam o nekakvim koalicijama, naprotiv, ni slučajno to ne bih radio, u budućnosti može da doprinese, neko manje, neko više. Možda ćete vi više, a mi manje, ali sam sasvim siguran da ono što smo mi grešili pre pet, šest i sedam godina ne bismo ponavljali u budućnosti, što želim i vama.
Želim vas da živite politički život za život i budućnost Srbije, a ne zarad mržnje i uklanjanja nekoga koga do sada niste mogli ili niste uspeli da pobedite. Mislim da je to jedan mnogo ozbiljniji, jedan mnogo odgovorniji cilj, a da imamo mnogo dobrih ministara na lageru, lakše bih se odlučio, ali ih nemamo, nema ih uopšte u Srbiji, iako svako od naših građana misli da bi bio najbolji fudbalski selektor, kao i najbolji ministar u bilo kojoj sferi, u bilo kojoj oblasti. Upravo zato je i trajalo, ali je bilo negde oko 50-100 puta kraće od onoga koliko je nekome od vas trebalo da se te teme uopšte seti, a da nešto slično uradite još niste nikada. Da li ćete u budućnosti, nadam se da ćete iz ovoga izvući pouke, pa možda tako nešto i uradite. Hvala najlepše.
