Nadam ste da ste zadovoljni sami sa sobom što ste uvredili sve kolege nazivajući ih tapšačima.
Izvolite, predsednik Vlade. Gospodine Vučiću, izvolite.

U pravu ste, moguće je da ja nisam sve najbolje razumeo, ali nijednog sekunda nikoga ne potcenjujem. Naprotiv, ja mislim da ste vi veoma snažni i ja mislim da ljudi koji su toliko neodgovorni, kao što ste vi u svojim izjavama, da oni uvek najlakše stiču i dolaze do najveće snage. Pa to nije prvi put u našoj zemlji i to je najlakše na takav način obavljati posao.
Što se tiče ogledala, bolje da o tome ne govorim, ali u tom ogledalu, kad ga pogledate, vidite li ponekad te koje ste danas pominjali – i Rasima Ljajića i Ivicu Dačića i Palmu i mnoge druge? Sa njima ste sedeli u istoj Vladi, sedeli u istoj Skupštini. Tada su vam bili dobri i bili su vam najbolji na svetu, a danas su vam loši i najgori su vam na svetu i sa njima danas tobož nećete, iako ste juče hteli. Juče su vam bili divni i dobri, danas vam ne valjaju ni malo. Čudan neki princip, ili je to možda zbog izbora koji tek treba da se održe. Govorite o uvredama, a svaka vaša reč je uvreda ne samo za zdrav razum, već uvreda za svakog drugog čoveka.
Što se ironije i cinizma tiče, i kada ih imam i kada ih koristim, uvek se pokajem i trudim se da to izbacujem iz sebe, a čini mi se da to nekima postaje osnovna vrlina.
Što se rada tiče, još jednom bih vam preporučio da se tome posvetite. Mnogo vam bolje ide od cinizma, ironije i od svega drugog jer kada radite, kada imate svete ciljeve, kada imate važne ciljeve, kada želite drugačiju Srbiju, kada se za nju borite, onda rezultate i postižete. Kada to ne vidite, onda od rezultata nema ništa. Samo nemojte da nam govorite o poštenju i nemojte da nam govorite o tome ko je odgovoran za ekonomsko stanje u našoj zemlji, za otpuštanje ljudi, privatizacije fabrika, privatizacije kompanija u našoj zemlji, jer ste ih sve razorili, razrušili, uništili, opljačkali i naš narod ostavili go i bos, da gledamo kako svaku fabriku možemo da pokrenemo i šta je to što možemo da uradimo.
Mi ćemo da se borimo, nastavićemo da radimo. Podsetiću vas na ono što je izgovorio veliki Tolstoj, a to je - svaki nerad ima mnogo pomoćnika. Na to bih da dodam Ruzveltove reči koje se meni najviše dopadaju, a to je da nagrada pripada onima koji su u areni, koji se bore, koji su i prljavi i znojavi i krvavi, a ne onima koji stoje sa strane, kibicuju i dobacuju i uvek bi nešto bolje uradili od onih koji se u areni nalaze. Na kraju sva slava po pravdi bi trebalo da pripadne onima koji jesu takvi borci.
Malo bi bilo bolje da pogledate u kakvom stanju nam je zemlja ostavljena, koliko toga smo uspeli da izlečimo, šta je to što smo uspeli da popravimo i da vidimo šta je to što nismo uspeli da popravimo, a što bi moralo da bude bolje. Po tom pitanju, i vaša i svačija druga pomoć bi nam i te kako dobrodošla. A do tada, nemojte da se ljutite što ću za sebe da zadržim pravo, pošto vi o meni govorite svakoga dana, i uvek govorite najružnije moguće stvari, i uvek isključivo jezikom uvreda, ja vama govorim, gospodine, samo jedanput u dva meseca kada dođem u Narodnu skupštinu i kada mogu u lice to da vam saopštim. Mislim da je to fer, mislim da je to džentlmenski.
