Prva posebna sednica, U Jedanaestom sazivu, 09.08.2016.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva posebna sednica, U Jedanaestom sazivu

01 Broj 06-2/164-18

09.08.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 14:00 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, ovo je izašlo iz okvira negodovanja.
Molim vas poslaniče omogućite da se nastavi ekspoze.
Molim vas da ne komunicirate sa mandatarom tako u neformalnoj komunikaciji.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
U pravu je gospodin Šešelj, ja sam kriv što sam odgovorio na njegova dobacivanja i dosetke. Neću više, izvinjavam se svim narodnim poslanicima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam, nastavite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Mere usklađivanja će doprineti daljem jačanju finansijske discipline u javnom sektoru, jačanju fiskalne odgovornosti, unapređenju programske strukture budžeta, kontrole trošenja javnih sredstava, obezbeđivanje sveobuhvatnijeg praćenja i izmirivanja obaveza budžetskih korisnika u propisanim rokovima i naime preuzimanje obaveza radi očuvanja likvidnosti budžeta i uključivanje sopstvenih prihoda indirektnih korisnika budžetskih sredstava uopšte prihoda budžeta radi efikasnije kontrole ove značajne vrste prihoda.
Nastaviće se rad na uključivanju indirektnih korisnika budžetskihn sredstava u informacioni sistem izvršenja budžeta kao i sprovođenje aktivnosti na primene međunarodnih standarda u oblasti evidentiranja i izveštavanja o funkcionisanju budžetskog sistema na centralnom i lokalnom nivou. Čini mi se da ne moram da vam govorim koliki je značaj ustanovljavanja ovakvog sistema.
Uspostaviće se sekundarna lokacija DATA centra i obezbediti kontinuirani razvoj i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije i lokalne vlasti. Preduzećemo i potrebne mere za formiranje baze podataka za nepokretnosti u javnoj svojini u Republici Srbiji. Smatramo da je takva baza podataka od ključnog značaja, a nismo ustanovili u decenijama koje su prethodile.
Takođe osnažićemo i koordinacionu ulogu Ministarstva finansija u upravljanju sredstvima upravo zbog problema o kojima smo danas govorili. U cilju daljeg unapređenja sistema naplate prihoda i upravljanja javnim dugom Ministarstvo finansija će nastaviti sa radom na unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti fiskalne i carinske politike. Nastavićemo sa koordinacijom aktivnosti na izradi zakona o naknadama kojim će se završiti ambiciozni projekat objedinjavanja ove grupe javnih prihoda kroz jedno zakonsko rešenje. Radićemo na sprovođenju mera i Strategije transformacije Poreske uprave i Strategije razvoja Uprave carina sa prevashodnim fokusom na racionalizaciju, strukturu i modernizaciju poslovnih procesa u Poreskoj upravi, daljem razvoju elektronskog servisa u cilju olakšavanja podnošenja poreskih prijava kao i unapređenje izveštavanja.
Planirana je izrada strategije za integrisano upravljanje granicom, modernizacija carinske laboratorije, unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture Uprave carina, dalja automatizacija carinskih postupaka u skladu sa standardima i zahtevima EU, uvođenje sistema pronalaženja praćenja i obeležavanja pakovanja duvanskih proizvoda u skladu sa direktivom EU o kontroli duvana, kao i izgradnja graničnog prelaza Bajmok.
Ministarstvo finansija radiće dalje na snižavanju troškova finansiranja budžetskih potreba, uključivanja dinarskih državnih dugoročnih obveznica u tzv. globalni indeks državnih obveznica u lokalnoj valuti za zemlje u razvoju, daljem razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, povećanju kreditnog rejtinga Srbije i dostizanju višeg rejtinga u naredne tri godine, uvođenju operacija zasnovanih na finansijskim derivatima kako bi se efikasno kontrolisali svi finansijski rizici, pre svega devizni i kamatni rizici.
Radićemo i na optimizaciji portfelja projektnih zajmova kako u podizanju njihove efektivnosti, tako i efikasnosti u korišćenju već obezbeđenih sredstava iz ovih koncensionalnih izvora finansiranja. Planirano je i usvajanje strategije razvoja slobodnih zona Srbije za period 2017. – 2022. godine. Realizacija započetih investicija je u već pomenutim slobodnim zonama. Jačanje regulative u domenu regulisanja imovinsko-pravnih odnosa će svakako doprineti daljem dolasku i širenju investicija. Nastaviće se rad na punoj konsolidaciji bankarskog sektora u državnom vlasništvu i ubrzaće se aktivnosti na postavljanju osnova za intenzivan razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji u perspektivi razvoja regionalnih tržišta, kao i potpuno usklađivanje sa najboljim međunarodnim standardima u oblasti korporativno-finansijskog izveštavanja. Dalje, usklađivanje sistema upravljanja i kontrole za korišćenje sredstava predpristupne pomoći EU.
Takođe, inflaciju smo uspešno spustili na nizak i stabilan nivo. Činjenica je da je u periodu od godinu dana međugodišnja inflacija pala sa 12,9% oktobra 2012. godine na 2,2% u oktobru 2013. godine. Od tada inflaciju zajedno sa Narodnom bankom održavamo na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim zemljama.
Godinu 2015. završili smo sa međugodišnjom inflacijom od 1,5%, a krajem ove godine NBS očekuje da inflacija bude na sličnom nivou, nadali smo se nešto višem. Zemlje koje nisu smanjile makroekonomske neravnoteže još uvek imaju visoku inflaciju, to je činjenica. To znači da niska i stabilna inflacija, kakvu danas imamo u Srbiji, a nismo imali pre samo četiri godine, nije rezultat srećnih okolnosti, nije zato što nas je Bog pogledao, ili zato što je nešto palo s neba, već je rezultat odgovornih i dobro odmerenih mera NBS i Vlade Srbije. Za razliku od perioda od pre četiri godine, kada su inflaciona očekivanja bila visoka, danas se očekuje da će stabilnost cena biti očuvana i u naredne dve godine.
Zahvaljujući merama Narodne banke kamatne stope na dinarske kredite su u periodu od maja 2013. godine snižene za celih 10 indeksnih poena, pri tome ublažavanje monetarne politike u velikoj meri podržano je odličnim rezultatima na planu fiskalne konsolidacije. Upravo to govori o izvanrednoj koordinisanosti i zajedničkom delovanju u radu Vlade Srbije i NBS.
Obezbedili smo i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa uprkos značajnim turbulencijama iz međunarodnog okruženja. Stabilnost na deviznom tržištu nije postignuta samo u 2015. godini, već traje tri i po godine ili četiri godine, od avgusta 2012. godine.
Poređenja radi, molim vas da se samo ovoga prisetite, u periodu od 2009. do avgusta 2012. NBS intervenisala je na deviznom tržištu neto prodajom 4,4 milijarde evra, uz depresijaciju dinara od blizu 25,6%. U periodu od avgusta 2012. godine do danas iznos intervencija je bio više nego tri puta manji iznosio je neto 1,4 milijarde evra, a dinar je deprecirao svega 3,4%. Dakle, manje od 1% u proseku na godišnjem nivou. Dakle, za tri godine 26%, za četiri godine 3,4%. Ja mislim da i to pokazuje u koliko normalnijoj, boljoj i uređenijoj državi sa uređenijim finansijama živimo.
Od početka 2015. godine, odnosno u poslednjih 19 meseci, više od godinu i po dana, dinar je oslabio za oko 2% pri čemu je kroz devizne intervencije nivo deviznih rezervi kumulativno posmatrano povećan za 55 miliona evra. Posebno ističemo da smo obezbedili i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa, jer ona nije rezultat srećnih okolnosti, već rezultat napornog rada.
U narednom periodu očekujem da se postignuta monetarna i finansijska stabilnost u potpunosti održi, da koordinisanost se nastavi, a ta koordinisanost monetarne i fiskalne politike može da posluži i kao primer za mnoge zemlje.
U prvoj polovini godine 75% novih kredita građanima bilo je u našoj valuti, u dinarima, to je najveći procenat u savremenoj istoriji. Dinarska štednja je tri puta veća nego krajem 2012. godine. U narednom periodu očekujem da se nastavi proces koji je već započet, a to je rešavanje pitanja problematičnih kredita. Strategija za rešavanje ovog važnog pitanja usvojena je u avgustu prošle godine, a od njene implementacije, učešće ovih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno za 2,2% procentna poena. Ja sam preterao kada sam rekao na 18,6, na 20,2% je tačan podatak.
Zbog svega toga, u Srbiji niko više ne mora da strepi i da sa neizvesnošću gleda u kursnu listu, da gleda u bob, i da trči u menjačnicu da menja svoj novac. Visoku inflaciju nemamo, niti ćemo je imati. Nikome se neće umanjivati realna visina ni zarada ni penzija. Od Narodne banke se očekivala stabilnost, to je očekivala i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština i to je obezbeđeno.
Nova industrijska politika – podrška investicijama i izvozu.
Poštovani građani i narodni poslanici, bez obzira na to što se već prilično znojim, i ne mogu da kažem da se najbolje osećam, želim …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Skini sako.)
Hajde upristojite se, gospodine Šešelj, i nemojte da dobacujte. Lepo je to što vas ja trpim i što sam pristojan, ali svaka vrsta pristojnosti…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Trpi tebe Narodna skupština. Ne trpiš ti mene, nego Narodna skupština tebe.)
Hajde vičite malo, možda je to bolje, da ljudi to dobro vide.
Detaljno predstavljanje politike Vlade uz navođenje jasnih ciljeva, konkretnih mera za njihovo ostvarenje i preciznih rokova za realizaciju, mislim da dodatno povećava kredibilitet programa i utiče na kreiranje pozitivnih očekivanja kod investitora.
Rezultati u oblasti podsticanja investicija govore o poverenju investitora u Vladu Srbije. U periodu …
Moguće je da sam ja kriv. U svakom slučaju neka to tako bude. Reći ću vam i zašto – moraju da se poštuju oni koji su naši protivnici, a koji sede i slušaju. Šta god i da dobace, šta god i da kaže, to moramo da poštujemo više od onih koji su pobegli i koji sede i otišli negde na brčkanje na bazene danas da bi sutra mogli negde nešto da izgovore itd.
(Vojislav Šešelj dobacuje.)
Gospodine Šešelj, za vas je uvek šest nula, samo što uvek na kraju izgubite, tako da nemojte da brinete, ne meri se prolazno vreme, nego rezultat na kraju, pa pogledajte kakav je bio i sada na izborima i pogledajte kakav će da bude.
U periodu 2014. do 2016. godine potpisano je 36 ugovora sa investitorima, čija ukupna vrednosti investicija je 542 miliona 486 hiljada evra sa obavezom zapošljavanja 18.523 radnika.
Pomenuću samo neka od poznatih imena svetske industrije, kompanija koje su se odlučile da investiraju u Srbiju – Continental, Tigar Tyres, NSR, Johnson Elekctric, Leoni, Pkc, Delphi, Lear, Hutchinson, Bosch i mnogi drugi. Uz to možete da dodate i Draxlrmaier koji širi svoju proizvodnju, Kromberg & Schubert koji upravo ulazi u Srbiju, najpre u Kruševac, a zatim će se odlučiti i za drugi grad, da li će to biti Jagodina, Kraljevo ili Leskovac, to ostavljamo njima, Mahle takođe.
Važno je istaći da se najveći broj nemačkih kompanija, kao što su Bosch, Continental, Leoni, Siemens, Draxlrmaier, imamo kompanije koje su ponos i Bavarske i Badenvirtengeške industrije. Siemens Bavarske, Bosch Badenvirtengeške. Odlučuju da dodatno investiraju u Srbiju, širenjem postojećih kapaciteta ili otvaranjem potpuno novih fabrika u drugim opštinama u Srbiji, prihvatajući preporuke Vlade da investiraju u manje razvijene ili nerazvijene opštine.
Upravo zato Vlada Republike Srbije će posebno insistirati na ulaganju u takve opštine i naročito u pet okruga na jugu i istoku Srbije. To su Pčinjski, Jablanički, Toplički, Nišavski i Pirotski.
Poverenje kompanija da investiraju u našoj zemlji je najbolji pokazatelj ekonomske stabilnosti, razvojne politike i ispravnog političkog kursa Vlade Republike Srbije.
Međutim, pored svega toga potrebna nam je i fokusirana vizija kakvu privrednu strukturu želimo da stvorimo. Potrebna nam je nova industrijska politika koja će komunicirati sa obrazovnom politikom, sa politikom u oblasti istraživanja i razvoja.
U svetu se uveliko priča o četvrtoj industrijskoj revoluciji zasnovanoj na inovativnom miksu tradicionalnih tehnologija i dostignuća u digitalnoj sferi. Inače, kada sam bio na poslednjem Davosu samo se govorilo, ali bukvalno isključivo se govorilo o četvrtoj industrijskoj revoluciji. Svi lideri zemalja iz sveta su došli samo zbog toga da nauče i da preorjentišu svoje privrede, ono u čemu mi kasnimo, rekao bih, više od 10 godina.
Potreban nam je i koncept i osmišljen pristup razvoju i da postanemo prepoznatljivi. Želimo ne da budemo prepoznatljivi po proizvodnji u kojoj je ključna prednost jeftina a kvalifikovana radna snaga da bismo zaposlili više ljudi, što je takođe važno i molim sve ljude da to ne potcenjuju. Zato sam branio sve one koji su investirali u ovu zemlju. Zato sam branio „Juru“ koju nismo doveli u ovu zemlju, doveli su je neki drugi, ali hoću da zaštitim pravo na platu i pravo na rad za 6.500 ljudi, a ne samo da kukamo i da plačemo i ne da pronalazimo razloge zašto da ne radimo, nego da pronalazimo razloge da radimo više. Zato hoću i tražim da sebe menjamo i ne samo da gledamo kako ćemo nečemu da pronađemo manu, već da to popravimo, da to promenimo, da to unapredimo.
Ali, pored te industrije koja je zasnovana na relativno jeftinoj radnoj snazi, koja donosi veliki profit tim kompanijama, a pre svega autokomponentašima, ono što mi želimo, to je da budemo prepoznatljivi po tzv. pametnoj proizvodnji, po inovativnim proizvodima, po kvalitetu. Za to nam je potreban tzv. pametan rast.
Prerađivačka industrija ima ključnu ulogu u srpskoj privredi iz nekoliko razloga. Nije moguće pre svega izbalansirati trgovinski deficit bez zdrave prerađivačke industrije koja stvara novu vrednost za izvoz. Drugo, prerađivačka industrija je glavni zamajac kreiranja novih radnih mesta za radnike sa različitim obrazovnim nivoom. Prerađivačka industrija je glavni izvor ulaganja u istraživanje i razvoj i uporište za inovacije koje doprinose razvoju društva i unapređenju kvaliteta života. I konačno, prerađivačka industrija je u neraskidivoj komplementarnoj vezi sa sektorom usluga, te nije moguće i neograničeno razvijati usluge bez srazmernog razvoja prerađivačke industrije.
U tom smislu, radi izbalansiranog i održivog razvoja, prerađivačka industrija je potencijalno utočište za preko potrebne investicije. Ukupno investicije u Srbiji iznose oko 18% BDP-a, dok je za dinamičan privredni rast neophodno da one budu za 5% do 6% BDP-a godišnje veća.
Zemlja centralne istočne Evrope, pre svega članice EU, u prethodnih 15 godina imale su investicije od 25% BDP-a. Zato je Rumunija, zato je Viktor Ponta uspeo da napravi u Rumuniji, uz Poljsku, najveći rast između ostalog, i uz smanjenje PDV-a na hranu, o čemu ćemo pričati kada završimo šestu reviziju našeg aranžmana sa MMF-om.
Iako smo u prethodnih godinu dana intenzifikovali javne investicije, i dalje u tom pogledu imamo veoma ambiciozne planove. Da bismo dostigli neophodan nivo ukupnih investicija koje su preduslov za održivi rast, komulativni rast BDP-a, a to znači da ne kreira makroekonomske dizbalanse poput velikog trgovinskog deficita, što nas čini veoma ranjivim na svaki međunarodni potres, moramo aktivno da podržavamo privatnu investiciju u industriju.
U proteklih 20 godina u Srbiju je ugašeno 98% industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika, čime je današnja srpska industrija svedena na nivo s početka 70-ih godina, gde je prosečna starost mašinskog parka između 22 i 35 godina. Tehnološka struktura prerađivačke industrije Srbija je veoma nepovoljna. Učešće industrijskih grana sa niskom tehnologijom je 50%, a sa srednje niskom tehnologijom 27%, što predstavlja najnepovoljniju tehnološku strukturu u region.
Zato, ljudi, neretko kada počnemo da plačemo po svim televizijama, kada počnu svi da kukaju, valjda zbog onoga što nisu uradili u prethodnom periodu, suština je u tome da mi nismo uspeli da se priviknemo da su se stvari promenile u okruženju, da sebe moramo da menjamo i da sve drugo moramo da menjamo i da ne možemo da živimo na osnovu onoga što su naši roditelji stvorili 1955. i 1960. godine.
Nekada je svaki deo zemlje imao svoj industrijski centar i doprinosio lancu vrednosti cele privrede. Danas je neravnomerna regionalna dimenzija veoma izražena. Skoro 70% aktivnosti koncentrisano je u Beogradu, Novom Sadu i na putu između Beograda i Novog Sada.
Prerađivačka industrija ekonomsku krizu dočekala je sa niskim nivoom konkurentnosti i efikasnosti. Svi problemi sa kojima se suočavala Srbija u periodu tranzicije kao direktnu posledicu imali su gubitak razvojne komponente industrije. Zbog toga nam je i nastala nepovoljna privredna struktura, sa udelom industrije ukupnoj dodatnoj vrednosti koja je bila na minimumu od svega 22% u 2010. godini. Danas je to, srećom, počelo da se popravlja.
Započet je trend reindustrijalizacije sa dolaskom proizvođača u automobilsku industriju, mašinsku, elektronsku i pre svega prehrambenu industriju. Zahvaljujući ovom trendu donekle se popravlja spoljnotrgovinski deficit sa pred kriznih rekordnih 25% BDP u 2008. na nešto ispod 10% koliko iznosi u prethodnih godinu dana. Veliki je pomak, ali i dalje situacija nije dobra. Ostvaren je i zavidan rast izvoza robe od čak 10% u prvoj polovini 2016. godine.
Ipak je jasno da dosadašnji industrijski rast uglavnom nije bio planski usmeravan. Mere industrijske politike nisu bile dovoljno fokusirane za ključne komparativne prednosti Srbije. Za održivo smanjenje ovog dizbalansa i dovoljno novih radnih mesta pored stvaranja svih drugih uslova, potreban nam je planski pristup ovom problemu kako bi se sa ograničenim spektrom podsticajnih instrumenata postigao najbolji rezultat u pogledu investicija i rasta izvoza. Cilj nam je da postignemo bolje izvozne performanse naših preduzeća i da uvećamo bazu izvoznika.
I pored napretka na ovom planu, danas 31% preduzeća iz razmenljivih sektora izvozi na strana tržišta. Svega 25% preduzeća u posmatranom periodu se može smatrati uspešnim. Pod uspešnim ubrajamo ona preduzeća koja su uspela da uvećaju svoje realne prihode i zaposlenost.
S druge strane, naša industrijska politika ne sme da šteti drugim delovima privrede. Ona treba da je dugoročna i stabilna, da koristi opšte instrumente orijentisane prema određenim sektorima, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih sektora, što smo inače radili ranije. Kada vam dođe predsednik opštine ili direktor velike kompanije i kaže – e, ako baš ta kompanija pretrpi posledice, propašće sve. I sve smo bazirali na pogrešnim premisama i, naravno, nismo mogli da dođemo ni do dobrih zaključaka.
Ono što jeste veoma važno, to je osnivanje i razvoj mikro malih i srednjih preduzeća kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu kako prema velikim preduzećima, tako i prema drugim proizvođačima i potrošačima, i kako bi se domaća preduzeća što više integrisala u lanac vrednosti od sirovine do finalnog proizvoda za izvoz.
Javna komponenta podrške Sektoru nauke i istraživanja, o kojoj će nešto kasnije biti reči, podsticaće inovativnost i transfer tehnologije i tesnu komunikaciju sa industrijom. Podršku direktnim ulaganjima i promociju izvoza danas pruža novoosnovana Razvojna agencija Srbije, ili kako je mi zovemo RAS, koja je sada jedina tačka komunikacije sa investitorima. Na dnevnom nivou imam komunikaciju sa Razvojnom agencijom Srbije zato što preko nje saznajem koji su sve investitori, iz kojih sve zemalja, iz kojih sve sektora, zainteresovani za ulaganje u Republici Srbiji. Osnovan je Savet za ekonomski razvoj, čime su u potpunosti izjednačeni domaći i strani investitori.
Takođe, radimo u saradnji sa Svetskom bankom na koncipiranju sveobuhvatnog sistema podrške investicijama i izvozu na novoj industrijskoj politici. U toku analize stanja najbolja praksa je formulisanje kriterijuma koji će dovesti do najvećih efekata na zapošljavanje i rast do uloženih budžetskih sredstava u podsticaje. Naš sistem podrške industrijskom razvoju zasnivaće se na sledećim elementima.
Prvo, podrška razvoju četiri odabrana sektora privrede sa otkrivenim konkurentnim prednostima. U pitanju su prehrambena industrija, mašinska industrija, drvna industrija i prerada gume i plastike, kao i tekstilna industrija. U sistem podrške biće uključene informacione tehnologije u ovim oblastima kao horizontalna tehnološka komponenta.
Druga mera podrške usmerena je na promociju izvoza i privlačenje investicija.
Treća mera odnosi se na integrisanje lokalnih preduzeća u lanac vrednosti, kako bi se u Srbiji proizvela što veća komponenta ukupne vrednosti finalnog proizvoda.
Dakle, u ovom trenutku kada nam je „Teklas“ stigao u Vladičin Han, koji treba da zaposli 1200 ljudi, a do danas je zaposlio 112 ljudi, oni dovode druge turske kompanije. Prvi put dovode neke koji treba da im rade kalupe za njihove automobilske delove. Kompanija „Džesur“ koja ide u Žitorađu, gde će po prvi put biti zaposleno 180 ljudi.
Dakle, to je naš cilj - da sve komponentaše dovedemo. Jer, vi danas kada govorite o izvoznicima, pošto znam da će mnogi da mi pričaju o tome, kada govorite da je „Fijat“ najveći izvoznik, jeste, ali on nije neto najveći izvoznik, čak nije ni neto veliki izvoznik. Zato što mi nismo uspeli da nametnemo delove i materijale kojima bismo mogli da snabdemo „Fijat“ kao proizvođača automobila, jer sve delove uvozi. Ovde ga sklapa, pa ga onda ponovo izvozi. Zato nam je izvoz veliki, ali nije veliki neto izvoznik. Zato mi želimo da sve te komponentaše dovedemo u Srbiju i da što više stvari mogu u našoj zemlji da se proizvode.
Osnovna je tendencija razvoja privrede industrije Srbije, a prema analizi Svetskog foruma spada u zemlje sa ekonomijom koja je zasnovana na efikasnosti. Na svetskom tržištu mnogi proizvodi sa standardnom tehnologijom proizvodi prerađivačke industrije uveliko su postali predmet globalne ponude. Svaka industrijska proizvodnja kod koje troškovi proizvodnje opadaju za najmanje 20% pri svakom dupliranju obima predstavlja potencijal za proces globalizacije.
Smatra se da će do 2027. godine u stvaranju svetskog BDP globalno postavljene industrije, to je zbog onoga što slušamo u Srbiji šta je naša budućnost, što ljudi uopšte ne razumeju, jer, podsetiću vas, u Americi 1905. godine 47% stanovnika su bili farmeri i bavili se poljoprivrednom proizvodnjom. Znate li koliki je danas njihov udeo u ukupnoj američkoj proizvodnji? Ispod 2%, a imaju najbolju poljoprivredu na svetu.
Dakle, 80% će biti globalne industrije, učestvovati u stvaranju svetskog BDP. Samo da vidite koliko su se stvari promenile i da nije isto ono što je bilo 1946. i ono što je 2016. godine, i da se menja iz dana u dan. Te promene se, naravno, razlikuju po industrijskim sektorima. Zemlje koje imaju otvorenu ekonomiju i koje mogu da prilagode privrednu, industrijsku, obrazovnu i naučnu strukturu, mogu da računaju na ekonomske efekte.
Da bismo postali ekonomija zasnovana na znanju, Srbija mora da: pod jedan – ustanovi sistemsku podršku razvoju tehnologije i inovacija, pod dva – omogući reindustrijalizaciju, pod tri – razvije poslovno okruženje koje podržava razvoj visokotehnoloških kompanija, pod četiri – kreira obrazovni sistem koji će omogućiti razvoj visokoobrazovane radne snage koja može da premosti jaz između niskih i visokih tehnologija naše industrije. Kao što vidite, potrudili smo se da u svakom delu vam ukažemo kakvo je stanje negde i kakvo je bilo, ali šta su naše mere, kakvi su programi i planovi da bismo te stvari unapredili. Pet – da se uveća baza izvoznika, a zatim i ulaganje u održivost tih izvoznika na stranim tržištima. Svega 31% preduzeća iz razmenjivih sektora izvozi na strana tržišta. Kao što sam rekao, svako četvrto preduzeće uspe da preživi tri godine. Šest – da se poveća konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Tu treba da imamo oprez. Rastuća konkurentnost neće biti održiva na dugi rok zbog niske stope preživljavanja izvoznih preduzeća. Sedam – temelji i gradi rast na industrijama sa visokim razvojnim potencijalom, kako bi njihov potencijal bio u potpunosti iskorišćen za konkurentnu internacionalizaciju privrede. Pod osam – da se deblokiraju kreativni potencijali i jača znanje tehnologije, inženjerstvo i industrija.