Mislim da je to odraz jedne demokratske kulture i samo vas molim da mi ne zabranite i da mi ne ukidate pravo da vam odgovaram, da mislim drugačije i da smem da se borim za svoju politiku, za koju mislim da je odgovorna, ozbiljna, da vodi prosperitetu Srbije i da je mnogo, mnogo drugačija od onoga za šta se vi zalažete.
Moje, naše pravo, a što se Bate Gašića tiče tačno je, on je bio moj izbor, kao što je moja odluka da bude smenjen. Mi smo mogli da uradimo zajedno sve to što vi niste uradili nikada. Što niste uradili ni danas, nego ste nastavili sa uvredama i ženama, nastavili ste uvredama i kolegama, nastavili ste uvredama svima. Pošto su neki tapšači, a vi ste navodno mnogo pametni, neki su ovakvi, onakvi, a vi ste nekakva elita. Niste nikakva. Običan čovek kao i svi mi. Ja sam običan čovek. Nije valjda da ste uvređeni što ne mislim da pripadate eliti? Nego zbog čega? Ja sam običan čovek, običan čovek, potpuno običan, potpuno normalan, ne terajte me da vam kažem još u čemu je razlika. Želim vam mnogo uspeha, želim vam mnogo sreće i nadam se da ćemo se ovde videti ponovo, uskoro. Pretpostavljam da ćemo da imamo joj neku raspravu i do samih izbora, a verujem i posle izbora. Mnogo vam sreće želim. Meni su vaši aplauzi i vaše izlaganje u Skupštini uvek bili zanimljivi i nadam se da će takvi biti i ubuduće. Hvala vam još jedanput.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodine Stefanoviću, nemate pravo na repliku, pogotovo što ste prethodno iskoristili sa najgorim uvredama prema predsedniku Vlade i svojim kolegama. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite gospodine Božoviću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi predsedniče Vlade, za početak pozdravljam vašu odluku da ne usvojite ostavku gospodina Gašića i da raspravu prenesete u parlament. Mislim da je to jedna veoma dobra stvar iako sam sumnjao od samog starta da se radi o jednoj farsi, koja se potvrdila onog trenutka kada su poslanici vladajuće većine izašli iz Skupštine Republike Srbije.
Da li će neko glasati „za“ ili „protiv“ smene gospodina Gašića, dakle, potpuno je nevažno. Važno je da li će žene, majke ili sestre imati drugačiji odnos u našem društvu. Da li će novinarima u Srbiji biti bolje? Da li će smena Bratislava Gašića, odnosno razrešenje smanjiti nasilje u Srbiji? Da li će se smenom Bratislava Gašića, smanjiti strah, smanjiti beda i poniženje koje građani Srbije osećaju već četvrtu godinu za redom?
Za građane Srbije iz njihovog ugla jedan Bratislav Gašić manje ili više u Vladi Republike Srbije, njima je potpuno svejedno. Poniženje je ono koje je ogromno i koje osećaju evo već četiri godine, koliko Srpska napredna stranka vlada Srbijom. Ako sve ovo nije farsa i ako ja moguće potpuno i grešim, onda želim da mi vi odgovorite na pitanje – šta je mera dostojnosti za Vladu Republike Srbije? Koja je to mera koja predstavlja granicu između dostojnosti i nedostojnosti?
Ako je to ova uvreda koja je zaista strašna, zašto onda gospodine Gašiću niste smenili kada je u pitanju helikopter, kada je u pitanju afera koja se dešavala sa Agencijom za borbu protiv korupcije, koja je upućivala na razne koruptivne radnje? Da li je to odnos prema nezavisnim institucijama, kao što znate Zaštitnik građana nije mogao da obavlja kako treba svoju dužnost za koju je ovlastila Narodna skupština?