Rezime, načela za dobru industrijsku politiku.
Pod jedan – ona ne sme da šteti drugim delovima privrede, pod dva – mora da bude dugoročna i stabilna, pod tri – instrumenti treba pojačavaju dejstvo drugih instrumenata, pod četiri – inflacija treba da bude niska, kamatne stope pozitivne, a devizni kurs stabilan, jer u takvom okruženju postoje podsticaji za štednju i ulaganje u realni sektor, pet – javno zaduživanje mora biti što manje kako bi privatni sektor imao veće mogućnosti da obezbedi odgovarajuće investicione fondove. Treba koristiti opšte instrumente orijentisane prema određenim industrijama, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih industrija. Sedam – mora da postoji sloboda izbora unutar različitih pravaca delovanja, kao i fleksibilnost, kako bi se uspešno odgovorilo na nepredvidive krize. Osam – ukoliko se primenjuje direktna finansijska podrška, subvencije, carinske i necarinske mere zaštite, onda one moraju imati transparentnu i preciznu proceduru.
Devet – važna komponenta industrijske politike je ulaganje u demografski, posebno humani kapital. Nemate snažnu ekonomiju koja nema dobru demografiju i time ćemo posebno morati da se bavimo u narednom periodu. Pogledajte Tursku i zašto i koliko je uspešna, pogledajte kakve mere preduzimaju mnoge druge zemlje, jer samo u velikim brojevima, u velikim apsolutnim brojevima možete da postignete velike i rezultate.
Deset - obrazovni sistem mora da obezbedi odgovarajući međunarodni kvalitet znanja i veština radnika, preduzetnika i menadžera. Da bih to jasno rekao, a uskoro će doći u našu zemlju i Ursula Ronald i Ambrođo, ona je predsednica švajcarskog ekonomskog instituta, on je državni sekretar u Ministarstvu za obrazovanje zemlje koja je najuspešnija u dualnom obrazovanju o kojem ćemo kasnije da govorimo. Suština je u tome da moraju najbolje da zarađuju i najbolje da žive oni koji imaju prolaz na tržištu. Možete da budete pedeset puta doktor nauka, kao što je jedan od sinova Ambrođa, manje zarađuje, a zarađuje dobro, oko 6.000 franaka, 7.000 franaka, deca koja su mu automehaničari i vodoinstalateri zarađuju po 12.000 franaka, zato što se to traži više. Mi moramo da naučimo da nije diploma nešto čime smo završili život, nego da moramo da radimo, da budemo na tržištu i da onim što smo uradili dobijemo novac koji smo zavredeli.
Jedanaest – da bi se negativno dejstvo mere industrijske politike na ukupan ekonomski sistem ublažilo, potrebno je naglasak staviti na primenu novih tehnologija, posebno u tradicionalnim industrijama. Dvanaest – kreatori industrijske politike moraju imati u vidu jednostavan i brzi međunarodni transfer u proizvodnji s jedne lokacije na drugu. Trinaest – treba razvijati nacionalne, regionalne i lokalne specifične lokacijske prednosti za proizvodnju određenih dobara. Četrnaest – u industrijskoj politici poseban naglasak treba staviti na aktivnosti osnivanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu.
Petnaest – mora postojati konsenzus između glavnih učesnika poslodavaca, zaposlenih i Vlade oko glavnih ekonomskih i socijalnih ciljeva. Šesnaest – javna komponenta tehnološke politike treba da kreira odgovarajuću mrežu za razvojnu informaciju među zainteresovanim partnerima. Sedamnaest – pošto privatni sektor nije zainteresovan za investiranje u nekomercijalne delove infrastrukture, organi izvršne vlasti na svim nivoima moraju aktivno da deluju na njenoj revitalizaciji, modernizaciji, novogradnji i razvoju odgovarajućih šema javnoprivatnog partnerstva. Osamnaest – dugoročno, Srbija bi morala da razvije još jedan put, a to je put oslanjanja na sopstvene snage u razvoju ključnih tehnologija i strategijske industrijske infrastrukture. Nije realno da taj posao ozbiljno ni započnemo u narednom mandatu, ali moramo da postavimo temelje za Vladu koja će sledeća biti izabrana u ovoj Narodnoj skupštini.
Poglavlje III – reforma aktivnih mera za podsticanje zapošljavanja kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje. Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe u junu iznosio je 706.611 lica i odmah da imate u vidu da nemamo stvarno toliki broj nezaposlenih. Imate značajan broj lica koji uopšte ne žele da budu zaposleni, već prijavom na biro u Nacionalnu službu za zapošljavanje žele ostvarenje dela svojih prava, ali o tome ćemo govoriti. Od čega je 364.133 žene – 51,5%. U odnosu na isti mesec prethodne godine jun 2015, dakle, uvek merimo mesec na mesec, broj nezaposlenih lica smanjen je za 5,3% odnosno za 39.399 lica. Nezaposlenost u Srbiji ima dugoročni karakter, iako dolazi do određenog poboljšanja indikatora u ovoj oblasti. Čak 64% nezaposlenih lica traži posao duže od godinu dana, što dovodi do zastarevanja znanja, gubitka energije, radnih sposobnosti, a kako se verovatnoća nalaženja posla smanjuje u proporcionalnoj dužini perioda nezaposlenosti, to može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada.
Stopa dugoročne nezaposlenosti od 11,6% u 2015. manja je za 1,4 poena u odnosu na 2014. godinu, što pokazuje pozitivan trend i rezultate primena aktivnih mera zapošljavanja i pozitivne rezultate koji su doneli novi zakoni, posebno Zakon o radu za koji smo se ovde tako teško borili i srećom uspeli da izborimo. Upravo je on, taj zakon o radu, značio početak reformi radnog zakonodavstva i sve što smo pričali danas, sve strukturne reforme, sve fiskalne rezultate, sve što smo ostvarili, računajte da ništa ne bismo ostvarili da nismo doneli novi zakon o radu, ali ama baš ništa. Ni u čemu ne bismo bili uspešni da nismo doneli onaj zakon o radu oko kojeg se tolika buka podigla. On je bio temelj i on je bio osnova napretka i rasta Srbije.
Novim zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je donet krajem 2014. godine, uređena je oblast zapošljavanja stranaca u slučajevima zasnivanja radnog odnosa, zaključivanja drugih ugovora kojima se ostvaruju prava po osnovu rada i samozapošljavanja i propisane su vrste, uslovi i postupak izdavanja dozvola. Zakonom je izvršeno usklađivanje sa relevantnim direktivama Evropske unije i Konvencijom o međunarodnoj organizaciji rada.
Krajem 2015. godine donet je novi zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kojim su posle mnogo vremena uređena prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, uslovi i postupak upućivanja i obaveze poslodavca, kao i saradnja organa i organizacija koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih. Ovim zakonom uspostavljen je novi koncept obaveštavanja državnih organa, smanjena je dokumentacija koju su poslodavci obavezni da podnesu i uvedena je kontakt osoba, obezbeđena je transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene, čime smo tim ljudima obezbedili mnogo veću sigurnost, bezbednost i zaštitu na radu, a sećate se da smo u pojedinim zemljama imali i više smrtnih slučajeva upravo zahvaljujući lošem postupanju poslodavaca i, naravno, lošem radu države.
Takođe, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je izvršeno preciziranje i usklađivanje terminologije osnovnog teksta zakona i usaglašavanje sa relevantnim domaćim propisima i odredbama Direktive EU.
U narednom periodu u oblasti radnog zakonodavstva potrebno je:
1) Regulisati rad agencija za privremeno zapošljavanje. Zakonskim regulisanjem rada preko agencija za privremeno zapošljavanje, tzv. lizing radne snage, osnivanje i rad agencija potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu i nivo prava zaposlenih koje agencije ustupaju poslodavcu-korisniku, u skladu sa međunarodnim standardima, Međunarodnom organizacijom rada i propisima Evropske unije.
2) Regulisati obavljanje poslova sezonskog karaktera. Uvođenjem sistema vaučera u postupak ugovaranja sezonskih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je Radnu grupu za izradu nacrta zakona o vaučerima za obavljanje sezonskih poslova u kojoj su imenovani i predstavnici Privredne komore Srbije.
3) Unaprediti rešenja koja se odnose na organizacije zaposlenih i poslodavaca.
4) Nastaviti sa usklađivanjem regulative u oblasti radnog prava sa Direktivama EU. Novim izmenama i dopunama Zakona o radu obezbediće se i veća fleksibilizacija rada koja će doprineti povećavanju veće zaposlenosti, povoljniji uslovi rada za zaposlene i druga radno angažovana lica i njihova efikasnija zaštita, efikasnije rešavanje kolektivnih viškova uz aktivno učešće predstavnika zaposlenih u tom procesu, veća zaštita zaposlenih kod statusnih promena, poslodavci i aktivnije učešće predstavnika zaposlenih u rešavanju statusa i prava zaposlenih, socijalni dijalog na višem nivou kroz bolje uređivanje načina, utvrđivanje reprezentativnosti i postupka zaključivanja kolektivnog ugovora, kako bi se socijalni konflikti rešavali na miran način.
Trenutno stanje pripreme i plana u pogledu realizacije strukturne reforme, usvojen je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2016. godinu, planirano je da se na godišnjem nivou pripreme Izveštaja o realizaciji Nacionalnog akcionog plana za prethodnu godinu na osnovu analize efekata mera i u skladu sa rezultatima analize kao i sa potrebama tržišta rada kreiraće se nove mere koje će biti obuhvaćene Akcionim planom za zapošljavanje za narednu godinu. Usvajanje tog plana predviđeno je u toku trećeg kvartala tekuće godine.
Stopa nezaposlenosti u prethodnom periodu je pala za 5,3% ali s pravom očekujemo da Srbija do kraja mandata ove Vlade imati jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u regionu i istovremeno da neće imati više od 3% stopu nezaposlenosti veću od prosečnog nivoa nezaposlenosti na nivou EU.
Četvrto poglavlje – preduzetništvo i podsticaj malih i srednjih preduzeća. Razvijeno zakonodavstvo u ovoj oblasti, kao i stalni proces preispitivanja svih novih zakonskih rešenja u kontekstu podrške sektoru MSP, stavlja Srbiju u sam vrh zemalja koje ovaj sektor stavljaju u prioritete ekonomskog razvoja. Posebno se ističe napredak u procesu registracije novih preduzeća kao i u napretku elektronskih usluga državnih i lokalnih organa vlasti.
Jedino otvoreno pitanje nedovoljno razvijen pristup finansijskim sredstvima što u budućnosti može biti jedan od osnovnih problema razvoja sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, sektora koji inače generiše oko dve trećine zaposlenosti i oko 34% BDP Srbije. Vlada Srbije odgovorno i aktivno je pristupila definisanju paketa mera za preventivno delovanje. Poboljšanje pristupa finansiranju za mala i srednja preduzeća obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za mala i srednja preduzeća, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenjem sposobnosti za pristup različitim izvorima finansiranja.
U skladu sa tim da vam iskreno kažem, najveći nam je problem što banke u našoj zemlji dobro zarađuju na državnim hartijama od vrednosti. Mi ne možemo da ih nateramo, jer kada bismo u to krenuli uveli bismo pravnu nesigurnost, a dobrom delu njih ne pada na pamet da ulaže u našu privredu, jer im je uvek isplativije da rade sa pojedincem nego sa i dalje relativno nelikvidnom privredom. To je jedan od ozbiljnih problema u sredstvima u obrtnom kapitalu za naša preduzeća sa kojim ćemo se suočavati i u ubuduće.
Mi smo pokrenuli realizaciju programa „Godina preduzetništva“ i predviđene aktivnosti smo grupisali u tri oblasti. Unapređenje poslovnog okruženja podrazumeva izmenu i modernizaciju zakonodavnog i regulatornog okvira, razvoj poslovne infrastrukture, unapređenje administrativne procedure i uključivanje poslovnog sektora u kreiranju politike i programa. Pod dva, direktna podrška Sektoru malih i srednjih preduzeća. Ministarstvo privrede sprovodi ovaj program u saradnji sa drugim ministarstvima i javnim institucijama od RAS-a Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za razvoj, AOFI.
Tokom 2016. godine planirano je sprovođenje 33 programa finansijske i nefinansijske podrške i u tu svrhu je obezbeđeno preko 16 milijardi dinara iz budžeta i drugih javnih izvora, dakle, od Fonda za razvoj, AOFI itd. od čega su bespovratna sredstva čak 4,4 milijarde dinara. Programi u okviru „Godine preduzetništva“ predstavljaju odgovore na ključne probleme i potrebe privrede i to pod jedan – podrška za započinjanje poslovanja mladih žena (start-ap) sa bespovratnim sredstvima u iznosu od 50%. Pod dva – podrška za započinjanje poslova (start-ap) kupovina opreme, opremanje prostora, nabavka repromaterijala kroz povoljne kredite i bespovratna sredstva u iznosu od 30%. Pod tri – podrška mladim internet firmama kroz rad poslovnih inkubatora i povezivanje sa investitorima. Pod četiri – zapošljavanje novih radnika kroz podsticaj i povraćaj dela poreza i doprinosa, finansiranjem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Pod pet – nove investicije u pogone i proizvodnu opremu kroz kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava u iznosu od 20%. Pod šest – podrška izvozu kroz povoljne kredite i garancije AOFI, sufinansiranje nastupa na sajmovima, poslovno povezivanje. Pod sedam – podrška uvođenju standarda i unapređenju poslovanja kroz sufinansiranje poslovnog savetovanja i uvođenje standarda. Pod osam – podrška osvajanju novih proizvoda kroz saradnju sa naukom i nova ulaganja.
Treću oblast u ovom momentu čini preko 400 programa državnih, međunarodnih i nevladinih organizacija, usmerenih na razvoj i afirmaciju preduzetničkog duha kao posebnog, dugoročno najvažnijeg cilja „Godine preduzetništva 2016.“
Unapređenje poslovnog ambijenta za mala i srednja preduzeća. Uspešna regulatorna reforma podrazumeva i uspešnu primenu donetih propisa pa je u narednom periodu posebno važno uložiti dodatne napore kako bi se osigurala efikasna primena donetih propisa.
Planirane mere za naredni period su uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira u skladu sa potrebama i mogućnostima malih i srednjih preduzeća i promovisanje parcipativne metode, donošenje javnih politika i konkretnih programa koji uvodi predstavnike privrede u polje kreiranja uslova za poslovanje i povećava transparentnost, otvorenost i odgovornost Vlade.
Sistemska reforma svih administrativnih postupaka u cilju otklanjanja prepreka, smanjenja troškova koje stvaraju privredi i povećanje transparentnosti. Mera obuhvata aktivnosti na pod jedan - uvođenje jedinstvenog pravnog okvira koji uređuje vrstu, visinu, način prikupljanja i raspodelu naknada. Pod dva – izradi popisa svih naknada i taksi kao osnov za izradu registra naknadi i taksi. Pod tri – formiranju registarskih-administrativnih procedura. Pod četiri – daljem razvoju elektronske uprave. Obezbeđenje institucionalne podrške razvoju MSPP kroz program „Svaka godina je godina preduzetništva“. Potrebno je unapređenje pristupa izvorima finansiranja za sektor kroz sledeće mere: reforma javnih finansijskih institucija i podizanje kapaciteta zaposlenih za nov finansijski instrument, razvoj finansijskih instrumenata za MSPP kao što su garancijske šeme i mikrofinansiranje.
Takođe, kontinuirani razvoj ljudskih resursa kroz sledeće mere. Promena sistema obrazovanja u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Usklađivanje formalnog obrazovanja sistema sa potrebama tržišta rada, uvođenje dualnog obrazovanja u meri u kojoj je to naravno moguće. Daleko smo mi od Švajcarske, Nemačke i Austrije. Uvođenje preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema Republike Srbije, preduzetništvo od petog razreda.
Uzgred da znate, kada su mi došli ovi Turci iz Teklasa i Džesura, Vahat bej, Kemer bej i pričamo o tome kada ko počinje da radi, oni su mi sami rekli kako je moguće da u vašoj zemlji u koje god mesto da odemo, ne samo Beograd u dvanaest sati, u jedan sat u dva sata u toku radnog vremena, ispred prodavnice, ispred kafića sve je puno i svi ponešto piju, a malo ko radi. Ja sam mu rekao da veliki broj ljudi zaista radi. Oni su rekli da li vi znate, moj sin, Kemer bejov, moj unuk, a Kemer bejov sin ima sedam godina i on ide u fabriku, on ide svaki dan u fabriku da bi se naučio šta je to šta treba da radi u budućnosti. Ne kažem da to treba da radimo, ali u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj od tinejdžerskih dana to rade i zato su prvi, zato su najuspešniji i zato mi zaostajemo, a vi cokćite koliko god hoćete, koliko god vam je volja.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ko cokće? Identifikuj ko cokće?)
Vi obično vičete gospodine Šešelj, čak i uz kafu kad pijete, prijatno vam bilo, a ovi drugi vole da cokću. Na moj račun i kafa za vas, znao sam da ne možete da izdržite.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Može i burek.)
Obezbediću vam i burek, gospodine Šešelj, znam da bez toga teško ide.
Pristup novim tržištima i internacionalizacija poslovanja kroz sledeće mere. Uvođenje sektorskog pristupa u procesu definisanja podrške privredi obuhvata identifikaciju prioritetnih industrijskih grana… Ovo je stvar, da znate, ovo je stvar zbog čega smo mi neuspešni. To je stvar zbog čega ste videli na naslovnim stranama novina, govorim o tom coktanju oko radnog vremena i oko svega drugog, zamislite, bilo je produženo radno vreme. Pa šta ako je bilo produženo radno vreme? Šta je problem? Najveći problem je u Srbiji to kad neko treba da radi i upravo zbog toga što je to najveći problem danas se ovde i nalazimo.
Samo nemojte da mi dobacujete i da cokćete vi koji ste uništili 98% srpske industrije lopovskim privatizacijama. Samo nemojte to vi da mi dobacujete i vi da mi to ne govorite.
Aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje uskladiće se sa potrebama privrednika u selektovanim sektorima. Aktivno učešće privrednika u radnim telima saveta za mala i srednja preduzeća.
U narednom periodu fokus podrške tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti biće kroz fondove kojima će država direktno i kroz privlačenje stranih donatora i investitora stimulisati razvoj malih i srednjih preduzeća koji svoje poslovanje zasnivaju na modernim tehnologijama. Osim finansijske podrške promenom legislative olakšaće se poslovanje startapova i postaće celoživotni programi učenja za profesije koje nedostaju za ubrzani razvoj ovog dela preduzetništva. Podsticanje preduzetničkog duha kod učenika biće implementirano kroz reformu obrazovanja.
Poglavlje V - istraživanje i razvoj. Naučna zajednica u Srbiji, razume se ne procenjuje nacionalni resurs. Naravno, nedovoljno razvijen, a i to što imamo ne koristimo dovoljno, uprkos u svetskim razmerama skromnoj finansijskoj podršci iz državnog budžeta i skoro ne postojeće učešće privatnog sektora, jer ne zaboravite kada smo i krenuli u akciju dualnog obrazovanja i kada smo počeli o tome da govorimo i kada su se angažovali Verbić ili Sertić usledio je veliki problem da niko od domaćih preduzeća nije hteo u tome da učestvuje, zato što domaća preduzeća ne planiraju 10 godina unapred. Saradnju smo ostvarili sa „Kontinentalom“, „Džonson elektrikom“, oni nam traže da u Nišu povećavamo broj učenika i studenata u tehničkih školama, elektrotehničkom i mašinskom fakultetu, jer njima je potrebno i za pet i za 10 i za 20 godina da tu rade. Mi ,nažalost, smo učeni kako ćemo da preživimo naredni dan i narednih mesec dana, a ozbiljnije planove nažalost ne pravimo.
Ipak u poslednjih nekoliko godina srpski istraživači su bitno povećali broj naučnih radova objavljenih u prestižnim međunarodnim časopisima i dobili brojne međunarodne projekte i dalje interesovanje privrede za naučnike i naučne rezultate ostale na veoma niskom nivou. Naši napori u ovoj oblasti u narednom periodu biće usmereni ka inovacijama kao delu istraživačkog procesa.
Izazovi koji su pred nama su veliki. Odliv moramo da pretvorimo u cirkulaciju mozgova, da izvore finansiranja, istraživanja učinimo raznovrsnijim, da omogućimo naučnicima da grade karijeru i sprovode svoje istraživanje izvan akademske sfere, da se fokusiramo na najvažnije teme i na restrukturiranje naučno-istraživačkog sistema.
Najveći od svih izazova je kako podstaći inovaciju, činiti istraživački proces propustljivim i u suprotnom smeru. Vrlo dobro znamo kako da iz novca stvorimo znanje, ali se još uvek mučimo da i znanjem proizvedemo novac.
Uloga nauke je još složenija danas nego što je bila u 20 veku. Naš svakodnevni život sve više zavisi od nauke i tehnologije dok sve manje ljudi razume kako nauka funkcioniše i zašto je važno. Moraćemo značajno da popravimo sliku nauke i u srpskoj javnosti, a izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jeste neophodna, ali svakako nije dovoljna.
Zato moramo da pokažemo zašto je nauka važna i za one koji se naukom bave. Ali, takođe i ljudi iz tog sektora moraju sebe da menjaju, a ne samo da značaj sopstveni ili značaj koji im Vlada pridaje mere po stepenu i procentu udela u budžetu Republike Srbije pošto to nije čak ni najvažnija, a svakako ne jedina mera koju Vlada treba da preduzme.
Ključni problemi u oblasti tehnološke apsorpcije i inovacije su niska izdvajanja za nauku, nedovoljna saradnja nauke i privrede u pogledu komercijalizacije istraživanja inovativnih projekata, nedostatak istraživača, nedostatak institucionalnog okvira za podršku inovacijama, neizvesnost finansiranja naučno-istraživačkih organizacija.
Izdvajanje za nauku u Srbiji 1% BDP-a su niža od proseka EU, oko 2% BDP-a u 2013. godini. Iz privatnog sektora dolazi svega 7,5% svih ulaganja u nauku što je značajno ispod proseka EU gde čak 55% svih ulaganja u nauku čine investicije privatnog sektora. Nemojte da vam kažem da je ovo prosek EU 28 zemalja, a koliki je prosek u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Holandiji, bolje da ne govorim.
Osim niskih investicija problem je i nedostatak ljudskih kapaciteta prouzrokovan između ostalog, nije prioritetno, i značajnim odlivom mozgova, kao i demotivisanošću istraživača.
Neki pomaci su napravljeni u prethodnom četvorogodišnjem ciklusu finansiranja naučnih projekata kada je povećan broj finansiranih istraživača. Osim niskog broja istraživača, problem predstavljaju i nedostatak mobilnosti između naučno-istraživačkih organizacija i privatnog sektora.
Sem finansijske podrške državi, važno je uspostaviti institucionalni okvir za podršku inovacijama, kancelarije za transfer tehnologija, inkubatore za novoosnovana inovativna preduzeća, itd.
Nedostaje saradnja akademskih krugova sa privredom, kao i komercijalizacija istraživanja, jer sve u našoj zemlji je zasnovano na državi. Na kraju krajeva i dalje postoji veća motivisanost da se radi u državi za platu od 30 hiljada dinara, nego da se radi kod privatnika za 50 i 60 hiljada, jer naš narod kaže – što je sigurno sigurno je, a i ne mora toliko da se radi i dok to kod sebe ne promenimo nećemo moći da imamo neuporedivo bolje rezultate.
Po vašim osmesima znate svi da sam rekao istinu. Nažalost, to niko neće narodu da kaže jer se svi dodvoravamo kao tobože svi su mnogo vredni, a videli ste da neki nisu mogli da sede ni jedan jedini minut. Mnogo im je teško, naporan im je radni dan bio. Ustali su u jedan i petnaest da bi došli u dva na Skupštinu.
Program za podršku inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru, opis strukturne reforme, osim podrške inovacionom i bez obzira na svaku dosetku i na sve što ste dobacili, veoma poštujem to što sedite i slušate, osim podrške inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučno istraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru ove reforme uključuju uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javno-naučno-istraživačkih organizacija i privatnih kompanija, kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost.
Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija instituta u Srbiji tokom 2016. godine, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte.
U narednom periodu nameravamo da reformišemo čitav sistem nauke u Srbiji kako bi smo povećali ukupne resurse koje je sektor istraživanja i razvoja u stanju da privuče, pre svega sa svojom konkurentnošću sa jedne strane ali i osigura da za uloženi novac proizvedemo najbolje naučne rezultate i to gde god je moguće kroz neophodnu spregu između nauke i privrede.
Osim povećanja ulaganja u nauku, zadatak ove Vlade biće da privuče veći broj ulaganja iz privrede u naučnu delatnost koji je u drugim zemljama neuporedivo veća, javna-privatna partnerstva i efikasnije upravljanje državnom imovinom, rudarstvo, turizam, banje, lokalna komunalna delatnost.
Proces privatizacije prema novom Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečajnom postupku okončan je na kraju 2015. godine, izuzev 17 strateških preduzeća. Očekuje se pozitivan uticaj na javne finansije kroz smanjenje iznosa sredstava iz budžeta Srbije, koja se dotiraju preduzećima sa velikim gubicima i povećanje produktivnosti privatizovanih preduzeća.
Od stupanja na snagu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i osnivanju komisije za javno-privatno partnerstvo u Srbiji je realizovan mali broj projekata javno-privatnog partnerstva. Najznačajniji i najveći projekat koji se trenutno realizuje je rehabilitacija i sanacija deponije Vinča u Beogradu i koji je kao takav, a reč je o prvom postupku konkurentnog dijaloga koji se vodi u Srbiji, dakle i on je tejst kejs, vrednost projekta je 300 miliona evra i od uspešnosti projekta u ovom trenutku zavisi uspeh koncepta javno-privatnog partnerstva u Srbiji.
U pitanju je svakako i najveći projekat u oblasti upravljanja otpadom čija je realizacija trenutno u toku ne samo u regionu, već u celoj Evropi. Ekološki, ovaj projekat rešava problem najveće nesanitarne deponije u Evropi na kojoj se nalazi otpad prikupljen oko četiri decenije i koja direktno ugrožava reku Dunav. U tom smislu treba ga posmatrati zajedno sa projektom izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu, kojima se u potpunosti rešava problem zagađivanja Dunava. Realizacijom ovog projekta Grad Beograd bi praktično subvencionisao pristupne ciljeve iz Poglavlja 27. na nivou Republike Srbije za približno oko 70%.
Najveći potencijal za privlačenje investicija kroz primenu modela javno-privatnog partnerstva leži u sledećim oblastima – razvoj banjskog turizma, ulaganje u lokalnu komunalnu delatnost, kao i ulaganje u rudarstvo i geologiju.
Ovaj model bio mogao da da veliki doprinos razvoju banjskog turizma i strateškom razvoju ukupne banjske ponude u Srbiji. Državna imovina u banjama mora da se aktivira. Naše banje se uglavnom nalaze u najnerazvijenijim područjima Srbije. To su Niški, Toplički, Raški, Rasinski okrug, a veliki prirodni potencijali se ne koriste, jer Fond PIO tuži Republiku oko svojine nad ovim banjama, pa je privatizacija zakočena. Pošto Fond PIO svake godine od Republike dobije transfer, što je poklon, da bi penzioneri mogli da dobiju svoje penzije, od oko dve milijarde evra, ekonomski i logički je neopravdano da Fond tuži Republiku za imovinu vrednu par desetina miliona evra. Stoga ćemo napraviti sporazum o poravnanju kojim bi se propisalo da država transferima koje vrši Fond PIO otkupljuje njihova imovinska prava u banjama. To je moguće sprovesti u roku od par meseci, a zatim krenuti u aktiviranje i privatizaciju banja. To je velika stvar koju ćemo konačno, rekao bih, posle 100 godina čekanja moći da sprovedemo, jer to što će neko da čuva i drži za 13 članova svog sindikata, a da od toga ne možemo da napravimo ekonomski isplativa preduzeća, od ta posla nema ništa, tako da u ove promene krećemo veoma, veoma brzo i na najefikasniji mogući način.
To bi moglo da ima značajan efekat i na zapošljavanje u nerazvijenim područjima. Navešću vam primer Kuršumlijske banje, koja je zbog navedenog spora zatvorena duže od 10 godina, a kada bi se aktivirala, samo u njoj bi bilo zaposleno između 200 i 300 ljudi, što bi stopu nezaposlenosti u Kuršumliji smanjilo za više od 10%. Tamo gde je to moguće i komercijalno razumno država će izaći iz vlasničke strukture i dozvoliti privatnom sektoru da uloži sredstva.
Takođe, pokušavamo, videli ste, i sa Centrom Sava, jer je to nedavni poziv Grada Beograda za dostavljanje ponuda za ulaganje pokazao, pokušavamo da pronađemo rešenja kako da obnovimo objekte koji su već zastareli, zastareli u svakom pogledu, energetski apsolutno neefikasni. Koliko znam, tri kompanije su do sada pokazale interes, dve privatne i jedna državna. Razumljivo je da ćemo gledati koja je najbolja, ali više volimo da ne prebacujemo iz jedne državne u drugu, već da to završi u privatnom sektoru po principu 51% Gradu Beogradu, 49% privatniku, uz ulaganja koja su minimalna na nivou 20.000.000 evra.
Ako bismo javno-privatno partnerstvo afirmisali u okviru komunalne privrede, sigurno bi bilo ovakvih ulaganja i u delatnostima koje pokrivaju lokalne ustanove. Ne bi bilo nikakvih smetnji da privatni partner dobivši npr. zemljište kao ulog lokalne samouprave u zajedničko preduzeće izgradi sportski objekat, objekat namenjen kulturi i obdaništu, a da se takvi objekti daju u zakup lokalnoj samoupravi.
U oblasti rudarstva i energetike donošenjem novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima poboljšao bi se investicioni ambijent, što bi u mnogome doprinelo privlačenju investicija u ovim oblastima. Primena i modela koncesija po Zakonu o JPP i koncesijama otvaraju se nove šanse za investitore. Tu imamo i slučaj, primer Projekta „Jadar“ koji izvodi kompanija „Rios Ava Eksplorejšn“ u istraživanju litijuma i bora i očekujemo velike rezultate. Oni su do sada uložili oko 100.000.000 dolara, ali tek tamo od 2018. i 2019. godine očekujemo ozbiljne rezultate. Isti je slučaj i sa timočkom magmatskom zonom na lokalitetu Brestovac, „Raketa Eksplorejšn“ i sa kineskim investitorima, kompanijom „Betek“ počelo je vršenje geoloških istraživanja termalne vode u južnoj Srbiji sa ciljem iznalaženja geotermalnog kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Eksploatacijom mineralnih sirovina u Republici Srbiji se trenutno bavi oko 180 rudarskih preduzeća. Osim toga, u narednim godinama se očekuje otvaranje rudnika bornih minerala, „Piskanja“ od strane kompanije „Balkan Gold“, otvaranje rudnika gvožđa „Majdan“ i od strane kompanije „Metalfer“ i u toku 2016. godine otvaranje rudnika uglja „Jerma“ od strane kompanije „Hram“.
Veoma je važno da se obezbede investicije u cilju daljeg razvoja geoloških istraživanja i za otvaranje novih rudnih kapaciteta, proširenje postojećih i podizanje kapaciteta, kao i revitalizaciji i nabavka nove rudarske opreme.
Imajući u vidu odlične rezultate geoloških istraživanja i potvrđeni potencijal ovog sektora, možemo očekivati veći uticaj na BDP Srbije.
Pod tri, poslovno okruženje, pravna sigurnost i jačanje institucija i efikasniji javni sektor. Vlada je 17. decembra 2015. godine usvojila Nacionalni program suzbijanja sive ekonomije sa pratećim Akcionim planom, koji između ostalog u 2016. godini predviđa sprovođenje analize nivoa parafiskalnih nameta i donošenje akata Vlade, kojim se nalaže ukidanje parafiskalnih nameta, za koje je analizom utvrđeno neopravdano postojanje.
Veliki obim sive ekonomije, oko 30% BDP-a, veoma nepovoljno utiče na privredne aktivnosti na domaćem tržištu i ograničava konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu.
Novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i usvojeni podzakonski akti, uključujući i Odluku o obrazovanju, koordinacione komisije trebalo bi da regulišu stanje u ovoj oblasti. Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila i set podzakonskih akata kojima se uređuju standardi inspekcijskog nadzora, a odnose se na zajedničke elemente procene rizika, obrascima o načinu vođenja evidencije o inspekcijskom nadzoru, programu i načinu sprovođenja ispita za inspektora, obrascu zapisnika, uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije i inspektore, omogućićemo i efikasniji i efektivniji i združeni rad svih inspektorata.
Srbija je zahvaljujući reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola, kao i drugim sistemskim merama unapređenja efikasnosti upravo popravila svoju poziciju sa 91. na 59. mesto Svetske duing biznis liste. Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodi se objedinjeni postupak koji obuhvata dobijanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola.
Uvođenjem elektronskih servisa u okviru poreske uprave poreskim obveznicima omogućeno je da veći broj procedura za pripremu i plaćanje poreza obave elektronskim putem, čime se doprinosi transparentnijem radu poreskih organa i pojednostavljenju poreskih procedura.
Uspostavljanje zajedničke informacione platforme za sve inspekcije na republičkom nivou, uspostavljanje tog sistema i inspektor, vezano je za aktivnost sadržanu u Predlogu akcionog plana za implementaciju Strategije razvoja elektronske uprave u Srbiji za period od 2015. do 2018. godine. Ovom reformom omogućićemo unapređenje i koordinaciju inspekcija, zakonsko uređivanje i uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih podataka u planiranju i sprovođenju nadzora, što je cilj i strategija reforme javne uprave u Srbiji i Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Naš cilj je da sve inspekcije na republičkom nivou koriste i inspekcije do 2018. godine. Već spomenuta sveobuhvatna reforma poreske uprave trebalo bi da pored bolje naplate poreza, većim oslanjanjem na analize prikupljenih podataka i boljim ciljanjem svojih aktivnosti doprinese smanjenju sive ekonomije, kvalitetniji propisi, stop birokratiji i pojednostavljenje nepotrebnih procedura za građane i za privredu.
U Srbiji se u 2014. i 2015. godini u proseku godišnje donosilo oko 200 zakona i još oko 600 podzakonskih akata. U takvim okolnostima briga o kvalitetu regulatornog okruženja ili tzv. regulatorna reforma predstavlja neophodan element stručnog zalaganja Vladine administracije. U skladu sa tim, doneli smo i Strategiju regulatorne reforme, kojom je donet skup mera usmerenih na pojednostavljenje propisa i osiguranje kvalitetnijeg regulatornog okruženja kao jednog od najvažnijih elemenata konkurentnosti jedne privrede.
Ova reforma će u narednom četvorogodišnjem periodu podrazumevati maksimalnu uključenost Vlade i svih državnih organa, jedinica lokalne samouprave i javnih preduzeća, koje u svojoj nadležnosti imaju postupke kroz koje privredni subjekti, nezavisno od njihove veličine i snage ostvaruju neko pravo ili ispunjavaju obavezu koju im nameće država.
Pravosuđe. Reforma pravosudnih profesija, za dobar poslovni ambijent, ali i za sigurnost svakog građanina potrebno je da Srbija ima efikasan pravosudni sistem. Mnogo toga je učinjeno u prethodnom periodu, ali nas mnogo toga očekuje što moramo da uradimo kako bi Srbija imala bolji pravosudni sistem, sposoban da brzo rešava sporove i da se odlučno i brzo bori sa korupcijom. Ovo je važno zato što ključni problem koji navode investitori i oni koji jesu zadovoljni prijemom u Republici Srbiji jeste naše pravosuđe i na rešavanju sporova godinama, nekada i decenijama i to su stvari koje u narednom periodu moramo da promenimo.
Do sada je urađeno na polju reformi pravosudnih profesija izvršitelja i javnih beležnika i posrednika u rešavanju sporova, medijatora, u skladu sa Poglavljem 23, a sve u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravosudnog sistema, kao i unapređenju stručnosti i odgovornosti.
Izvršitelji. Reforma sistema izvršenja i obezbeđenja jedan je od prioriteta u oblasti reforme pravosuđa. Značajno povećanje normativnog okvira i izvršnog postupka je izvršeno već početkom 2015. godine, vezano za ravnomerne raspodele predmeta izvršiteljima, te se od ove godine predmeti vezani za komunalna i slična potraživanja raspoređuju preko Komore izvršitelja u skladu sa preporukama iz Izveštaja o proceni sistema izvršitelja potraživanja iz projekta vladavina prava i izvršenje potraživanja.
Kroz isti projekat sprovedena je sveobuhvatna analiza pravnog i institucionalnog okvira pravnih tekovina EU i međunarodnih standarda i dobre prakse i date su preporuke za zakonske i druge srodne reformske mere za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti u cilju smanjenja broja zaostalih predmeta u izvršnom postupku.
Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen u decembru 2015. godine stupio je 1. jula 2016. godine. Za mesec dana primene zakona broj starih izvršnih predmeta, verovali ili ne, smanjen je za najmanje 600.000, za samo mesec dana.
Među novinama koje je zakon doneo su proširenje nadležnosti izvršitelja koji ima za cilj smanjenje broja predmeta u sudovima i preciznije odredbe o podeli nadležnosti između sudova i izvršitelja, uvođenje prava na žalbu i ujednačavanje sudske prakse kroz nadležnost viših sudova, prenošenje starih komunalnih predmeta u nadležnost izvršitelja, uređenje pitanja troškova i naknada u tim postupcima. Primena novog zakona omogućiće da se sudovi rasterete, 1.450.614 starih predmeta, što će u značajnoj meri doprineti boljim statističkim rezultatima rada i smanjenju broja nerešenih predmeta za više od 60%.
Naravno da smo osnovali radnu grupu. Trenutno u Srbiji je imenovano 239 izvršitelja, i to na području svih viših sudova, što mislim da nije loše, da znate, kao narodni poslanici. Analizom rada došli smo do toga da su izvršitelji u posmatranom izveštajnom periodu rešili ukupno 349.697 predmeta, u kancelarijama 239 izvršitelja uz koje radi 13 zamenika, a pored njih je angažovano još 1.673 zaposlena, svi u privatnom sektoru angažovani po osnovu ugovora o radu. Njihov doprinos efikasnijem sistemu izvršenja sudskih odluka pokazuje trend značajnog rasta.
Uz set pravosudnih zakona, koji su doneti istog dana kao i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, treba pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama koji racionalizuje taksu u izvršnom postupku, prilagođava slučaju kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje. To u mnogome smanjuje troškove izvršnog postupka.
Priznanje kvaliteta reformi na ovom polju se ogleda i kroz nagradu NALEDA za doprinos reformama i primenu zakona u 2015. godini datu Ministarstvu pravde.
Uspostavljanje notarijata u Srbiji značajno doprinosi pravnoj sigurnosti, što zajedno sa reformisanim sistemom izvršenja i obezbeđenja odražava uspostavljanje povoljnijeg investicionog ambijenta. Dakle, sve vreme, pričaću o pravosuđu i kada budemo govorili o pravosuđu, ovde govorimo o ulozi pravosuđa u obezbeđivanju boljeg poslovnog i investicionog ambijenta.
Danas javnobeležničku delatnost obavlja 145 javnih beležnika. Još uvek nema javne beležnike 12 područja osnovnih sudova u Republici Srbiji. U tim kancelarijama, pored njih, angažovano je još 469 zaposlenih. Tokom 2015. godine izradili su ukupno 180.399 javnobeležničkih akata i izvršili 271.818 overa. Takođe, usvojenim izmenama Zakona o javnom beležništvu uvedena je obaveza plaćanja novčanog iznosa od 30% na neoporezovani prihod beležnika, te je od tada do danas, na osnovu ovoga, u budžet uplaćeno 800 miliona dinara. Javnobeležnička tarifa je analizirana i unapređena usvajanjem izmena iz 2016. godine i donošenjem nove tarife javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine, čime je omogućen nesmetan početak rada javnih beležnika i u ovoj oblasti u drugom kvartalu 2016. godine.
Imajući u vidu činjenicu da član 29. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisuje da u gradovima, odnosno opštinama za koje su imenovani javni beležnici, osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave zadržavaju kao povereni posao da 1. marta 2017. godine overu potpisa, rukopisa i prepisa. Neophodno je da Ministarstvo pravde u narednom periodu prikupi statistiku overavanja potpisa, rukopisa i potpisa, a radi utvrđivanja stanja i preduzimanja odgovarajućih mera, kako bi se izradio predlog izmena i popuna zakona u cilju da opštinske uprave zadrže predmetni posao kao povereni.
Što se posrednika u rešavanju sporova, medijatora, tiče, medijacija kao alternativni način rešavanja sporova bez pokretanja sudskog postupka posle ovog novog zakona sada poseduje izvršni naslov. Sporazum kojim se spor rešava neuporedivo lakše je sprovesti u stvarnost u poređenju sa redovnim troškovima sudskog postupka u zavisnosti od vrednosti spora i jeftinije je za 35 do 60%. Mi ćemo kao država morati, da bi medijacija mogla da zaživi, da preduzmemo odgovarajuće mere i da snažno stanemo iza toga. Imamo čitav niz aktivnosti, jer time podstičemo efikasnost i efektivnost naše privrede, a i svih ostalih državnih organa koji učestvuju u rešavanju sporova.
Što se plana rada u oblasti pravosudnih profesija tiče, strateški dokumenti su zacrtali aktivnosti usmerene na uspostavljanju stručnosti, odgovornosti, efikasnosti višeg kvaliteta pravde. U narednom periodu, podjednako u skladu sa strateškim okvirom, pažnju treba posvetiti reformi pravosudnih profesija koje nisu bile prioritet Ministarstva pravde. Sudski veštaci, sudski tumači i sudski prevodioci i advokatura. Pravni okvir iz perioda 2010, 2011. godine, koji reguliše ova profesija, nije usklađen, niti ima veze sa evropskim standardima, niti sa pravnim tekovinama EU koja je predmet usaglašavanja u pregovaračkom poglavlju 3, te je neophodno u narednom trogodišnjem periodu isti izmeniti, dakle Zakon o veštacima, Zakon o sudskim tumačima i prevodiocima, regulatorne reforme do 2020. godine propratiti ostalim merama podrške.
Takođe, treba imati u vidu reformu pravosudnog ispita koja je predviđena Akcionim planom, te da se Zakon o pravosudnom ispitu od donošenja 1997. godine nije prilagođavao pravosuđu.
Što se efikasnosti rada sudova tiče, mi smo uradili analizu rada sudova u 2015. godini. Tokom 2015. godine u sudovima opšte i posebne nadležnosti bilo je ukupno u radu 4.951.929 predmeta. Priliv predmeta u ovoj godini znatno je veći bio neko 2014. godine, 417.810 više nego u prethodnom izveštajnom periodu. Ukupno je rešeno 2.071.303 predmeta, dok je u prethodnoj godini rešeno 1.764.000. Od ukupnog broja rešenih predmeta 396.000 predmeta su stari predmeti. Važno je istaći da je broj rešenih starih predmeta u 2015. godini veći od broja rešenih starih predmeta u 2014. godini, a koji je bio 305.000, te je uočeno da je rad sudova u 2015. godini bio ažurniji, bolji i efikasniji.
Postoji napredak kada je u pitanju dužina trajanja postupka. Parnični postupak u osnovnom sudu trajao je u proseku 310 dana, krivični 254 dana. Nadamo se i verujemo da može još brže i efikasnije.
U višim sudovima prvostepeni parnični 232, krivični 277 dana. U drugom stepenu u višem sudu prosečno traje 35 dana.
Usvojen je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Ovaj zakon mora da doprinese ubrzanju sudskih postupaka, smanjenju broja predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, što se već dešava u praksi i da omogući adekvatnu naknadu strankama čije je pravo na suđenje u razumnom roku, u velikoj meri, povređeno.
Nikola i Nela, ja ću morati deo toga da preskočim, jer …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi možemo da izdržimo.)
Znam, vi možete uz kafu i burek.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš i ti kafu i burek?)
Ne, ne bi bilo pristojno da pijem kafu i jedem burek, ni pred vama, ni pred građanima Srbije.
Idemo na infrastrukturne radove.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš pet minuta pauze?)
Vi mi svojim dosetkama omogućavate …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Jedino te mi podržavamo. Ovi tvoji te ne podržavaju.)
Hvala na vašoj podršci. Nemojte više da me podržavate.
Infrastrukturni radovi, dosadašnji rezultati i plan rada u naredne četiri godine.
Posle dužeg vremenskog perioda, u kojem skoro da nije bilo ulaganja za potrebe pravosudnih organa, uradili smo sledeće stvari. Pribavljeno je gotovo 30.000 kvadratnih metara prostora za rad pravosudnih organa. Žao mi je što sa Nikolom nisam mogao da posetim ovaj objekat u Katanićevoj, ali ćemo uskoro to zajedno da odemo da vidimo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ne znamo gde smo.)
Reč je o infrastrukturi u okviru pravosuđa.
Takođe, i Prvom osnovnom sudu u Ulici u bulevaru Nikole Tesle u površini od oko 10.000 m2. Takođe, objekat za potrebe Prekršajnog apelacionog suda i pratećih službi u Beogradu, 4.000 m2, posebno zahvalan američkoj administraciji koja nam je u tome pomogla. Nova zgrada u Raški za potrebe Prekršajnog suda u Raški koja je prva novosazidana zgrada posle 20 godina i prva novosazidana zgrada za potrebe prekršajnih sudova. Novi prostori i Osnovni sud u Loznici, Staroj Pazovi i Lazarevcu, Više i Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu, Vršcu, Zaječaru, Prekršajni sud u Zaječaru i Šapcu. Predstoji nam u narednom periodu završetak radova u Privrednom i Prekršajnom sudu u Užicu, Somboru Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu, u Kraljevu Osnovnom i Javnom tužilaštvu.
Naravno, naši zadaci su i uspostavljanje održivog sistema besplatne pravne pomoći, što razume se za budžet i za nas nije ni malo jednostavno, jer osnovno je pravo da svi ljudi budu ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije da štite i ostvaruju svoja prava, da budu bolje informisani o svojim pravima i obavezama, steknu saznanja o osnovanosti njihovih zahteva i izgledima za uspeh u postupcima čime će se preduprediti podizanje neosnovanih tužbi.
Takođe unapređenje pravnog okvira koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti radi usaglašavanja sa novousvojenim propisima EU i novi pravni okvir koji će regulisati ravnopravni status sudskog osoblja u pravosuđu. Zato Ministarstvo pravde planira da u narednom periodu konačno, posebno reguliše radno-pravni status sudskog osoblja u pravosudnim organima.
Razmatranje organizacione reforme apelacionih sudova, ali i Upravnog suda. Dakle, pravosuđe je plan za četiri godine. Donet je novi Zakon o veštacima u prvoj godini mandata, donet je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u prvoj godini mandata, i uspostaviti održiv sistem besplatne pravne pomoći. Donet je Zakon o suzbijanju nasilja u porodici u prvoj godini mandata, donet je Zakon o tumačima i prevodiocima. Reformisati pravosudni ispit i doneti zakon o pravosudnom ispitu. Doneti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, doneti zakon o službenicima u pravosudnim organima, razmotriti uvođenje jednog apelacionog suda i jednog apelacionog javnog tužilaštva za teritoriju cele države. Razmotriti reformu upravnog spora u smislu uvođenja dvostepenosti, što podrazumeva osnivanje četiri prvostepena upravna suda i upravnog apelacionog suda.
Efikasnost. Uspostaviti sve registre u elektronskom obliku. U prvoj godini mandata nastaviti sprovođenje jedinstvenog programa rešavanje starih predmeta čiji je cilj da do kraja 2018. godine bude rešeno 80% starih predmeta. Nastaviti rasterećenje sudova od nesudećih poslova, jačanje pravosudnih profesija javnih izvršitelja i javnih beležnika, uvesti sistem elektronske dostave i uvesti elektronsku sudsku oglasnu tablu javno dostupno putem interneta, a u cilju lakšeg informisanja građana.
Reforma administracije, veća odgovornost uprave, pametnija uprava. Danas vam predstavljamo ambiciozne zadatke, a za njihovo sprovođenje neophodna je efikasna, fleksibilna i iznad svega, pametna državna uprava. Država koja je i partner i servis potrebna je i građanima i privredi Srbije radi ostvarivanja njihovih potreba i stremljenja.
Za pristupanje EU potrebna nam je uprava koja se u punoj meri pridržava principa evropskog administrativnog prostora i koja je u punoj meri osposobljena da u tom prostoru radi. Za Vladu Srbije reforma javne uprave znači izgradnju uprave koja zadovoljava sve ove potrebe.
Danas privreda i građani bilo šta da rade, kao tegove oko nogu vuku zastarelo i suvišno administriranje. Obavezujem se da do kraja mandata ove Vlade, te tegove zajednički otklonimo. Svaki građanin će moći da reši svoj predmet u razumnom roku, ili bar da dobije odgovor zašto nešto nije moguće bez intervencija i bez mučnog i skupog obijanja šalterskih pragova. Što je najvažnije, jednako će biti uslužen svako bez obzira čiji je, politički, etnički, ili da li ima vezu.
Svestan sam da to nije malo obećanje. U pitanju je promena kulture, brojnih propisa, i nekih pravnih shvatanja sa kojima smo od muke naučili da živimo. U pitanju je i profesionalizacija službenika. Imao sam jednom priliku u životu da posetim institucije sistema u Japanu. Da vidite kako se prema ljudima koji tamo dolaze, odnose službenici, i kako se ljudi koji tamo dolaze osećaju. To je nešto što, nadam se možemo da dostignemo za negde 50 ili 100 godina, ali svakako možemo da promenimo svoj odnos i da se ponašamo nešto drugačije i u naredne četiri godine, u vreme mandata ove Vlade.