Ako je merilo dostojnosti uvreda ili odnos prema nezavisnim institucijama ili korupcija, zbog čega onda i dalje sede u Vladi ostali neki ministri koje ste vi izabrali u vaš tim. Tu je i gospodin Vulin, tu je Zorana Mihajlović, tu je gospodin Lončar i mnogi drugi.
Bratislav Gašić danas predstavlja isključivo paradigmu Vlade Republike Srbije i načina na koji SNS sa vama na čelu vlada Srbijom. Vlada Republike Srbije ponižava građane. Građani su ti koji danas osećaju strah, koji osećaju bedu. Izbori koji su pred nama neće biti izbori za Aleksandra Vučića ili za Demokratsku stranku, to neće biti referendum tog tipa. Izbori u Republici Srbiji će biti izbori između, sa jedne strane poniženja i sa druge strane ljudskog dostojanstva. Da li će i kako i na koji način građani Srbije u narednom periodu sebi dozvoliti strah, bedu ili poniženje je ono što ćemo videti na narednim izborima. U svakom slučaju, nije nam jasno koje je to merilo dostojnosti koje vi i vaši ministri imate kada je u pitanju politika koju sprovodite u delo, a zbog kojeg građani Srbije već četvrtu godinu za redom su potpuno obespravljeni i poniženi. Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite gospodine predsedniče.

Samo me podsetite, na sve ću da odgovorim.
Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, o čemu se ovde radi, danas kada je govorio šef poslaničke grupe rekao je zašto Bata Gašić nije podneo ostavku. Rekla je – zašto Bata Gašić nije podneo ostavku. Sada kaže malopređašnji govornik – dobro je da Bata Gašić nije podneo ostavku. Pa dobro je da je podneo ostavku ili nije dobro što je podneo ostavku. I, to sam vam ja i rekao, ja sam vam i rekao da je to suština, šta god da je uradio vi biste imali konta komentar. Šta god da sam ja uradio vi biste imali kontra komentar. Dobro je da su to ljudi videli.
Kažete, farsa kada je neko nešto napustio. Farsa je, ponavljam, zbog toga što ste na najstrašniji način uvredili predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Farsa vam je i to što niste umeli da kažete izvinite na onako stravične uvrede vaših potpredsednika stranke i za jednu devojku ili ženu koja radi ovde u Skupštini i za neke novinarke. Ćutite sve vreme. Ćutite sve vreme zato što to nije važno. To je jedno malo izvini je suviše velika planina za vas da biste mogli da je preskočite ili da je zaobiđete nego ako može da se sakrijemo negde u podnožju i da vičemo na orlove one pri vrhu planine kako su nam krivi za sve nesreće i nedaće.
Govorite da je ovo pitanje za naše žene, majke i sestre, tačno je, zato Bata Gašić više nije ministar i zato je sramota da ne kažete izvini za ono što su govorili vaši potpredsednici vaše stranke. A govorili su mnogo gore i mnogo teže stvari nego koje je izgovorio Bata Gašić. To je sramota i za onaj deo javnosti koji uvek krivca vide ne u Bati Gašiću već naravno u Vladi Srbije, nije im bio Bata Gašić meta. To su oni isti koji poput gospodina Stefanovića koji kao u ogledalu dok je sedeo i svoju sliku video sedeo je ovde, kako je završio sa sobom i svojom slikom izašao je napolje, a moja obaveza je da sedim sve vreme ovde i da vas sve čujem i da svakome odgovorim. A vi imate taman toliko minuta ili neki imaju taman toliko minuta koliko je njihova slika u ogledalu i da nikoga nigde ne čuju, jer su mnogo pametni i mnogo pametniji od svih ostalih.