Novi zakon o opštem upravnom postupku, usvojen prošlog februara, postavlja pravni osnov za ovakvu upravu, naglašavajući naročito principe partnerstva sa građanima, transparentnost i svrsishodnost i efikasnost. Već od juna uprava je obavezna da radi, umesto građani i privrede u međusobnoj razmeni podataka koji ima o njima u svojim evidencijama, tj. nema više pravo da zahteva od građana da na jednom šalteru nabavljaju uverenja koja potom nose na drugi šalter i još im to naplaćuju. Za godinu dana takvo šetanje neće biti više potrebno ni u najvećem broju slučajeva, jer će elektronska razmena podataka zameniti izdavanje oko 10 miliona papira na godišnjem nivou.
Ipak izmena propisa nije dovoljna. Cela Vlada moraće ozbiljno da zasuče rukave i proizvede promenu kako kroz sveobuhvatne i temeljne obuke kojima ćemo da menjamo svest i unapređujemo veštine zaposlenih, tako i kroz marljivo praćenje i nadzor nad sprovođenjem propisa i rezultatima politika.
Ova Vlada će nastaviti da unapređuje kvalitet i objektivnost u radu inspekcija. U toku protekle godine neposredno je obučeno 340 inspektora koji će u toku narednog perioda svoje znanje preneti na sve druge inspektore. U pripremi je instrument elektronske razmene podataka saradnje i planiranja. Te inspektore za 2017 . godinu u narednim godinama ćemo i opremiti i obučiti svakog inspektora za elektronski rad.
Važna i konkretna saradnja i nauk proizvedenim projektom „Bebo, dobro došla na svet“ koji je uspostavio jedinstven šalter za rođenje deteta. Umesto da utroše minimum dve nedelje obijajući pet šaltera, roditelji sada mogu da obave sve procedure prijave bebe za 10 do 15 minuta na jednom mesto, besplatno u porodilištu, danas u 24 porodilišta, 25 do kraja godine. ubrzo ćemo obezbediti ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, dečji dodatak i naknadu porodiljama za odsustvo sa posla, zbog nege deteta na jednom mestu, bez šetanja između šaltera.
Takođe ćemo u centralnu upravu uvesti elektronsku pisarnicu, što će nam osim velikih ušteda u poslovanju, omogućiti da u sledećoj fazi uvedemo redni broj za sve građanske predmete i tako značajno ojačamo red, unapredimo transparentnost i smanjimo prostor za korupciju.
U prethodne tri i po godine državnu upravu smo smanjili za preko 13%, mada još imamo prostora za uštede, sada pre svega moramo da obezbedimo bolje razgraničenje nadležnosti, bolju organizaciju posla i bolju strukturu zaposlenih, kao i da uvedemo moderne metode upravljanja menadžmentom. Moramo pre svega podići upravljačka znanja i veštine rukovodilaca, više da se oslanjamo na projektno upravljanje i opismeniti sve službenike za elektronski rad. Posao državne uprave mogu da unaprede samo disciplinovani i motivisani službenici, profesionalci, posao u državi je privilegija i tako treba da bude shvaćen, u smislu časti, obaveza i odgovornosti, a ne u smislu primanja. Želimo da u smislu primanja privatni sektor bude jači, ali onaj ko radi u državi moraće da se nosi sa tim i da nosi odgovornost neuporedivo veću, nego onaj ko nije u javnom sektoru.
Kvalitetniji propisi, stop birokratiji, pojednostavljenje neposrednih procedura za građane i privredu, već smo tu mnogo toga učinili, zajedno sa MMF, Svetkom bankom, IBRD, ali mislim da i u narednom periodu imamo još mnogo toga što možemo i moramo da učinimo da bismo uspeli da te procedure pojednostavimo, smanjimo. Imamo mnogo tzv. sporednog zakonodavstva koje ćemo morati da kodifikujemo i u okviru regulatorne reforme da se ponašamo na mnogo odgovorniji način nego u prethodnom periodu.
Jačanje kapaciteta i odgovornosti lokalnih samouprava za sopstveni, društveni i ekonomski razvoj, naš cilj mora da bude fiskalno odgovorna lokalna samouprava što danas nažalost nije. U 85-90% lokalnih samouprava apsolutno ne postoji. Neka se ljute svi, neka se ljute članovi stranke koju još uvek vodim. To je nažalost ogroman problem. Nedostaje nam disciplina koja je na boljem nivou ove godine nego prošle godine. Prošle godine je bila na manje lošem nivou nego prethodne, ali i dalje to nije na zadovoljavajućem nivou.
Zaduženost lokalnih samouprava po svemu sudeći, po podacima koje ima Vlada Srbije, gotovo da više ne raste. Dramatično je rasla do 2014. godine. Raste još samo u zdravstvenim ustanovama zbog onih kretenskih propisa koje smo donosili u 2008, 2009. i 2010. godini, za oko 250 miliona dinara mesečno i zaostajanje nekih zarada, a to je razume se, rezultat intenzivnog političkog pritiska i direktnog nadzora Ministarstva finansija. Problem je nedostatak sistemske finansijske discipline, novac se troši neodgovorno, a za svakog koga ljudi uspeju da privuku bilo da je lokalna samouprava ili Vlada Srbije neretko se dogodi da svojim nekompetentnim ili neodgovornim ponašanjem oteramo. Energija lokalnih samouprava takođe je neretko usmerena na kamčenje privilegija i pomoći republičke vlasti umesto na sopstveni razvoj, jer je to objektivno za njih kratkoročno politički produktivnije. Naravno, želim da pohvalim i one iz različitih političkih stranaka koji na dobar način obavljaju posao, ima ih i ja im još jednom čestitam na disciplini i odgovornosti.
Zašto se time rukovode? Lakše je upornošću i izgradnjom ličnih i političkih veza obezbediti resurse i podršku Vlade, nego ulagati u sopstveni kapacitet i razvoj. Kriterijumi kada republika pomaže, a kada ne, nisu dovoljno jasni i moram da vam kažem da smo pomagali ne u skladu sa objektivnim kriterijumima, ne čak u skladu sa tim da li nekog znamo ili ne znamo, pomagali smo tamo gde imamo najveće probleme. Sada da vas pitam šta ćemo da radimo sa Smederevskom palankom, neka kaže Skupština, neka kaže ko god hoće?
Sva javna preduzeća su bankrotirala, sva. Opština bankrotirala, ne mogu da isplate ništa, a onda se stručnjak setio da od fudbalskog kluba napravi javno preduzeće da bi prebacivao plate, Smederevska Palanka, ovaj stručnjak Kene, Kena, ne znam kako se zove.
Dakle, slušajte fudbalski klub je onda bankrotirao i sada nema više plata, nema više ničega. Sada jedino da osnuju rukometni klub preko kojih će da isplaćuju plate u opštini. Takav slučaj ne postoji nigde u svetu.
U Kosjeriću. U Kosjeriću, evo, godinama već pet miliona evra. Zamislite mali Kosjerić pet miliona evra duguje opštinama i to su oni što vam pišu tekstove u tobož uglednim i uticajnim novinama i svaki dan vas uče kako treba da se ponašate i onda se pitate što vas boli glava. Onda kada vam dođu oni ili kada vam dođe i Kragujevac i Niš i svi ostali u kojima su ostavljeni nagomilani dugovi, a šta da radite nego da pomognete, a šta da radite, nego gledate, pomozi gde možeš i šta možeš.
Rešenje je, razume se, u preciznoj raspodeli nadležnosti i odgovornosti između Republike i lokala, koja mora da se pojednostavi i izoštri uspostavljanjem čvrstih granica dozvoljenog ponašanja.
Čedo, ni vodovod niti bilo ko drugi mu ne može da isplaćuje ništa, ne vredi ništa, ne postoji nijedno komunalno preduzeće koje može da primi dinar zato što su sva bankrotirala i sada šta da radimo nego mora država Srbija da pomaže Smederevskoj Palanci. Nije on kriv za to, nisam to njemu ni rekao, nego zato što je komentarisao drugog.
Ovo zahteva i jačanje republičkog nadzora, ali usredsređenog na ključne ishode, podsticaja za odgovorno ponašanje, uslovljenih pomoći ili nagrada i većeg manevarskog prostora, razume se, za lokalne samouprave, posvećene i više resorne podrške savetodavnih finansijske, pre svega za jačanje kapaciteta.
Prinudna finansijska uprava, kada govorimo u uspostavljanju čvrste finansijske discipline, postavljanje finansijskog administratora za celokupne finansije lokalne samouprave, ne suspenduje se šira samouprava, uspostavlja se po automatizmu čim bilo koji budžetski korisnik lokalne samouprave uđe u docne.
Dakle, rukovodstvo cele lokalne samouprave kažnjava se za ne postupanje indirektnog korisnika. Na njima je da postavljaju odgovorne direktore i stvaraju normalne uslove za njihov rad. Uspostavljanje čvrste evidencije o obavezama lokalnih budžetskih korisnika, uspostavljanje ekspertske jedinice koje će delovati, kao što je MMF radi sa svojim članicama.
Izgradnja kadra potencijalnih finansijskih administratora, uspostavljanje održivog početnog stanja, usvajanje realističnih budžeta, tj. finansijskih planova uz pomoć ekspertske jedinice, ako je neophodno, restrukturiranje postojećih dugova pod određenim uslovima, da se usvoje odgovarajući planovi racionalizacije, omasovljavanje imovine u funkciji naročito one sa najviše potencijala. Neurađenost javne svojine u Srbiji okovala je privredni rast i zato je važno da ogroman deo produktivnog potencijala ne bude paralisan, jer su ključne industrijske lokacije zakovane u stečaju, vraćanje imovine lokalu i javnim preduzećima, radi se na krajnje disfunkcionalan način. Javna preduzeća vojska i poljoprivredno je zemljište zahvatilo je lokacije sa potencijalom za industrijski razvoj, ali najčešće neiskorišćeno.
Zato je potrebno da imovina ima vlasnika koji će je staviti u funkciju, a rešenje je jasno identifikovati nadležnog za pitanje svojine i razvojnih kapaciteta lokalnih samouprava u Vladi. Uspostaviti međuresorni tim koji će prvi put sagledati pitanje vlasništva nad nekretninama na neintegrisan način i iznaći rešenja, da Republici izvuče iz stečaja strateške industrijske lokacije na sistematičan način, da podstakne lokalne samouprave nad domaćinsko gazdovanje, tako što ću usloviti vlasništvo nad tim strateškim lokacijama odgovarajućim performansama, da se proces vraćanje imovine samoupravama u velikoj meri automatizuju i radikalno ubrza, dodatno oporezivati imovinu koja nije u funkciji i to je jedna od najvažnijih mera i nova adresa u Vladi mora da se sistematično da radi sa lokalnim samoupravama na izgradnji njihovog kapaciteta za upravljanje razvojom, tj. pruža im podršku u identifikovanju razvojnih prilika, a ne potreba u odgovaranju na upiti investitora u razvijanju i upravljanju projektima, naročito u EU.
Sistem praćenja ishodnih indikatora performansama jedinica lokalnih samouprava. Uvesti sistem višestepenog međuresornog nadzora nad učincima lokalnih samouprava. Za sada predstavljamo samo primer Kine koji moramo da prilagodimo našim uslovima. U Kini je već od ranih 80-ih Vlada uvela sistem procena učinka lokalnih samouprava, kao glavni alarm pomoć koje država može uspešno da upravlja svojim zaposlenima. Sistem procena učinka radi ne samo da postavlja prave prioritete, da se postigne na ekonomski rast i održi stabilnost, nego takođe uspešno podstiče takmičarsko ponašanje u lokalnim samoupravama da budu što bolji.
Matrica performansi koje radi Centralno AD je glavni instrument na osnovu kojeg se mere rezultati na osnovu različitih ekonomskih, socijalnih i političkih varijabli i ti ishodni indikatori imaju skalu od jedan do sto i rangirani su u tri nivoa, veta indikatori koji uključuju socijalnu stabilnost i stopu nataliteta, tvrdi indikatori – oni koji uključuju ekonomski rast investicija i fiskalne prihode, dosta bodova imaju bonusi i meki indikatori – oni koji uključuju prosvetu, zdravlje, kulturne aktivnosti i penzije. Dostizanje ovih indikatora donosi manji broj bodova.
Reforma velike državnih sistema i završetak privatizacije. Zarad bolje tržišne utakmice, ali i racionalnog raspolaganja državnim sredstvima nastavljamo sa povlačenjem države iz dela privrede koja nisu strateški resurs. U prethodne dve godine krenuli smo u reorganizaciju i finansijsko restrukturiranje tri najveća javna infrastrukturna sistema – EPS, „Srbijagas“ i „Železnica“.
Vladi Srbije je pripao zadatak da završi poduhvat za koji nijedna Vlada nije imala hrabrosti u prethodnih 15 godina. Tranzicija, prelazak iz kolektivističkog u tržišni vid privrede započeo je pre 25 godina u zemljama nove Evrope, ali i u Srbiji. U drugim zemljama je završen pre 20 godina, dok u Srbiji ovaj proces i dalje traje. Prilikom usvajanja novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine ukupno 526 preduzeća sa 92.000 zaposlenih nalazilo se u ovom postupku.
Od navedenih 161 preduzeće nalazilo se u postupku restrukturiranja, što ih je štitilo od prinudne naplate od strane poverilaca.
U periodu ove Vlade privatizovano je 41 preduzeće, a za 262 preduzeća pokrenuto je ili je u procesu otvaranja stečajnih postupaka. Procesi privatizacije su obustavljeni kod 105 preduzeća. Unapred pripremljeni plan reorganizacije ili poznati UPR usvojen je i počela je realizacija kod 32 preduzeća. Objavljen je javni poziv za prodaju 101 preduzeća. Nije objavljen nijedan dodatni javni poziv. za 11 strateških preduzeća su preduzete sve mere u cilju njihovog daljeg funkcionisanja i nakon isteka ovog roka.
Za „Galeniku“ je objavljen javni poziv za izbor strateškog partnera, uključujući i preduzeća koja pokrenu stečajni postupak otpremnine je uzelo 19.469 zaposlenih u 247 preduzeća i za te svrhe Vlada Srbije je isplatila 12,3 milijarde dinara.
Potpisan je ugovor o prodaji „Železare Smederevo“ kineskoj kompaniji „Hestil“ za 46 miliona evra. Mnogo važnije od prodajne cene je plan investicija „Hestila“ u „Železaru“. Cilj investicija je modernizacija, poboljšanje efikasnosti, proširenje proizvodnog programa i unapređenje ekološkog okruženja.
Danas tamo radi 5.050 radnika. Nijedan nije dobio otkaz. Svakome je ponuđen ugovor o radu.
Usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Okončana je izrada teksta nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Ciljevi predloženih mera su višestruko skraćenje stečajnog postupka, otklanjanje uočenih procesnih smetnji u postupku, skraćenje roka sa ukidanjem moratorijuma, veća zaštita stečajnih poverilaca i brža naplata potraživanja.
Plan za naredni period obuhvata privatizaciju 73 preduzeća, od kojih je 18 većih i značajnijih „Lasta“, „JAT tehnika“, „Simpo“. Nastavak procesa privatizacije ostalih preduzeća iz portfolija ministarstva, kao i privatizacioni procesi velikih firmi, kao što su „Telekom Srbija“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Dunav osiguranje“. Ne zaboravite samo kada govorimo o Aerodromu, da zahvaljujući „Er Srbiji“ nešto što je imalo ukupnu vrednost od 50 miliona evra danas za koncesioni ugovor na 25 godina početna vrednost sa atfront plaćanjem, sa njime ćemo izaći na tender, biće oko 310 miliona evra. To vam samo govori šta je to što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu plus „konsešs fi“ taksu, koncensionarsku taksu koju će plaćati u visini od 10, 11, 12 miliona evra na godišnjem nivou svih 25 godina.
To pokazuje da smo neke rezultate uspeli da napravimo na veoma ozbiljan način i disciplinom i odgovornošću da promenimo ono što je bilo već uništeno.
RTB Bor, moramo sve da menjamo. Oni svoje poslovanje moraju da unaprede kroz UPPR, ali to sve ide teško. Ide mnogo komplikovano i šta god da bih vam rekao, kao i za JP „Resavicu“ i za naše planove, a to su nam uz, razume se, danas nemamo problema, zbog cene nafte i cene gasa koje su niske, sa Azotarom, Petrohejimo i MSK-a, ali to je ono što moramo da rešimo i to su nam prioritetni zadaci u narednom periodu.
Ono što je ključna stvar, jeste reforma javnih preduzeća. Registrovana su 23 javna preduzeća čiji je osnivač Srbija, deset društava sa ograničenom odgovornošću i četiri akcionarska društva čiji je osnivač Srbija, a koje obavljaju delatnost od opšteg interesa i 691 javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Planirane aktivnosti za sledeći period su: nastavak procesa restrukturiranja javnih preduzeća na način utvrđen u pojedinačnim korporativnim i finansijskim planovima restrukturiranja, uvođenje korporativnog upravljanja u rad javnih preduzeća koje bi trebalo da doprinese povećanju njihove efikasnosti putem smanjenja nepotrebnog trošenja resursa, povećanja obima i poboljšanja kvaliteta usluga modernizacijom tehnologije, profesionalizacija menadžmenta i sistem kontrole rada.
S tim u vezi, u narednom periodu planirano je sledeće: izrada uporedne funkcionalne analize sagledavanjem stanja u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji je osnivač Srbija, utvrđivanje stepena znanja i veština vezanih za korporativno upravljanje kod članova nadzornih odbora i direktora navedenih preduzeća, utvrđivanje preporuka za nastavak procesa uvođenja korporativnog upravljanja, donošenje propisa za uvođenje sistema licenciranja za direktore i članove nadzornih odbora u javnim preduzećima. Uputstvima za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća predviđene su restriktivne mere u planiranju dela troškova poslovanja.
Trenutno stanje u pripremi plana u pogledu realizacije strukturne reforme. U cilju reforme javnih preduzeća, predvođeno je restrukturiranje velikih sistema u sektoru saobraćaja i energetike koji će dovesti do njihovog usmeravanja ka tržišnim principima funkcionisanja, i to su, naravno, EPS, „Srbijagas“ i „Železnica Srbije a.d.“
U okviru aranžmana sa MMF-om Srbija se obavezala za uvođenje principa čvrstog budžetskog ograničenja u poslovanju ovih preduzeća. Vlada je usvojila programe korporativnog restrukturiranja ovih velikih sistema u cilju unapređenja njihove organizacione strukture i sistema upravljanja, kao i smanjenja negativnog uticaja na javne finansije i ostatka privrede.
Kompanija „Železnica Srbije“ podeljena je na četiri železnička preduzeća: za upravljanje infrastrukturom, za prevoz putnika, za prevoz robe i holding kompaniju. Usvojena je studija od strane vladine međuresorne radne grupa, koja sadrži i plan za reformu Železnice 2016-2020. godine, i koja daje okvir za nastavak procesa restrukturiranja radne snage, imovina i obaveza „Železnica Srbije“. Potreban broj zaposlenih u železničkim preduzećima identifikovan je u saradnji sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.
U pogledu restrukturiranja javnog preduzeća EPS, usvojen je program reorganizacije i plan finansijske konsolidacije, uspostavljena je nova organizaciona struktura na taj način da se sedam privrednih društava za proizvodnju električne energije pripojilo EPS-u, a pet zavisnih privrednih društava za distribuciju električne energije spojeno je u operator distributivnog sistema EPS distribucije d.o.o. Beograd. Postoji privredno društvo EPS snabdevanje, kao i privredno društvo sa statusom stranog privrednog društva EPS trgovanje, kao i privredno društvo u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma iz avgusta 2015. godine. Naravno, po okončanju procesa reorganizacije i finansijske konsolidacije, vršiće se promena pravnog statusa EPS u akcionarsko društvo.
U pogledu restrukturiranja „Srbijagasa“ usvojene su polazne osnove za restrukturiranje „Srbijagasa“ u decembru 2014. godine, uspostavljena je nova organizaciona struktura koja uključuje postojanje nezavisnih privrednih društava za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa, transport gas Srbija d.o.o. Novi Sad i distribucija gas Srbija d.o.o Novi Sad. U toku je priprema sveobuhvatnog plana finansijske konsolidacije uz konsolidacije sa Svetskom bankom, s ciljem definisanja mera koje su potrebne za postizanje dugoročnije finansijske održivosti i konkurentnosti „Srbijagasa“.
Ono što želim vama da kažem, to je da najveće probleme, naravno, imaćemo i zbog svoje veličine, jer je reč o najvećoj kompaniji u Republici Srbiji, reč je o Elektroprivredi Srbije. Ali, mislim da smo i sa menadžmentom i sa sindikatima u prethodnim danima uspeli da postignemo važne dogovore. Tu postoje otpremnine na različitim nivoima, a na različitim nivoima računamo i godine staža i za ljude sa beneficiranim radnim stažom, pre svega za rudare, za radnike u proizvodnji. Danas sam, ako smem to da kažem pred građanima Srbije, nešto veći optimista po pitanju napretka i uspeha u reorganizaciji Elektroprivrede Srbije nego što sam to bio juče.
Tačka četiri – investicijama do snažne poljoprivrede i održivog sela.
Poljoprivreda i ruralni razvoj - fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i izvoze, unapređenje tehnologije, primena standarda kod proizvoda za izvoz, marketing.
Imajući u vidu značaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj učestvuje sa 10% u BDP-u, 21% u izvozu i 20% u radnoj snazi, uspešan odgovor izazovima u poljoprivredi je imperativ. Takvog odgovora nije bilo u pravoj meri do danas. Paradoks srpske poljoprivrede ogleda se u stagnaciji rasta uprkos značajnom povećanju izvoza.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koliko još strana?)
Ovde kod mene imam još 143 strane.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kod nas je još 30.)
Zato što je kod vas bilo 60. Rekao sam vam da ima oko 260-270. Još sam nešto preskakao.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kad ćemo dobiti to drugo da se pripremimo?)
Rekao sam da to urade u danu da biste imali večeras da se spremate i celu noć da čitate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znači opet celu noć…)
Što se vas tiče, siguran sam da ćete da spavate. Spavali ste i u mnogo težim okolnostima.
Možda me niste razumeli, ovo sam ja pohvalio gospodina Šešelja.
Ključni izazovi u ovoj oblasti u Srbiji odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološka zaostalost dela sektora poljoprivrede, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slabu organizovanost u zadruge, kao i nedovoljno razvijenu prehrambenu industriju, a čija se proizvodnja bazira na proizvodima sa niskim stepenom prerade.
Ne brinite, moraću određene delove iz glave da ispričam, ne zbog vas, nego zato što ja prosto ne bih mogao, sada je četiri, više od četiri sata, osam sata ne bih mogao da izdržim, tako da se ne sekirate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Jedno 15 minuta pauze...)
Dobro je da je gospodin Šešelj priznao da bi mu pauza dobro došla. E, zato pauze nema, nego nastavljam.
Dakle, prisutna je tehničko-tehnološka zaostalost poljoprivrednog sektora, ali i prehrambene industrije. Kako je trgovina sa EU sada potpuno otvorena, niske performanse prehrambene industrije mogle bi biti ograničavajući faktor lanca poljoprivredne proizvodnje i prerade.
U pogledu prosečnog prinosa žitarica Srbija spada u red evropskih zemalja sa niskim prinosom – 4,8 tona po hektaru, i skoro dvostruko zaostajemo za najuspešnijom Belgijom koja ima 9,2 tone po hektaru. Prethodno je, razume se, posledica neadekvatne tehnologije, naročito na malim gazdinstvima, ali i neadekvatne kulture ili vrste poljoprivredne proizvodnje u pojedinim poljoprivrednim područjima i na manjim gazdinstvima.
Struktura gazdinstava je nepovoljna jer je najveći broj gazdinstava male ili srednje veličine i praktikuje ekstezivnu proizvodnju. Od ukupnog broja gazdinstava svega 3,1% je veličine preko 20 hektara i obuhvata i 44% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, gazdinstva do pet hektara čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su, naravno, male da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agroprerađivačima.
Trenutna poljoprivredna politika Srbije ne favorizuje velike proizvođače u odnosu na male i srednje, osim što su u povlašćenijem položaju poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom u područjima sa otežanim radom u poljoprivredi prilikom konkurisanja za podsticaje.
Poljoprivreda Srbije dobro je mehanizovana u pogledu broja i snage traktora. Međutim, traktori u srednjim i malim gazdinstvima uglavnom su polovni i dotrajali, a prisutan je i nedostatak specijalizovanih poljoprivrednih mašina. Opremljenost objekata za smeštaj stoke je vrlo neujednačena i uslovljena je pre svega stepenom specijalizacije i veličinom stada. Prisutne su i velike regionalne razlike.
Investiciona poljoprivreda, podsticaj zapošljavanju, socijalnoj koheziji i održivom razvoju sela. Breme pogrešnih odluka iz prošlosti Vlada Republike Srbije prihvata kao izuzetnu priliku i obavezu da novom poljoprivrednom politikom ponudimo novi početak, iako će to biti veoma, veoma teško. Da bismo dostigli održivi razvoj, moramo da gledamo dalje od kratkoročnih ciljeva. Ne možemo da dozvolimo da poljoprivreda bude uspavana na državnim davanjima, dok Evropa ulaže u konkurentnost i modernizaciju farmi.
Dakle, da budem sasvim otvoren, mi smo davali i sećam se koliko se Snežana mučila da objasni da smo u stanju da platimo do 50% cene za jedan kombajn, da damo novac, bespovratna sredstva. Ali, neće ljudi kombajn, hoće da se da 1000 ili 2000 dinara više. Taj novac obično završi u potrošnju u prvoj prodavnici, umesto da završi na imanju. To je ono što moramo kod sebe da promenimo.
Imaćemo nešto više para nego što smo imali, ne zato što je ministar uspešniji od nekog drugog, već zato što nam je bolja fiskalna situacija, ali to ne znači da ćemo pare da bacamo. Mi ćemo da podržimo bespovratnim sredstvima mnogo više nego ranije izgradnju novih i modernizaciju postojećih objekata za držanje životinja na farmama, skladištenje, hlađenje, čišćenje, sušenje, zamrzavanje, klasiranje i pakovanje proizvoda, zaštićene prostore za proizvodnju sadnog materijala, voća, povrća, lekovitog bilja i cveća, podizanje novih višegodišnjih zasada i vinograda, kupovinu novih poljoprivrednih vozila, mehanizacije i opreme, poboljšanje postojećih, kao i izgradnju i opremanje novih sistema za navodnjavanje. To je politika za koju se zalažemo i u saradnji sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke i Evropske banke za razvoj i Evropske investicione banke ili nemačke razvojne banke. Vlada će podržati investicije u poljoprivredu razvojem adekvatnih finansijskih instrumenata i najpovoljnijih kredita, kako bi se poljoprivrednicima i prerađivačima pomoglo da ulažu u svoju proizvodnju radi veće konkurentnosti i sprovođenju strukturnih prilagođavanja.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i usvajanjem Uredbe o dugoročnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu investicija nastavićemo sa ključnim reformama u poljoprivredu. Uredbom su lokalne samouprave dobile posebnu odgovornost pred svojim sugrađanima da transparentnim, preciznim i jasnim postupkom za ostvarivanje prava prvenstva zakupa odluče o davanju saglasnosti na investicione projekte koji će na najadekvatniji način podržati ekonomski i socijalni razvoj lokalne zajednice.
Otvaranje novih tržišta. Nastojaćemo da poljoprivrednim proizvođačima i prehrambenoj industriji omogućimo efikasan pristup novim tržištima, a danas sam govorio i o neiskorišćenim potencijalima i ruskog tržišta i zemalja BRIK-a, ali naravno i povećanjem našeg izvoza u zemlje Evropske unije. Ojačaćemo granični prelaz i pojednostaviti postupke uvoza i izvoza. Poboljšaćemo informacione sisteme u veterini i zaštiti bilja, gde inače vidimo najveći problem. U veterini, dakle, kada sam govorio o sistemu bezbednosti hrane, kao infrastrukturu javnih i privatnih laboratorija. Moramo da orijentišemo sebe ka dodatnoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, zaštiti geografskog porekla i brendiranju, podršci organskoj i integralnoj proizvodnji - biće smernice nove poljoprivredne politike.
Cilj svih mera Vlade Srbije je da se ukinu nepotrebne procedure, usaglase standardi bezbednosti hrane sa trgovinskim partnerima i proširi ponuda srpskih proizvoda na stranim tržištima. Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvezemo ništa, kao što i zbog injekcija za svinjsku kugu ne možemo da izvezemo naše svinje i sve se pravimo da smo mnogo pametni i mnogo drugačiji od svih ostalih, a da u stvari ili malo toga znamo ili štitimo interese pojedinih velikih firmi, pojedinih velikih kompanija, tajkunske interese, a da za običnog seljaka i za našu zemlju ne radimo ništa.
Primetićete da bi bilo kakva inicijativa po tom pitanju naišla na žešći otpor i strašniji otpor u svim medijima koji odmah doniraju te kompanije, o kojima mogu i da govorim sutra u odgovoru na pitanja narodnim poslanicima, i vode hajku protiv svih koji bi pomislili da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, da napravimo bolje biznis planove itd. Hej, nemojte to, time ćete da uništite naše šanse, time nećemo da imamo zdravu hranu, uništićete Srbiju. Pričaju gluposti, pričaju najbesmislenije stvari. Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas nije jeo?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koja je životinja u pitanju?)
Ne bi vam se svidela, ne ide uz burek.
Tokom poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci štetnog uticaja koji iznenadna konkurencija na liberalizovanom tržištu EU, razume se, može da ima na naše poljoprivredne proizvođače. Aktuelno prelivanje krize mlečnih proizvoda i svinjskog mesa iz Evrope na Srbiju, da trenutno nemamo dovoljno napredne instrumente kako bismo se nosili sa poremećajem na tržištu. U skladu sa tim smo svaki put reagovali i učinili bukvalno sve što smo mogli da zaštitimo domaćeg seljaka. To smo činili na taj način, da budem sasvim otvoren pred vama, poštovani narodni poslanici, da smo donosili mere koje su delimično u suprotnosti sa propisima EU i znali smo da su delimično u suprotnosti sa propisima EU jer nismo imali izbora. Uništili bismo kompletnu mlekarsku industriju Srbije, uništili bismo kompletnu industriju mesa, kompletnu industriju mesa, pre svega svinjskih tovljenika i to je bio najveći problem. Onoliko koliko smo mogli da reagujemo, država i Vlada su reagovale, a mi ćemo na sebe da preuzmemo taj teret odgovornosti pred EU za kršenje njihovih pravila.
Zaštita od rizika klimatskih promena. Sve češće ekstremni vremenski događaji i promene temperatura utiču na prinose poljoprivrednih kultura i prihode poljoprivrednih proizvođača. Smanjenje prinosa koje može ići do 40% se posebno može očekivati na poljoprivrednom zemljištu sa nedovoljnim ili neadekvatnim sistemima za navodnjavanjem. Upravo zato su nam potrebne akcije u kojima će Vlada kroz aktivne mere i finansijske instrumente podržavati domaćine i podržavati poljoprivrednike u navodnjavanju svojih imanja, pomoći uvođenje potrebnih tehnologija, poput zaštitnih mreža od grada, sistema kap po kap, pokretnih sistema za navodnjavanje, kao i sprovesti mere za unapređenje zaštite zemljišta.
U naredne četiri godine, u saradnji sa poljoprivrednicima i prehrambenom industrijom, Ministarstvo poljoprivrede radiće na tome da se dostignu sledeći konkretni ciljevi: da mobilišemo do jedne milijarde evra investicija za modernizaciju farmi, opreme i mehanizacije, skladišnih kapaciteta primarne proizvodnje i prerade, mobilišemo do milijardu evra investicija po osnovu dugoročnog zakupa poljoprivrednog zemljišta, udvostručimo izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do pet milijardi evra i doprinesemo da najmanje 200.000 malih poljoprivrednih gazdinstava postane ekonomski održivo u uslovima liberalizovanog tržišta.
Povezivanje sa drugim tržištima u regionu u svetu, saobraćajna infrastruktura. Mnogo puta svi smo govorili da je saobraćajna infrastruktura conditio sine qua non svakog napretka i ja sam to bezbroj puta ponavljao, a i danas kažem. U čemu je onda razlika između svih nas? Ako upitate bilo kog direktora bilo koje firme kod nas ili u svetu gde bi pre otvorio firmu i zaposlio ljude, u zemlji sa razorenim putevima i mostovima ili u onoj sa autoputevima, brzim prugama, internetom i dobrim školama, svi znate kakav ćemo odgovor da dobijemo.
Kada smo u prethodnom mandatu preuzeli infrastrukturne projekte, naravno, što će moći da kaže i onaj sledeći koji dođe, ali čini mi se da završeni kilometri mogu preciznije da govore, ali to ćete da slušate uvek i zato sam veoma besan i o tome ću sutra da govorim, o nekim stvarima koje se dešavaju na našim koridorima i u našoj putnoj infrastrukturi uopšte, ali to je valjda navika već 30, 40, 50 i 60 godina, da se ni jedan rok ne poštuje i da šta god da se dogovorite, uvek postoji Lajbnicov dovoljan razlog zašto je taj rok prekoračen. Najčešće je to pogrešno planiranje, loši projekti, treći put su nepredviđene situacije, voda, izvori vode u tunelima, četvrti put je palo celo brdo, odnosno klizište se pojavilo, odronilo se brdo, peto je – kasnila je uplata tri dana pa im baš zbog ta tri dana kasni prevoz robe šest meseci i to tako ide.
Sa tim smo se nešto bolje suočavali u prethodnom periodu i zato izgradili nešto više kilometara i puteva i pruga, ali to nije dovoljno dobro, iako se time ponosim, kao predsednik Vlade, što možete da prođete i kad idete ka Grčkoj i kad idete ka Bugarskoj, kada idete ka Zlatiboru, vidite šta se radi, vidite koliko se radi. Mislim da se nikada više nije radilo, ali mora da bude bolje i mora da bude više. Pre dva meseca su mi rekli da će nešto da bude otvoreno u avgustu. Neće biti otvoreno u avgustu, biće otvoreno u oktobru, zato što su me lagali. Ako su lagali predsednika Vlade, a deset puta sam ih pitao, onda možete da mislite kako lažu sve ostale. Zato će sad svi ti da idu koji su na takav način lagali.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je obećao Velimir Ilić.)
Nije to obećao Velimir Ilić, nije to obećao ni Mrkonjić, kod drugih ljudi sam bio pre dva meseca kada su mi obećali da će to da urade pa su me slagali, toliko da znate.
Nemojte da dobacujete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ništa ne dobacujem, samo pitam.)
Zorana je pristojno i dobro radila svoj posao zato jeste tu kao i mnogi koji nisu tu, a koji su pristojno i dobro radili svoj posao, a oni koji ga nikako nisu radili, čijim radom nisam zadovoljan otići će, a to ćete da vidite vrlo brzo, nemojte da ste nestrpljivi.
Mnogo puta ste me čuli kako izgovaram nazive mesta za koje većina ljudi nije čula i kada sam govorio i Srpska kuća Levosoje, pitali su se zašto to toliko ponavljam. Kakva je to nova srpska kuća, jel to kuća nekog Srbina, o čemu se radi? Mi bismo u Evropu, a on bi o Srpskoj kući Levosoju. Ali da znate da smo to uspeli na najbrži mogući način da završimo i ako su me i tu prevarili za rok izvršenja, naše kompanije naravno. Da biste razumeli zašto, to je problem sa kojim su se svi suočavali i to je problem o kojem su svi lagali sve, zato što oni od svakog novog posla finansiraju prethodne dugove i ukoliko mu ne date novi posao iako taj posao nije završio on neće moći da završi aktuelni posao.
Da li je tako Mrkonjiću? Tako je. E, to je katastrofa. E, to će lepo da se promeni i to vam garantujem, jer ću lično time da se bavim, ali bukvalno ću lično time da se bavim zato što tu vrstu bezobrazluka ne mogu da trpim. Jer, ako bismo mi sutra rekli „Planumu“ – izvinite, niste dobro uradili svoj posao, niste ga dobro napravili, oni nam neće završiti dva ili tri veoma važna objekta u ovom trenutku. Zašto? Pa, zato što nema para. Potrošili su, pojeli su svoju budućnost, kao i Zvezda i Partizan.
Pitajte ih eskontovali su ugovore sa „Telekomom“ do 2018. godine. Pojeli budućnost neke dece do 2018. godine ili nekog novog rukovodstva. E, isto to tako rade i naše građevinske kompanije i tako su bile naviknute. Super, naći ćemo neke nove. Pomagali smo svima da mogu da opstanu, dali smo posla više nego što je iko ikada posla dao, a da nas varate, da nas obmanjujete, da kasnimo u Golupcu, da kasnimo na jednom, da kasnimo na drugom. Manje kasnimo nego ikada, toliko da znate, a svejedno to moj bes neće da umanji, bes svih normalnih ljudi kada vide da nisu u stanju ni jedan rok da poštuju.
Mogu svi da mi se smeju da vam iskreno kažem zbog toga. Kada budemo završili sa mandatom ove Vlade moći ćete da idete do bugarske granice autoputem od Horgoša, moći ćete od Šida. Dakle, hoćete, moći ćete da idete do makedonske granice autoputem svuda i kroz Grdeličku klisuru, gde nam danas nedostaje 28,6 kilometara plus 9,8 kilometara Levosoj Srpska kuća, sve ostalo smo završili. Otvorili smo Grabovnica - Grdelička klisura. Dakle, sve će to da bude završeno kao što ćete moći da idete do Čačka, nadam se i do Požege pre kraja mandata ove Vlade u najmanju ruku autoputem gde će vam i Zlatibor i Zlatar i mnogi drugi srpski turistički centri biti i te kako dostupni. I to će biti rezultat ove Vlade.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da li će to biti pun mandat?)
Bolje sa vas gospodine Šešelj da bude po mandat da vas ne bih pobeđivao još četiri puta.
Ovako može da vam se dogodi da posle tog punog mandata se sklonim pa da imate neku šansu da dođete na drugo mesto, a to je samo neka šansa.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je bila smena generacija u pogrešnom smeru.)
Osim ovoga što sam rekao već da su važni infrastrukturni projekti završićemo izgradnju mosta Drine od Ljubovije do Bratunca. Projekat je započeo u oktobru 2015. godine. Biće sa svim pristupnim putevima završen do novembra 2017. godine.
Takođe, Žeželjev most u Novom Sadu biće otvoren za saobraćaj u prvoj polovini naredne godine. Tu smo imali mnogo problema u odnosima između Republike, grada i Pokrajine, sad su svi ti problemi izglađeni i sve ide kako treba.
Osim izgradnje novih autoputeva u toku je projekat obnove dela putne mreže i unapređenja bezbednosti u saobraćaju. Potreba za rehabilitacijom mreže proističe iz činjenica da je tokom protekle dve decenije održavanje naših puteva bilo delimično zanemareno. Trošeno je onoliko koliko je moglo da se troši i danas smo prinuđeni da nadoknadimo ovaj akumulirani zaostatak.
Ova važna inicijativa vrednosti od 49,2 milijarde dinara, oko 400 miliona evra će nam omogućiti da rehabilitujemo 158 kilometara puteva do leta ove godine, pa do jeseni da započnemo radove na dodatnih 67 kilometara.
Tokom 2017. godine i 2018. godine intenziviraćemo radove na rehabilitaciji tako da će do 2019. godine biti obnovljeno ukupno 1100 kilometara puteva, pri čemu će se broj saobraćajnih nezgoda značajno umanjiti kao posledica ove intervencije.
U naredne četiri godine uložićemo 369 milijardi dinara, tri milijarde evra u železničku infrastrukturu, rehabilitovaćemo, modernizovati, izgraditi ukupno 874 kilometara pruga.
U 2015. godini naša železnička mreža prevezla je 17 miliona putnika i 12 miliona tona tereta. Kada budemo modernizovali pruge, završili program reforme, očekujemo porast od 30% u železničkom saobraćaju. Uložićemo 115,7 milijardi dinara ili 941 milion evra u modernizaciju pruga i šinskih vozila. To će obuhvatiti 27 novih vozova na dizel gorivo, sedam multi sistemskih lokomotiva i remont 23 električne lokomotive. Takođe ćemo remontovati 400 teretnih vagona.
Ove godine krećemo sa izgradnjom pruge Beograd – Budimpešta, radove na deonicama Stara Pazova – Novi Sad koji se finansiraju iz ruskog zajma. Prvi put u istoriji Srbija će postati deo evropske mreže brzih pruga sa dvostrukim kolosekom na kojima će se dostizati brzina do 200 kilometara. Već smo započeli sa rekonstrukcijom deonice Resnik – Valjevo, 77 kilometara nakon čega krećemo sa rekonstrukcijom preostalog dela od Valjeva do Vrbnice na granici sa Crnom Gorom.
U planu je i rekonstrukcija i deonice Stalać - Đunis na liniji Beograd – Niš i modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad u okviru koje je planirana izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Što se tiče pruge Niš – Preševo u toku su radovi na rehabilitaciji tri deonice. To su preko ruske železnice i ruski zajam. Nastavićemo i sa drugom fazom rekonstrukcije železničke stanice Beograd Prokop.
U 2014. godini aerodrom „Nikola Tesla“ oborio je sve rekorde u broju putnika. Prvi put smo imali 4,6 miliona putnika u godini. Ove godine očekujemo 4,8 miliona putnika. Verujemo, beogradski aerodrom je najbrže rastući aerodrom u Evropi. Verujemo da ćemo upravo, da li će se Vlada odlučiti, a mislim da je najbliže da se odluči za koncezioni model upravljanja aerodroma, obezbediti nove investicije od najmanje 700 miliona evra i razume se dodatni priliv u budžet Republike Srbije.
„Er Srbija“ trenutno leti na 44 destinacije za prevoz putnika i tereta širom Evrope i Mediterana i Bliskog istoka i do sada se pokazalo kao jedna od tri najsigurnije i najbezbednije evropske avio kompanije.
Otvaranje radnih mesta u sektoru vazdušnog saobraćaja nije ograničen na našeg avio prevoznika već se proteže na kompanije i prateće usluge koje Srbiju pretvaraju u čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region. Mi verujemo da ćemo ovaj posao oko aerodroma završiti već do sredine 2017. godine.
Što se tiče telekomunikacione infrastrukture u Republici Srbiji koji čine elektronsku komunikacioni resorsi putem kojih se omogućava elektronski komunikacione usluge za građane, privredu i javnih sektor potrebno je sistemski urediti kako regulatorni okvir tako i oblasti investicije kako bi Srbija mogla da dostigne zemlje EU u brzinama protoka interneta. S obzirom na to se smatra da će investicija u sektoru elektronske komunikacije biti jedan od najznačajnijih podsticaja rasta BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, modernizaciju društva, digitalna agenda za Evropu predviđa da do kraja 2020. godine sto od sto populacije EU ima široko pojasni pristup sa brzinama većim od 30 megabita, odnosno da 50% populacije ima pristup do vrlo brzih široko pojasnih priključaka sa brzinama većim od 100 megabita.
U 2015. godini 70% svih domaćinstava u Evropskoj uniji imalo je širokopojasni pristup internetu. Prema Eurostatu u Srbiji svega 56% domaćinstava, izvor je Republički zavod za statistiku.
Mi bi trebalo do 2020. godine da se izjednačimo i to prema onome što je definisano u digitalnoj agenti za Republiku Srbiju sa zemljama Evropske unije.
Naravno da je neophodno smanjiti administrativne troškove, pojednostaviti procedure za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju optičkih mreža koje će omogućiti zajedničko korišćenje postojećih raspoloživih kapaciteta. U Srbiji već postoji izgrađena mreža optičkih sistema koji nisu dovoljno iskorišćeni, pa je neophodno obezbediti uslove za njihovo stavljanje u funkciju. Trenutno je neiskorišćena mreža kablova sa 80 čvorova koja je izgrađena na mreži dalekovoda ukupne dužine 6000km. Ova mreža predstavlja okosnicu za formiranje nacionalne širokopojasne mreže. Preko postojećih čvorova moguće je povezati državne i lokalne institucije. Osim upravnih organa i ustanove obrazovanja, nauke i kulture značajno zaostaju za razvijenim zemljama u pogledu ove infrastrukturne opremljenosti.
Turizam, IT usluge, kreativna industrija i kulturni centar. Jedna dodatna mogućnost za otvaranje novih radnih mesta, koja danas u Srbiji nije dovoljno iskorišćena je turizam. Srbija ima izvanrednu klimu, prirodne lepote, bogatu istoriju, značajan turistički potencijal koji je moguće značajnije iskoristiti. Siguran sam da ćemo po tom pitanju moći da postignemo u narednom periodu još bolje rezultate.
U ovom sektoru danas radi 32.000 ljudi i indirektno generiše još 48.000 radnih mesta za naše građane.
Mnogo toga smo uradili u poslednjem periodu. Imamo kumulativni rast od prosečno 12,5% svake godine. Dakle, na ono što postignemo 2013. godine na taj rast imamo novih 12%, 2014. imamo novih 12% na taj rast.
Od 2012. god. broj dolazaka stranih turista upravo zato je povećan za 40%. U prvih šest meseci ove godine imali smo 1,3 miliona turista koji su došli u Srbiju, što je porast od 12,7% u odnosu na isti period 2015. godine.
Mi smo prošle godine ostvarili rekordan devizni priliv od turizma, koji je iznosio 945.000.000 evra. U odnosu na prethodnu godinu zabeležen je rast od 9,5%. Ovaj trend rasta predstavlja samo početak snažnog razvoja turizma. Cilj nam je da dostignemo 9,6 miliona noćenja, da doprinos turističke industrije bude 5% u 2020. god, što je dvostruko više nego što imamo danas.
Najvažnije je što bismo tim dostizanjem od 5% BDP napravili i generisali novih 20.000 radnih mesta, što je od prioritetnog značaja za Republiku Srbiju.
Ulagaćemo u naredne četiri godine, postavićemo, to će nam biti jedan od pravih prioriteta, i predstavljanje naših kapaciteta, naših potencijala. Želim da vas obavestim, ako se ne varam, Rasime, za mesec dana bi već trebalo da izađu svi znate, koji idete u inostranstvo, za čuvenu knjigu, brošuru DKEyewitness Travel izaći će i po prvi put u Srbiji. Mi to nismo imali, to nije bila ničija inicijativa, to je bila zajednička inicijativa ministra Ljajića i moja da sa tim idemo. Poslali smo im dopis i uskoro će se i takva knjiga pojaviti po prvi put u svetskim knjižarama i svim drugim mestima u Republici Srbiji, što će svakako dodatno doprineti prilivu turista u našu zemlju.
Istovremeno, moraćemo bolje da definišemo naše prioritete, ne da idemo sa ponudom svega i svačega, već da izdvojimo oblasti u kojima možemo posebno da privučemo turiste i na tome da insistiramo.
Mnogo toga je urađeno kroz Egzit, Guču, brojne naše manifestacije, ali ono što nismo iskoristili do sada ili je najmanje iskorišćeno, a što možemo da iskoristimo, to je Dunav kao važan potencijal. Zato smo onoliko novca uložili mi u Golubac i Gradište, uložićemo još mnogo više i ne samo u Golubac i Gradište, već u sve opštine, dakle, od Apatina do Kladova i Negotina i pokušati da napravimo i da privučemo ogroman broj turista iz Nemačke i Austrije, Češke, Slovačke, koji žele da vide Dunav, lepote na Dunavu od Kazana do svega što oko samog Dunava možemo da ponudimo, od Golubačke tvrđave, Lepenskog Vira, Tabule Trajana do danas pronađenih ostataka starog mosta iz rimskog perioda, nedaleko od Kladova, mislim da mogu da budu i prava i najbolja, Viminicijuma, razume se, mogu da budu najbolja pozivnica za svakoga.
Istovremeno ćemo gledati da pojačavamo naše planinske i banjske potencijale. Planinski potencijali uz Beograd nam najbrže rastu, banjski potencijali u Vrnjačkoj Banji dramatično, ali ćemo morati da vidimo šta da radimo sa onim što smo zatekli, zatvorenim, uništenim i upropašćenim kao što su Mataruška banja i mnoge druge banje, Bogutovačka banja, sa izvanrednim potencijalima, sa dobrim potencijalima, a koje su prosto u procesu privatizacije potpuno rasturene 2001, 2002. i 2003. godine, da danas tamo ne postoji apsolutno ništa.
Tehnologija i IT industrija u Srbiji rastu velikom brzinom. Postoji 2200 IT kompanija u Srbiji koje zapošljavaju više od 19 hiljada ljudi, a taj posto raste skoro 10% na godišnjem novu. Možda neko misli da je 19 hiljada radnih mesta malo, ali te kompanije doprinose sa preko 43 milijardi dinara godišnje, kada je reč o prihodima koje Srbija ostvaruje od izvoza.
Ne možemo da se poredimo, ne možemo da se merimo sa Izraelom, ne možemo da se merimo sa nekim drugim zemljama, ali je svakako da smo ovde dobili mnogo više nego što smo uložili i zato ćemo pre svega u sistemu našeg školovanja, našeg obrazovnog sistema morati da uložimo neuporedivo više.
U prethodne dve godine, preko šest i po hiljada mladih je prošlo obuku kroz specijalizovane programe u IT i drugim sektorima. Ovi programi su mlade ljude obučili veštinama koje su im potrebne ne samo da bi popunili prazninu na tržištu rada, već da bi dobili i dobro plaćen posao u svojoj lokalnoj zajednici.
Kao primer mogu da navedem Zoranu Lazarević koja je doktorirala na fakultetu u Nišu, a onda je shvatila da ne može da dobije posao kao nastavnik muzike. Njen život se u potpunosti preokrenuo kada je otkrila program obuke iz informacionih i komunikacionih tehnologija. Posle ovog šestomesečnog programa i nekoliko desetina drugih studenata u Nišu i Novom Sadu, stekli su napredne IT veštine, premda je bilo teško, naročito usled nedostatka iskustva u tom sektoru. Zorana je naporno radila i uspela da završi program kao jedan od najboljih učesnika.
Ubrzo je dobila dobro plaćen posao u lokalnoj IT kompaniji, a potom osvojila nagradu od 30 hiljada dolara za najbolju start ap ideju na takmičenju u inostranstvu. Sada planira sama da pokrene svoj IT biznis, ima vremena i novca da se bavi muzikom.
Takav vam je primer i Mladena Đorđevića koji je stekao diplomu inženjera IT, dugo nije mogao da pronađe posao, upisao se u Zrenjaninu na program „Obrazovanjem do posla“ i potom dobio posao mlađeg programera u lokalnoj IT kompaniji. Umesto da ode iz Zrenjanina, ostao je i pomaže da se formira lokalno tržište za programiranje.