Pričate o nasilju, a danas prvi put žene imaju priliku da to prijavljuju. Nije se nasilje tako povećalo, nego prvi put žene prijavljuju nasilje, ranije nisu smele da prijave nasilje. E, to su pozitivne promene u društvu iako je katastrofalno koliko nasilja imamo. Iako je katastrofalno koliko imamo odvratnih skotova koji tuku žene i koji misle da je to normalno. Nemam reči koje bih upotrebio za takve ljude, to nisu ljudi, ali danas žene smeju to da kažu i smeju da dođu u sigurnu kuću, smeju svuda na svakom mestu to da izgovore. To je promena za celo naše društvo i za to nisam zaslužan ni ja ni vi ni bilo ko drugi. Naše društvo je evolutivno išlo napred i dobro je da je to tako.
O meri dostojnosti govorite. Mi smo svoju meru dostojnosti i svoju granicu danas pokazali, a i vi ste svoju bezgraničnost u meri nedostojnosti. Ne postoji izjava koju možete da date posle koje biste rekli izvini. Ne postoji reč koju možete da izgovorite, a da je se ne zastidite iako je mnogo lošija i mnogo teže i mnogo gora od svakog slova koje je izgovori Bratislav Gašić.
O Agenciji za borbu protiv korupcije, da li ste pogledali konačnu odluku Agencije za borbu protiv korupcije? Ona ide u prilog Bratislavu Gašiću, ali ste pročitali prvi natpis u novinama. Evo vam ga drugostepeno rešenje.
Pričali ste o nekom kriminalu, o ponižavanju građana. Pominjali ste ministre Zoranu Mihajlović, Vulin, Lončar, jel se vi to šalite? Jel vi stvarno hoćete, vi da pričate o kriminalu? Vi da pričate o kriminalu i korupciji? Vi da pričate o kriminalu i korupciji, samo ću jedan primer da pokažem građanima Srbije, ne znam šta će da kaže sud, nikad ni jednog sudiju nisam pozvao, mislim da nikog i ne poznajem osim ako mi je neko bio kolega na fakultetu, ali sam ga video pre 20 godina.
Dame i gospodo, svojevremeno je podneta krivična prijava, ne znam u kojoj fazi je postupak, pretpostavljam kao i svi ostali postupci kod nas razvlačiće se 20 godina, jer sudovi neće da sude takve predmete. Opet neki potpredsednik vaš, Milivoje Vrebalov…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Čega je on?)
Ne znam, nečeg je potpredsednik, ne znam čega je potpredsednik, Pokrajinske skupštine. Vaš je, ali visoki neki funkcioner. Neki Igor Reba, Zoran Janković i Stojan Subotić, osumnjičeni su od 2011. godine do 2013. godine prilikom rekonstrukcije, adaptacije objekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju u opštini Novi Bečej, dvorca Heterlend u Bočaru, zloupotrebama u svom radu lažno prikazivali obim i količinu izvedenih radova na objektu, trošili uplaćeni novac namenjen izgradnji objekta, za isplatu svojih ranijih dugova i sopstvene potrebe, a potom onemogućili obeštećenje investitora upotrebom neadekvatnih sredstava obezbeđenja plaćanja menica bez pokrića, čime su na štetu Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Gardi“ u iznosu od 61 milion 722 hiljade 724 dinara. To je oko 541 hiljada 427 evra i još negde ukupna šteta oko milion i 100 hiljada evra.
Dom za hendikepiranu decu nikada nije izgrađen. Nikada ništa nije napravljeno, ali milion i 100 hiljada evra nema i kad ih pita policija - gde su pare­? Nema para.
Para nema, doma za decu nema, ta deca ne znaju gde sada da idu i kako da budu zbrinuta, ali to je politički revanšizam, to je politička osveta i svaka vam je takva politička osveta. Kao i ovaj što je zaradio 20 miliona evra na zemljištu kod Novog Sada, ovaj vaš najpopularniji ministar, što sad govorite kako je veliki progon nad njim, politički zatvorenik, vi mi pričate o kriminalu i korupciji i to zato što je postalo možemo da kažemo sve što hoćemo i kako hoćemo.