U narednim godinama preduzećemo sledeće korake – uvođenje informatike u gradivo za osnovne škole, kao što se to radi u 13 zemalja EU i u svim protestantskim skandinavskim zemljama. O ovome je bilo priče i u javnosti, evo da to sada prekinemo, u mandatu ove Vlade, informatika će biti uvedena kao obavezan predmet u osnove škole, u osnovno obrazovanje i to ćemo da završimo.
Da bi smo obezbedili efikasnu reformu nastavnog plana, uskoro ćemo sarađivati sa Nacionalnim savetom za obrazovanje i postarati se da nastavni plan u srpskim školama utre put ka dobro plaćenim radnim mestima za mlade u IT sektoru.
Ekspanzija pilot programa gde specijalizovane „tvet“, dakle to je tehničko-dualno obrazovanje škole u Novom Sadu imaju četvorogodišnji nastavni plan fokusiran na IT. Za sada imamo mali broj tih škola, tehničko-dualnog obrazovanja iz kojih izlazi 1600 maturanata godišnje, a koji će moći da se zaposle na ovim dobro plaćenim poslovima.
Radićemo na reformi tog nastavnog plana kako bi smo obezbedili da se ono fokusira na obrazovanje učenika koji mogu da dostignu da se zaposle na upravo tim najbolje plaćenim radnim mestima, sredstva za profesore za IT na fakultetima i za upravo pomenute „tvet“ programe.
Takođe ćemo morati kako bi smo odškolovali mlade ljude u Srbiji sposobne da rade na tim najbolje plaćenim poslovima, da se postaramo da oni koji im prenose znanje budu dovoljno plaćeni. Napravićemo pregled kako bi smo utvrdili da li ima manjak profesora za IT i ukoliko ga ima koja bi bila tržišno prihvatljiva i prikladna plata.
Istražićemo mehanizme da bi smo obezbedili podsticaj fakultetima i višim školama da zaposle te profesore, jer da znate to nam je jedan od najvećih problema danas sa kojima se suočavamo.
Takođe ćemo sklapati partnerstva sa međunarodnim liderima u obukama iz oblasti tehnologije kao što su „Majkrosoft“ i „Epl“ kako bi smo sa njima sarađivali i iskoristili njihovu stručnost za obučavanje mladih u Srbiji za buduća radna mesta.
Što se sporta tiče, imali smo rekordne uspehe u poslednje dve i po godine, i pošto ja sada znam, sada će mnogi da kažu kako sada na Olimpijadi ne ide, sačekajte još malo…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Zato što je Toma išao i Dragica.)
Ja upravo hoću nešto suprotno da vam kažem, a to je da se malo strpite i da pokažete vere malo u naše sportiste.
Ono što je Srbija mogla da obezbedi, Srbija je obezbedila, najveće nagrade u regionu. Dali smo mnogo za pripreme naših sportista za Olimpijadu, samo da to znate. Ozbiljan novac smo izdvojili iz budžeta Republike Srbije za pripreme naših sportista za Olimpijadu, veći nego ikada i verujem da ćemo do kraja Olimpijade obezbediti do sada najveći uspeh na svim Olimpijskim igrama, a pripremaćemo se i za sledeću Olimpijadu. Videli smo gde smo pogrešili u određenim sportovima, gde smo mogli sa manje ulaganja da dođemo do više medalja, kao što su neki u našem komšiluku uradili sa tzv. letećim metama itd. Tako da, verujem da ćemo za sledeće Olimpijske igre biti još neuporedivo bolje pripremljeni.
Ono što je sada važno, ne postoji ni dan kašnjenja u isplatama za oko 550 nacionalnih priznanja, ni dan, i oko 350 stipendija na godišnjem nivou i za sve programe nacionalnih saveza.
Mi smo obezbedili novac za sve naše sportiste koji učestvuju na Olimpijadi. Voleo bih da su u određenim sportskim institucijama i malo više i malo jače radili, ali šta da radite, uvek je tu da svi drže pridike državi i Vladi, a nama je zabranjeno da primetimo da je nešto moglo malo bolje da se napravi.
Uspeli smo u borbi protiv negativnih pojava u sportu, ono što je mnogo važnije od svake osvojene medalje. Beležimo veliki napredak u suzbijanju dopinga u sportu, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je Srbija među prvim zemljama donela u svemu savremen Zakon o sprečavanju dopinga, čijom implementacijom su u celosti obuhvaćeni svi učesnici u sistemu sporta, te da Antidoping agencija Srbije jeste jedna od najbolje organizovanih ustanova ovog tipa u celoj Evropi.
Zavod za sport i medicinu sporta Srbije dobio je status nacionalnog trening centra, koji svoje kapacitete dodatno širi kroz revitalizaciju „Kartaša“, ako se ne varam, čime se stvaraju najbolji uslovi za nesmetane pripreme naših sportista. Zavod je osim toga u mnogome unapredio rad u oblasti sportske medicine kroz aktivnu međunarodnu saradnju, stalno usavršavanje kadrova i poboljšanje i proširenje kapaciteta.
U oblasti finansiranja sportske infrastrukture zaista smo uradili mnogo. Izgrađena je atletska dvorana u Beogradu, u kojoj ćemo biti domaćini Evropskog šampionata, četiri fiskulturne sale u školama u Kraljevu, Šapcu, Užicu, novi sportski objekti u Raški, Svrljigu, Kuršumliji, Ljigu, Vlasotincu, Beloj Palanci, Bojniku, Kruševcu, Kragujevcu, Vršcu, Ćupriji, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Tutinu. Započeta je obimna i ozbiljna rekonstrukcija Omladinskog sportskog centra „Karataš“, kao što rekoh, a rekonstruisani su i tereni u Krupnju, Ljuboviji, Tutinu, Arilju, Kučevu, Negotinu, Velikoj Plani i Titelu.
Izgradnju sportske infrastrukture finansiraćemo i koristeći sredstva EU iz IPA fondova. Biće rekonstruisano i sanirano dodatno 23 sportska objekta u 23 jedinice lokalne samouprave, takođe i 25 dečijih igrališta prema visoko postavljenim standardima za bezbednost dece, a biće nastavljen i rad na izgradnji nacionalnih trening centara za vaterpolo, odbojku i košarku. Posebno smo ogroman novac uložili u Vrnjačku Banju, sa čime ćemo nastaviti, što Vrnjačkoj Banji donosi veliki prihod i posebno će donositi u budućnosti.
Želim da kažem da Ministarstvo sporta radi na izradi programa kako da se deca više bave fizičkim vaspitanjem, jer danas džabe nama tereni i košarkaški i fudbalski, na tim terenima nema nikoga. Kada smo mi bili mladi, doduše, davno je bilo, morali ste čekati u radu da dođete da igrate partiju basketa, a sada nema nikoga po ceo dan.
(Jovan Marković, s mesta: Sada ne idu ni na fizičko.)
Pa, ako je to tako, gospodine Palma, da ne idu ni na fizičko, onda sam još zabrinutiji. U svakom slučaju, to je veliki posao za Ministarstvo sporta.
Srbija kao kulturni centar za srpsku, slovensku, balkansku i evropsku tradiciju. Umetnost i kultura su izlog Srbije okrenut prema svetu i međunarodnoj kulturnoj javnosti. S ponosom pokazujemo dostignuća naša u svakoj umetničkoj oblasti, bez izuzetka. Upravo zato, jedan od prioritetnijih zadataka Ministarstva kulture, da budem sasvim otvoren, taj posao je započet u prethodnom mandatu, sada ostaje da se kontroliše na dnevnom nivou, jer su radovi pokrenuti konačno, posle neuspelih tenderskih procedura, muljanja, muvanja raznih koji su hteli da dobiju posao, pa onda se poništi procedura, pa onda jovo-nanovo. Sada je to sve završeno. Narodni muzej Republike Srbije mora da bude završen u roku od 540 dana, koliko je ugovorom predviđeno, Muzej savremene umetnosti takođe. Ali, ono što je veoma važno, to je da kultura mora da se izmesti i da ne bude samo u centru Beograda ili samo u Beogradu, već i u ostalim centrima i gradovima, od Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Leskovca, Zrenjanina, Kraljeva, Pančeva, Čačka, Valjeva, Smedereva, svakog drugog grada.
Upravo, u skladu sa tim, trudićemo se i pomoći ćemo različite kulturne manifestacije širom Republike Srbije zato što kulturu moraju da dožive i u njoj da uživaju svi građani Republike Srbije, a ne samo oni koji imaju tu privilegiju da žive u našem glavnom gradu.
Drugo, ne zaboravite da o ovim ključnim kulturnim institucijama kada govorimo, mi time pojačavamo našu turističku ponudu, time pojačavamo ponudu naših usluga. Ono što je za nas nekada bilo veoma važno i za svu decu koja su dolazila sa strane, to je prvo da odete u Narodni muzej, posetite Narodni muzej, Narodno pozorište. Tek posle idete na Kalemegdan, da vidite šta je to što Beograd ima, pa šta je uradio Toma Rosandić, Simeon Roksandić, šta je uradio jedan, drugi ili treći. To, na žalost, već deset godina stoji, a otpočeli su radovi 25. jula ove godine i teče od tog dana rok od 540 dana. Građevinski radovi su u vrednosti od milijardu dinara, da ljudi ne misle da su to nekakve sitne popravke. Milijardu dinara je oko 8,3 miliona evra na današnji dan.
Formiranje gradilišta za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti započelo je 1. avgusta ove godine. Od 15. avgusta kreće izvođenje radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji izgradnje zgrade, a vrednost je oko 700 miliona dinara.
Što se informisanja tiče, ta oblast očekuje nastavak reformi. Sprovešćemo usvojenu medijsku strategiju u celini, završiti povlačenje države iz medija, naći održivo rešenje za finansiranje javnih servisa, jer ono što imamo problem danas sa javnim servisima, i to da znate, kada se neko javi za kratkoročne kredite, za kredite za likvidnost, vi vidite da to nije održivo poslovanje i vidite da ima bezbroj problema. Bio bih licemer ako bih rekao da je za to krivo sadašnje rukovodstvo, ali to su godine i decenije u kojima svi to čuvaju kao političku oruđe i oružje u kojem niko ne sme ništa da kaže o svemu tome, a troše se narodne pare.
Moraju da se ponašaju neuporedivo odgovornije i da vidimo kako i koliko odgovorno troše naše pare. Kao što oni mene pitaju – kako trošimo pare kao Vlada Srbije, tako ću da ih pitam lepo, jer mi i to piše na kraju u opštem deficitu koliko su naših potrošili, koliko su ih utrošili na gluposti, a koliko na pametne stvari. Nemam ništa protiv, neka se rade serije, neka se snimaju serije, emisije iz kulture, sve je to u redu, ali ne možete da imate 1000 ili 1500 zaposlenih više nego što je potrebno, ne možete da bacate pare na gluposti i nemojte da uzimate kratkoročne kredite za likvidnost. Nađite način da uzmete dugoročni kredit, pa da taj problem rešite, ali sada, šta ću ja tu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Smeni Bujoševića.)
Nažalost, nije on taj koji je najviše doprineo takvoj situaciji danas, inače bi mi bilo rešenje lakše.
Takođe, što se tiče slobode štampe, medijskih sloboda, to je dragoceno u civilizacijskoj i demokratskoj tekovini. Za svakog od nas ko se prihvatio dužnosti da na poverenje naroda odgovori nesebičnom posvećenošću pitanje slobode štampe se ne postavlja, ono se podrazumeva, njen razvoj se podržava i poštuje. Naravno, pitanje odgovornosti je važno. Voleo bih da ide uporedo sa slobodom izražavanja i svim medijskim slobodama, ali bolje je da imate, ukoliko već morate da birate šta je manje zlo, bolje je da imate manjak odgovornosti nego da imate manjak sloboda.
Uprkos svim različitim pričama o cenzuri, autocenzuri, mediji u Srbiji su u potpunosti oslobođeni svake vrste pritiska, kao što sam rekao, nažalost, neretko i svake vrste odgovornosti.
Mi ćemo se ponašati kao i do sada, ni na koji način ne vršeći pritiske. Uprkos činjenici da sam doživeo ili preživeo i lično najveći broj besmislenih uvreda, kleveta, laži, neistine, nikada nisam podigao nijednu tužbu, nijedan postupak protiv bilo kog medija zato što je postupak predstavnika javne vlasti da trpe, ali naravno da imaju pravo da odgovore na to. Mislim da je pravo na odgovor ključno pravo za svakoga, a naše je da i dalje učinimo sve što je moguće na razvoju drugačijeg mišljenja i mogućnosti da to drugačije mišljenje dođe do svakog građanina ove zemlje.
Ono što je za nas, rekao bih, najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer to je ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo, da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja.
Anatol Frans je rekao da se obrazovanje ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, nego od toga koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. To je jedini put ka nečinjenju konstantnih grešaka. To je jedini put ka novoj snazi koja je ovoj zemlji neophodna. To je način da znamo koje granice i kada možemo da pomerimo način da povećamo sopstvene kapacitete. Znanje treba da vodi ovu zemlju, znanje treba da je oblikuje i da joj odredi ciljeve.
Pre toga svi mi moramo da naučimo koliko toga i šta sve ne znamo. Treba da prihvatimo tu neprijatnu činjenicu i da naučimo kako da je promenimo. Nije tu osnovni problem to što je naše znanje u odnosu na sve ostale mlado, što smo naučili da čitamo i pišemo pre nekih 150 godina i što smo gotovo 1000 godina kasnije od drugih osnovali univerzitet i počeli da se bavimo naukom. To je prednost koja se danas prilično lako i brzo nadoknađuje.
Problem je nešto drugo. Problem je što smo se navikli na sopstveno neznanje i što na neki način uživamo u tom neznanju, što smo ga postavili kao reper i što ne dozvoljavamo znanju da se probije, što kada nam kažu da neki Holanđanin govori sedam jezika, naš komentar je – vidi budalu, što kada nam neko kaže da radi 12 ili 13 sati, naš komentar je – vidi foliranta i lažova, zato što mi ne možemo da zamislimo da neko radi 12 sati, zato što ne možemo da zamislimo da neko govori sedam jezika, jer mi to ne uspevamo.
Zahvaljujući tome došli smo u paradoksalnu situaciju, ovde su svi ubeđeni da znaju sve, bez obzira na to što ponekad ne znaju ništa. Samim tim nemamo nikakvo specijalizovano znanje, nemamo dovoljno stručnjaka, majstora svog zanata, one koji su u stanju da znanje usavrše i prenesu ga dalje. Sve znamo, jednom rečju za sve smo stručnjaci, o svemu imamo stav, ali kada dođe do činjenice i do rešenja, do toga kada treba nešto zaista da se uradi, tu otkrivamo tu strašnu činjenicu da to ne znamo.
Podsetiću vas na priču o deficitu, na priču o rastu. Pridike i predavanja u ovom parlamentu su nam držali oni koji su nas doveli do minus 3,6% rasta i oni koji su nas doveli do deficita od 5, 6, i 8%. Kada smo uspeli to sve da preokrenemo da nemamo deficit i da nam rast bude plus 2,6%, a ne minus 3,6% oni nam objašnjavaju da to nije dobro i da je bolje da se vratimo na to kada je to sve išlo u minus. Šta ćete? Takva nam je priroda. To mora da se promeni u Srbiji, i to je najvažniji zadatak, da naučimo da učimo, da se specijalizujemo, da otkrivamo nova polja znanja, da postanemo kadri da rešavamo. Kada to naučimo imaćemo generacije koje spas neće tražiti u bežanju od problema ili u pukom pokoravanju problemima. Imaćemo generaciju kadru da ih rešava. To je, ako neko nije shvatio, najbolje način da mladi ljudi ostanu u ovoj zemlji, da imaju razlog da ostanu i da znaju i šta će sa sobom i šta će sa njom, da znaju rešenje.
Tome služi reforma obrazovanja i zato ćemo je sprovesti, da bi dobili generacije sa rešenjima, generacije sposobne da odgovore na svaki zadatak, da razviju i sačuvaju svoju zemlju, da pripreme na pravi način one koji dolaze posle njih. Znanje je, drugim rečima jedan neprestani tok u koji moramo ponovo da se uključimo. Moramo da postanemo njegov deo kako bi mogli da koristimo njegove plodove. Moramo da sprečimo da nas bujica neznanja i nemara odnese, da shvatimo da samo znanje omogućava da sve ostane u koritu, da teče mirno, da daje plodove i da dovodi do cilja.
Obrazovanje u dalekoj najvećoj meri doprinosi društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Ono podstiče inovacije, obezbeđuje mladima potrebne veštine da mogu da se takmiče u globalnim razmerama, a to je ključni razlog razvoja jednog društva.
U sadašnjem sistemu naši izdaci za obrazovanje, koji iznose oko 5,2% BDP, su relativno visoki u međunarodnim poređenjima, dok su ishodi obrazovanja, na primer, merimo PISA testom, to je Međunarodni program za vrednovanje učeničkih dostignuća koji svake dve godine sprovodi OECD na bazi standardizovane metodologije, neuporedivo niži od onih koji bi opravdali naš nivo ulaganja. Da samo imate u vidu, mi ovo trošimo na plate. Mislim da 91% našeg budžeta za prosvetu odlazi na plate i sa toliko plata, koje isplaćujemo, u tom sektoru imamo veoma, veoma niske i veoma loše rezultate. To su stvari koje u narednom periodu moraju da se promene i ne interesuje me šta će ko da kaže i ne interesuje me koliko će ko da štrajkuje i ne interesuje me koliko će kojih političara, koji im se sviđaju, da dovode, jer sposobnost i znanje moraju da pobede nesposobnost i nerad.
Ono što je važno, cilj jedan, to je usklađivanje ishoda obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, povećanjem kvaliteta, relevantnosti obrazovanja i obučavanja.
Što se reforme visokog obrazovanja tiče, posebno mora da se stavi naglasak na važnost studijskih programa, jer stopa nezaposlenosti diplomaca sa visokim obrazovanjem iznosi 40%, a emigracija mladih i stručnih je velika. Upravo zato svaka ozbiljna reforma obrazovanja počinje reformom visokog obrazovanja, kako bi se više fokusirali na konkurentnost, orijentaciju ka krajnjem rezultatu, inovacijama, kao i na mapu puta ka finansiranju koje je orijentisano po učinku.
Jedan od prvih zakona na kojima je rad intenzivno započet je zakon o visokom obrazovanju i očekujte da bude ovde u parlamentu pre kraja 2016. godine. Veća mobilnost studenata i nastavnika preduslov je povećanja konkurentnosti naših visoko školskih ustanova.
Promenama u Zakonu o visokom obrazovanju i njihovim implementacijama rad visoko školskih ustanova postaje transparentniji. Razvijen je nacionalni repozitorijum doktorskih disertacija, koji je u međuvremenu postao najveća riznica znanja u regionu. Promenjen je način priznavanja diploma stečenih u inostranstvu na jedan jeftiniji i efikasniji način, kako bi bila uklonjena barijera za povratak stručnjaka iz inostranstva, ali sve to i dalje nije dovoljno, jer se suočavamo neuspešno sa rastućim konkurentnim globalnim tržištem.
Potrebno je da se postaramo da naši đaci budu spremni da se nadmeću na globalnom tržištu, ne da uspeju u Srbiji, da zadovolje roditelje ili sopstvenu sujetu, da trče za diplomama, već da svojim znanjem budu u prednosti u odnosu na svoje vršnjake u regionu.
Fokusiraćemo se na negovanje ključnih veština, kao što su kritičko razmišljanje, rešavanje problema i IT koji će podstaći zapošljavanje onih koji završe školovanje.
Potrebno je unaprediti kvalitet visokog obrazovanja, potrebno je uvođenje strožijih, ponavljam strožijih, obavezujućih kriterijuma za izbor u profesorska zvanja na nacionalnom nivou, koji bi svi univerziteti morali da ispune, kao i pooštravanje, recimo, kao što to koristi Univerzitet u Beogradu, uslova za akreditaciju i drastično unapređenje sistema kontrole ispunjenosti uslova za akreditaciju.
Trenutno je stopa upisa na fakultete u Srbiji 50% od ukupnog broja maturanata u centralnoj i istočnoj Evropi, ona iznosi preko 60%.
Pre nekoliko godina, decenija, Univerzitet u Beogradu je bio najprestižnija ustanova u regionu koja je privlačila studente iz celog sveta. Danas je on na Šangajskoj listi, ali ćemo morati naporno da radimo kako bismo ponovo uspostavili standarde izuzetnosti na Beogradskom univerzitetu. Do 2020. godine je cilj da se rangiramo među druge svetske univerzitete i da Beograd postane obrazovni centar regiona.
Vlada trenutno daje stipendije za preko 100 hiljada đaka, a preko 30 hiljada studenata svake godine prima stipendije Vlade za studije na državnim univerzitetima, ali mnogi od njih ne mogu da nađu posao kada diplomiraju zato što očekuju da ga dobiju u državnoj službi, zato što to nismo na dobar način podelili da ljudi razmišljaju o privatnom sektoru, osnivanju svojih kompanija ili o radu u privatnom sektoru.
Nastojaćemo da radikalno izmenimo način funkcionisanja naših univerziteta, kako bi iz njih izlazili oni studenti koji će ispuniti zahteve tržišta rada. Do 2020. godine udvostručićemo broj onih koji diplomiraju iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematičkih oblasti. Primenićemo strože procedure sertifikacije, akreditovanja za naše ustanove, kako bismo bili sigurni da svaki program priprema studente za zahteve tržišta rada.
Sledeće godine sprovešćemo brzu procenu sektora visokog obrazovanja sa osvrtom na to, ovo je suštinski pokazatelj učinka po ustanovi fakulteta, uključujući stope diplomiranja i mogućnosti da se diplomci zaposle u različitim oblastima, jer to je ono što je najvažnije.
I sada dolazimo do suštine onoga što bi trebalo da uradimo i što bi trebalo da dovede do boljih rezultata u narednom periodu. To je reforma srednjeg stručnog obrazovanja i dualno obrazovanje. Mlad čovek se ukoliko nema iskustva u određenoj praksi teško odlučuje na pokretanje samostalnog biznisa, samo 3% do 5% mladih ljudi će pokrenuti samostalni posao ako tokom školovanja nisu sticali neko radno iskustvo, ali u onim sredinama u kojima jesu sticali to iskustvo, nećete verovati, procenat mladih ljudi koji to žele da uradi je između 15% i 20%, dakle, tri do četiri puta više. Tu sklonost ka preduzetništvu razvija upravo dualni model obrazovanja. Naš dualni model obrazovanja i njegove prednosti, na njega su nam ukazali strani investitori, prijatelje i kolege iz Švajcarske, Nemačke i Austrije.
Kada sam bio u Švajcarskoj tamo sam mogao da upoznam guvernere četiri američke države, jer i Amerikanci danas vide da njihova ekonomija proporcijalno posustaje za ekonomijom Švajcarske, Nemačke i Austrije, upravo zbog dualnog obrazovanja, zato što su i Amerikanci napravili da je koledž najviši cilj koji neko može da ostvari za svoje dete. Danas više nije. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji to nije, budi ono što može da zaradi najviše, peri sudove ako možeš da dobiješ 5.000 evra za to, ne treba ti doktorska diploma za to, ako si doktor, ako si sposoban imaj platu od 10.000, ako nisi nema ko da ti pomogne, radi nešto drugo.
Zato hoćemo da učimo decu, da učimo tinejdžere da počnu da rade i da razvijamo preduzetnički duh i baš me briga za zaštitnike, ne znam čega i kojih prava, ovoga ili onoga. To je jedini način da se Srbija pokrene, suštinski da se pokrene i da obezbedimo dugoročni rast, dugoročni i održivi rast naše privrede. Dete od 14, 15 godina da vidi kako to funkcioniše u fabrici, da vidi kako se radi.
Ljudi gledao sam modele, mogu to za sutra i da vam pripremim, da vidite koliko Danska, Švajcarska, Nemačka i Austrija su ispred drugih zemalja. Holandija danas ima problem zbog neprimene dualnog obrazovanja koja je jedna od tri najrazvijenije zemlje EU. Ako bismo uspeli 1% od toga što oni primenjuju i mi da primenimo u našoj zemlji, mi bismo mnogo toga napravili. Nažalost, do sada nije bilo postojalo interesovanju u srpskim kompanijama, a još manje je postojalo interesovanje u našem prosvetno-obrazovnom sistemu. Zato što se time ruše nečije privilegije, zato što se time ruši ustanovljeni sistem, već 50, 60 godina, da ja zadržim svoju poziciju, nemoj da primam mladog profesora, nemoj da primim ovog koji zna više od mene, da ja zadržim ovo moje, lepo mi je i u redu je. Ljudi, ne može tako.
Mnogo vas volimo i poštujemo, ali ne možete tako. Zato što na taj način zaostajemo, gubimo trku u regionu, a kamoli u razvijenoj Evropi. Oko 1.300 privrednih subjekata u Srbiji danas ima neki vid saradnje sa školama, ali moramo da dođemo do 100 hiljada da bi to imalo smisla, a ne 1.300. Moramo za 80 puta da to uvećamo. I, ljudi mi sa druge strane to moramo da uradimo kako ne bismo uvozili radnu snagu. Nama još dve godine treba, uvozićemo varioce i vodinstalatere. Možda vam to smešno zvuči, pravnike i menadžere nećemo, ali vodinstalatere i varioce ćemo da uvozimo za dve godine ako se ovako nastavi na ovakav način.