Tačno je, naš problem jesu sudovi. Naš problem jesu sudovi, zato što su neki sprovodili reforme tako što su postavljali svoje sudije, a ne tako što su stvarno želeli efikasnije pravosuđe. U tom je stvar, i to su stvari koje moramo da promenimo. Za ovako strašne stvari još nema presude.
Za dvorac za hendikepiranu decu još nema presude. Nema para, nestale pare. Nestale pare, pojela maca. Para nema, a nema ni doma za nezbrinutu decu, ali to je politički progon. Strašan politički progon koji sprovodi Vlada Srbije, ne znam ko još. Pa, super ako je to politički progon. Mislim da ljudi odlično znaju i odlično vide šta je politički progon, a šta politički progon nije.
Što se tiče izbora koje stalno pominjete, ja o izborima ne razmišljam, ali razmišljam o drugom delu vaše rečenice, a to su strah, beda i poniženje. Narod je prestao da se plaši u Srbiji, prestao je da se plaši onih koji ništa drugo sem besrama i nemaju, a koji su u stanju da opljačkaju hendikepiranu decu i sme da govori otvoreno sve što misli.
Što se bede i poniženja tiče, u takvu bedu ste nas sve doveli, do takvog očaja ste nas sve doveli da godinama to neće moći da se vrati. Neke nove vlade kada budu došle baviće se još time, ali neko će da uspe.
Važno je da je Srbija iz tog ambisa krenula da izlazi i ide sve brže i to ne možete da zaustavite ni vi, niti bilo ko drugi. I ko god da pobedi na tim izborima moraće da ide tim putem. Više niko neće moći da izbaci MMF onako kako ste ga vi izbacili odavde 2011. godine, zato što nam je potrebna disciplina, zato što nam je potrebna odgovornost, zato što nam je potrebna ozbiljnost, a vaše rešenje je bilo - E, sad ih teramo napolje, pa ćemo da povećamo plate i penzije da kažemo narodu kako ih mi mnogo više volimo nego ovi zlikovci stranci što ne znaju ništa iz MMF-a. Jel to bila politika? Pa, jeste.
E, to je bilo poniženje, to je bila beda i to je bio strah. Danas srećom toga više nema, ali, naravno, da ostavimo mi građanima Srbije da oni ocenjuju i da oni procenjuju ko, kako i na koji način se ponašao, ko će kako i na koji način u budućnosti da se ponaša. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem predsedniče.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.
Izvolite gospođo Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine Vučiću, ja sam obična poslanica koja nikoga ne mrzi, ali ima svoje mišljenje i nadam se da ću ovoga puta moći svoje mišljenje da iskažem do kraja bez prekida predsedavajućeg.
Nekako se smena ministra Gašića, koju ste vi predložili, spontano, a zahvaljujući vama, povezala sa pojmom pristojnosti. Očito je da je vaše poimanje pristojnosti upravo demonstrirano na današnjoj sednici.
Nažalost, pokazali ste građanima Srbije da i vi poslanici SNS ne razumete šta ova reč znači. Vi bi trebali da svojim pristojnim ponašanjem date primer ministrima, poslanicima pa i građanima.
Mislim da je vaše obrazloženje za smenu ministra Gašića nije bilo iskreno. To ste uradili pretpostavljajući da će se zbog izjave ministra Gašića dići glas javnosti. Niste želeli da pod pritiskom javnog mnjenja budete prinuđeni da smenite ministra Gašića. Predupredili ste najavom smene Gašića reakciju javnosti.
Ova Vlada, a retki su izuzeci, je oličenje bahatosti prema poslanicima opozicije, prema novinarima koji se usude da postave neprijatna pitanja, prema intelektualnim krugovima koji kritikuju rad Vlade, pa i prema predstavnicima nezavisnih regulatornih tela.
Olako izrečene nepristojne kvalifikacije, izrečene prema predstavnicima opozicije, vaša stranačka saopštenja koja podsećaju na vaša radikalska vremena, ne predstavljaju primer pristojnosti, naprotiv.
Vi i vaša Vlada, naravno opet kažem, čast izuzecima, vaši bahati poslanici i članovi SNS daju model ponašanja koji je do pre skoro četiri godine gotovo bio zaboravljen.
Gospodine premijeru, upristojite se prvo vi. Zatim, upristojite svoje članove Vlade, naravno ne sve, a naravno i vaše poslanike, pa zatim tražite od drugih da budu pristojni.
Zatražite od ministra Gašića da se u ovom momentu ponaša kao neko ko razume svoju grešku. Čini mi se da on ovoga časa likuje, jer zna da ga umesto ministarskog mesta čeka možda neka daleko atraktivnija pozicija jer je najbliži saradnik premijera u koga on ima poverenja, citiram vaše reči.
Dakle, pristojnost o kojoj ste pričali na početku zasedanja je samo deklarativna, ne vidi se u ponašanju, neiskreni ste i to je očigledno.
Vaša želja o Srbiji, kao pristojnom društvu, će biti ostvarena onoga momenta kada vi tu reč budete savršeno razumeli i prihvatili i prihvatili je kao model sopstvenog ponašanja.
Tada će se motivisani vašim pristojnim ponašanjem upristojiti i vaši najbliži saradnici, bez obzira da li su ili ne dobri ljudi, kao što vi kažete. Vaš model ponašanja prihvatiće i vaši narodni poslanici, a konačno i ostali. Dajte primer.
Ovde je nažalost izrečeno više pohvala o ministru Gašiću, pričalo se o Vojsci, o mirovnim misijama, o stanju u Vojsci. To danas, gospodine premijeru, nije tema. Tema je nepristojno ponašanje ministra Gašića i njegovo razrešenje.
Nažalost, ministar Gašić se očigledno ne oseća kao pokajnik. Vidi se da njegovu grešku ne razumeju, nažalost, ni poslanici Srpske napredne stranke, aplaudirajući ministru Gašiću kao nekoj vrsti pobednika. Očigledno je da se vaše mišljenje podudara sa njihovim. Očigledna je vaša želja da biste im se rado pridružili u aplaudiranju, ali glumite pristojnost i jedva se suzdržavate. To je moje mišljenje.
Dakle, upristojite ovu raspravu i vratite je temi – Predlogu razrešenja ministra Gašića.
Na kraju, pristojan premijer ne govori poslaniku – sram vas bilo. Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.
Izvolite, gospodine predsedniče.

Na sve ovo, ja mogu da podsetim na Nikolu Pašića, pošto je njemu uzor bio Gledston, a onda su mu rekli u jednom trenutku – to što ste sada uradili Bajo, Gledston ne bi nikada uradio, a on je rekao: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam i ja Gledston“.
Sve vreme ste nas vređali, uvažena gospođo, mene više puta. Već je smešno postalo da vi znate da bismo se mi ponašali malo drugačije ali, eto, ne ponašamo, da vi znate da bih ja aplaudirao, ali, eto, ne aplaudiram, ali vi to osećate. Vi onda znate da sam se obradovao nekim aplauzima, iako to nisam pokazao, zato što znam da to neki drugi ne bi voleli da vide. Pa, jeste li vi vidoviti? Šta je u pitanju?
Mislim da je pristojnost u tome da nekoga poštujete i da mu odgovorite da, ako kažete nekome – sram vas bilo, ja zaista mislim da je sramota ono što je jedan gospodin ovde izgovorio, govoreći da je neko kriv za nečiju smrt, zbog njegove plate, a on je valjda zaslužan za život svih onih 10.000 ljudi što su ostali bez posla, ne od 10%, nego bez posla. Ja mislim da je to elementarna nepristojnost. Koja je ružna reč izgovorena? Pa, nijedna, ne možete da je pronađete. To je pristojnost.