Nećemo moći da biramo gospodine Šešelju odakle, zato što ćemo da tražimo i te iz Avganistana, pošto mi Srbi nećemo biti sposobni da budemo dobri vodinstalateri ukoliko se ovako nastavi.
Predškolsko obrazovanje, ovo radimo naravno sa Švajcarskom agencijom, za razvoj radimo sa Nemačkim GIZ-om i Privrednom komorom Austrije, to ćemo da nastavimo. Što se povećanja opšteg nivoa obrazovanja tiče, veoma je važno predškolsko obrazovanje. I dalje nedovoljan broj mlađe dece imam pristup predškolskom obrazovanju, samo je 60% dece od tri do pet godina upisano u predškolske ustanove. Recimo u Bugarskoj, u Rumuniji je više od 80% upisano i onda vam je jasno kako i koliko ćemo morati da uložimo da to promenimo.
Takođe, ćemo morati da vidimo kako da povećamo iz najsiromašnijih delova Srbije učešće u radu, odnosno u pohađanju predškolskih ustanova širom Srbije. Tu sam posebno zahvalan i Fondaciji „Novak Đoković“ za unapređenje obrazovanja u ranom detinjstvu i doći će predsednik Kim, Svetske banke, zajedno sa njima da te programe pokrenemo u septembru, kao i Unicefom i sa svima drugima. Teško govorim, vidim da me grlo već boli.
Što se zdravstva tiče, 2014. godine upravo zbog brojnih nerealizovanih projekata, neiskorišćenih kredita i donacija srpsko zdravstvo je smatrano najgorim. Imalo je najlošije ocene kvaliteta u Evropi. Izazov je bio u proteklom peridou zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Mislim da smo to delimično postigli iako građani, posebno pacijenti i dalje imaju itekako razloga da budu nezadovoljni uslugom.
Zahvaljujući onome što smo uradili u proteklom periodu napredovali smo šest mesta u evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, sa 554 ostvarena boda poboljšali smo ukupni skor za 81 bod u odnosu na prošlu godinu i ostvarili zavidan napredak u tri ključne oblasti prava pacijenta, dostupnost zdravstvene zaštite i ishodi lečenja. Iako smo se u 2016. godini popeli za dodatna tri mesta na evropskim indeksima, još uvek ima još mnogo mnogo stvari.
Naša potrošnja za zdravstvenu zaštitu je užasno visoka. Prema aktuelnim podacima trošimo skoro 10% našeg BDP na zdravstvo, što odgovara cifri od 431 milijarde dinara, dakle tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako. Samo pogledajte sve što imam, stvarno nisam u stanju, da mi kažete gde je, odmah da pohapsimo sve, da uradimo sve. Negde te pare nestaju. Mi ne nudimo uslugu za te tri i po milijarde.
Imamo mnogo bolje javne nabavke nego ranije. Imamo problem oko generičkih lekova. Ali, ako bismo išli na generičke lekove, gospodine Šešelj, bilo bi nešto dostupniji pacijentima, ali računajte da smo ugasili i „Galeniku“ i „Hemofarm“, da više ne postoje. Dakle ima tu mnogo problema sa kojima mora Vlada da se suoči i koje mora da rešava, ali nije to ključni problem.
Nemoguće je da nismo uspeli više objekata da obnovimo. Sada preko Kancelarije za javna ulaganja obnavljamo objekte zdravstvene zaštite, obnavljamo školske ustanove. U toku je obnova 309 objekata, od toga neću odustati, dok i poslednje dete koje ide u dom zdravlja ili starac i dete ide u školu ne bude imalo uredan toalet, pa pričali oni koliko hoće da sam premijer za vc, ali premijer za čiste vc, za razliku od onih kakve su oni nama ostavljali i to ćemo da nastavimo da radimo u narednom periodu.
Dobili smo saglasnost evropske investicione na tendersku dokumentaciju za prvu fazu izgradnje kliničkog centra i tender je objavljen 29.12.2015. godine u žurnalu EU, „Službenom Glasniku Srbije“ i portalu Uprave za javne nabavke. Procenjena investiciona vrednost radova je 96,1 milion evra bila, obuhvata rekonstrukciju 86.000 metara kvadratnih, rok izvršenje je 31 mesec.
Uspeli smo kasnije da dobijemo povoljniju nabavku od procenjene vrednosti, za oko 20 miliona evra, dakle na 75,46 miliona evra, što me dodatno plaši da vam odmah kažem. Šta god vam i moj ministar i svi stručnjaci rekli, to je stvar koja me najviše plaši. Kada god dobijemo za toliko ubedljiviju ponudu znam da posle toga imamo problema. Samo čekam da vidim kako će to da bude. Već početkom 2017. godine građani Niša i okoline moći će da se ponose novim Kliničkim centrom Niš. Realizacija ove investicije tavorila je do pre dve i po godine, a onda smo uspeli da taj projekat dovedemo u završnu fazu. Uspeli smo da obezbedimo sredstva za završetak radova na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu, koja je 2014. godine počela sa radom i do sada je obavljeno stotinu kardiohirurških intervencija.
Nabavka gama noža je bila velika stvar. Zlatni standard u neurohirurgiji, počelo u novembru prošle godine i za sada daje zaista odlične rezultate. Obavljeno je više od 368 operacija. Mi smo za sedam godina od 2008-2015. godine za lečenje 801 pacijenta u Turskoj platili četiri miliona i 700 hiljada evra, samo zato što nismo imali gama nož u Srbiji. samo gledajte da li je neko i ko je mogao po tom pitanju da pravi određene kombinacije zašto to nismo uzeli za sebe, pa da ne moramo da plaćamo nikom.
Više od 20 godina u brojne zdravstvene ustanove malo ili gotovo ništa nije ulagano. Osim adaptacije, Vlada planira i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu i izgradnju novih kapaciteta kao što su „Tiršova dva“, Opšta bolnica u Vranju i „Onkologija dva“.
Izgradnja prve javne banke matičnih ćelija koja se gradi u okviru Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ ulazi u završnu fazu i Vlada Srbije iz godine u godinu povećava iznos novca, iznos sredstava za ovu namenu.
U 45 opština Srbije rasporedili smo 64 sanitetska vozila nabavljena sredstvima Ministarstva zdravlja. Tamo gde ta kola nisu nestala, a nestala su zato što su stručnjaci rekli da treba domovi zdravlja sami sobom da upravljaju uz podršku lokalne samouprave. Potrošili sve pare na plate a onda da bi radnici tužili domove zdravlja i da bi namirili plate, oni dali na doboš ambulantna kola i sve što smo mi narodnim novcem kupili i sada više nema ništa. Takav je slučaj, ako se ne varam, do sada u šest lokalnih samouprava.
Nastavićemo da promovišemo transparentnost objavljivanjem liste čekanja i vremena čekanja za većinu kritičnih medicinskih intervencija i tretmana. Tamo gde postoje uska grla obezbeđenjem dodatnih sredstava značajno su smanjena liste čekanja. Prošlog meseca je prvim pacijentima pružena terapija na novim linearnim akceleratorima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, za koje smo dali prošle godine 700 miliona dinara.Još minimum šest najsavremenijih akceleratora biće nabavljeno do kraja godine, tender je planiran sada iz Svetske banke.
Elektronsko poslovanje ćemo intenzivno da uvodimo u zdravstveni sistem sa ciljem boljeg upravljanja sistemom zdravstva. Poboljšali smo nivo usluga u porodilištima. Epiduralna anestezija je sada besplatna, što je majke ranije koštalo između 5.000 i 15.000 dinara. Tokom poslednje dve godine obučili smo 2.650 specijalista.
Osnovali smo Fond za plaćanje i lečenje u inostranstvu. Fond je počeo sa radom 2015. godine. Do sada smo platili to za 60 ljudi, u najvećem delu za decu, što ako se sećate uvek se pronalazilo ranije iz različitih sponzorstava. Neophodno je bolje upravljanje.
Prevencija mora da postoji i stupio je na snagu novi kalendar vakcinacije. Takođe ćemo i kod raka grlića materice, otkrili smo da je preko 32,9% žena koje pripadaju rizičnoj kategoriji, redovno pregledano od ranog otkrivanja ove bolesti, što znači da ćemo to morati dramatično da povećamo kako bismo zaštitili zdravlje naših žena, 470.000 u Srbiji ima dijagnozu dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, kao što je hipertenzija i prima neki oblik lečenja, ali ako se dijabetes ne uoči u ranoj fazi, kasnije cena lečenja, kao što znate, najmanje tri puta je veća, tri puta skuplja. Zato ćemo morati svu energiju da usmerimo na bolju prevenciju kritičnih bolesti. Sada imamo i veći broj slajsnih skenera, jer ono što ranije otkrijemo ove bolesti više ćemo života spasiti, a da dodam još jedan argument, manje važan od ovoga, ali ne nevažan i mnogo manje će to koštati državu.
Nameravamo da izradimo obiman protokol za rano otkrivanje dijabetesa, hipertenzije i rada grlića materice. Ovaj protokol će biti probno sproveden u 20 odabranih opština kako bismo bili sigurni da poboljšani postupci ranog otkrivanja bolesti funkcionišu kako treba.
Ljudska prava, briga o natalitetu, socijalna odgovornost, saradnja sa civilnim društvom, reforme koje smo planirali dugoročni su interes čitavog društva, ne samo ove vlade, one se tiču i dotiču svih segmenata društva. Privreda i civilni sektor ne mogu biti samo posmatrači, već ravnopravni partneri u celokupnom reformskom procesu od njegovog osmišljavanja do sprovođenja prava uspešnog partnerstva počinje i razvija se na konstruktivnom dijalogu dveju strana koje ne moraju uvek da imaju iste stavove, ali moraju da budu spremne da ih sučele u želji da se iz tog sučeljavanja rodi nešto korisno za društvo u celini.
Civilni sektor bi u Srbiji do sada pokazao da zahvaljujući svom znanju i iskustvu i sposobnosti da se dotakne svih problema savremenog društva poseduje ozbiljan potencijal da bude ovakav partner Vladi i javnom sektoru u reformskom procesu.
Što se tiče prava nacionalnih manjina, čini mi se da smo tu mnoge stvari postigli, ali još mnogo toga je pred nama i manje, rekao bih, u regulatornom smislu, mnogo više u provođenju volje i Vlade Srbije ali i pokrajinske Vlade i volje lokalnih samouprava da pripadnicima nacionalnih manjina na različite načine pomognu. To se pre svega odnosi na delatnost Ministarstva prosvete jer i dalje imamo pripadnike nacionalnih manjina koje nemaju udžbenike na svom jeziku i to više ne sme da se ponovi. Zadovoljan sam što su Hrvati dobili udžbenike na svom maternjem jeziku, ali za to smo čekali nekoliko godina. Niko ne zna zašto smo to toliko čekali i niko ne može da razume zašto smo to toliko čekali.
Očekujem vrlo jasnu i produktivnu saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete, izdavačima, autorima, ali i širom akademskom zajednicom i posebno moram da pomenem Rome i Romkinje. Moraćemo mnogo više da radimo na njihovoj inkluziji i da se ponosimo svojom multikulturalnošću kao najvećom vrlinom našeg društva, a ona se upravo ogleda u suživotu različitih nacionalnosti i nikada ne možemo da se umorimo od posvećenosti sa kojom čuvamo i razvijamo različite kulturne identitete.
Što se tiče odnosa države i Crkve i verskih zajednica, imamo mnogo prostora za dijalog i saradnju. Sa svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama želimo da unapređujemo dijalog kako bi izazove 21 veka zajedničkim naporima predupređivali i savladavali. Vlada Srbije u Srpskoj crkvi i tradicionalnim hrišćanskim crkvama i verskim zajednicama, u Jevrejskoj zajednici, Islamskoj zajednici vidi partnera u izgradnji savremenog društva sa visokim duhovnim i materijalnim standardima, razume se, Katoličkoj crkvi, Protestantskim zajednicama. U skladu sa Ustavom one su neraskidivo povezane sa njenim društvom i institucijama života, razvojem i napretkom.
Takođe, smatram da je dobro da se kaže da savremene srpske države danas ne bi ni bilo bez osam vekova postojanja u kontinuiteta i zajedničke borbe Srpske crkve za državnost Srbije i u tom smislu zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i na njenoj današnjoj ulozi i na njenom današnjem delovanju.
Što se rodne ravnopravnosti tiče, nismo zadovoljni i nisu zadovoljavajući rezultati. Žene čine 51,3% opšte populacije, ciljeve koje želimo da postignemo to je najmanje 40% žena preduzetnica u odnosu na 30% koliko je danas, najmanje 30% u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, najmanje toliki procenat žena među postavljenim i imenovanim licima u organima izvršne vlasti. Samo 5% žena je na pozicijama predsednica opština, odnosno gradonačelnice danas.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ministri.)
Pet od 19, više nego što je bilo ranije.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pet od 20. Predsednik je prvi među jednakima.)
Nedovoljno.
Dakle, 50-50% učešće žena u upravljačkim i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport, kao i u međunarodnim telima.
Takođe ravnomerno raspoređeno vreme koje muškarci i žene troše na neplaćene poslove – roditeljstvo, ekonomija, staranje. Sada u neplaćenim poslovima žene provedu 5,08 sati, a muškarci 2,58, odnosno 40% manje. Na tome ćemo vredno da radimo i nadam se daće rezultati biti sve bolji.
Što se tiče položaja LGBT populacije u saradnji sa građanskim udruženjima održano je deset dvodnevnih seminara o ponašanju policije prema LGBT. Policijske uprave Grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca odredile su oficire za vezu sa LGBT populacijom. Poboljšana je komunikacija i saradnja sa tom populacijom i organizacijama civilnog društva koje nadgledaju zaštitu i ostvarivanje prava osoba drugačije seksualne orijentacije i nadam se da svi svojim stavom doprinosimo da oko toga ne pravimo veliko političko pitanje, već i da je to jedno od ljudskih prava koje pripada svakom pojedincu, svakom čoveku i naš posao je da to poštujemo.
Mi smo do sada uspeli da hendlujemo i da držimo pod kontrolom sve migrantske tokove i zbog vremena, pravo da vam kažem, iskoristiću da o tome govorimo nešto više.
Takođe, želim da kažem oko socijalne zaštite i veoma važnih rezultata u toj oblasti da smo uspeli značajno da se izborimo protiv sive ekonomije, da smo uspeli takođe da naplatimo 14,8 milijardi dinara više od planiranog i zato je Fond PIO povukao manje sredstava po osnovu dotacije za 9,8 milijardi dinara. Isplate korisnicima prava iz nadležnosti ministarstva ne kasne ni jedan dan i nije umanjeno nijedno novčano davanje za dečiju, boračku, invalidsku i ostalu socijalnu zaštitu za oko tri miliona i 300 hiljada građana.
Do sada smo u borbi protiv zloupotrebe oko invalidskih penzija pregledali više od 51 hiljade penzija. Penzije su obustavljene za 305 korisnika i tome je ostvarena ušteda od 88 miliona dinara. Za 11 godina postojanja inspekcije su izdate ukupno 74 zabrane rada domova za starije, a tokom druge polovine 2014. godine i 2015. godine zabranjen je rad za 37 domova za starije.
U 2015. godini obavljena je kontrola u oblasti boračke invalidske zaštite za lica sa svojstvom ratnog vojnog invalida i korisnika porodične invalidnine po palom borcu. Na ovaj način je sprečena zloupotreba od oko 700 miliona dinara. Izmirena su dugovanja Fondu PIO i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Rešeni dugovo prema vojnim penzionerima za period za koji nismo, kao što znate, ni krivi ni dužni od 2008 godine.
Morali smo da nađemo ogroman novac za to. U januaru 2016. godine isplaćena je razlika po osnovu vanrednog usklađivanja penzija za 29.338 vojnih penzionera, ukupno u novcu 5,57 milijardi dinara. Odlukom Vlade Srbije i PIO ispravljena je nepravda prema korisnicima poljoprivrednih penzija. Isplaćena je razlika naknade pogrebnih troškova za oko 66.000 umrlih penzionera. Izdvojeno je 1.750 miliona dinara odlukom. Izbegnuti su sudski postupci čime je ušteđeno oko dve milijarde dinara. NSZ je isplatila dug koji je nastao još 2003. godine. Za oko 15.600 nezaposlenih isplatili smo 1.725.107.000 dinara. Značajan porast usvojenja imamo od skoro 31%, što je vrlo pozitivno. Zasnovano je u poslednje dve godine 347 usvojenja, gde će Ministarstvo za rad i ubuduće imati obavezu da to podstiče i da vidi šta je to što može da napravi i uradi.
Što se tiče Zakona o socijalnoj zaštiti, konstatovane su određene nejasnoće. Naš cilj je da u 2020. godini udeo neto dohotka korisnika novčane socijalne pomoći u liniji rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo i za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece bude 80%, kao i posledično povećanje obuhvata lica u riziku od siromaštva novčanom pomoći za 30%.
Planovi za unapređenje, uključivanje radno sposobnih korisnika socijalne pomoći u proces rada kroz radnu aktivaciju. Ne možeš da primaš socijalnu pomoć, a da nećeš da očistiš ulicu. Znači, imaš ti šta da radiš, nego nećeš da radiš. E, ako ti država daje pare, možeš da izađeš i da nam pomogneš u čišćenju lišća. Nema tu velike filozofije. Vi možete da me ne volite koliko hoćete, ali ima rad da se poštuje, a ne nerad. Jer, najlakše je da svi ne radimo i da tražimo od države socijalnu pomoć.
Unapređenje rada centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, unapređenje sistema razmene podataka institucija obaveznog socijalnog osiguranja sa drugim državnim organima. Naravno, borba protiv zloupotreba, dalja reforma penzijskog sistema kako bi bio finansijski održiv i stabilan i za buduće generacije penzionera, izrada socijalne karte, osnaživanje korisnika za izlazak iz sistema socijalne zaštite, izgradnja, obnova, rekonstrukcija, adaptacija i opremanje svih ustanova socijalne zaštite, unapređenje te zaštite ulaganjem usluge podrške u zajednici, transformacija mreža ustanova, prvi put uvođenje socijalno zdravstvenih usluga koje podrazumevaju zajednički rast zdravstvenih i socijalnih radnika u cilju efikasnijih i humanijih tretmana osoba sa zdravstvenim i razvojnim problemima iz sistema socijalne zaštite, nastavak borbe protiv nasilja u porodici i eksploatacije dece, otvaranje prve sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima, izgradnja odgovarajuće azilnog sistema i upravljanje migrantskim krizama.
Radi se na izradi važnih zakona koji doprinose većem zapošljavanju, smanjenju rada na crno, unapređenju socijalnog dijaloga i usaglašavanju propisa sa pravnim tekovinama EU. To je od Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, pa sve do Zakona o dopunama i izmenama Zakona o PIO i strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period do 2020. godine.
Veliki broj osoba sa invaliditetom spada u kategoriju lica koja su ispod linije siromaštva, oko 60%. Veoma je nepovoljna i obrazovna struktura, nepovoljnija nego kod opšte populacije. Dakle, 53,3% od tih osoba ima završeno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu školu, dok svega 6,6% ima više ili visoko obrazovanje. Veoma nam je važan, upravo zbog te nepovoljne obrazovne strukture, kao i nedostatka radnog iskustva, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Usvojili smo i Zakon o znakovnom jeziku, a usvojen je i Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča. Prioriteti su: zapošljavanje, kreirati nove programe obuka za osobe sa invaliditetom, obrazovanje, uvođenje posebnih programa podrške za pohađanje predškolskih i školskih ustanova, pristup uslugama, socijalna zaštita, deinstitucionalizacija, odnosno unapređenje razvoja srodničkog smeštaja, srodničkog hraniteljstva i hraniteljstva za decu sa invaliditetom, zdravstvena zaštita.
Briga o natalitetu. Demografske statistike nas veoma brinu. Prirodno kretanje stanovništva se konstantno pogoršava još od 2002. godine. U periodu od 2005. do 2015. godine, samo preko prirodnog priraštaja izgubili smo 383.000 stanovnika. Dakle, izgubili smo grad veličine Novog Sada. To je samo zbog prirodnog priraštaja nižeg. Za samo 10 godina izgubili smo ceo jedan Novi Sad. Na godišnjem nivou veličinu grada Prijepolja ili Negotina. Ona se kreće od -1,7 promila u beogradskom regionu, do 8,3 promila u regionu južne i istočne Srbije. Samo sedam opština beleži pozitivne stope prirodnog priraštaja, a to su Tutin - 7,8, Novi Pazar - 6,4, Preševo - 3, Sjenica - 2,6, Novi Sad pretežno zbog izbegličke populacije - 0,9, Petrovaradin - 0,4 i Surčin - 0,3 promila.
Pred ovako zabrinjavajućim brojkama moramo nešto da preduzmemo. To nije pitanje davanja para za treće rođeno i četvrto rođeno dete, zato što time ništa ne dobijamo, naprotiv, gubimo novac. Ono gde dobijamo, to je ukoliko bismo podstakli majke i roditelje da dobiju prvo dete. Da dobiju prvo i drugo dete, sa tim imamo najviše problema. Oni koji imaju drugo dete češće se odlučuju na treće dete, nego što se neko odluči da ima prvo dete. Upravo zato će i ministar u Vladi Republike Srbije, Slavica Đukić Dejanović, imati, čini mi se, posebna ovlašćenja da se naročite mere i poseban budžet da izdvojimo kako bismo te mere popravili. Jer, to što ćemo mi ekonomiju Srbije da popravljamo, to što ćemo da vodimo dobru politiku, šta nam vredi ako izumiremo kao nacija.
Što se suzbijanja porodičnog nasilja tiče, u proteklom periodu broj prijavljenih slučajeva je povećan za 32,4%, što ne znači da ih je više. Naprotiv, rekli bismo da ih je značajno manje. Ali, to znači da su se ljudi, posebno žene ohrabrile da dolaze pred nadležne državne organe i da govore o svojim problemima. To, naravno, ne znači da smo probleme rešili. Naprotiv, imamo ih mnogo. Zato će u septembru biti donet jedan novi zakon, zakon o suzbijanju porodičnog nasilja. On predviđa specijalizovanu policiju i tužilaštvo za borbu protiv ove pojave, kao što smo već rekli i najavili, osnažen centar za socijalni rad i posebnu koordinaciju državnih organa i ustanova.
Posebno značajne aktivnosti u oblasti zaštite dece. Od kampanja „Bez droga u školama“, „Klikni bezbedno“, „Siguran internet u Srbiji“, „Net patrola“, „Program Unicefa“, Projekta „Sigurno detinjstvo“, razvijanja bezbednosne kulture među mladima, naš je posao da pre svega reformišemo društvo i privredu sa jednim ciljem – da deci ostavimo vedriju budućnost, uređenu zemlju u kojoj će moći da rade i pristojno da žive. Organizacije koje se bave pravima deteta uputile su Vladi Srbije predloge kako da poboljšamo taj položaj i oni se upravo sastoje od ovoga što sam rekao. I organizovanje meseca borbe protiv trgovine ljudima, droge, kampanja, škola i sve afirmativne mere za osetljive grupe učenika uvedene su kroz tzv. podzakonska akta. Usvojen je pravilnik o prepoznavanju diskriminacije. Uvedene su jedinice koje se bave prevencijom diskriminacije i nasilja, zaštitom ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.
Oko elementarnih nepogoda, moraćemo još više da ulažemo u prevenciju. Svaki dinar u prevenciju jednak je sedam dinara koji se troše kasnije na obnovu. Imamo, nažalost, mnogo teških iskustava, pre svega sa bujičnim vodama. U Srbiji je za prethodnih 20 godina, u periodu od 1995. do 2015. godine, izgrađeno ukupno 19 brana za bujične vode, a samo u 2015. godini izgradili smo 29 brana za bujične vode. Moraćemo to da pojačamo i da koristimo i Kancelariju za javna ulaganja i, ako bude postojalo viška novca u budžetu Republike Srbije, da to napravimo.
Što se tiče zaštite životne sredine, tu nas očekuju veliki izazovi. Naša preduzeća u restrukturiranju i stečaju su inače zatrpana otpadom koje se taložilo po magacinima prethodnih 20 godina, bez znanja, novca i pomoći. Tajkunske firme čiji su vlasnici kupovali vile i jahte, umesto da su investirale u nove tehnologije, odlazile su u stečaj i za sobom ostavljale smetlišta puna opasne jalovine i teških metala koja dospevaju u zemljište, vode, vazduh i koja truju našu decu. Zato me ne pitajte koliko smo para potrošili u zapadnoj Srbiji da bismo ljudima ostavili mogućnost da imaju zdravu vodu i da mogu da žive tamo gde su živeli decenijama pre toga.
Nismo ili najmanje smo uradili u ovoj oblasti u periodu prethodne Vlade. Ne zbog toga što je ministar kriv, nego što smo najmanje novca izdvojili, najmanje pažnje i za to sam ja najkrivlji i najodgovorniji. U narednom periodu verujem da ćemo, a videćemo i oko Zakona o Vladu i ministarstvima kako ćemo tu da se postavimo, ali moraćemo da radimo i na razvoju unapređenja sistema za upravljanje otpadom, unapređenja upravljanja vodama, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, unapređenja kvaliteta vazduha putem smanjenja štetnih emisija. Sve te programe da provedemo u delo, jer to od nas očekuje i EU, ali to od nas pre svega očekuju građani Republike Srbije.