Ono što vam neću dozvoliti svima, to je da nas ponižavate, vređate, da odgovor ne dobijate, da nam zube otupite u političkoj raspravi, zato što ćemo uvek biti spremni da se borimo i zato što neću da bežim i neću da se sklanjam od vas. Svaki put kad pozivate u skupštinsku raspravu, uvek ću da dođem bez ikakvog straha i bez ikakvih problema.
Šta je još to Bata Gašić trebalo da uradi? Kažete – on će da ide na mnogo bolje mesto, kao citirate me. Ja to nijednog sekunda nisam rekao. Upravo sam vam rekao da neće da bude ni direktor u „Mtel-u“, da neće da bude ni ambasador u Briselu, ništa od toga. Kako ste vi do toga došli? Imate nešto što ja ne znam, pa mi kažite. Od koga ste to čuli, ili to opet mislite? Pošto znam da je nemoguće da ste od bilo koga čuli, jer ja nemam takvu odluku. Znači, opet mislite? A, znate kako to ljudi misle? To je obično autoprojekcija, kako biste vi to uradili, a onda ste zamislili da je to kod nas već urađeno. Nije. Neće Bata Gašić da bude ništa od toga, bar ne u nekom značajnom narednom periodu. Baviće se političkom strankom, baviće se svojim privatnim poslom. Nadam se da će da bude uspešan, kao što je bio i do sad, ništa više od toga.
Samo ne znam šta je još želja, šta još treba da mu uradimo? Šta je to što još treba da mu napravimo? Šta je to kroz šta nije prošao? Evo, ja ću da vas podsetim koga niste osudili, kad govorite o pristojnosti. Mi ceo dan govorimo i osuđujemo to što je napravio. Ovde malopre pomenuti gospodin je rekao devojci – da li klečiš na SNS sastancima? Je li to bolje i lepše od onoga o čemu je govorio Bata Gašić? Mislim da je to potpuno isto.
„Šta vas briga šta sam ja kupio? Šta te boli šta sam ja kupio? Nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima.“ To govorite dami i novinarki i za to nema osude. Za to ceo dan pokušavam da izvučem jednu reč osude, za potpredsednika, oni koji nam drže pridike i predavanja o lepom ponašanju, i nisam uspeo da dobijem. Da, reč je o Goranu Ješiću. I za sve to vreme nisam uspeo da dobijem jedno izvini, a vi ceo dan dobijate naših hiljadu izvini i dobijate smenu, razrešenje Bate Gašića.
Vi kažete – on se raduje nekom drugom poslu. Nikada nisam video nekoga da je tako teško primio odluku o smeni sa tog mesta kao Bata Gašić. Hoćete li da vam kažem da sam danima i noćima razgovarao sa Batom o tome, danima i noćima? Zato što to nije – uzmi telefon, hej Bato, smenjen si, zato što tako ne rade ljudi, pogotovo ne odgovorni i ozbiljni ljudi, pogotovo ne prijatelji. Ali, mora da se zna šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u našoj Srbiji.
Ovakve reči, ovakve gadosti – stoka novinarska, glupača novinarka, vaš izvor je magarac sa velikim m, to je sve u redu. A, da, znam, nemate vi veze s njima, u pravu ste. Da, znam.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, u pravu ste, sve ovo što sam ja rekao nema veze sa temom. Ono što ima veze sa temom, to je sa onim ljudima koji zaista gledaju u budućnost i koji razumeju da moramo sebe da menjamo. Oni koji razumeju najbolje da treba drugi da se promene, a od sebe ne polaze i u skladu sa tim, uvažena gospođo, ja prihvatam to što ste vi rekli. Sebe ću da menjam i uvek ću ceo život sebe da menjam i da učim i da radim više i da budem i pristojniji i da budem bolji i mislim da je to važna stvar i važan zaključak. A, u pravu ste, vi nemojte sebe da menjate, nego gledajte kako ćete mene da promenite, to je najpametnije. Hvala vam najlepše.