O energetici smo dobrim delom govorili i kroz EPS i kroz „Srbijagas“. Mi i danas uz sva povećanja imamo ubedljivo najnižu cenu električne energije u Evropi, dakle, 30% smo jeftiniji od prve zemlje do nas i mi ćemo morati da tražimo načina da smanjujemo račune za grejanje i poboljšamo energetsku efikasnost, čime ćemo pojačati i našu građevinsku industriju u narednom periodu i optimizacijom u brojnim opštinama. Moraćemo da finansiramo projekte energetske efikasnosti širom Srbije. Do sada je finansirano 11 projekata, pri čemu su njihove lokalne samouprave postigle godišnju uštedu od skoro dva miliona kilovat-časova ili uštede oko 40%.
Kao što znate, radimo Kostolac 2 i ta elektrana Kostolac je inače vredna 108,7 milijardi dinara i jedna milijarda dolara svakako će privući i nove industrije. Imamo veliki broj projekata koje gradimo paralelno, dakle, od izgradnje magistralnog gasovoda Niš–Dimitrovgrad, transbalkanskog koridora kojim se obnavlja mreža prenosa električne energije u zapadnoj Srbiji, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti između Pančeva i Rešice, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti Kragujevac–Kraljevo, podizanje naponskog nivoa prenosnog sistema u zapadnoj Srbiji između Obrenovca i Bajine Bašte, interkonekcija između Srbije, Bosne i Crne Gore, dalekovod od 400 kilovolti Bajina Bašta–Kraljevo. Instalirali smo i dodatnih 53,84 megavata obnovljivih izvora energije u širokom rasponu obnovljivih izvora.
Borba protiv kriminala i korupcije, kao poseban deo, izdvojen iz onoga što smo pričali o svim merama iz pravosuđa, namerno i posebno zbog uloge različitih organa u toj borbi od Ministarstva unutrašnjih poslova, samostalnog tužilaštva do nezavisnog pravosuđa. Želim da vas upoznam sa određenim podacima. Mi smo smanjili stopu opšteg kriminala za oko 8,6%, to znači 16.700 manje krivičnih dela, 23,5% manje ubistava. Ovo govorim zbog ljudi koji na neozbiljan i neodgovoran način svakoga dana govore kako se ne znam šta neobično dešava i kako je mnogo lošije nego nekada jer im je to jedina politička prilika da kažu da nešto podseća na devedesete. To im je jedina mantra, ništa drugo u životu ne znaju. Onda kada uporedite podatke ne sa 1990. nego sa 2011. i 2010, vidite da imamo za četvrtinu manje ubistava nego što smo imali. Zašto se to danas čini i zašto izgleda, sem te političke mantre, jer drugu nemaju, ne mogu da kažu šta znaju da urade i šta bi mogli da naprave u državi?
Druga važna stvar o kojoj govorimo ovde je ta da danas svi govorimo o tome, da danas brinemo o svakom ubistvu, da danas brinemo o svakom zločinu, da se danas traži odgovornost i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tri meseca mi probiše glavu za tri barake. Ubiše celu državu za tri barake. Kod njih smo imali po 13 ubistava dnevno, i to sa fantomkama na glavama, niko ih nikad nije pitao, a danas za tri barake pobiše nas žive.
Jeste li nešto nervozni ili šta? Ja stojim pet i po sati, nemojte da se sekirate. Izdržaću koliko god da je potrebno. Malo mi je glas oslabio, ali ne sekirajte se. Ne sekirajte se.
Ostvarili smo napredak u borbi protiv trgovaca drogom. U protekle dve godine zaplenili smo 4,9 tona opojnih droga, uhapsili smo 215 pripadnika 30 različitih kriminalnih grupa koje pripadaju organizovanom kriminalu, bile su umešane u krijumčarenje, falsifikovanje, korupciju i brojne druge kriminalne aktivnosti. Otvorili smo devet novih policijskih stanica, ispostavu u Beogradu, Surčin, Batajnica, Resnik, Blok 45, Novi Sad, Niš, Ub, Priboj, Preševo, zahvaljujući čemu možemo da zaštitimo danas veći broj građana i veću teritoriju.
Mi smo se, naravno, fokusirali na unapređenje odgovornosti policije u protekle dve godine. Smanjen je broj krivičnih dela izvršenih od strane policijskih službenika za 9,4%. Da bi naše škole bile sigurnije, povećali smo broj patrola i pojačali bezbednost u školama rasporedivši 372 policijska službenika u 689 škola. Udvostručili smo broj predstavnika u osnovnim školama, što je dovelo do smanjenja broja krivičnih dela i prekršaja zabeleženih u školama. Broj krivičnih dela smanjen je sa 1.667 na 1.524, a broj prekršaja sa 727 na 634. Značajno smo smanjili maloletnički kriminal, za 23,7% u protekle dve godine. Putevi su nam nešto bezbedniji, iako i dalje sami govorimo da su putevi smrt i zbog naše nepažnje i naše neodgovornosti, prebrze vožnje, vožnje u alkoholisanom stanju i tu će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati dodatni zadatak da u narednom periodu preduzme rigorozne mere kako bismo zaštitili građane Srbije. Očigledno je da racionalne mere ne pomažu, da će morati da budu mnogo oštrije, represivne mere, kako bi ljudi razumeli šta zaista hoćemo.
Borba protiv korupcije. Pravedno društvo počiva na jednom ključnom načelu – svi su jednaki pred zakonom, svi postupaju po istim pravilima. Srbija se nalazila u okolnostima kada su previše dugo postojale dve grupe – prva grupa koji su bili obični i čestiti građani, borci koji su radili pravu stvar, a drugu grupu su činili oni koji nisu postupali po pravilima i koji su zloupotrebljavali državne fondove i funkciju. Naša poruka građanima je jasna – kršenje zakona se ne isplati, ispravno i odgovorno ponašanje je jedini put za boljitak pojedinaca i zajednice. Danas obećavamo, kao što sam obećao i 2014. godine, da ćemo borbu protiv korupcije staviti na vrh agende, da ćemo prekinuti taj začarani krug u koje neki ljudi ne igraju po pravilima, već umesto toga uzimaju novac koji im ne pripada, a koji bi inače bio uložen u otvaranje radnih mesta, obrazovanje, socijalnu zaštitu. Tokom protekle dve godine pokrenuli smo krivične postupke protiv sedam bivših ministara i pomoćnika ministara, tri sadašnja direktora javnih preduzeća, 11 bivših direktora javnih preduzeća i čak protiv sudija.
Borba protiv korupcije radi stvaranja ravnopravne arene za sve građane predstavlja samo početak, a ja sam prvi koji ću vam reći da imamo dug put pred sobom. Taj put otpočinjemo raščišćavanjem samog vrha ovog zla. Postizanje pravednog društva kroz smanjenje korupcije je put od nekoliko koraka. Prvi korak jeste pribavljanje kredibilnih saznanja o nelegalnim delima. Drugi korak jeste staranje o tome da počinioci tih dela budu privedeni pravdi i da se protiv njih blagovremeno pokrene postupak. Treći i možda najvažniji korak u eliminisanju korupcije jeste priprema dokaza dovoljnih da bi se sudu jasno dokazalo delo korupcije.
Srbija uspešno primenjuje svoju strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, a u međuvremenu je Vlada usvojila i Akcioni plan za Poglavlje 23 u okviru koga postoji deo koji predviđa mere borbe protiv korupcije. Ova dva plana na sveobuhvatan način uređuju plan borbe protiv korupcije za sadašnji i budući period.
Na početku mandata prethodne Vlade usvojen je Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon kojim se delotvorno štite građani koji su spremni da prijave korupciju, primenjuje se već godinu dana. Mnogi su sumnjali da će to da funkcioniše, a rezultati su suprotni. Do sada je sudskim odlukama zaštićeno 35 uzbunjivača. O kvalitetu zakona svedoči podatak da je Evropska komisija preuzela preko 90% zakona za novu direktivu EU za zaštitu uzbunjivača.
Mi takođe kroz strategiju istraga finansijskog kriminala, koja je prvi sveobuhvatni dokument kojim se predviđa reforma policije, tužilaštva i suda sa ciljem potpune sistemske uređenosti i represivnih državnih organa koji su sposobni za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na najvišem nivou, ta ideja strategije nije samo aktivnost navedenih represivnih organa, već aktivno učešće i povezivanje širokog kruga državnih organa koji sarađuju i razmenjuju informacije u cilju osuđujuće presude za one kriminalce koji su pljačkali budžete Republike, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.
Primena ove strategije je počela, urađeni su nacrti izmena i dopuna Krivičnog zakonika, izrađen novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ovi propisi biće usvojeni na prvim skupštinskim zasedanjima. U narednim mesecima, u skladu sa usvojenim zakonima, Tužilaštvo za organizovani kriminal će nastaviti svoj rad u ojačanom kapacitetu i sa proširenom nadležnošću. Biće formirana četiri posebna odeljenja Tužilaštva u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Svako od njih baviće se predmetima korupcije sa teritorije čitavog svog apelacionog područja.
Do kraja godine ovo je jedna od stvari, retkih stvari koje nismo ispunili iako je nisam izgovorio u ekspozeu, već drugom prilikom, konačno ćemo doneti zakon o poreklu imovine. U okviru poreske uprave formiraćemo posebnu jedinicu koja će se baviti utvrđivanjem porekla imovine. Ne možete da prijavite Vladi da imate plati od 30 hiljada dinara, u preduzeću bilo svog oca, bilo kod koga drugog, a da onda uveče izlazite na splavu u Poršeu, Ferariju, ili u ne znam čemu, jer za 30 hiljada dinara i za 300 hiljada godina ne možete da kupite ni Porše ni Ferari. Nemamo ništa protiv vozite oba ta automobila, ali državi Srbiji dajte pare, dajte joj porez, dajte joj ono što njoj pripada.
Rad ove poreske jedinice biće usaglašen sa radom Tužilaštva za organizovani kriminal i pomenuti budući i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava.
Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije se privodi kraju i to treba da sednemo sa ljudima iz Agenciju za borbu protiv korupcije, da vidimo da postignemo određene kompromise. Tamo gde postoji neslaganje i da dođemo pred Narodnu skupštinu zato što bismo time u potpunosti institucionalizovali borbu protiv korupcije i mislim ceo sistem, sve organe i organizacije institucije neophodne za to.
Što se izvršenja krivičnih sankcija tiče ministar je donosio podzakonska akte koji bliže regulišu položaj postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa međunarodnim standardima. Mislim da smo uspostavili održive sisteme informisanja lica lišenih slobode u ostvarivanje i zaštitu njihovih prava u zavodima.
Mislim da smo uradili mnogo toga za njih, ne samo nečemu što doprinosi resocijalizaciji njihovoj, već da mogu da se osećaju mnogo bolje, nego što se osećali ranije u našim ustanovama i verujem i kada analizirate stanje u zavodima u periodu od 2010. do 2015. godine, danas je stanje nešto bolje, jer smo imali ogromna investiciona ulaganja u smeštajne kapacitete u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija tokom 2013, 2014. i 2015. godine. Dva bloka za smeštaj lica slobode u Okružnom zatvoru u Beogradu, rekonstrukcija jednog bloka za lečenje somatskih bolesnika u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, rekonstrukcija odeljenja pojačanog nadzora u KPZ Nišu, izvršena sanacija kupatila u Okružnom zatvoru u Beogradu, Novom Sadu i Užicu, kao i KPZ u Šapcu. U Negotinu je izvršena sanacija kuhinje, trpezarije i osuđeničkih soba, u Okružnom zatvoru u Čačku renovirana je kuhinja, u Okružnom zatvoru u Leskovcu završena sanacija sanitarne mreže, u Okružnom zatvoru u Subotici pregrađena su šetališta u skladu sa preporukama Zaštitnika građana.
U 2014. godini su završene rekonstrukcije dva bloka za smeštaj lica lišenih sloboda i vešernica u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, završena je rekonstrukcija jednog pritvorskog bloka u OKZ Beogradu, izrađena u Nišu kulturna sala sa osuđenike. Završen novi objekat u Subotici za 50 ljudi. U 2015. godini još niz ovakvih rezultata i mislim da ono što je veoma važno, imamo još nekoliko objekata za koje nismo sredstva obezbedili vezano za Zabelu, Okružni zatvor u Leskovcu i sada taj novac, sada ta finansijska sredstva obezbeđujemo kao i novi paviljon za smeštaj 240 lica lišenih slobode u KPZ Sremska Mitrovica, površine 2400 kvadratnih metara.
Dame i gospodo, osnovni cilj i zadatak svih reformi koje sprovodimo jeste stvaranje društva koje veruje u sebe i svoje mogućnosti. Za takvo društvo nam je potreban i pojedinac koji veruje u sebe, koji sme, može i hoće. Da bismo to dobili moramo da se vratimo osnovama, onome... Još samo nekoliko minuta, ne sekirajte se.
Onome o čemu je pisao i Žan Žak Ruso u svom možda i najznačajnijem delu „Emili“ ili „Vaspitanju“. Rekao je - čovek svoje dete mora da nauči da se održi kada postane čovek, da podnosi udarce sudbine, da se ne plaši izobilja i nemaštine, da živi ako je potrebno na ledenim poljima Islanda, ili na vrelim hridinama Malte i još više od toga. Mora da ga nauči da živi, da živeti ne znači disati, nego raditi, služiti se svojim organima, svojim čulima, svojim sposobnostima. Ukratko svim delovima nas samih koja nam pružaju osećanja našeg postojanja. To je suština onoga što treba uradimo i provedemo kroz reforme. Da stvorimo generacije koje neće bežati, koje se neće pokoravati koje će umeti da odgovore na svako od pitanja koje donosi budućnost. Generacije koje će reč problem tako popularno u srpskom jeziku zameniti rečju izazov i koja će znati da za svaki izazov postoji rešenje i umeće da ga primene.
Tako se menja ova zemlja i u tu promenu duboko verujem. Zato što odavno mi u Srbiji nemamo nikakav stvarni politički, bolje rečeno ideološki problem da i tu reč upotrebim. Imamo društveni problem, nesposobnost da se promenimo i da samim tim promenimo svoju zemlju. Imamo i problem nespremnosti da se pokrenemo da više radimo, da želimo da se usavršimo, da napredujemo, da osvajamo nova područja znanja, napretke sopstvenih mogućnosti. Da to kažem još jednom, da pomeramo granice i svoje i celog društva i nikakve veze sa politikom ili ideološkim razlikama nema to da li ćemo ili nećemo izgraditi puteve, dovesti investitore, povećati broj zaposlenih, srediti toalete u školama i bolnicama. Ili ako ima veze sa politikom onda je to samo ona veza koju tu politiku izmešta iz polja ideologije i prebacuje u folder koji se zove život.
I ko to danas u Srbiji nije naučio da je život važniji od isprazne, lažne, besmislene politike, mislim da u politici, pravoj iskrenoj nema šta da traži zato što jednostavno nema šta da ponudi. Priča o istoku i zapadu, diktaturi i cenzuri, auotkratiji, vojnim i političkim savezima, naciji, veri, partizanima i četnicima, kapitalizmu i socijalizmu, globalizaciji i postkapitalizmu, uglavnom su foskule i zamajavanja pred onim što se zove život. I, to iz jedno veoma prostog razloga, ne nude rešenja za taj običan život, za život svakog građanina ove zemlje koji traje danas i ovde i koji moramo da popravljamo, ne pričom, ne velikim mislima nego nizom praktičnih rešenja. Ona su u najvećem broju slučajeva svode na reči, na one reči koje toliko često upotrebljavam i koji su razni ideolozi i razni političari kojima se najviše podsmevaju, rad, rad i još veći rad. Na znanje kojim se taj rad obavlja i na trud koji u znanje i rad ulažemo i na veru da samo tako možemo do rešenja. To je prva lekcija koju svi moramo da naučimo i osnovna lekcija koju moramo da prenesemo budućim generacijama. Sve ostalo, svi mitovi, sve podele, razlike i bajke koje iz njih proističu ne vode ovu zemlju ni u kakvu budućnost. Naprotiv, vraćaju je u prošlost u mitomaniju i megalomaniju, neprestano traženje krivca u nekom drugom i u nečem drugom i dodatno okamenjuju i onako okamenjene podele u čijoj suštini je ponovo ona nama tako draga rečenica – nisam ja kriv, on je.
Da bi to stalo, a mora da stane, preko je potrebno da nađemo onaj zajednički imenitelj opstanka razvoja i napretka svakog društva. Ono što je potreba i želja svakog od nas, još važnije, ono što će biti osnovni model u ponašanju onih posle nas.
Na kraju, po jednom verovanju, svaki cilj nije ništa drugo nego san sa jasnim rokom. Kada bi taj rok bio poštovan i da bi san ne samo postao cilj nego i bio ostvaren potrebno je nekoliko važnih stvari i danas na kraju o njima želim da govorim.
Strašno je važno da znamo šta želimo, da sanjamo koji cilj hoćemo da ostvarimo i što se mene tiče tu nemam nikakvu nedoumicu. Sve što sam vam govorio, svaka tačka i svaka zapeta ovog plana i programa, temeljnog, ozbiljnog i odgovornog i mnogo onoga što niste čuli, što sam morao da preskočim, a što ćete moći da pročitate, služi isključivo jednom cilju, modernoj, ekonomski jakoj, evropskoj, poštovanoj, pravednoj, demokratskoj Srbiji. Služi da je pokrene, da je razvije i da je osposobi i ojača, da je nauči radu i učenju, da joj pomogne i dopustite mi da vam parafraziram Delano Ruzvleta ne samo da izgradi budućnost za mlade nego i da izgradi mlade za tu budućnost. Da napravi temelj za generacije koje dolaze i da te generacije budu u stanju da temelje nazidaju. Sve zajedno cilj mora da bude ostvarenje sna upravo u takvoj Srbiji. I u sledeće četiri godine on mora da bude postignut.
Pozivam da mi se u tom verovanju priključite, da verujte u sebe, u sve ljude ove zemlje i njihovu sposobnost da ostvare san. Da budete ubeđeni da možemo da napravimo još bolju, lepšu, zdraviju, pravedniju, bogatiju, srećniju zemlju. Da verujte i da se kunete u tu zemlju, u našu Srbiju. Da uložite svaki sekund, minut i sat na ostvarenju tog sna. Da vam ništa ne bude teško, da ne znate za izgovore. Da nikada ne pomislite da ste važniji od tog sna i od te zemlje, zato što će ona, to kakva će sutra da bude zavisiti upravo od te spremnosti, one da radite, da uložite sav trud, svo znanje i sve vreme u Srbiju.
Nema zadataka da ono koji sami izaberemo, nema sna koji može da sanja neko drugi i nema vere do one za koju se sami odlučimo, od toga zavisi i stabilnost i mir i dalji razvoj. I sve ono što treba da ostvarimo, postignemo, pa i u pristupnim pregovorima sa Evropom takođe od toga zavisi i Srbija od toga zavisi, od našeg rada, od naše vere, vaše vere.
Pozivam vas da zajedno podignemo lestvicu i naših očekivanja i naših ostvarenja i naše vere. Ako to uradimo Srbija će biti dobra zemlja, za onaj običan život, za onog običnog čoveka.
Onaj život koji postoji na osnovu svog rada i koji je udružen daje velike rezultate i veliki ponos, a ništa više ni manje od toga ovim planom, koji sam vam izložio, i ne želim da postignemo. Samo ponos na i za sopstvenu zemlju.
Poštovani narodni poslanici, znam i sam, kako Vlada bude radila dobar deo vas neće biti zadovoljan, neću ni ja, ali možda, najvažnije od svega, ono što vi i ja moramo da shvatimo i prihvatimo, niste najbitniji ni vi, još manje ja i naša zadovoljstva.
Zadovoljni moraju da budu građani Srbije, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih smo ovde, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih je bilo moguće u protekle dve godine započeti dugo odlagane, teške a neophodne reforme čiji se prvi rezultati naziru a zbog kojih Srbija nije više na dnu svake lestvice, već počinje polako, ali sigurno uz njih da se penje i prestaje da gleda u leđa pojedinim državama, čija leđa nikada nismo smeli da gledamo, ali smo bili dovedeni u takvu situaciju.
Pred ovim ljudima koji sede ispred vas, ali ispred građana Srbije je pre svega borba, nisu oni pristali neki da ostanu, a neki da se prvi put uhvate u koštac sa problemima u novoj Vladi Srbije, koju su pred svima nama zbog privilegija koje su se nekada podrazumevale, jer oni znaju da ih neće biti. Oni su tu potpuno svesni da ih i da sve nas čeka borba, borba i borba.
Hoću da se zahvalim svim ljudima u prethodnoj Vladi, koji su radili naporno, vredno i koji su pokazali da su to mesto zaslužili.
Ući ću u istoriju zato što smo uspeli da preokrenemo putanju Srbije od nazadovanja, došli smo i danas živimo u zemlji sa jasnim prosperitetom i napretkom.
Ništa u sledeće četiri godine neće biti lako. Ništa se neće podrazumevati. Znamo da će malo toga proći bez otpora. Nažalost, najčešće neopravdanog, motivisanog jednom od primarnih ljudskih potreba da se ne talasa, da se ostane ušuškano u sopstvenom malom miru u kome nikada nikome nećemo biti meta.
Možda upravo zbog toga, borba koja je pred nama neće biti ni laka ni kratka. Uostalom, to nikada nismo ni obećavali. Biće to borba za bolju, sigurniju, pristojniju, lepšu Srbiju. Biće to borba za volju svih nas da u toj borbi istrajemo bez obzira na prepreke na koje ćemo sigurno nailaziti.
Nema pobede bez zajedništva i tima. Verujem da je tim koji sam izabrao spreman za ciljeve i pobede koje smo zacrtali. Ja sam spreman da menjam svakoga ko na tom putu posustane i ko ne ispuni očekivanje, počev od sebe.
Dame i gospodo poštovani poslanici, predstavljam vam kandidate za članove Vlade Republike Srbije.
Ivica Dačić – za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.
Nebojša Stefanović – za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Prof. dr Zorana Mihajlović – za potpredsednika Vlade i ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Rasim Ljajić – za potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.
Dušan Vujović – za ministra finansija.
Goran Knežević – za ministra privrede.
Branislav Nedimović – za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Aleksandar Antić – za ministra rudarstva i energetike.
Nela Kuburović – za ministra pravde.
Ana Brnabić – za ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Zoran Đorđević – za ministra odbrane.
Vladan Šarčević – za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Zlatibor Lončar – za ministra zdravlja.
Aleksandar Vulin – za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vanja Udovičić – za ministra omladine i sporta.
Vladan Vukosavljević – za ministra kulture i informisanja.
Jadranka Joksimović – za ministra bez portfelja, biće naravno zadužena za evropske integracije.
Dr Slavica Đukić Dejanović – za ministra bez portfelja, i rekli smo danas u jednoj oblasti za koju će biti zadužena.
Milan Krkobabić – za ministra bez portfelja, baviće se i regionalnim razvojem i koordinacijom rada pojedinih naših i javnih preduzeća i državnih ustanova.
Za predsednika Vlade – Aleksandar Vučić.
Građani Srbije su na izborima pokazali da veruju u politiku ozbiljnosti, da veruju u politiku odgovornosti, da veruju u politiku samopregora, marljivosti, odricanja, posvećenog rada.
Ja verujem u ove ljude. Verujem u bolju, verujem u pristojniju Srbiju.
Hoću da se zahvalim svima koji nisu deo većine, a koji su danas mogli da sede gotovo šest sati i da čuju ovaj skraćeni ekspoze, jer to govori i o tome da možemo da se poštujemo, da možemo ne samo da se čujemo već i da se saslušamo. Mi ćemo umeti na takav način i da odgovorimo svima koji su i takvu pažnju i takvu vrstu poštovanja pokazali.
Naš je posao da poštujemo razlike, da poštujemo drugačija mišljenja, ali nećemo odstupati od svojih ciljeva, od svojih stavova za koje smo sigurni da Srbiju i njene građane vode u bolju budućnost.
Živela bolja i pristojnija Srbija!
Živela naša jedina Srbija!
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani poslanici, čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo kandidat za predsednika Vlade, Aleksandar Vučić i na tome mu se još jednom zahvaljujemo.
Samo još minut jedan proceduralno, moram da stavim na glasanje predlog poslaničke grupe, odnosno poslanika Milana Lapčevića da se predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe, da to bude 10 časova.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Poslovnik.)
Nemojte vikati.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 28, protiv – pet, uzdržan- jedan, nije glasalo 156 od ukupno prisutno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Poslovnik.)
Nemojte vikati, molim vas pustite me da završim proceduru.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, dobro me slušajte, neki poslanici očigledno ne znaju Poslovnik, da ukoliko to nisu učinile odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Samo jedna poslanička grupa to nije uradila i neće moći da raspravlja o predlogu mandatara ako to ne učini odmah.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Poslovnik.)
Nema više Poslovnika, imali smo…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako nema? Nije završena sednica.)
Evo sad ću da završim, nemojte pre mene.
Zahvaljujem, sada su svi predali i pošto smo danas dugo radili, odnosno mandatar je zaista imao iscrpan i sadržajan ekspoze, određujem pauzu i nastavljamo sutra sa radom, kada ću otvoriti raspravu u 10, 00 časova. Zahvaljujem.
Imaćete spisak govornika ujutru na otvorenom parlamentu.
U 10,00 časova. Hvala.